Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
30.jpg
 
Nemir:



Znas kako se ja zovem?

A ti, ti se zoves slicno odjeku
Ne necega sto je bilo, ne necega sto je sada
Ne necega sto se priprema
ODJEK SI SVEGA ZAJEDNO

Znas kako se ja zovem,


ZOVEM SE CEKAJUCI TEBE
:heart:





Sva ulica tada najednom zablista, ogrezla u jarkoj svetlosti. Sve kuce kao da tek najedared zatrepere od sjaja. Sive, zute i mutnozelene njihove boje izgube na trenutak svu svoju sumornost; u dusi ti se razvedri, cisto zadrhtis, ili se prenes, kao da te je neko gurnuo laktom... Novi pogledi, nove misli... Cudna stvar, sta je kadar da ucini jedan suncev zrak od duse covekove...
Fjodor M. Dostojevski
Kliknite za proširenje...


Bogu je kanuo caj
svud je prsnuo sjaj ......
 
........

Haljina u kojoj setas,
u kojoj te vidim.
Kao kod vila, sumska haljina,
tanka, svilena i providna.
U njoj, tvoje srce kaze
svoje zelje, iskazuje osmeh,
odbija sunceve zrake,
koje dopiru do mojih ociju.

U njoj osecas slobodu
kojom dozivas nase stapanje.
Kad me nadjes uspavanog na travi,
ispod drveta na Suncu.

Haljina koju imas,
kad me prigrlis sa predanim
srcem, da ispijem svu njenu neznost,
obojim je i zakrpim dodirima,
poljupcem i zeljama.

U njoj nocu poletis,
proviris mi u snove,
grlis me, dajuci mi nadu.
I snagu da te trazim.

Ostani mi u narucju,
dok te drzim na toplom Suncu,
obrisi davne suze,
neka me tvoja magicna haljina
zacarava, obasipa svetlom,
kad smo predani u zagrljaju.
 




Pitaj samo pitaj
kuca opet ludi ritam
ti si moj zagrljaj
moje zudnje ples
gde igra ljubav ,strast i bes
Plesem ka tebi svaki dan
nekad tiho, nezno, poslusno
kroz zar hodaju stopala
tlo podrhtava
vatru bi raspirila
od plesnih dodira
po goloj bodljikavoj zici gazila
sve u crveno pomesala
kao moja haljina
pohota seta notama
zagrljajem svojim u tvoj bi poletela
da skupa nestanemo
u pozaru poljubaca ....:heart:


 
Jer kad pogledam u tvoje oci moje postanu malo svetlije
I kad naslonim glavu na tvoje rame zaspim mnogo srecnije
Jer uz tebe moji dani imaju smisao
Jer mojeg si srca postao stanar kako si u njega krocio


Neznost kojom dozivam ti ime
damarima tuce;
vristi divlja strast
kroz duborez otisaka
kojim ispunjavam praznine,
zigoses mi telo
besramno
nestedimice
puneci ga zeljom.

Razodevajuci tajnu
oblacis me u pripadanje;
u tebi jesam.
 
Cekam te!
Da li se to mozda drugacije pise?
Cekam te,a cekanja neka duga...
Volim sve sto je tvoje...
Lutas,ko zna gde!?
A ja,cekam te!
Kada se umoris,
kada vise nemas kome da se vratis,
-dodji,
cekam te,kao malo dete koje nezna za laz...
Ti si moja najlepsa bajka,
moja najveca draz...
Necu da prestanem,
cekacu te...:heart:

 
Mi smo oboje nalik
Na jedan osmeh davni
I tako cudno slicni
Ponekoj suzi jasnoj

Mozda je sreca samo
Sto smo k'o nebo ravni
Sisli sa istog voza
Na jednoj stanici kasnoj

I pronasli u sebi
Da zajedno umemo
Da docekamo drumom
I cvetanja i vetar

Pa da idemo bosi
... da idemo... i idemo...
Bez straha dal' postoji
Sledeci kilometar :heart:
 
Nosim tvoje godine
tako lako utisnute u moje zenice
i svaki dan sto se okrene oko nas
i noc koja nas pokrije snom
tvoje je sve
i moje je tvoje
jer sve smo svoje
medjusobno pomesali:heart:

 
Briser les murs

T'as suivi tes rêves jusqu'au sommet de la ville


Perdu, gagné, tombé dans le vide


Dommage


Tu n'entends plus le son de la mer qui roule


Où est passée cette belle innocence


L'espoir, l'amour, les rêves d'enfance


Dommage


Tu n'entends plus le son de ton coeur qui bat




Hurle à la lune


Crie au soleil


Un besoin sauvage


Pour un peu de liberté…


Oh, oh, oh, oh, oh…


Une chanson pour briser les murs et les chaînes de l'ennui


Oh, oh, oh, oh, oh…


Une chanson pour tous ceux qui rêvent d'un morceau de paradis




Pourquoi cette nuit est si pleine de questions


Quel prix, mon âme, je cherche une raison


Courage


La nuit est plus noire juste avant l'aube




Comment trouver cette voix de sagesse


Un coeur, brisé, a besoin de tendresse


Courage


Ton voyage ne fait que commencer
 
DA LI CU IKADA SAZNATI... Ne znam, i mozda necu nikad ni saznati,
dal' si me ikad imalo volio,
jesi li bar ikad pomislio na mene...
Ne necu znati.... Ne znam da li si
mi pricao lazi, ne znam jesi li se
samo pretvarao il si mozda istinu
govorio... Ne vjerujem da cu saznati...
Ne znam jesi li osjecao istu bol kao
i ja i mozda ti i nije bilo zao
sto si odlazio... Ne znam...
Mozda ti je stisak moje ruke bio drag,
i mozda ti je moj lik pred ocima sad...
Ne znam.... Ne znam dal' si drugovima
pricao o meni il' su ti mozda bili
drazi pogledi njeni... Nisam sigurna....
Mozda si pozelio da s tobom ostanem,
a mozda da zauvjek nestanem....
Ne znam, a mozda nikad necu ni saznati...
 
Posudi mi komadić duše čiste..
Najmilije..najbliže..Čedo moje..
Kad na spavanje kreneš poljubi me..
i stisni ove obraze što gore..
da tvojom dušom umirim.. se..
jer samo Ti si ono..Moje..
samo Moje..

Pokloni majci oči svoje, dva akvamarina...
noću dok spavaš..posudi mi vid svoj..
Samo da ne primjetim mu dlanove....
Kad ih u snu okrene..
Da ne primjetim mu košmare..
kad u snu se prevrne..


Oprosti mi ..bebo moja..
Što me nekada čine dalekom...
Oprosti..na mojim bolovima..
Oprosti što savršeno..danju sam majka..
a noću kao igračka polomljena..

Lome me..bebo moja..
Vuku me ..čežnje..Sa svih strana..
Ruke mi svezane.. oči mi gase se..
kad volim tog slijepog insana...

Čedo moje..
Kud ćemo gnijezdo sviti..
kud ćemo ikad pripadati..
Gdje ćemo ..bebo moja..
Ti i ja... završiti
 

Kao ludi covjek bez kosulje
hodam gola i bosa kroz zidove
ponekada u mislima donosi mi
vjetrova sum, miris tvoj blag prolazi
Zbog njega ja ne znam vise sto je budjenje
zbog njega u mojoj glavi okrece se sve
za njega jos uvijek nocu pisem stihove
i sve u meni on pokrece
(sve u meni pokrece):heart:
 

Izmaglica se hvatala kao paučina po mojim očima. Sunce se upiralo da isuši, ispari i zapali toga dana.

Do tada rijeka je živjela i otjecala i utjecala i oblizivala moje dane slatkastim snenim valima koje sam koračajuči ravnomjeno snažno pratio u popinjanju i napuštanju ove obale.Znao sam dokle će sezati i kamo se povući za plime. Volio sam rijeku. Zato sam te odveo do nje.

Sjedila si na rubu stolice razmaknutih koljena.

Zatim si micala usne i podizala dlanove i opisivala riječi i udubljen u tvoje pokrete izgubio sam sluh. Vidom izoštrenim tišinom spuštao sam se niz tvoje usne, zube, tvoje grlo i probijao se do srca..... kada bi samo mogla prići malo bliže i pružiti mi grudi da na njih položim uho.

Želja za tvojim otkucajima srca nakupljala mi je slinu u ustima . Nešto si govorila ramenima, zatim se smijala pa zatvorila usne. Zastajala bi da udahneš i u tom trenu ulazila si zjenama u moj mozak. Kao oštrica pribijala si se ravno u iskru kojom pretvaram krvotok u riječ. Zanijemih. Poželih. Rukama obujmih čašu ili tvoje koljeno ili sam sve to sanjao.

Osjetih tvoj dah. Udahnuh ga.

Zadovoljno si skupila usne i ustala. Imala si me. Disao sam te.

Spustila si se stepeništem do rijeke.

Na jagodicama prstiju prinijela si kapi rijeke na usta.

Obljubila si rijeku.

Stajao sam iza tebe. Samo pokret udaljen od tvojih leđa i tvojeg vrata. Da si se pomakla. Da sam se prislonio bliže...

Ukočenih prstiju i bez treptaja kapaka ponovno te poželih. Razderati sve što prekriva tvoju kožu. Prisloniti uho na tvoje srce.

Drhtala je rijeka. Čuo sam tvoje stope koje je gutao asfalt užaren kao moj mozak.

I sve je bilo gotovo.

Danas je bablje ljeto izlilo fini bjeličasti preljev preko njezine površine. Otječe teška i umorna i ne govori mi ništa. Sebi dovoljna. Ja sam sebi previše.

Sada prolazim kraj nje mrtvim koracima.

Misli prepuštam bujici i šašu i ptici.

Čujem valove kako otkucavaju krvotok rijeke.

I želim.

Otkucaje tvojeg srca.

I želim.

Obljubiti nju i tebe.
​
 



Tu, na pragu moje duse cekam te,
s komadicem sunca u ocima, u zagrljaju
svojih misli, s osmehom, sto
je ljubav koja me tebi
nosi ljubavi moja.....
Svesno budis bujicu maste, dok
me milujes na oblacima
strasti ljubavi moja.....
Razlicu se dubinom neba
za more ljubavi

 


Ova osecanja
nose tvoje ime
ove oci gledaju u tebe
usne mi na nas mirisu
dok mrvim jezikom
maline
skaces mi kroz
utrobu kao vatra
koja se siri do malog prsta
Rukom nevidljivom
zgrabis moje srce
koje skace u tvom ritmu
Zajecim na Carsko zvono
i preplavim tebe sobom
kao talas prelivam se svetloscu
zestinom okeana zaranjam
u svaki deo tebe
prelazeci usnama dimenzije
vrisak mene u tvom telu
u tebi je moj dah vreli
lomi zidove ,sve ono sto
smo hteli
dok te gledam u oci
Nemir
 



Čini mi se da sam te morao voljeti na bezbroj načina, bezbroj puta,
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvijek.
Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pjesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvijek.

Kada god čujem stare priče o ljubavi, to je stoljećima star bol,
Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu,
Kao što uvijek gledam iznova u prošlost, na kraju uvijek ti iskrsneš
Prekrivač sjaja polarne zvijezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvijek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milijun drugih ljubavnika, dijeleći istu
Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka -
Stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvijek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronašavši svoj kraj u tebi,
Ljubav čovjeka svih vremena, prošlosti i vječnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni život.
Sjećanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom našom ljubavlju -
I pjesme svih pjesnika, prošlosti i vječnosti.:heart:

 

Kao da i nema me...


Ti ne znaš ,kad promatraš sutone,
da su to oči moje,samo umorne pred spavanje.

Ti ne znaš ,kad utoneš u jastuke ,
da sam to ja,samo ispunjena perjem.

Ti ne znaš ,kad gledaš daždove,
da su to suze moje,samo dobro skrivene.

I ne znaš,kad smeješ se
da to usne moje ljube te...
tiho...nečujno...
kao da i nema me...
​
 
Bilo je vatri ni jedna da ogreje,
Belih snegova ni jedan da zaveje
suvom rukom bez vode,
zivot mi ode,na mostu ne platis,
platis na cupriji,
jer senka ljubavi uvek te prati,
i dati nekog istog kao ti.
Ko mi te je poslao,
nece nazad da te primi,
nekome si suvisan,
sto bas meni jedini.
Tesko mi je voleti te,
tesko ti je biti zena
a od svega najteze za tebe biti rodjena.
Bilo je tajni,
ni jedna da ispliva,
iz slatkog raja, drugi da uziva
na vetru staklenih krila
ptica sam bila ja.
Na mostu ne platis, platis na cupriji
jer senka sudbine uvek te prati
i dati nekog istog kao ti
odavno pitanje nisam cula,
zasto se smejes mala
pa se ne smejem,
tak da ne bih plakala.
 



Zarobljena
u otvorenom prostoru
izgubljena
tvojim tragovima
okovana
bez ikakvih okova
stazom istom
hodam
kud god podjem
iskrsne tvoj lik
sto god cujem
prica imenom tvojim
i nemam vise sebe
sve moje je kod tebe
Nemir

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top