Svetozar ot Ružičić
Veoma poznat
- Poruka
- 11.943
Vecina onih koji smatraju sebe empaticnim u stvari uopste nisu empaticni vec samo . . . simpaticni 
Tojest, bez humora, sazaljivi.
Empatija je sposobnost razumevanja tudjeg emotivnog stanja.
Sposobnost nije delo vec potencijal da se odredjeno delo izvrsi.
To je nesto sto mozemo da uradimo a ne moramo.
Empatiziranje je, na drugu stranu, delo koje cini pokusaj da se tudje emotivno stanje razume.
Za empatiziranje je neophodna empatija ali za empatiju nije neophodno empatiziranje.
Hocu reci, ko ne upotrebljava empatiju ne znaci da je nema.
Empatiziranje ima za cilj nista vise od razumevanja tudjeg emotivnog stanja.
Ono ne odredjuje kakvu cemo odluku doneti na osnovu tudjeg emotivnog stanja,
Ono nam ne govori kako da se postavimo prema osobi cije emotivno stanje pokusavamo da razumemo.
To znaci da je moguce razumeti tudja, sadasnja i buduca, osecanja, a zatim hladnokrvno ubiti tu osobu.
Simpatija, tj. sazaljenje, je osecaj koji nas tera da udovoljimo, da se brinemo o, drugoj osobi.
To je ono sto nas tera da pomazemo drugima.
Da prihvatamo njihove probleme kao sopstvene i resavamo ih sa njima ili umesto njih.
Simpatija se bazira na razumevanju tudjeg emotivnog stanja, medjutim, to razumevanje ne mora da bude realno.
Vecina sazaljivih ljudi uopste nije empaticna tj. realna u vezi tudjeg emotivnog stanja.
Vecina se jednostavno projektuje u tudjoj situaciji i zamislja kako bi se oni sami osecali.
Nebitno kako se ta osoba STVARNO oseca.
I onda na osnovu te projekcije, koja igrom slucaja moze biti tacna, oni zale druge i namecu im se da im pomognu.
A to je egocentrizam.
Tojest nesposobnost da se subjektivno odvoji od objektivnog.
Tim receno, ti ljudi nemaju nikakvog prava da sebe nazivaju nesebicnima.
Tojest, bez humora, sazaljivi.
Empatija je sposobnost razumevanja tudjeg emotivnog stanja.
Sposobnost nije delo vec potencijal da se odredjeno delo izvrsi.
To je nesto sto mozemo da uradimo a ne moramo.
Empatiziranje je, na drugu stranu, delo koje cini pokusaj da se tudje emotivno stanje razume.
Za empatiziranje je neophodna empatija ali za empatiju nije neophodno empatiziranje.
Hocu reci, ko ne upotrebljava empatiju ne znaci da je nema.
Empatiziranje ima za cilj nista vise od razumevanja tudjeg emotivnog stanja.
Ono ne odredjuje kakvu cemo odluku doneti na osnovu tudjeg emotivnog stanja,
Ono nam ne govori kako da se postavimo prema osobi cije emotivno stanje pokusavamo da razumemo.
To znaci da je moguce razumeti tudja, sadasnja i buduca, osecanja, a zatim hladnokrvno ubiti tu osobu.
Simpatija, tj. sazaljenje, je osecaj koji nas tera da udovoljimo, da se brinemo o, drugoj osobi.
To je ono sto nas tera da pomazemo drugima.
Da prihvatamo njihove probleme kao sopstvene i resavamo ih sa njima ili umesto njih.
Simpatija se bazira na razumevanju tudjeg emotivnog stanja, medjutim, to razumevanje ne mora da bude realno.
Vecina sazaljivih ljudi uopste nije empaticna tj. realna u vezi tudjeg emotivnog stanja.
Vecina se jednostavno projektuje u tudjoj situaciji i zamislja kako bi se oni sami osecali.
Nebitno kako se ta osoba STVARNO oseca.
I onda na osnovu te projekcije, koja igrom slucaja moze biti tacna, oni zale druge i namecu im se da im pomognu.
A to je egocentrizam.
Tojest nesposobnost da se subjektivno odvoji od objektivnog.
Tim receno, ti ljudi nemaju nikakvog prava da sebe nazivaju nesebicnima.
okušao si na racionalan način da nam predstaviš i to koristeći instikte ida da nam
