Ovo pitanje je nekad bilo zanimljivo jer su cak I tinejdzeri imali misljenje da nivo intelektualne zrelosti uslovljava nivo emotivne zrelosti .
Danas je opsti stav u srbiji da su ove stvari nezavisne , a da je relativno lako biti uskladjen sa svojim emotivnim potrebama , pa samim tim I biti emotivno zreo.
Intelektualna zrelost je cak taboo tema .
Možda je bolje prvo pogledati kako čovek u celini funkcioniše pre nego se ove stvari razmotre zajedno ili pojedinačno. Ako nemaš protiv ja bih rekao nešto baš na ovaj način.
Mi kao ljudsko biće imamo svoje fizičko telo sa njegovim čulima i nagonima (koji su nekako možda bitni za ovo razmatranje. Odmah do njega je samo Emocionalno telo kojeg uobičajeno zovu Astralno telo. Naše Astralno telo jeste spoljašno i funkcioniše kao takvo kada samo na prvom narednom nivou. Tamo se hranim uglavnom energijom (osim na najnižim nivoima gde se doinekle konzumira hrana slično ovde).
Tu energiju konzumiramo preko kože Astralnog tela i ona se zove emocionalna energija. Praktično se njome hranimo na Astralnom svetu a višak izbacujemo nazad. Međutim, kada smo u fizičkom telu tu emocionalnu energiju izbacujemo preko čakri koje su već poznate i ovde a ima ih nekoliko. U zavisnosti od toga kroz koju čakru je ispustimo takav će i njen kvalitet ili izražaj biti u ovom svetu. Što je čakra viš(lj)a to je ta energija na višem oscilacionom (vibracionom) nivou i time ispoljavamo, kako ovde kažemo drugačija osećanja. Raspon osećanja a samim tim i oscilacija ispoljene ili izbačene energije napolju proteže se od recimo mržnje pa do najvišeg oblika ljubavi.
Tokom mnogih života naš emocionalni kapacitet raste pa je on mnogo veći kod onih koji su odmakli u duhovnoj zrelosti budući da ovde dolazimo više stotina hiljada života. U početku, kao još ne razvijeni ni emocionalno, ni mentalno ali ni duhovno njaviše se možemo ispoljavati nižim čakrama pa smo zato uglavnom opterećeni najviše nagonima i osećanjima nižih kvaliteta recimo mržnjom, zavit (valjda se ispravno kaže, zavišću), zlobom ... U odmakloj duhovnoj zrelosti a posle mnogo mnogo života, kod na dominiraju kvalitetnije emocije poput onih koje ispoljavamo kroz srčanu čakru pa kod nas dominira ljubav, samilost i slično.
Ipak, treba znati da naš um ima više svojih operativnih jedinica kako po horizontali tako i po vertikali. Jedan deo uma je funkcionalan ovde u ovom svetu i njega programiramo od samog rođenja nadalje. On doseže optimalnu zrelost oko 24 godine. Ja to ne bih zvao intelektualna zrelost već jednostavno mentalna zrelost. Do te neke zrelosti mi formiramo (programiramo) svoju ličnost odnosno taj operativni deo uma, Njime možemo koristiti intelektualno znanje i upotrebljavati ga baš u skladu sa tim mentalnim programom.
Šta ovo znači?
Ovo znači da naše intelektualno znanje koristimo onako kakava je naša unutarnja svest odnosno svest nas kao Duše jer ako smo mi, Duša, u dubljoj zrelosti (posle mnogo inkarnacija) to ćemo kod formiranja programa za našu dnevnu funkcionalnost uspeti da ga načinimo da bude takav da funkcioniše po uzvišenijim principima, recimo nesebičnosti, požrtvovanosti, kreativnosti, i slično; u suprotnom to će biti načinjen po principima sebičnosti, lenjosti, zavisnosti i dr.
Ovo se da videti u tome što svi možemo završiti recimo iste studije ali jedni će biti zainteresovani da što više i i što bolje prigrabe za sebe, biće potkupivi, netolerantni i spremni da recimo, žrtvuju sve samo zarad lične dobiti. Oni drugi, izgradiće svoj program preko koga se ispoljavaju kao ličnost takva da budu nesebični, kreativni i za dobrobit celine. Takvbi recimo nikada ni po koju cenu neće učiniti nažao drugima i neće biti potkupivi pa makar platili životom.
Dodao buh da slične delove uma imamo za svaki naredni unutarnji svet - Astralni, Kauzalni i Mentalni.
Podsvesni deo uma drugačije funkcioniše pa ga ne treba ovde obuhvatati.
Ovde ima mnogo spoljašnih faktora koji se trebaju obuhvatiti ali skratimo pa navedimo da; naša fizička zrelost doseže oko doba puberteta - recimo ko 16 do 18 godine. Naša Mentalna zrelost (za dati život) doseže se oko 24 godine. Do te godine optimalno roditelji mogu uticati na svoje potomke. Posle te zrelosti više ne mogu uticati i pre ih mogu slomiti ali promeniti njihov stav i pristup na život gotovo nikako.
Međutim naša prava emotivna zrelost se dostiže posle mnogo mnogo života. Za određeni život ona prati i ide slično onoj mentalnoj zrelosti jer u ranijim stadijumima naše duhovne zrelosti mi ispoljavamo svoje emocije uglavnom preko nižih nivoa ili nižih čakri. Jednostavno naš kapacitet ljubavi još nije dovoljno dozreo, nije se dovoljno podigao. Za mnoge je ljubav samo čulno ili telesno izražavanje što je karakteristika za ranije inkarnacije.
Sa porastom mentalnog kapaciteta koji takođe raste sa brojem inkarnacija mi možemo biti mentalno jako sposovni i moćni pa delovati autoritativno i biti lideri ali to ne znači da imamo prave kvalitet jer duhovno još nismo dovoljno zreli. Jer, duhovna zrelost podrazumeva razvijenu ljubav, nesebičnost, kreativnost.. i umeće davanje od sebe životu.
Sa duhovnom zrelošću mi ovladamo i svijim umom i držimo ga pod kontrolom a kada ga držimo pod kontrolom to znači da naš tok misli bude takođe pod našom kontrolom - nas, Duše. Ovo znači da spontano razmišljamo p'a tek onda govorimo a sa time tek onda reagujemo i to na način koji je kvalitetan, strpliv i sa više ljubavi.
Uistinu, ovo iziskuje mnogo više sagledavanja ovih unutarnjih procesa jer ništa nije tako pravolinijski i tako odsečeno i definisano u smislu od tačke do tačke.
Praktično naša prava emicionalna zrelost teće kroz mnogo života baš kao i mentalna zrelost ili podizanje mentalnih kapaciteta. Naša duhovna zrelost ili podizanje kapaciteta naše duhovne svesti i kapaciteta ljubavi traje najduže i praktično se ne završava čak ni sa poslednjim životom u ovom svetu.
In telektualna zrelost, kao takva, za mene ne postoji jer vi možete intelektualno dopunjavati svoju memoriju celog života ali te podatke ćete koristiti uglavnom prema svojoj duhovoj zrelosti. U zavisnosti od duhovne zrelosti vi ćete upravljati svojim umom a sa time ic svojim mislima a sa time i svojim emocijama. Jer, vaše misli će pokretati i vaše emocije.
Zato je duhovna zrelost najbitnije. Ako ona nije dovoljna onda naš um gospodari i on automatski reaguje pa se vidi da kod takvog čoveka prvo ispolji svoje emocije pa tek kasnije možda razmišlja o posledicama istih.
Sve u svemu, za bolji prikaz ovoga treba sesti i potrošiti više vremena da bi to bilo izloženo na najbolji ili na najshvatljiviji način. Jednostavno to su sve stvari koje sa iskustvima ili podižemo i usavršavamo ili često unazadimo iz određenih razloga pa onda opet krenemo popravljati.
Ako će se to posmatrati školski kako se to radi u školama ili na stidijama onda se dobije intelektualno znanje koje može više narušiti nego li pomoći osobi da sve to razume i upotrebi isprvno u praksi.
