eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
http://www.politika.rs/rubrike/dosije-Hasim-Taci/Dokumenti/160450.sr.html
Нехумана поступања са људима и илегална трговина људским органима на Косову
Дик Марти, известилац Одбора за правна питања Парламентарне скупштине Савета Европе. О његовом извештају скупштина ће расправљати 25. јануара 2011. када ће се гласати о предложеној резолуцији
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F2%2Ft_1.jpg&hash=38babcd3a6bb4c506fd34cc6cbcdda3c)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F3%2Ft_2.jpg&hash=4468be40bd54c223d1cdc89a94790814)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F4%2Ft_3.jpg&hash=b1056f200ea24fa0a6d681bbd2f6e538)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F5%2Ft_4.jpg&hash=665ad1b36931257458c6bb643bc1f7dc)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F6%2Ft_5.jpg&hash=452994023bddcc9c570b61e76486333f)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F7%2Ft_PRIZREN-pravoslavni-hram-Svetog-Spasa-foto-BETA.jpg&hash=f0ac01e19dc6d04544914b736d6da0ea)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F8%2Ft_Srbi-povratnici-u-selu-Dolac-kod-Kline-foto-BETA.jpg&hash=005c379e204e0e9f97756b30ccb2677d)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F9%2Ft_ZUTA-KUCA-foto-AFP.jpg&hash=230793edbc2f36ee2e3d9a429f571cdd)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F10%2Ft_ZUTA-KUCA-Skica-foto-TANJUG.jpg&hash=eb3d13172179e62d9e117a10667d4653)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F11%2Ft_taci.jpg&hash=c87cabdaa581b694c39cbdd83dcf8d7e)
Због структуре друштва косовских Албанаца, још увек веома клански оријентисаног, као и одсуства истинског цивилног друштва,било је изузетно тешко успоставити контакте са локалним изворима. Уз то иде и страх, често до границе правог терора, који смо приметили код неких наших доушника чим смо им саопштили шта је предмет наше истраге. Чак ни поједини представници међународних институција нису крили да нису вољни да се ухвате у коштац са овим чињеницама.
Тако је у критичном периоду,који је фокус наше истраге, ОВК имао контролу над пространом територијом која је обухватала Косово,али и неке пограничне регионе на северу Албаније. Контролу ОВК не треба схватити као неко структурисано вршење власти, а свакако је била далеко од контура државе. У току овог критичног периода почињени су бројни злочини и над Србима који су остали у региону и над косовским Албанцима осумњиченим да су „издајници“ и„колаборационисти“, или су постали жртве трвења унутар ОВК. Ти злочини су углавном прошли некажњено и тек годинама касније је направљен прилично скроман почетак по том питању.
Уводне напомене – преглед
1. У априлу 2008. Карла дел Понте, бивша главна тужитељка Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), објавила је књигу мемоара, у коауторству са Чаком Судетићем, о својим искуствима у трибуналу. Књига је прво изашла на италијанском (La caccia-lo e i criminali di guerra). Скоро десет година по завршетку рата на Косову, у књизи су се појавила открића о трговини људским органима узетим од српских заробљеника, коју су наводно обављали главни команданти Ослободилачке војске Косова (ОВК). Те тврдње су представљале изненађење у више погледа и изазвале су мноштво снажних реакција. Пре свега, изненађујуће су биле јер су потекле од некога ко је имао највишу службену одговорност, у самом срцу судског система задуженог за кривично гоњење за злочине почињене током сукоба који су разорили бившу Југославију. Поред тога, и изнад свега, оне су представљале изненађење јер су откриле да је очигледно изостала званична реакција на наводе који су ипак сматрани довољно озбиљним да би их бивша тужитељка укључила у мемоаре.
2. Имајући пред собом предлог за Резолуцију (11574), што је захтевало темељну истрагу о делима која помиње Дел Понтеова и њиховим последицама како би се утврдила веродостојност тих тврдњи, жртвама обезбедила правда и ухватили починиоци злочина, Комитет за правна питања и људска права именовао је мене за известиоца и сходно томе ми наложио да предложим прелиминарни нацрт резолуције и сачиним извештај.
3. Одмах су ми били јасни ванредни изазови овог задатка. Дела која наводи бивша тужитељка, особа с међународном репутацијом, наводно су се догодила пре десет година и нису прописно истражена од стране било којег домаћег или међународног тела надлежног за поменуту територију. Све указује на то да су напори да се утврде чињенице о косовском сукобу и казне одговорни за ратне злочине пре свега били усмерени у једном правцу, засновани на имплицитној претпоставци да су на једној страни биле жртве, а на другој злочинци. Као што ћемо видети, стварност је, чини се, сложенија. Због структуре друштва косовских Албанаца, још увек веома клански оријентисаног, као и одсуства истинског цивилног друштва, било је изузетно тешко успоставити контакте са локалним изворима. Уз то иде и страх, често до границе правог терора, који смо приметили код неких наших доушника чим смо им саопштили шта је предмет наше истраге. Чак ни поједини представници међународних институција нису крили да нису вољни да се ухвате у коштац са овим чињеницама. „Прошлост је прошлост. Сада морамо гледати у будућност“, говорили су. Албанске власти су наговестиле да њихова територија није била захваћена сукобима и да немају разлога да отварају истрагу. Српске власти су реаговале, иако са приличним закашњењем, али до сада нису постигле значајније резултате. МКСЈ је са своје стране спровео истраживачку мисију на месту озлоглашене „Жуте куће“, мада је поступак био прилично површан и са професионалним стандардима који помало збуњују. Осим тога, мандат МКСЈ је био ограничен на јасно дефинисан временски рок и територију: Међународни суд је формиран да суди осумњиченима за злочине почињене само до јуна 1999, краја сукоба на Косову, и његова надлежност се не проширује на Албанију, осим у случајевима када Албанија изричито да овлашћење да се истрага спроведе на њеној територији.
4. Дела која нас тренутно интересују наводно су почињена углавном од лета 1999. па надаље, у ситуацији велике конфузије у целом региону. Српске снаге безбедности су напустиле Косово и војници Кфора (Међународне стабилизационе НАТО снаге за Косово) прилично су се споро утврђивали, док су десетине хиљада косовских албанских избеглица покушавале прво да стигну до Албаније а онда да се врате кући, а Срби опет да потраже уточиште на територијама под контролом српске војске. Владао је хаос: није било функционалне администрације народа Косова, а Кфору је било потребно поприлично времена да преузме контролу над ситуацијом, очигледно без потребног знања како да се носи са овако екстремним ситуацијама. Интервенција НАТО-а је у суштини била ваздушна кампања – бомбардовање Косова и Србије (операције које су по неким мишљењима прекршиле међународно право, јер их није одобрио Савет безбедности УН) – а на терену је де факто савезник НАТО-а била ОВК. Тако је у критичном периоду, који је фокус наше истраге, ОВК имао контролу над пространом територијом која је обухватала Косово, али и неке пограничне регионе на северу Албаније. Контролу ОВК не треба схватити као неко структурисано вршење власти, а свакако је била далеко од контура државе. У току овог критичног периода почињени су бројни злочини и над Србима који су остали у региону и над косовским Албанцима осумњиченим да су „издајници“ и „колаборационисти“, или су постали жртве трвења унутар ОВК. Ти злочини су углавном прошли некажњено и тек годинама касније је направљен прилично скроман почетак по том питању.
(наставља се)
Нехумана поступања са људима и илегална трговина људским органима на Косову
Дик Марти, известилац Одбора за правна питања Парламентарне скупштине Савета Европе. О његовом извештају скупштина ће расправљати 25. јануара 2011. када ће се гласати о предложеној резолуцији
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F1%2FDick-Marty-foto-AFP.jpg&hash=75a0ba414e5f266ade35251b926bbb25)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F2%2Ft_1.jpg&hash=38babcd3a6bb4c506fd34cc6cbcdda3c)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F3%2Ft_2.jpg&hash=4468be40bd54c223d1cdc89a94790814)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F4%2Ft_3.jpg&hash=b1056f200ea24fa0a6d681bbd2f6e538)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F5%2Ft_4.jpg&hash=665ad1b36931257458c6bb643bc1f7dc)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F6%2Ft_5.jpg&hash=452994023bddcc9c570b61e76486333f)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F7%2Ft_PRIZREN-pravoslavni-hram-Svetog-Spasa-foto-BETA.jpg&hash=f0ac01e19dc6d04544914b736d6da0ea)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F8%2Ft_Srbi-povratnici-u-selu-Dolac-kod-Kline-foto-BETA.jpg&hash=005c379e204e0e9f97756b30ccb2677d)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F9%2Ft_ZUTA-KUCA-foto-AFP.jpg&hash=230793edbc2f36ee2e3d9a429f571cdd)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F10%2Ft_ZUTA-KUCA-Skica-foto-TANJUG.jpg&hash=eb3d13172179e62d9e117a10667d4653)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F11%2Ft_taci.jpg&hash=c87cabdaa581b694c39cbdd83dcf8d7e)
![](/proxy.php?image=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F160450%2Fi%2F12%2Ft_haradinaj.jpg&hash=2d8403a1e417e2c53f07b269be2b1c92)
Због структуре друштва косовских Албанаца, још увек веома клански оријентисаног, као и одсуства истинског цивилног друштва,било је изузетно тешко успоставити контакте са локалним изворима. Уз то иде и страх, често до границе правог терора, који смо приметили код неких наших доушника чим смо им саопштили шта је предмет наше истраге. Чак ни поједини представници међународних институција нису крили да нису вољни да се ухвате у коштац са овим чињеницама.
Тако је у критичном периоду,који је фокус наше истраге, ОВК имао контролу над пространом територијом која је обухватала Косово,али и неке пограничне регионе на северу Албаније. Контролу ОВК не треба схватити као неко структурисано вршење власти, а свакако је била далеко од контура државе. У току овог критичног периода почињени су бројни злочини и над Србима који су остали у региону и над косовским Албанцима осумњиченим да су „издајници“ и„колаборационисти“, или су постали жртве трвења унутар ОВК. Ти злочини су углавном прошли некажњено и тек годинама касније је направљен прилично скроман почетак по том питању.
Уводне напомене – преглед
1. У априлу 2008. Карла дел Понте, бивша главна тужитељка Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), објавила је књигу мемоара, у коауторству са Чаком Судетићем, о својим искуствима у трибуналу. Књига је прво изашла на италијанском (La caccia-lo e i criminali di guerra). Скоро десет година по завршетку рата на Косову, у књизи су се појавила открића о трговини људским органима узетим од српских заробљеника, коју су наводно обављали главни команданти Ослободилачке војске Косова (ОВК). Те тврдње су представљале изненађење у више погледа и изазвале су мноштво снажних реакција. Пре свега, изненађујуће су биле јер су потекле од некога ко је имао највишу службену одговорност, у самом срцу судског система задуженог за кривично гоњење за злочине почињене током сукоба који су разорили бившу Југославију. Поред тога, и изнад свега, оне су представљале изненађење јер су откриле да је очигледно изостала званична реакција на наводе који су ипак сматрани довољно озбиљним да би их бивша тужитељка укључила у мемоаре.
2. Имајући пред собом предлог за Резолуцију (11574), што је захтевало темељну истрагу о делима која помиње Дел Понтеова и њиховим последицама како би се утврдила веродостојност тих тврдњи, жртвама обезбедила правда и ухватили починиоци злочина, Комитет за правна питања и људска права именовао је мене за известиоца и сходно томе ми наложио да предложим прелиминарни нацрт резолуције и сачиним извештај.
3. Одмах су ми били јасни ванредни изазови овог задатка. Дела која наводи бивша тужитељка, особа с међународном репутацијом, наводно су се догодила пре десет година и нису прописно истражена од стране било којег домаћег или међународног тела надлежног за поменуту територију. Све указује на то да су напори да се утврде чињенице о косовском сукобу и казне одговорни за ратне злочине пре свега били усмерени у једном правцу, засновани на имплицитној претпоставци да су на једној страни биле жртве, а на другој злочинци. Као што ћемо видети, стварност је, чини се, сложенија. Због структуре друштва косовских Албанаца, још увек веома клански оријентисаног, као и одсуства истинског цивилног друштва, било је изузетно тешко успоставити контакте са локалним изворима. Уз то иде и страх, често до границе правог терора, који смо приметили код неких наших доушника чим смо им саопштили шта је предмет наше истраге. Чак ни поједини представници међународних институција нису крили да нису вољни да се ухвате у коштац са овим чињеницама. „Прошлост је прошлост. Сада морамо гледати у будућност“, говорили су. Албанске власти су наговестиле да њихова територија није била захваћена сукобима и да немају разлога да отварају истрагу. Српске власти су реаговале, иако са приличним закашњењем, али до сада нису постигле значајније резултате. МКСЈ је са своје стране спровео истраживачку мисију на месту озлоглашене „Жуте куће“, мада је поступак био прилично површан и са професионалним стандардима који помало збуњују. Осим тога, мандат МКСЈ је био ограничен на јасно дефинисан временски рок и територију: Међународни суд је формиран да суди осумњиченима за злочине почињене само до јуна 1999, краја сукоба на Косову, и његова надлежност се не проширује на Албанију, осим у случајевима када Албанија изричито да овлашћење да се истрага спроведе на њеној територији.
4. Дела која нас тренутно интересују наводно су почињена углавном од лета 1999. па надаље, у ситуацији велике конфузије у целом региону. Српске снаге безбедности су напустиле Косово и војници Кфора (Међународне стабилизационе НАТО снаге за Косово) прилично су се споро утврђивали, док су десетине хиљада косовских албанских избеглица покушавале прво да стигну до Албаније а онда да се врате кући, а Срби опет да потраже уточиште на територијама под контролом српске војске. Владао је хаос: није било функционалне администрације народа Косова, а Кфору је било потребно поприлично времена да преузме контролу над ситуацијом, очигледно без потребног знања како да се носи са овако екстремним ситуацијама. Интервенција НАТО-а је у суштини била ваздушна кампања – бомбардовање Косова и Србије (операције које су по неким мишљењима прекршиле међународно право, јер их није одобрио Савет безбедности УН) – а на терену је де факто савезник НАТО-а била ОВК. Тако је у критичном периоду, који је фокус наше истраге, ОВК имао контролу над пространом територијом која је обухватала Косово, али и неке пограничне регионе на северу Албаније. Контролу ОВК не треба схватити као неко структурисано вршење власти, а свакако је била далеко од контура државе. У току овог критичног периода почињени су бројни злочини и над Србима који су остали у региону и над косовским Албанцима осумњиченим да су „издајници“ и „колаборационисти“, или су постали жртве трвења унутар ОВК. Ти злочини су углавном прошли некажњено и тек годинама касније је направљен прилично скроман почетак по том питању.
(наставља се)