-
- Popularno:
- Plagijati
- Danica Grujičić: Vučić je veleizdajnik...
- Zasto od svih Slovena Srbi imaju...
- Strastevni ljudi i njihova pozicija u...
- Forumasi u politickom trileru
- Za zakup šest automobila plaćeno 720...
- Паљевина и последњи дани: Вучићу више...
- Čovječja ribica!
- Tramp je kaznio Putina: Ruski lider...
- Kvadratura stana ?
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
martina_hingis
Primećen član
- Poruka
- 999
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
martina_hingis
Primećen član
- Poruka
- 999
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
Arzberg
Zainteresovan član
- Poruka
- 381
Možda je neko i pročitao ovaj tekst.Ja sam ga našla na netu i sačuvala ga.Nadam se da će vam se dopasti.
>>Milan Mladenović je rođen 21. septembra 1958.godine u Zagrebu,od oca Spase oficira JNA, rodom iz Kruševca i majke Danice iz Makarske. Do svoje šeste godine Milan je živeo u Zagrebu a zatim se preselio u Sarajevo.Detinjstvo u Sarajevu je uglavnom opisivao kroz priče o mnogim dečačkim tučama sa starijima od sebe. Bio je mali dečak sa naočarima,a pamte ga po tome što je uvek nosio tango-gitaru i redovno odlazio na časove kod čuvenog Garija Garinče. U Beograd se preselio 1970,a nešto kasnije osnovao bend Limunovo Drvo. Stasavao je uz muziku i muzika je stasavala uz njega- zajedno sa Električnim orgazmom i Idolima,njegov drugi bend Šarlo Akrobata je doneo Novi Talas na Jugoslovensku muzičku scenu. Formiranjem Ekatarine Velike stvorio je muziku koja je danas važan deo obavezne lektire. Uspehe EKV nikada nije pripisivao sebi iako je on bio najpopularniji član – insistirao je na tretmanu prvog medju jednakima. Svako ime iz sastava EKV-a je legendarno : Magi, Bojan Pečar,Vd, Gagi,Žika Todorović,Ivan Fece Firchi . Neki clanovi benda su nažalost umrli a neki su se odselili u inostrantvo, neki prestali da sviraju. Firchie sada živi u Njujorku gde ima sopstvenu proizvodnju bubnjeva Firchie drums. Rado je pristao na razgovor sa nama o Milanu Mladenoviću,čoveku koji je umnogome uticao na njegov život.
KAKAV RADOSTAN DAN
Milana sam upoznao u Novom Sadu 1978. na Tribini Mladih. Bio je to zajednički koncert moje tadašnje grupe Šta i Milanovog Limunovg drveta. Nakon svirke smo svi završili kod Nenada Čanka – flautiste i klavijaturiste i raspričali se do zore. Milan se usput mnogo smejao tome koliko je Čanak jak i lud jer je nosio Milanovo pojačalo na leđima skroz do kuće i to bez prigovora : « Vi ste naši gosti, a kod nas gosti ne rade.»
Bio sam apsolutno odlepljen od zemlje u razgovoru sa Milanom –našli smo se na milion nivoa. Posebno se sećam koliko sam bio oduševljen njegovim smislom za ritam,njegovom jednostavnošću i iskrenošću. Posle te večeri smo se sreli na ponovnom zajedničkom koncertu u SKC-u. Ista priča, samo sa još većom dozom obostranog oduševljenja i interesovanja. Sledeći put smo se ispričali u Puli za vreme koncerta u Areni. Ubrzo posle toga,na moje iznenađenje,našli smo se u Novom Sadu.Bio sam presrećan kad sam ugledao Milana i Gagija nenajavljene na mojim vratima. Nije im trebalo mnogo vremena da pređu na temu i da mi u kratkim crtama objasne da su došli da me pitaju da se pridružim Katarini II. Na moje pitanje šta je sa Vd-om,njihovim bubnjarem,rekli su mi da je u zatvoru a da oni ne žele zbog toga da prestanu sa radom. Ostavili su mi demo snimke i ja sam se bacio na razradu aranžmana za bubnjarske deonice. Sećam se da sam baš žešće radio na tome ali mi je ubrzo rečeno da će ipak Vd da odsvira ploču jer je pušten iz zatvora . Svi smo se složili da bi mu to mnogo značilo. Ubrzo posle toga,mislim da je reč o samo par meseci,ponovo sam slusao Katarinu II u SKCu. Nakon tog koncerta Milan me je odvukao u stranu i rekao : ,,Nemamo izbora,mi moramo da sviramo zajedno.” .Noge su mi se tresle od uzbuđenja.
NEKO NAS POSMATRA
Smetali su mu dvoličnost i foliranje. Omiljena mu je bila konfrotancija sa novinarima zbog blaziranih pitanja u vezi s muzikom i sličnim. Više puta je bila mučna atmosfera za vreme intervjua jer je Milan bio u fazonu da im saspe. Prijala mu je popularnost ali isključivo u smilu da mu to dozvoljava da se malo lakše bavi muzikom. Sećam se da sam ga nagovarao da se doseli kod mene u NY, što je i želeo,ali toliko je bio zauzet sa EKV da mi je govorio da ne može ni na minut da ostavi to što radi. U poslu ga je mrzelo samo da tegli instrumente i da se bakće sa menadžerima. Legendarne su svađe sa Vojom Tungom, koji meni i dan danas duguje pare. Sećam se kako je Milan psovao što mora da radi ono što je po definiciji bio menadžerski posao.
OČI BOJE MEDA
U nekom smislu svi Milanovi testovi su autobiografski. Za tekst kao sto je Oči boje meda mogu pouzdano da kažem da je više nego autobiografski.Ne samo da sam bio prisutan nego sam i dan danas u kontaktu sa Očima boje meda. Zanimljiva je priča o tekstu poznate pesme To sam ja. To je jedini tekst sa kojim čak i ja imam veze, indirektno. Naime,za vreme jedne veoma plodne probe,spontano smo započeli jam session kao i uvek pred kraj dana. U pauzi sam iz čistog zezanja predložio da svako kaže po samo jednu reč i tako sastavimo tekst. Milan se nasmejao, napravio kratku pauzu, blago razgoračio oči,kao da sugeriše početak igre asocijacija i rekao:,,To!”.Odmah smo smo shvatili podstrek,a Bojan je preduhitrio i Magi i mene rekavši:,,Sam”,a Magi je dodala ,,Ja!”. Zbrzao sam i samo ponovio reč,,to” da bismo nastavili u krug da ponavljamo : to sam ja, to sam ja, to sam ja. Već smo se cerekali misleći da će sve ispati glupo kad je neko promenio tok igre rekavši,,U”. Naravno sledi poznati nastavak :,,u rupi bez dna” i tako dalje. Veoma malo editinga je bilo potrebno da sve na kraju ima smisla ,ali tako je nastao jedinstven tekst EKV. Mrzeo je vojsku i mislim da i danas drži rekord najkraćeg boravka u njoj- samo desetak dana. Pesma Soba govori o njegovom povratku iz vojske kada zatiče sobu koju ne prepoznaje nakon kraćeg odsustva. Milanova soba je bila čudo. Mala soba sa betonskim zidovima,braon nameštaj i jedan omanji krevet sa par polica pretrpanih kasetama i pločama. U toj sobi su se čuda rađala. Tu je naravno bila i gitara. Prvu gitaru Gibson Milanu je otac kupio u Beograđanki. Gitara je naravno bila pod brojem jedan u njegovom životu,ali je na moje i svačije zaprepašćenje odjedanput odlučio da svira trubu. Čak mi je i poslao fotografiju da mi dokaže da je počeo da vežba i da će biti žešci trubač.
MOKAR OD PRAŠTANJA.
Milan je uvek naglašavao da se muzika MORA potpisivati kao zajednička, takav je bar bio princip EKV. Poznato je da muzičari pate od veoma velike doze neizlečivog egomanijakalnog ponašanja što uvek dovodi do svađa i razlaza. Iskreno ja nikad nisam osteio ni mrvicu toga u EKV. Magi je zaista bila magična. Bojan je umeo da bude veoma komplikovan,na momente čak težak,ali i toliko duhovit da mu se sve praštalo, dok sam Milana uvek doživljavao kao nekoga na koga se moralo i jedino moglo ugledati. Zvuči naivno, ali smo zaista bili srećni što radimo to što radimo. Kao u nekoj bajci,delili smo i dobro i zlo. Desio se samo jedan relativno ozbiljniji konflikt za vreme snimanja drugog albuma u Zagrebu,kada se odjednom pojavio Tomo In der Muhlen u ulozi producenta naše ploče,iako to niko nije tražio. Naime,on i Magi su se spanđali pa se on tu našao pozvan da gurka reglere od miksete još kao i suvlasnik studija. Prvo smo ćuteći pratili situaciju sve dok nisam prvi eksplodirao i sa velikom dozom ultimatuma saopštio da to neće moći. Sada mi je pomalo i smešno kad se setim,ali Magi je bila VEOMA ljuta kad sam jednostavno saopštio Tomi da je otpušten. Danas Tomo o tome priča kao o anegdoti i stalno govori da sam ga ja jedini u životu otpustio. Drago mi je! Milan je stajao nekako po strani u nekom polumraku i samo se cerekao. Posle mi je rekao da je bio veoma zahvalan što sam to uradio i da sam spasao ploču. Magi mi je neposredno pred smrt rekla da je htela da me ubije u tom trenutku ali da je to ipak bio pravi potez. Zapisala je u svom dnevniku datum i par reči : Firchie is the drummer. Kill the drummer. Love the drummer.<<
>>Milan Mladenović je rođen 21. septembra 1958.godine u Zagrebu,od oca Spase oficira JNA, rodom iz Kruševca i majke Danice iz Makarske. Do svoje šeste godine Milan je živeo u Zagrebu a zatim se preselio u Sarajevo.Detinjstvo u Sarajevu je uglavnom opisivao kroz priče o mnogim dečačkim tučama sa starijima od sebe. Bio je mali dečak sa naočarima,a pamte ga po tome što je uvek nosio tango-gitaru i redovno odlazio na časove kod čuvenog Garija Garinče. U Beograd se preselio 1970,a nešto kasnije osnovao bend Limunovo Drvo. Stasavao je uz muziku i muzika je stasavala uz njega- zajedno sa Električnim orgazmom i Idolima,njegov drugi bend Šarlo Akrobata je doneo Novi Talas na Jugoslovensku muzičku scenu. Formiranjem Ekatarine Velike stvorio je muziku koja je danas važan deo obavezne lektire. Uspehe EKV nikada nije pripisivao sebi iako je on bio najpopularniji član – insistirao je na tretmanu prvog medju jednakima. Svako ime iz sastava EKV-a je legendarno : Magi, Bojan Pečar,Vd, Gagi,Žika Todorović,Ivan Fece Firchi . Neki clanovi benda su nažalost umrli a neki su se odselili u inostrantvo, neki prestali da sviraju. Firchie sada živi u Njujorku gde ima sopstvenu proizvodnju bubnjeva Firchie drums. Rado je pristao na razgovor sa nama o Milanu Mladenoviću,čoveku koji je umnogome uticao na njegov život.
KAKAV RADOSTAN DAN
Milana sam upoznao u Novom Sadu 1978. na Tribini Mladih. Bio je to zajednički koncert moje tadašnje grupe Šta i Milanovog Limunovg drveta. Nakon svirke smo svi završili kod Nenada Čanka – flautiste i klavijaturiste i raspričali se do zore. Milan se usput mnogo smejao tome koliko je Čanak jak i lud jer je nosio Milanovo pojačalo na leđima skroz do kuće i to bez prigovora : « Vi ste naši gosti, a kod nas gosti ne rade.»
Bio sam apsolutno odlepljen od zemlje u razgovoru sa Milanom –našli smo se na milion nivoa. Posebno se sećam koliko sam bio oduševljen njegovim smislom za ritam,njegovom jednostavnošću i iskrenošću. Posle te večeri smo se sreli na ponovnom zajedničkom koncertu u SKC-u. Ista priča, samo sa još većom dozom obostranog oduševljenja i interesovanja. Sledeći put smo se ispričali u Puli za vreme koncerta u Areni. Ubrzo posle toga,na moje iznenađenje,našli smo se u Novom Sadu.Bio sam presrećan kad sam ugledao Milana i Gagija nenajavljene na mojim vratima. Nije im trebalo mnogo vremena da pređu na temu i da mi u kratkim crtama objasne da su došli da me pitaju da se pridružim Katarini II. Na moje pitanje šta je sa Vd-om,njihovim bubnjarem,rekli su mi da je u zatvoru a da oni ne žele zbog toga da prestanu sa radom. Ostavili su mi demo snimke i ja sam se bacio na razradu aranžmana za bubnjarske deonice. Sećam se da sam baš žešće radio na tome ali mi je ubrzo rečeno da će ipak Vd da odsvira ploču jer je pušten iz zatvora . Svi smo se složili da bi mu to mnogo značilo. Ubrzo posle toga,mislim da je reč o samo par meseci,ponovo sam slusao Katarinu II u SKCu. Nakon tog koncerta Milan me je odvukao u stranu i rekao : ,,Nemamo izbora,mi moramo da sviramo zajedno.” .Noge su mi se tresle od uzbuđenja.
NEKO NAS POSMATRA
Smetali su mu dvoličnost i foliranje. Omiljena mu je bila konfrotancija sa novinarima zbog blaziranih pitanja u vezi s muzikom i sličnim. Više puta je bila mučna atmosfera za vreme intervjua jer je Milan bio u fazonu da im saspe. Prijala mu je popularnost ali isključivo u smilu da mu to dozvoljava da se malo lakše bavi muzikom. Sećam se da sam ga nagovarao da se doseli kod mene u NY, što je i želeo,ali toliko je bio zauzet sa EKV da mi je govorio da ne može ni na minut da ostavi to što radi. U poslu ga je mrzelo samo da tegli instrumente i da se bakće sa menadžerima. Legendarne su svađe sa Vojom Tungom, koji meni i dan danas duguje pare. Sećam se kako je Milan psovao što mora da radi ono što je po definiciji bio menadžerski posao.
OČI BOJE MEDA
U nekom smislu svi Milanovi testovi su autobiografski. Za tekst kao sto je Oči boje meda mogu pouzdano da kažem da je više nego autobiografski.Ne samo da sam bio prisutan nego sam i dan danas u kontaktu sa Očima boje meda. Zanimljiva je priča o tekstu poznate pesme To sam ja. To je jedini tekst sa kojim čak i ja imam veze, indirektno. Naime,za vreme jedne veoma plodne probe,spontano smo započeli jam session kao i uvek pred kraj dana. U pauzi sam iz čistog zezanja predložio da svako kaže po samo jednu reč i tako sastavimo tekst. Milan se nasmejao, napravio kratku pauzu, blago razgoračio oči,kao da sugeriše početak igre asocijacija i rekao:,,To!”.Odmah smo smo shvatili podstrek,a Bojan je preduhitrio i Magi i mene rekavši:,,Sam”,a Magi je dodala ,,Ja!”. Zbrzao sam i samo ponovio reč,,to” da bismo nastavili u krug da ponavljamo : to sam ja, to sam ja, to sam ja. Već smo se cerekali misleći da će sve ispati glupo kad je neko promenio tok igre rekavši,,U”. Naravno sledi poznati nastavak :,,u rupi bez dna” i tako dalje. Veoma malo editinga je bilo potrebno da sve na kraju ima smisla ,ali tako je nastao jedinstven tekst EKV. Mrzeo je vojsku i mislim da i danas drži rekord najkraćeg boravka u njoj- samo desetak dana. Pesma Soba govori o njegovom povratku iz vojske kada zatiče sobu koju ne prepoznaje nakon kraćeg odsustva. Milanova soba je bila čudo. Mala soba sa betonskim zidovima,braon nameštaj i jedan omanji krevet sa par polica pretrpanih kasetama i pločama. U toj sobi su se čuda rađala. Tu je naravno bila i gitara. Prvu gitaru Gibson Milanu je otac kupio u Beograđanki. Gitara je naravno bila pod brojem jedan u njegovom životu,ali je na moje i svačije zaprepašćenje odjedanput odlučio da svira trubu. Čak mi je i poslao fotografiju da mi dokaže da je počeo da vežba i da će biti žešci trubač.
MOKAR OD PRAŠTANJA.
Milan je uvek naglašavao da se muzika MORA potpisivati kao zajednička, takav je bar bio princip EKV. Poznato je da muzičari pate od veoma velike doze neizlečivog egomanijakalnog ponašanja što uvek dovodi do svađa i razlaza. Iskreno ja nikad nisam osteio ni mrvicu toga u EKV. Magi je zaista bila magična. Bojan je umeo da bude veoma komplikovan,na momente čak težak,ali i toliko duhovit da mu se sve praštalo, dok sam Milana uvek doživljavao kao nekoga na koga se moralo i jedino moglo ugledati. Zvuči naivno, ali smo zaista bili srećni što radimo to što radimo. Kao u nekoj bajci,delili smo i dobro i zlo. Desio se samo jedan relativno ozbiljniji konflikt za vreme snimanja drugog albuma u Zagrebu,kada se odjednom pojavio Tomo In der Muhlen u ulozi producenta naše ploče,iako to niko nije tražio. Naime,on i Magi su se spanđali pa se on tu našao pozvan da gurka reglere od miksete još kao i suvlasnik studija. Prvo smo ćuteći pratili situaciju sve dok nisam prvi eksplodirao i sa velikom dozom ultimatuma saopštio da to neće moći. Sada mi je pomalo i smešno kad se setim,ali Magi je bila VEOMA ljuta kad sam jednostavno saopštio Tomi da je otpušten. Danas Tomo o tome priča kao o anegdoti i stalno govori da sam ga ja jedini u životu otpustio. Drago mi je! Milan je stajao nekako po strani u nekom polumraku i samo se cerekao. Posle mi je rekao da je bio veoma zahvalan što sam to uradio i da sam spasao ploču. Magi mi je neposredno pred smrt rekla da je htela da me ubije u tom trenutku ali da je to ipak bio pravi potez. Zapisala je u svom dnevniku datum i par reči : Firchie is the drummer. Kill the drummer. Love the drummer.<<
Arzberg
Zainteresovan član
- Poruka
- 381
...I još malo teksta...
>>BUDI SAM NA ULICI
Posebno se sećam da je umeo sam sebi da se smeje i to me je oduševljavalo. Omiljena mi je priča iz Zagreba. Milan je imao jako slab vid. Milsim da je imao dioptriju 9 na jednom i 11 na drugom oku. Mučio se sa kontaktnim sočivima. To su bila ona prva, tvrda i teška za oči. A i nisu bila jeftina. Sedeli smo u nekoj piceriji očekujući tonsku probu, mislim da je sa nama bio i Massimo sa još par ljudi. U jednom trenutku Milan je viknuo da se niko ne mrda jer mu je iz oka ispalo sočivo. Polako smo se pomerali ne bismo li ga nasli. Bez preterivanja,mislim da smo ga svi četvoronoške tražili jedno pola sata bez uspeha ! Nakon što smo (na Milanovo insistiranje) konačno digli ruke,on je odlučio da izvadi i ono iz drugog oka jer mu je,kako je tvrdio,tako bilo lakše. Ali tu se pojavio problem. Kako da se vrati do hotela bez sočiva illi naočara kad tako loše vidi ? Sticajem okolnosti imao sam zimsku jaknu jarke plave boje koja je Milanu dala ideju: “Idi ti Firči ispred mene a ja ću da pratim tu tvoju plavu jaknu sve do hotela.”.Tako je i bilo sve do trga u centru gde su nam se odjendnom isprečili tramvaji. Na žalost,ja sam kao pravi hiperaktivni bubnjar zaboravio da me Milan prati i na brzinu preskočio na drugu stranu između tramvaja. Trebalo bi tu da dodam,za one koji ne znaju,da su u to vreme tramvaji u Zagrebu bili ofrarbani upravo plavom bojom,skoro identičnom mojoj jakni.Milan je prirodno zaključio da sam ušao u tramvaj pa je ušao za mnom i ode !!! Mozete li da zamislite naše zaprepašćenje posle par minuta kad smo primetili da ga nema. Propade u zemlju. ! Vrteli smo se u krug kao kerovi za repom pokučavajući da provalimo šta se dešava. Bojan se cerekao kao lud ! Sećam se kako je Magi gledala na sve strane ne bi li ga ugledala da bismo na kraju jednostavno digli ruke i odlučili da odemo jer valjda čovek zna šta radi,valjda će se nacrtati u hotelu. Zaista,eto njega posle jedno sat vremena. Pa gde si, šta si, kako si ? Objasnio nam je kako je ušao u tramvaj i prepričao kako mu je bilo čudno što mu se niko ne obraća tokom vožnje. Počeo je prvo da šapuće dozivajući naša imena dok na kraju nije ukapirao da je sam i ohrabrio se da pita nekog da mu zove taksi, nakon što je objasnio situaciju. Retki su momenti kojih se sećam,ali smo se toliko smejali,a najviše Milan sebi i svojoj nevolji. Mislio sam na trenutak da će se možda naljutiti na mene zbog nemarnosti ali od toga ni traga.
SAMO PAR GODINA ZA NAS
Ne znam ko nam je javio da je Milan bolestan, samo se sećam da je Marina panično govorila da nije zezanje,da je u bolnici. Prvo sam pomislio naravno – nemoguće ! Čuli smo se tih dana, bio je pun utisaka i planova : Pariz, Brazil, Maja ! Najteže mi je bilo što nisam bio blizu. Za samo par minuta uspeo sam da ga dobijem na telefon : “ Mikice,ja sam, Firči ! Šta to čujem ?”-pitao sam.,,Ma pusti, gluposti.Nije mi ništa,stvarno.Videćeš.”. Uspeo je da me ubedi ali samo za vreme trajanja tog telefonskog razgovora. Čim smo završili,zvao sam Subu u Sao Paolo i nažalst dobio pravu dijagnozu:,,Nije dobro, kažu da ima samo trideset dana …”. Stegao mi se stomak kao nikad pre, a ni posle. Vlada Radojčić i ja smo smilisli kako da ga ohrabrimo. Isplanirali smo da napravimo novi CD s neobjavljenim snimcima EKV (koje sam imao sa sobom u Njujorku) i da nam Milan asistira u izboru pesama.Zvao sam ga skoro svakog dana i veoma aktivno radio na CD-u. Davao nam je instrukcije, zvučao je pozitivno :,,Nego,slušaj,nemoj da zezneš…da si obavezno stavio Jesen i Sobu iz Kulušica,to su super verzije obećaj da ćes ih staviti.”.Tu sam prvi put osetio da mu se omaklo :,,Obećaj”. Sutradan sam se čuo s njim:,,Eto,baš danas sam prvi put izašao i prošetao se oko zgrade!Da li si stavio Jesen i Sobu na CD?I Vodu?Ok,super,ajd’ čujemo se!“.Prekosutra je umro,5. Novembra 1994. od raka pankreasa. Osećaj usamljenosti koji nosim u sebi od tog dana se ne može opisati. Jos uvek se ljutim na njega, kao i na Bokija, i na Magi i uvek ću se ljutiti.
Brega je bio sa ženom kod nas u Njujorku kad mu se rodila ćerka i sa oduševljenjem sam mu ponudio taj CD Live ’88, na šta mi je otvoreno rekao da mu EKV nikad nije bila jasna i da je njemu to preozbiljno i :,,Šta ti ja znam, prepamento nekako”. Kasnije sam video fotografiju sa Milanove sahrane na kojoj stoji Bregović sa crnim naočarima, možda grešim, a možda mu stvarno tada više ništa nije bilo preozbiljno, prepametno…. <<
>>BUDI SAM NA ULICI
Posebno se sećam da je umeo sam sebi da se smeje i to me je oduševljavalo. Omiljena mi je priča iz Zagreba. Milan je imao jako slab vid. Milsim da je imao dioptriju 9 na jednom i 11 na drugom oku. Mučio se sa kontaktnim sočivima. To su bila ona prva, tvrda i teška za oči. A i nisu bila jeftina. Sedeli smo u nekoj piceriji očekujući tonsku probu, mislim da je sa nama bio i Massimo sa još par ljudi. U jednom trenutku Milan je viknuo da se niko ne mrda jer mu je iz oka ispalo sočivo. Polako smo se pomerali ne bismo li ga nasli. Bez preterivanja,mislim da smo ga svi četvoronoške tražili jedno pola sata bez uspeha ! Nakon što smo (na Milanovo insistiranje) konačno digli ruke,on je odlučio da izvadi i ono iz drugog oka jer mu je,kako je tvrdio,tako bilo lakše. Ali tu se pojavio problem. Kako da se vrati do hotela bez sočiva illi naočara kad tako loše vidi ? Sticajem okolnosti imao sam zimsku jaknu jarke plave boje koja je Milanu dala ideju: “Idi ti Firči ispred mene a ja ću da pratim tu tvoju plavu jaknu sve do hotela.”.Tako je i bilo sve do trga u centru gde su nam se odjendnom isprečili tramvaji. Na žalost,ja sam kao pravi hiperaktivni bubnjar zaboravio da me Milan prati i na brzinu preskočio na drugu stranu između tramvaja. Trebalo bi tu da dodam,za one koji ne znaju,da su u to vreme tramvaji u Zagrebu bili ofrarbani upravo plavom bojom,skoro identičnom mojoj jakni.Milan je prirodno zaključio da sam ušao u tramvaj pa je ušao za mnom i ode !!! Mozete li da zamislite naše zaprepašćenje posle par minuta kad smo primetili da ga nema. Propade u zemlju. ! Vrteli smo se u krug kao kerovi za repom pokučavajući da provalimo šta se dešava. Bojan se cerekao kao lud ! Sećam se kako je Magi gledala na sve strane ne bi li ga ugledala da bismo na kraju jednostavno digli ruke i odlučili da odemo jer valjda čovek zna šta radi,valjda će se nacrtati u hotelu. Zaista,eto njega posle jedno sat vremena. Pa gde si, šta si, kako si ? Objasnio nam je kako je ušao u tramvaj i prepričao kako mu je bilo čudno što mu se niko ne obraća tokom vožnje. Počeo je prvo da šapuće dozivajući naša imena dok na kraju nije ukapirao da je sam i ohrabrio se da pita nekog da mu zove taksi, nakon što je objasnio situaciju. Retki su momenti kojih se sećam,ali smo se toliko smejali,a najviše Milan sebi i svojoj nevolji. Mislio sam na trenutak da će se možda naljutiti na mene zbog nemarnosti ali od toga ni traga.
SAMO PAR GODINA ZA NAS
Ne znam ko nam je javio da je Milan bolestan, samo se sećam da je Marina panično govorila da nije zezanje,da je u bolnici. Prvo sam pomislio naravno – nemoguće ! Čuli smo se tih dana, bio je pun utisaka i planova : Pariz, Brazil, Maja ! Najteže mi je bilo što nisam bio blizu. Za samo par minuta uspeo sam da ga dobijem na telefon : “ Mikice,ja sam, Firči ! Šta to čujem ?”-pitao sam.,,Ma pusti, gluposti.Nije mi ništa,stvarno.Videćeš.”. Uspeo je da me ubedi ali samo za vreme trajanja tog telefonskog razgovora. Čim smo završili,zvao sam Subu u Sao Paolo i nažalst dobio pravu dijagnozu:,,Nije dobro, kažu da ima samo trideset dana …”. Stegao mi se stomak kao nikad pre, a ni posle. Vlada Radojčić i ja smo smilisli kako da ga ohrabrimo. Isplanirali smo da napravimo novi CD s neobjavljenim snimcima EKV (koje sam imao sa sobom u Njujorku) i da nam Milan asistira u izboru pesama.Zvao sam ga skoro svakog dana i veoma aktivno radio na CD-u. Davao nam je instrukcije, zvučao je pozitivno :,,Nego,slušaj,nemoj da zezneš…da si obavezno stavio Jesen i Sobu iz Kulušica,to su super verzije obećaj da ćes ih staviti.”.Tu sam prvi put osetio da mu se omaklo :,,Obećaj”. Sutradan sam se čuo s njim:,,Eto,baš danas sam prvi put izašao i prošetao se oko zgrade!Da li si stavio Jesen i Sobu na CD?I Vodu?Ok,super,ajd’ čujemo se!“.Prekosutra je umro,5. Novembra 1994. od raka pankreasa. Osećaj usamljenosti koji nosim u sebi od tog dana se ne može opisati. Jos uvek se ljutim na njega, kao i na Bokija, i na Magi i uvek ću se ljutiti.
Brega je bio sa ženom kod nas u Njujorku kad mu se rodila ćerka i sa oduševljenjem sam mu ponudio taj CD Live ’88, na šta mi je otvoreno rekao da mu EKV nikad nije bila jasna i da je njemu to preozbiljno i :,,Šta ti ja znam, prepamento nekako”. Kasnije sam video fotografiju sa Milanove sahrane na kojoj stoji Bregović sa crnim naočarima, možda grešim, a možda mu stvarno tada više ništa nije bilo preozbiljno, prepametno…. <<
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
...
Arzberg
Zainteresovan član
- Poruka
- 381
,,Možda spava sa očima izvan svakog zla,
izvan stvari ,iluzija,izvan života,
I s njom spava,neviđena ,njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla."
Vladislav Petković-Dis...Mene je ovaj pesnik uvek asocirao na Milana ,Magi...Ne samo zbog tragedije koja ih je sve snašla...
izvan stvari ,iluzija,izvan života,
I s njom spava,neviđena ,njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla."
Vladislav Petković-Dis...Mene je ovaj pesnik uvek asocirao na Milana ,Magi...Ne samo zbog tragedije koja ih je sve snašla...
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
martina_hingis
Primećen član
- Poruka
- 999
violet_parts
Aktivan član
- Poruka
- 1.507
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
martina_hingis
Primećen član
- Poruka
- 999
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
violet_parts
Aktivan član
- Poruka
- 1.507
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
DELO
Gledam kako crni sumski pauk cello posle podne tka na tamnom cvornatom stasu jednog prestarelog drveta svoju siroku mrezu.O n tka neumorno I neprestano.Sitni konci koje ispreda,izlaze iz njegovih grudi,iz srca I cello njegovo tkivo postaje sve cvrsce I sve lepse.
Suma je puna toplote I zvuka.Po njoj zelenkasta suncana svetlost pada sa ekstazom.Za to vreme citavi mali horovi iz lisca prate ritmicno toga mracnoga umetnika,toga neumornoga tkaca.A on prede sve veselije,sve strasnije,sve nestrpljivije,praveci po svome tkanju nerazumljive i cudne figure.
Crni sumski pauk znade li sta znaci ta njegova umetnost?Znade lid a ispreda zamku?Ko zna.Ali je nemocan da se uzdrzi imalo,da malakse I za trenutak.Tako taj mali artista ispreda zudno iz svojih grudi,iz srca,iz bolnog I maglovitog sna I volje za stvaranjem.
On u svoje tkivo utkiva koncice sto se izvijaju iz tankih glasova sa gnezda…I upreda u svoju mrezu sjajne suncane konce sto padaju iz neba…I veze svoje crteze sto izlaze iz njegove mracne I nenadmasne energije koja hoce savrsenstvo I poslednju rec mudrosti I oblika…
A kada je sve ilo gotovo on se-kao Tvorac nekada-blazeno zagleda u svoje svileno Delo
Gledam kako crni sumski pauk cello posle podne tka na tamnom cvornatom stasu jednog prestarelog drveta svoju siroku mrezu.O n tka neumorno I neprestano.Sitni konci koje ispreda,izlaze iz njegovih grudi,iz srca I cello njegovo tkivo postaje sve cvrsce I sve lepse.
Suma je puna toplote I zvuka.Po njoj zelenkasta suncana svetlost pada sa ekstazom.Za to vreme citavi mali horovi iz lisca prate ritmicno toga mracnoga umetnika,toga neumornoga tkaca.A on prede sve veselije,sve strasnije,sve nestrpljivije,praveci po svome tkanju nerazumljive i cudne figure.
Crni sumski pauk znade li sta znaci ta njegova umetnost?Znade lid a ispreda zamku?Ko zna.Ali je nemocan da se uzdrzi imalo,da malakse I za trenutak.Tako taj mali artista ispreda zudno iz svojih grudi,iz srca,iz bolnog I maglovitog sna I volje za stvaranjem.
On u svoje tkivo utkiva koncice sto se izvijaju iz tankih glasova sa gnezda…I upreda u svoju mrezu sjajne suncane konce sto padaju iz neba…I veze svoje crteze sto izlaze iz njegove mracne I nenadmasne energije koja hoce savrsenstvo I poslednju rec mudrosti I oblika…
A kada je sve ilo gotovo on se-kao Tvorac nekada-blazeno zagleda u svoje svileno Delo
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
