-
- Popularno:
- Nepismeni naprednjaci bi da ruše...
- SAD ukinule sankcije Miloradu Dodiku i...
- Koji bi grad bio najpodesniji za...
- Zene sta vas najvise seksualno privlaci...
- Zašto neko iz Banjaluke udara na Srbiju...
- IPSOS istraživanje za oktobar: Đilas...
- Ko bolje hebe?
- Osmani: Sirija priznala Kosovo
- Šta očekujete od 1. novembra?
- Koje su vaše obaveze u domaćinstvu ?
Eh...
- Začetnik teme Nemir
- Datum pokretanja
- Poruka
- 399.650
Ispunjenost duše
Kapi sreće rose nad mojim životom
I maglovita tama nestaje sa mojih
trepavica
Drugačijim očima jutros Te ljubim
dok oko mene mutne vode teku
laži i neistine
Dok me zapljuskuju tanke niti
izgubljenosti na odlasku
Krivac svemu si Ti jer si zavirio
u unutrašnjost moje duše
I samo jedan Tvoj smiješak oživio
je moju zaspalost
Uzalud sam se godinama odmarala
lebdeći mislima ka nekom
savršenstvu
Samo Tvoj tihi korak bio je presudan
da osjetim ispunjenost duše
Da se prizemljim u stvarnosti
Tvoje ljubavi
Da se okupam istinom u Tvojim
očima
Da se nastanim zauvijek
u Tvome srcu
evica
Kapi sreće rose nad mojim životom
I maglovita tama nestaje sa mojih
trepavica
Drugačijim očima jutros Te ljubim
dok oko mene mutne vode teku
laži i neistine
Dok me zapljuskuju tanke niti
izgubljenosti na odlasku
Krivac svemu si Ti jer si zavirio
u unutrašnjost moje duše
I samo jedan Tvoj smiješak oživio
je moju zaspalost
Uzalud sam se godinama odmarala
lebdeći mislima ka nekom
savršenstvu
Samo Tvoj tihi korak bio je presudan
da osjetim ispunjenost duše
Da se prizemljim u stvarnosti
Tvoje ljubavi
Da se okupam istinom u Tvojim
očima
Da se nastanim zauvijek
u Tvome srcu
evica
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Moj Bog
moj bog je visok, ima oči kao dva dugmeta
sa po četiri rupice za moje zlatne konce
kojima obrubljujem njegov neuhvatljiv obris
dečaka
koji nikada nije tu i nikada
nije sa mnom
ima grudni koš pun mojih priča
moje muzike mojih stihova moje devojčice
ima svetlosmedji ton u mladežu iznad dojke
i dve pruge od suncobrana umesto širita
moj bog miriše na smirnu i izrael
na krv i dragulje na benzin i naftu
miriše na izvestan metal
za koji tvrdi da nema mirisa
miriše na moju kožu bez obzira što je
bog i što me retko dodiruje
moj bog je uglavnom daleko od mene
kao svi pravi bogovi
i misli na mene
koliko stigne
kad stigne
ima tamne kolutove ispod očiju
i onda ga najviše volim
koža mu je oko struka najmekša
valjda zato što je tamo nije
doticao niko sa toliko čežnje kao ja
moj bog možda ima bradu a možda je i brije
uglavnom miriše na luk nikotin i rakiju
na belo vino na čistu posteljinu na pokrivač
koji mi prebacuje jednom rukom preko ledja
da ne nazebem
i ja nikada ne zaboravljam taj pokret
na grad koji volim, kišu koju ćutim
mislim da se nekada zvao enkidu pa gilgameš pa
utnapištim i sada je travku plavu travku koju
je tražio epski sumerski razborito pronašao
negde na mojoj glavi negde u mojoj veni
vrag će ga znati, uglavnom znamo se odavno
iz doline nila i eufrata od vavilonskih vrata
ujela nas ista zmija pa smo vaskrsli
i sad je on moj bog
a ja njemu šta sam
to samo bog zna
moj bog je visok, ima oči kao dva dugmeta
sa po četiri rupice za moje zlatne konce
kojima obrubljujem njegov neuhvatljiv obris
dečaka
koji nikada nije tu i nikada
nije sa mnom
ima grudni koš pun mojih priča
moje muzike mojih stihova moje devojčice
ima svetlosmedji ton u mladežu iznad dojke
i dve pruge od suncobrana umesto širita
moj bog miriše na smirnu i izrael
na krv i dragulje na benzin i naftu
miriše na izvestan metal
za koji tvrdi da nema mirisa
miriše na moju kožu bez obzira što je
bog i što me retko dodiruje
moj bog je uglavnom daleko od mene
kao svi pravi bogovi
i misli na mene
koliko stigne
kad stigne
ima tamne kolutove ispod očiju
i onda ga najviše volim
koža mu je oko struka najmekša
valjda zato što je tamo nije
doticao niko sa toliko čežnje kao ja
moj bog možda ima bradu a možda je i brije
uglavnom miriše na luk nikotin i rakiju
na belo vino na čistu posteljinu na pokrivač
koji mi prebacuje jednom rukom preko ledja
da ne nazebem
i ja nikada ne zaboravljam taj pokret
na grad koji volim, kišu koju ćutim
mislim da se nekada zvao enkidu pa gilgameš pa
utnapištim i sada je travku plavu travku koju
je tražio epski sumerski razborito pronašao
negde na mojoj glavi negde u mojoj veni
vrag će ga znati, uglavnom znamo se odavno
iz doline nila i eufrata od vavilonskih vrata
ujela nas ista zmija pa smo vaskrsli
i sad je on moj bog
a ja njemu šta sam
to samo bog zna
BUDI VJEČNI VALCER VIR
Budi vječni valcer vir,
vrtlog vjetra nek' te vije.
Budi glazbe dubok mir,
budi sunce poezije.
Budi takva kakva jesi,
ne mijenjaj se za sva blaga,
Uvijek nek' ti mis'o resi
ona tiha patnja draga.
Ma koliko bila žena,
uvijek više tajna budi,
Budi šutnja, al' iskrena,
nek' te vječno slute ljudi.
E.Kišević
Budi vječni valcer vir,
vrtlog vjetra nek' te vije.
Budi glazbe dubok mir,
budi sunce poezije.
Budi takva kakva jesi,
ne mijenjaj se za sva blaga,
Uvijek nek' ti mis'o resi
ona tiha patnja draga.
Ma koliko bila žena,
uvijek više tajna budi,
Budi šutnja, al' iskrena,
nek' te vječno slute ljudi.
E.Kišević
LABIRINTI
Zatvaram za sobom
vrata labirinta
jednog duhovnog nemira.
Predugo sam ih čuvala poluotvorena,
ili možda poluzatvorena.
Svejedno.
Ostali su unutra
neprohodani putovi čežnje,
otkrivena,
pa ponovo izgubljena strast.
I misli prekinute usred riječi
ostale su iza hladnih zidova
nepromišljenosti.
Previše puta sam pogriješila
previše puta zalutala
u svome nemiru.
Ali, sad je sve iza mene.
Iza zatvorenih vrata.
A preda mnom...
puno novih vrata
novi labirinti.
Postoji li uopće
početak i kraj?!
(Veronika Konstadinova)
Zatvaram za sobom
vrata labirinta
jednog duhovnog nemira.
Predugo sam ih čuvala poluotvorena,
ili možda poluzatvorena.
Svejedno.
Ostali su unutra
neprohodani putovi čežnje,
otkrivena,
pa ponovo izgubljena strast.
I misli prekinute usred riječi
ostale su iza hladnih zidova
nepromišljenosti.
Previše puta sam pogriješila
previše puta zalutala
u svome nemiru.
Ali, sad je sve iza mene.
Iza zatvorenih vrata.
A preda mnom...
puno novih vrata
novi labirinti.
Postoji li uopće
početak i kraj?!
(Veronika Konstadinova)
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
ZEMLJA SENKI – SHADOWSLAND
- Covjek moze da bude ljubazan prema onome ko ne ostaje dugo.
- Nije sve u licnom dozivljaju.
- Citanje je bezbolno, knjige vas nece povrijediti.
- Mislio sam da ce mi odjednom, jednog dana, dok setam, iza brda, iskrsnuti pred ocima obecana zemlja.
- Bozic ima vise smisla kada su tu i djeca.
- Ne znam da li Bog zeli da budemo srecni?
- Mislim da zeli da budemo sposobni da volimo, da budemo voljeni, da odrastemo…
- Mi mislimo da nam igracke iz djetinjstva donose svu srecu i da je djecija soba cio svijet, ali nesto mora da nas tjera iz djecije sobe u svijet drugih, a to “nesto” je patnja.
- Citamo da bismo znali da nismo sami.
- Mi smo kao blokovi kamena iz kojih vajar klese ljudske oblike, udari njegovog glijeta, koji toliko bole, cine nas savrsenim.
- Uvijek mislim ono sto kazem, ali ne kazem ti sve.
- Ne kazem da je prijateljstvo mala stvar, ono je nesto najdragocjenije u zivotu, ali ne smije da postane razvodnjena verzija neceg sto nije.
- Kao?
- Kao sto je romanticna ljubav.
- Zivimo u zemlji sjenki, sunce uvijek sija negdje drugdje, iza okuke, iza brda…
- Kad nekog volite ne mozete da podnesete njegovu patnju, osjecate da je zelite prenijeti na sebe, cak i ja to osjecam, ali… Zasto ne i Bog?
- Ne zelim da te izgubim, ja ne zelim da budem izgubljena.
- Treba reci sve, trenutak brzo prodje i opet ste sami.
- Molim se, jer ne mogu drugacije, jer sam bespomocan, molim se zato sto osjecam potrebu, bol… To ne mijenja Boga, nego mene.
- Bol koji ce doci kasnije dio je srece koju sad imamo. Takav je dogovor.
- Plasim se da cu misliti da je patnja samo patnja, bez razloga, bez svrhe, bez oblika…
- …ali ne smijes da se nje drzis, moras da je pustis.
- Ovo je samo novo iskustvo, a iskustvo je surov ucitelj. Ali covjek uci, itekako uci.
- Zivot mora dalje.
- Ne znam da li mora, ali ide. Samo Bog zna zasto se to dogadja.
- Mi smo pacovi u kosmickoj laboratoriji. Eksperiment jeste za nase dobro, ali Bog vrsi selekciju.
- Najveca radost nije u posjedovanju nego u zudnji.
- Volimo da bismo znali da nismo sami.
- Zasto voleti, kad gubitak toliko boli? Vise nemam odgovor. Imam samo zivot koji sam prozivio. Dva puta mi je, u njemu, pruzena mogucnost izbora, kao decaku i kao odraslom muskarcu. Decak je izabrao sigurnost, muskarac bira patnju.
Sadasnji bol je deo ondasnje srece. Takav je dogovor.
- Covjek moze da bude ljubazan prema onome ko ne ostaje dugo.
- Nije sve u licnom dozivljaju.
- Citanje je bezbolno, knjige vas nece povrijediti.
- Mislio sam da ce mi odjednom, jednog dana, dok setam, iza brda, iskrsnuti pred ocima obecana zemlja.
- Bozic ima vise smisla kada su tu i djeca.
- Ne znam da li Bog zeli da budemo srecni?
- Mislim da zeli da budemo sposobni da volimo, da budemo voljeni, da odrastemo…
- Mi mislimo da nam igracke iz djetinjstva donose svu srecu i da je djecija soba cio svijet, ali nesto mora da nas tjera iz djecije sobe u svijet drugih, a to “nesto” je patnja.
- Citamo da bismo znali da nismo sami.
- Mi smo kao blokovi kamena iz kojih vajar klese ljudske oblike, udari njegovog glijeta, koji toliko bole, cine nas savrsenim.
- Uvijek mislim ono sto kazem, ali ne kazem ti sve.
- Ne kazem da je prijateljstvo mala stvar, ono je nesto najdragocjenije u zivotu, ali ne smije da postane razvodnjena verzija neceg sto nije.
- Kao?
- Kao sto je romanticna ljubav.
- Zivimo u zemlji sjenki, sunce uvijek sija negdje drugdje, iza okuke, iza brda…
- Kad nekog volite ne mozete da podnesete njegovu patnju, osjecate da je zelite prenijeti na sebe, cak i ja to osjecam, ali… Zasto ne i Bog?
- Ne zelim da te izgubim, ja ne zelim da budem izgubljena.
- Treba reci sve, trenutak brzo prodje i opet ste sami.
- Molim se, jer ne mogu drugacije, jer sam bespomocan, molim se zato sto osjecam potrebu, bol… To ne mijenja Boga, nego mene.
- Bol koji ce doci kasnije dio je srece koju sad imamo. Takav je dogovor.
- Plasim se da cu misliti da je patnja samo patnja, bez razloga, bez svrhe, bez oblika…
- …ali ne smijes da se nje drzis, moras da je pustis.
- Ovo je samo novo iskustvo, a iskustvo je surov ucitelj. Ali covjek uci, itekako uci.
- Zivot mora dalje.
- Ne znam da li mora, ali ide. Samo Bog zna zasto se to dogadja.
- Mi smo pacovi u kosmickoj laboratoriji. Eksperiment jeste za nase dobro, ali Bog vrsi selekciju.
- Najveca radost nije u posjedovanju nego u zudnji.
- Volimo da bismo znali da nismo sami.
- Zasto voleti, kad gubitak toliko boli? Vise nemam odgovor. Imam samo zivot koji sam prozivio. Dva puta mi je, u njemu, pruzena mogucnost izbora, kao decaku i kao odraslom muskarcu. Decak je izabrao sigurnost, muskarac bira patnju.
Sadasnji bol je deo ondasnje srece. Takav je dogovor.
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Pa neka kazu da sam poludela
kad prodjem ulicom nek glavu okrenu
niko ti od njih nije ni do kolena
zato ti ime po zlu i spominju
Volim te, volim te
moj si kralj, zivot moj
kada ti zatrazis
umrecu s osmehom
Sve hocu, i mogu
zbog tebe sam spremna
bosa preko trnja
mokra na spram vetra
volim te
Toliko toga znamo ti i ja
med u nocima
s tobom nikad ne razgovaram
pricamo ocima
necu ti kriti, sve znas
previse zelim te ja
Sve si mi ti
reci da si moja, reci mi
samo da cujem iako vec znam
ti, samo ti
reci da si moja ljubavi
i bicu zauvijek s tobom ili sam
Dvesta sa sto pedeset
pritisak mi skoci kad si u blizini
drzi me, pascu u nesvest
nezno me poljubi, to me srecnom cini
Dvesta sa sto pedeset
pritisak mi skoci, dlanovi se znoje
drzi me, pascu u nesvest
mogu da me smire, samo ruke tvoje
kad prodjem ulicom nek glavu okrenu
niko ti od njih nije ni do kolena
zato ti ime po zlu i spominju
Volim te, volim te
moj si kralj, zivot moj
kada ti zatrazis
umrecu s osmehom
Sve hocu, i mogu
zbog tebe sam spremna
bosa preko trnja
mokra na spram vetra
volim te
Toliko toga znamo ti i ja
med u nocima
s tobom nikad ne razgovaram
pricamo ocima
necu ti kriti, sve znas
previse zelim te ja
Sve si mi ti
reci da si moja, reci mi
samo da cujem iako vec znam
ti, samo ti
reci da si moja ljubavi
i bicu zauvijek s tobom ili sam
Dvesta sa sto pedeset
pritisak mi skoci kad si u blizini
drzi me, pascu u nesvest
nezno me poljubi, to me srecnom cini
Dvesta sa sto pedeset
pritisak mi skoci, dlanovi se znoje
drzi me, pascu u nesvest
mogu da me smire, samo ruke tvoje
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Prolazim
nalazim
pronalazim
u svim lavirintima sebe
izlaze i prolaze
cesto pogresim
u sobama ogledala
ponekad se vrtim u krug
promasim ,propadnem
u jamu bez svetla
udarim se jako
zaplacem od bola
svaki put mi nesto
raspara kozu polomi se
delic mene
Na slepo bauljajuci
na kolenima
izvucem se do sledeceg prolaza
desava se da se vrtim u krug
pa ipak ne posustajem
ne odustajem
Trazeci izlaz
na beskrajanom putu
ka vratima koja
konacno zelim da otvorim
Nemir
nalazim
pronalazim
u svim lavirintima sebe
izlaze i prolaze
cesto pogresim
u sobama ogledala
ponekad se vrtim u krug
promasim ,propadnem
u jamu bez svetla
udarim se jako
zaplacem od bola
svaki put mi nesto
raspara kozu polomi se
delic mene
Na slepo bauljajuci
na kolenima
izvucem se do sledeceg prolaza
desava se da se vrtim u krug
pa ipak ne posustajem
ne odustajem
Trazeci izlaz
na beskrajanom putu
ka vratima koja
konacno zelim da otvorim
Nemir
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Na vratima srca ti ulazis obasjana modrinom
neba dok ti misli podrhtavaju bljeskovitim
slapovima ceznje i poput pobednickog venca
omataju se oko moga vrata
Osecam svu neznost tvojih ruku koja me
zapljuskuje valovima strasti
Uranjam svoj pogled u prekrasne dubine
tvoje zbunjenosti drhteci sasvim tiho
na rubovima postojecih dodira sto
u zagrljaju nemirnog vetra skrivaju svoju moc
nad mojim rusevnim zeljama cupajuci
ih u samom korenju da bi vec sledeceg jutra
jos razornije unistile klimavi mir moje duse
Drhteci u tvojoj blizini skrivam svoj dah
pretocen u radosna iscekivanja
I bujicom strasnih reci oslikavam
po zvezdama nase sljubljene ruke
Ljubavni zar nocas sebicno pretacem
u zaboravljene albume secanja
Dok mi trnci srece ostavljaju
razorne pukotine po telu
Znam
u novom budenju jutra izgorecu
usidrena u ponovljeni trenutak
nasih magicnih dodira
E.K
neba dok ti misli podrhtavaju bljeskovitim
slapovima ceznje i poput pobednickog venca
omataju se oko moga vrata
Osecam svu neznost tvojih ruku koja me
zapljuskuje valovima strasti
Uranjam svoj pogled u prekrasne dubine
tvoje zbunjenosti drhteci sasvim tiho
na rubovima postojecih dodira sto
u zagrljaju nemirnog vetra skrivaju svoju moc
nad mojim rusevnim zeljama cupajuci
ih u samom korenju da bi vec sledeceg jutra
jos razornije unistile klimavi mir moje duse
Drhteci u tvojoj blizini skrivam svoj dah
pretocen u radosna iscekivanja
I bujicom strasnih reci oslikavam
po zvezdama nase sljubljene ruke
Ljubavni zar nocas sebicno pretacem
u zaboravljene albume secanja
Dok mi trnci srece ostavljaju
razorne pukotine po telu
Znam
u novom budenju jutra izgorecu
usidrena u ponovljeni trenutak
nasih magicnih dodira
E.K
Poslednja izmena:
mimi75
Veoma poznat
- Poruka
- 11.133
Eh... rekla sam sebi, da ovde vise doci necu...
...rekla sam sebi, da cu biti jaka...
...rekla sam sebi, da ce ovo proci...
A tebi, najdrazi?
...tebi sam htela reci...
...htela sam reci toliko toga...
...a znam dobro, ne zelis cuti...
...i eto me opet ovde...
Eh...a rekla sam sebi, da ovde vise doci necu...
...rekla sam sebi, da cu biti jaka...
...rekla sam sebi, da ce ovo proci...
A tebi, najdrazi?
...tebi sam htela reci...
...htela sam reci toliko toga...
...a znam dobro, ne zelis cuti...
...i eto me opet ovde...
Eh...a rekla sam sebi, da ovde vise doci necu...
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Moja sretna nesanice
ne skidas se ispod
moje trepavice
moja radosnice
Ogledalo duse moje
i moje je davno tvoje
tvoje boje su i moje
Kilometri nas ne razdvajaju
sve nas jace spajaju
Ljubim te svim satima
danima i godinama
koji korak jos nam fali
Kada shvatis da tvoj svet
se s tobom deli
prepoznaces sta smo hteli
zasto smo se duso sreli
S tobom disem svakog trena
nisi ti i neces biti
samo moja uspomena
mozda kaze neko da prorocne
pisem stvari
Pri susretu nasem oboje
smo znali, jedno drugom
dusom celom pripadali
Ne zatire vreme nista
pojacava odredista
nije meni zao skole
svako mora da je plati
kada shvati na isti
se put svoj opet vrati
Tamo gde je sunce zlatno
sto nas greje kad je hladno
pogledaj u srce svoje milo moje
ugledaces oci moje
utisnute tragove
zlatne boje nose ime
jedno Moje drugo Tvoje
Nemir
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Tiha je noć sada. Vruce mi je.Od vina?? Možda.Nešto u meni se kreće, klizi,trazi,tera me da mislim.O svemu..najviše o tebi.Zatvorila sam oci..
Vrata su otkljucana.Ulazis..skidas slusalicu sa telefona,gasis mobilni,navlacis zavese..samo mala lampa svetli...
Tu sam pred tobom.. stojim..Zagrli me snažno,snažno -zavuci prste u moju kosu,privuci me sebi uz svoje bokove. Lizni mi uvo,ugrizi me nezno za vrat.Drzeci me za guzu pritisni me uza zid.Pusti da te diram.Ne zatvaraj oci..gledaj me, ogledaj se u mom pogledu i prati trag mojih prstiju po tvojim grudima.Oseti vlazan trag mojih usana..
Ne skidaj mi haljinu, samo je zadigni.Znaš da ispod nemam ništa.Daj da osetim sake na mojim kukovima.Tvoje usne na mojim grudima.Stisni me uza sebe, podigni malo da obavijem noge oko tebe...ne obracaj paznju na važnu koja je pala..to nije važno. Vazni smo ti i ja.. nocas.
Osecas li moj vlazni dah na tvome vratu i ruke koje te grle..? Osecas li stisak mojih nogu. Ponesi me i sapni koliko me želiš...I o onome sto nas sapaja.Ludost jedna neopisiva koja je pocela da traje....Ovo nije igra ni san..ovo sam ja...Dodji i razbij
ovu prokletu noć..
Htela bih biti zora:
svitati s tvojim budjenjem,
igrati se s tvojim snom...
Htela bih biti sunce:
uranjati u tvoje pore,
grejati tvoje telo...
Imati te pored sebe
na dohvat ruke
ostiti dah na vratu
dok me vodis kroz
lavirint nasih slasti
to je zelja
duso moja
da samnom tones
iz dana u nic
Da po kozi tvojoj
klizi ruka moja
da drhti nam
glas od zelje
i umiremo
jedno u drugo
ja u tebi i ti u meni
Nemir
Vrata su otkljucana.Ulazis..skidas slusalicu sa telefona,gasis mobilni,navlacis zavese..samo mala lampa svetli...
Tu sam pred tobom.. stojim..Zagrli me snažno,snažno -zavuci prste u moju kosu,privuci me sebi uz svoje bokove. Lizni mi uvo,ugrizi me nezno za vrat.Drzeci me za guzu pritisni me uza zid.Pusti da te diram.Ne zatvaraj oci..gledaj me, ogledaj se u mom pogledu i prati trag mojih prstiju po tvojim grudima.Oseti vlazan trag mojih usana..
Ne skidaj mi haljinu, samo je zadigni.Znaš da ispod nemam ništa.Daj da osetim sake na mojim kukovima.Tvoje usne na mojim grudima.Stisni me uza sebe, podigni malo da obavijem noge oko tebe...ne obracaj paznju na važnu koja je pala..to nije važno. Vazni smo ti i ja.. nocas.
Osecas li moj vlazni dah na tvome vratu i ruke koje te grle..? Osecas li stisak mojih nogu. Ponesi me i sapni koliko me želiš...I o onome sto nas sapaja.Ludost jedna neopisiva koja je pocela da traje....Ovo nije igra ni san..ovo sam ja...Dodji i razbij
ovu prokletu noć..
Htela bih biti zora:
svitati s tvojim budjenjem,
igrati se s tvojim snom...
Htela bih biti sunce:
uranjati u tvoje pore,
grejati tvoje telo...
Imati te pored sebe
na dohvat ruke
ostiti dah na vratu
dok me vodis kroz
lavirint nasih slasti
to je zelja
duso moja
da samnom tones
iz dana u nic
Da po kozi tvojoj
klizi ruka moja
da drhti nam
glas od zelje
i umiremo
jedno u drugo
ja u tebi i ti u meni
Nemir
MJESEČEV TRAG !!
noćas su zvijezde tihe
tako su se zbile jedna do druge
šapuću zvjezdice male
čarobne..zanosne
znaju li..znaju..čim ne pitaju
vide one sve
dok s mjesecom skitaju
tako se nestašno igraju
dok u tuđe sobe zaviruju
uživajte zvjezdice male
zavirite skupa s mjesecom
sobica mala
muzika lagano svira
na stolu cvijeće i svijeće
svijeće šire svjetlost blagu
pored prozora stoji žena
rasuta je kosa njena
koltrinu odmiče
mjesecu se obraća
hvala ti mjeseče
ti si prijatelj drag
hvala što obasjavaš mu put
hvala što ostavljaš mu trag
uđi ljubavi ne kucaj
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Ti si ono u sta se oblacim
svaki dan
Tvoj buket misli preplice se
kroz moje postojanje
Ti si savrseni deo
koji mi nedostaje
drugi deo mene
Danima me grle tvoje reci
tvoj glas lezi na mome jastuku
nocima me pokrivas
jurici kroz svaku cesticu krvi
dok u meni vrijes
i rastapas tamu u sjajni odblesak
srece u mom oku
na rukama buducnosti
spremnih da te prime u zagrljaj ...
svaki dan
Tvoj buket misli preplice se
kroz moje postojanje
Ti si savrseni deo
koji mi nedostaje
drugi deo mene
Danima me grle tvoje reci
tvoj glas lezi na mome jastuku
nocima me pokrivas
jurici kroz svaku cesticu krvi
dok u meni vrijes
i rastapas tamu u sjajni odblesak
srece u mom oku
na rukama buducnosti
spremnih da te prime u zagrljaj ...
Budi moja voda
ispuni me nemirom
jer dovoljna je jedna kap
dodir nježan
da bonacu poljulja
i ispuni me unutarnjim Svemirom.
Budi ona mala kap
što nekome život će da spasi
ili možda vjedro vode
koje požar moga tijela
moći će da ugasi.
Odaberi jedan oblak
pa se spusti u kapima kiše
po obrazu me pomiluj
a ja gorijeti ću još više.
Budi moja voda
što vatru mog života ne gasi,
ili rosna kap na žednoj usni
Moreplovac moje Duše
Što Ljubav došao je da spasi.
I u oblak pare kad odlučiš prijeći
Moja Duša zavapit će ove iste riječi.
Budi moja voda
ja pustinja sam žedna
svaka kap Ljubavi tvoje
Beskrajno je vrijedna.
ispuni me nemirom
jer dovoljna je jedna kap
dodir nježan
da bonacu poljulja
i ispuni me unutarnjim Svemirom.
Budi ona mala kap
što nekome život će da spasi
ili možda vjedro vode
koje požar moga tijela
moći će da ugasi.
Odaberi jedan oblak
pa se spusti u kapima kiše
po obrazu me pomiluj
a ja gorijeti ću još više.
Budi moja voda
što vatru mog života ne gasi,
ili rosna kap na žednoj usni
Moreplovac moje Duše
Što Ljubav došao je da spasi.
I u oblak pare kad odlučiš prijeći
Moja Duša zavapit će ove iste riječi.
Budi moja voda
ja pustinja sam žedna
svaka kap Ljubavi tvoje
Beskrajno je vrijedna.
- Poruka
- 399.650
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Reći ću ti, neću kriti,
u tebe sam zaljubljen.
Čini mi se život ceo
čekao sam na tebe...
Preko moga pustog srca
šibali su vetrovi,
sve dok tebe sreo nisam
živeo bez ljubavi.
Ja ni luku nisam imao,
pored svake ja bih sidro digao...
ne može vetar jedra da mi pokrene,
pored tebe pustio sam korene.
Sretao sam u životu
svetice i grešnice,
sve su one srcu mom
bile ptice selice.
Preko moga pustog srca
šibali su vetrovi,
sve dok tebe sreo nisam
živeo bez ljubavi.
Ja ni luku nisam imao,
pored svake ja bih sidro digao...
ne može vetar jedra da mi pokrene,
pored tebe pustio sam korene...
