- Poruka
- 389.080
Problemi koje smo doživeli u detinjstvu opredjeljuju kakav će biti kvalitet našeg života kao odraslih.
Oni takođe mogu uticati na način delovanja koji će sutra usvojiti naša deca kao i na to kako se suočavamo sa nedaćama.
1. Strah od napuštanja
Usamljenost je najgori neprijatelj onih koji su bili napušteni tokom detinjstva. Osobe koje su doživele iskustvo ostavljanja tokom detinjstva, moraju da porade na svom strahu od samoće, strahu od obacivanja i nevidljivih barijera fizičkog kontakta.
Rane koje su nastale napuštanjem, nisu ni malo lake za lečenje. Sami ćete postati svesni kada rane počnu da zarastaju i kada nestane strah od usmaljenosti i kada on bude zamenjen unutršnjim dijalogom koji je pozitivan i pun nade.
2. Strah od odbacivanja
Budući da se radi o dubokoj rani, ona prouzrokuje unutrašnje odbacivanje. Mislimo na ono što smo doživeli, na naše misli i osećanja.
Kada se pojavi, može uticati na više faktora, kao odbacivanje roditelja, porodice ili sebe samih. To stvara osećaj odbijanja, negativne misli, osećaj nepoželjnosti što dovodi do potcenjivanja sebe samih.
Osoba koja pati od ovog bolnog iskustva oseća da ne zaslužuje naklonost niti razumevanje od bilo koga, i izoluje se u svoju unutrašnju prazninu zbog straha od odbacivanja. Verovatno, ako ste imali ovih problema tokom detinjstva bićete “neuhvatljive” osobe.
Zbog toga, neophodno je raditi na svom strahu, na svojim unutrašnjim strahovima i situacijama koje stvaraju paniku.
3. Poniženje
Ova rana nastaje kada u različitim momentima imamo osećaj da drugi ne odobravaju to što radimo i kritikuju nas. Ovaj problem možete čak i preneti na svoju decu, govoreći im da su nevaspitani, nepristojni i bezobrazni, kao da izlažete svoje probleme pred drugim: ovo uništava samopouzdanje deteta. Na ovaj način, tip ličnosti koji se stvara sa ovom frekvencom, postaje “ osoba koja zavisi od drugih”. Možete zauzeti stav “ tiraninia” i egoiste kao mehanizam odbrane, i možete ponižavati druge radi stvaranja oklopa kako bi zaštitili sami sebe.
Ako ste doživjeli ova iskustva, morate da radite na vašoj samostalosti, na vašoj slobodi, na razumevanju vaših potreba i strahova, kao i na vašim prioritetima.
4. Prevara i strah od verovanja drugima
Ova osećanja se javljaju kada se dete oseća prevarenim, posebno od strane jedog od njegovih roditelja koji nije ispoštovao dato obećanje. Ovo dovodi do toga da nepoverenje koje proizilazi iz ovog problema može da se pretvori u zavist i druga negativna osećanja, kao i osećaj da ne zaslužuju to što im je obećano i što drugi imaju.
Ovi problemi u detinjstvu stvarju sumnjičave osobe i osobe koje uvek žele da imaju sve za sebe. Ako ste tokom detinjstva patili od sličnih situacija, verovatno ćete imati potrebu da izvršite neku vrstu kontrole nad drugima, koja se obično pravda jakim karakterom.
Ove osobe priznaju svoje greške zbog načina na koji reaguju. Imaju potrebu da rade na strpljenju, toleranciji, kao i da nauče da budu same i da same odgovaraju za svoje postupke.
5. Nepravda
Nastaje u kontekstu kada su ljudi koji se brinu o deci hladni i autoritativni. Tokom detinjstva, preterani zahtevi koji prelaze granice, stvaraju osećaj ne efikasnosti i bezvrednosti, kako u detinjstvu tako i u odrasloj dobi.
Direktna posledica onih koji su pretrpeli nepravdu je rigidnost, jer će ove osobe pokušati da postanu jako bitne i da osvoje veliku moć. To će verovatno dovesti do stvaranja fantazije o redu i perfekcionizmu, kao i do nemogućnosti da budu sigurni u odluke koje donose. Treba poraditi na poverenju i na mentalnoj snazi, pokušavajući da budete što fleksibilniji i da verujete drugima.
https://lamenteemeravigliosa.it/5-ferite-emotive-dellinfanzia-che-persistono-quando-siamo-adulti/
Oni takođe mogu uticati na način delovanja koji će sutra usvojiti naša deca kao i na to kako se suočavamo sa nedaćama.
1. Strah od napuštanja
Usamljenost je najgori neprijatelj onih koji su bili napušteni tokom detinjstva. Osobe koje su doživele iskustvo ostavljanja tokom detinjstva, moraju da porade na svom strahu od samoće, strahu od obacivanja i nevidljivih barijera fizičkog kontakta.
Rane koje su nastale napuštanjem, nisu ni malo lake za lečenje. Sami ćete postati svesni kada rane počnu da zarastaju i kada nestane strah od usmaljenosti i kada on bude zamenjen unutršnjim dijalogom koji je pozitivan i pun nade.
2. Strah od odbacivanja
Budući da se radi o dubokoj rani, ona prouzrokuje unutrašnje odbacivanje. Mislimo na ono što smo doživeli, na naše misli i osećanja.
Kada se pojavi, može uticati na više faktora, kao odbacivanje roditelja, porodice ili sebe samih. To stvara osećaj odbijanja, negativne misli, osećaj nepoželjnosti što dovodi do potcenjivanja sebe samih.
Osoba koja pati od ovog bolnog iskustva oseća da ne zaslužuje naklonost niti razumevanje od bilo koga, i izoluje se u svoju unutrašnju prazninu zbog straha od odbacivanja. Verovatno, ako ste imali ovih problema tokom detinjstva bićete “neuhvatljive” osobe.
Zbog toga, neophodno je raditi na svom strahu, na svojim unutrašnjim strahovima i situacijama koje stvaraju paniku.
3. Poniženje
Ova rana nastaje kada u različitim momentima imamo osećaj da drugi ne odobravaju to što radimo i kritikuju nas. Ovaj problem možete čak i preneti na svoju decu, govoreći im da su nevaspitani, nepristojni i bezobrazni, kao da izlažete svoje probleme pred drugim: ovo uništava samopouzdanje deteta. Na ovaj način, tip ličnosti koji se stvara sa ovom frekvencom, postaje “ osoba koja zavisi od drugih”. Možete zauzeti stav “ tiraninia” i egoiste kao mehanizam odbrane, i možete ponižavati druge radi stvaranja oklopa kako bi zaštitili sami sebe.
Ako ste doživjeli ova iskustva, morate da radite na vašoj samostalosti, na vašoj slobodi, na razumevanju vaših potreba i strahova, kao i na vašim prioritetima.
4. Prevara i strah od verovanja drugima
Ova osećanja se javljaju kada se dete oseća prevarenim, posebno od strane jedog od njegovih roditelja koji nije ispoštovao dato obećanje. Ovo dovodi do toga da nepoverenje koje proizilazi iz ovog problema može da se pretvori u zavist i druga negativna osećanja, kao i osećaj da ne zaslužuju to što im je obećano i što drugi imaju.
Ovi problemi u detinjstvu stvarju sumnjičave osobe i osobe koje uvek žele da imaju sve za sebe. Ako ste tokom detinjstva patili od sličnih situacija, verovatno ćete imati potrebu da izvršite neku vrstu kontrole nad drugima, koja se obično pravda jakim karakterom.
Ove osobe priznaju svoje greške zbog načina na koji reaguju. Imaju potrebu da rade na strpljenju, toleranciji, kao i da nauče da budu same i da same odgovaraju za svoje postupke.
5. Nepravda
Nastaje u kontekstu kada su ljudi koji se brinu o deci hladni i autoritativni. Tokom detinjstva, preterani zahtevi koji prelaze granice, stvaraju osećaj ne efikasnosti i bezvrednosti, kako u detinjstvu tako i u odrasloj dobi.
Direktna posledica onih koji su pretrpeli nepravdu je rigidnost, jer će ove osobe pokušati da postanu jako bitne i da osvoje veliku moć. To će verovatno dovesti do stvaranja fantazije o redu i perfekcionizmu, kao i do nemogućnosti da budu sigurni u odluke koje donose. Treba poraditi na poverenju i na mentalnoj snazi, pokušavajući da budete što fleksibilniji i da verujete drugima.
https://lamenteemeravigliosa.it/5-ferite-emotive-dellinfanzia-che-persistono-quando-siamo-adulti/
