Eh...

[zainteresovana]

Eh, elendil, zar nije po(r)uka Beskrajne Praznine da je popunjava Beskrajna Ljubav? A ni jedno ni drugo ne postoje bez nas.

 

[Nemir]

 

[Nemir]

Poetika žudnje

Pobacaj noćas sve svoje hartije
odloži pero
pusti da ti prsti
pišu po mom telu,
neka je prazna stranica,
neka je reč,
jedna rečenica, napiši pesmu
ako mi tvoja gramatika povredi kožu
ako uzdahnem, ako jauknem
neka ti zagrljaj bude još jači,
i ako tvoji prsti stanu da mucaju
umoči ih u noć
i počni iznova
popuni moje margine
uguši me jezičkim pravilima
ispravi slovne greške ovog ludila
koje stvaraš
usnama izbriši
sve čemu tu nije mesto,
pod tvojim prstima nastaje
štivo koje me čita
napisano ima uvid
u stranice mog života
oživele
tvojim dodirom
ove noći.


Rina Sing

 

[Zena s greskom]

"Posle nekog vremena,naucices onu razliku,izmedju drzanja za ruke i otkrivanja duse!
Naucices da ljubav ne znaci poklanjanje,a drustvo bezbednost!
I poceces da ucis,da poljupci nisu ugovori i da pokloni nisu obecanja!
Poceces da prihvatas poraze podignute glave i otvorenih ociju smireno kao odrastao,a ne ocajno kao dete!
Naucices,da gradis sve svoje puteve u sadasnjosti, jer je tlo sutrasnjice, suvise nesigurno za planiranje!
Zato sadi svoju bastu i ukrasavaj svoju dusu,umesto da cekas da ti neko drugi donese cvece!
I onda,naucices da zaista mozes da izdrzis i da zaista imas snage i da mnogo, mnogo vredis..."

 

[Nemir]

I more koraka
u prazno
niko ,nista
ne mogu
zaustaviti .
Ne mogu
prekinuti
let, hod
bez krila
vukla se
svim pustinjama
olujama
bez jedra
bez nogu
bez ociju
dusa
okupana
srcem
osmehom
neogranicenom
ljubavlju
tebi u narucje .
Nemir

 

[Nemir]

 

[elendil]

Eh, elendil, zar nije po(r)uka Beskrajne Praznine da je popunjava Beskrajna Ljubav? A ni jedno ni drugo ne postoje bez nas.

Svakako...Ljubav je Zakon...ali ta je Ljubav sama po sebi...u njoj nema dualnsosti,subjekta i objekta,voljenog i volilaca...

 

[Nemir]

Osetiš li?

Pre sna...

Dah ti lebdi iznad usne.
Preko obraza ti klizne:
Pa se zaigra u trenu.
Labirintom temena
I kad pokupi tvoj miris
Odleprša tad u mrak...

To sam ja...
To te moje ruke grle iz daljine.
Pre sna...
Ja ti dođem tek onako
Da te dirnem.
I prevarim...
Sama sebe
Da sam tu, kraj tebe
Da ti gledam oči
Sklopljene
Za nas...



Ovo je pesma koja ce te cekati
iza svakog coska
iza svakog osmeha
pesma koja ne zna prestati biti draga
i samo ce te ona preneti
preko zvezdanog praga.

I kad mene ne bude
i kad ti oci nekako posive
kad na usne padne list jeseni,
kad se radujes recimo necemu
a u stvari mislis o meni.

Ova pesma ima stotinu zadataka
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
ona je tvoj strazar u noci
JA SAM JOJ NAREDIO
da te cuva
kad se miris breskvi spusti niz ramena
jer znas da je najteze
kad nekog nema
a znas da bi morao biti.

I kad mene ne bude
tamo gde me trazis
a bicu tamo gde ne mozes doci do mene
OVA PESMA CE BITI MOJE IME
JER NE ZELIM DA TI U OCIMA STANUJU ZIME
I DA TE HLADNO NESTO BOLI

OVOJ PESMI
JA SAM NAREDLA
DA TE SAMO VOLI

 

[Nemir]

ZBOG LJUBAVI /P. Eluard

Razmrsio sam sobu gdje spavam, gdje snivam
Razmrsio sam polje i grad gdje život provodim,
Gdje svjetlo se skuplja u mojim odsutnim očima,
Gdje sunce izlazi, gdje snivajuć bdim.
Svijet male sreće, bez površine i bez dna,
S odmah zaboravljenim čarima,
Rođenje i smrt zamršava njihove dodire
U neba i zemlje pomiješanim naborima.
Ništa ne odijelih, već udvostručih srce svoje.
Da bi se voljelo, sve stvorih:nestvarno i što je java;
Dadoh joj njen razum, njen oblik, njenu toplinu
I besmrtnu ulogu-njoj koja me obasjava.

 

[Nemir]

 

[Nemir]

Ljubav se rađa u očima
prebiva u toplim srcima
šapuće nježno usnama
danima i dugim noćima.

Ljubav taj čudan spoj
u srce kad se nastani
tad srce tebi ne pripada
prepreke sve savlada.

Srcu su grudi preuske
jer ljubav u njemu caruje
tad srce samo poželi
da k tebi se preseli
p

 

[Nemir]

Ljubav

Vec godinama ucim tvoje crte, u koje dani
Utiskuju svoje male vatre; godinama pamtim
Njihovu svetlucavu neponovljivost, i resetkastu lakocu


i taj nas trenutak
Traje duze od tudje smrti.
( Ivan V. Lalic )

 

[Nemir]

Hocu samo da te ljubim
da te volim
da se te jake ljubavi
ne bojim
da budem
sigurna u rukama
tvojim
N

 

[Nemir]

Volim kada tvoje izlizane cipele hodaju zrakom
I pogled kada bacas ispred sebe
Dok necujni hod izmice tisini.
Volim kada čujem kako dišeš
I tvoje pokrete kada ruse idilu stvarnosti.
Volim sjaj u tvojim očima
I Sunce kada se ogleda u njima.
Volim dok mi pricas
Svojim malo drugacijim glasom
I tvoje misli kada seku moje postojanje.
Volim tvoju glavu na mom ramenu
I tvoju ruku kada mi prilepi nos uz lice.
I volim kada mi slucajno dodirnes usne i zanemis,
Volim kada putujes kroz vreme
Jer uvek tako neobicno osetim da dolazis.
I onda volim tvoje ime na ekranu
I tvoje igre recima.
Volim tvoje sitnice,
Ali ne cuvam tvoju sliku u novcaniku,
Vise volim da budes mi u srcu.
Volim tvoj miris pred san.
To je znak da si bio tu i da si bio blizu.
I onda volim sto postojis
I razmisljam o tebi
i volim da ti pisem.....kao sada.[/COLOR]

 

[Nemir]

Duboko u tvojim ocima
ja lezim u tvojim nocima
skrivenih pogleda
zamisljenim strastima.

Duboko u tebi
ja osjecam toplinu
samilosnog dodira.

Vrisak iz dubine!

Nastanak plime
u bjelim grudima
mekani poljubac
sklopljenih ociju

Duboko u tebi
skriveni su
pustinjski vjetrovi
tajne oaze
pripadanja stvarnosti.

Duboko u tebi
ja sam nemir
hladnih talasa
u nemirnim nocima.

Tamo daleko
ono nesto
skriveno u tebi...
Tvoja sam.

 

[Nemir]

Hodas abecedom zagrljaja ponosno u meni
I slikom osmeha
Zauvek koracas mojim usnama
Oduvek te u svom srcu i svojoj dusi imam
A metri i kilometri sto se ponavljaju
I gaze vreme rastezuci moj pogled
Kao da se i ne dogadjaju
Ili se nikada nisu dogodili
Samo se mi srecni dogadjamo
Suvise znam o tebi i o svemu
i vec sam presla granicu maste
gde sve mi je tvoje sveto
i nista nije sramota
SVA sam na drugoj strani
a iza mene goris kao vecni plamen
Tvoje oci moje misli
jednim pogledom prepoznaju
i kad zelim da precutim
one sasvim lako doznaju
Tvoje oci znaju sve
njima reci nisu potrebne
kad me crne misli posete
one osete
Tvoje oci retko grese
njih je nemoguce zavesti
one znaju kako disem
kao cuvari moje savesti
Ne veruj da ja ikad odlazim
jer nemoguce je ostaviti taj krevet
u kojem smo smislili najlepse price
nemoguce je da me taj vetar
odnese nekud
u neku ravnicu punu snega
jer ko ce tako nezno
tvoje usne poljubiti
kome bi na pamet padale
takve lude stvari
da se volimo svake noci
da ponekad pobegnemo od svega
ne veruj...
gledaj...
u moje srce...
ja sam uvek tako tvoja
da nemam vremena ni za sebe...

 

[Nemir]

NE ZAMENI TE NIKO


Ne zameni te niko u kuci ovoj,
stol tvoj je prazan i uza nj kut,
u knjizi niko ne procita ni slova
s lista nedocitanog onaj put.
Ne gleda u letnju vecer pokraj mene
niko sa praga zvezdani ekran
i niko ne prima sada zadivljeno
buket sveži u rano jutro bran.
Kada mi je hladno, nitko mi na pleca
s Ijubavlju ne stavlja topli šal,
niti se itko po vrucini sjeca
da vitoške vode pruži mi bokal.
Prolaze zime, leta, proleca plava,
ne zaustavi ništa njihov hod.
Diže se oluja, otiskuje lava,
a grane lomi ili sneg ili plod.
A u kuci ništa vidljivo ne stoji
da podseti na tebe svaki mig,
niti ima omiljenih stvari tvojih,
na zidu uokviren tvoj lik.
Ti me grliš vazduhom oko mene,
u krv mi ušao, tvoj puls u njoj vri.
Niko te u kuci ovoj ne zameni,
u koju ne stiže ni da stupiš ti.

 

[Zena s greskom]

Sudbina

Skamenjena na velikom trgu snova,
naslonjena uz bridove neba,
prestrasena u grlu rose,
nijema poput leptira
okrecem svoje lice zemlji
jer svuda nalazim tebe.
Hrabra na zici iznad ponora,
ponosna medju obalama ohole rijeke,
ja dozivam noc prisutnih godina,
sav ocaj napustenih drvoreda,
sve naricaljke predaka
jer svuda nalazim tebe.

U ustima ovog zdenca
ne dodirujem rubove vode,
ni dno u srcima riba,
prolazim poput kise
kroz tkanine jesenjih gradova,
vezujem se gladju,
ranjavam vid na ostrici sunca
stojim na paljevini vlastita sluha,
poklanjam se izvoru mora
i pronalazim svoj strah.

Odrezala sam kosu
spalila sam lice
oderala sam kozu
pretvorila sam se u izgorio pejzaz,
ali ti me prepoznajes.
Zbog tebe
odijevala sam se u lice trava
i zaustavljala sam sjene mjeseca
na svim oblicima tvog vrata,
zbog tebe
u ovoj polovini mog dlana,
rasprostirala sam vrtove rijeci
koje pamtim od djetinjstva,
kad su igre bile svecane,
a kosa jos mlada.



Nisam zaboravila korijenje ociju
na obali onog drugog svijeta
sto me doziva
mrezom svog glasa
i tjeskobom snijega,
nisam stajala kraj rijeke,
nisam gledala brodove
koji odnose dijelove naseg tijela,
nisam okusila ruze
na snopovima plemenitih ljeta.



Zbog tebe
pamtila sam oblike zagrljaja,
dvije male bitke
na obronku straha,
robovala sam stablima
i pijesku pred zatisje vjetra,
nosila sam tudje haljine,
pretvarala sam se u zeca i srnu,
moja su stopala
bila ograda od zice.
Zbog tebe
ne znam vitka i rana jutra
i ja se bez sjecanja
radujem oblini mladog sljunka,
jer tko ce od sinova mojih
nalik mijenama duge,
zaustaviti mahovinu i dane
sto prodiru u pore mog sna?



Tko ce kad tebe nema
zatvoriti vrata
zatvoriti usta
zaustaviti krv,
pred dolaskom divljih stada godina?

Irena Vrkljan

 

[Nemir]

Ti umes da zauzdas
nemire i daljine
u inat godinama,
u inat svetu,

topis hladne zidove
u noci
moje ruke zive
vezujuci neznosti u platna svilena,
moje oci svetle
Zarkim bojama juznoga cveca,
moje usne sapucu
zamorom valova sto rastacu se
skriveni u krletkama srca.

 

[Nemir]

Bunto ako je slika prevelika gornja brisni je

 

[opijum]

LJUBAV

Gleda nas smeseci se
I kazuje mnogo ne govoreci nista
A ja je slusam drhteci
I vicem
Vicem za tebe
Vicem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vicem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Ne pomici se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve vise
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si ziva
A mnogo docnije na ivici nekog siprazja
U sumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruzi nam ruku
I spasi nas

 

[Zena s greskom]

Kud god da krenem ja nosim noć u očima..
Ja bih trebao biti dan u koji ulaziš
Postelja na kojoj se odmaraš
Čaša iz koje piješ
More gdje se kupaš
Česma iz koje točiš
I stopa do stope nanizana na tvome hodu.

Ja bih trebao biti dolina u koju gledaš
Cvijet kojem se diviš
Malena knjiga koju otvaraš
I vatreno poglavlje koje čitaš
Povijest vijekova kojom se napajaju tvoje misli
I maleno ogledalo koga razbijaš
Jer ti nije srecu donijelo.

...

Ja bih trebao biti tvoja torba u kojoj nosiš sve blago svoje učenosti
Tvoj mali oltar gdje moliš zvijezdu da ti ohrabri mozak
Tvoja daleka gruda prema kojoj se upućuješ nepoznata.

Ja bih trebao biti tvoje proljeće u koje si zaljubljena
I na koje izljevaš pogled strastvenog čuvara
Tvoja jesen sa zlatnim kupolama jabuka
I rukama koje nose kruške posvećene.

autor nepoznat

 

[sofffy]

Kad shvatim da mi nedostajesh,ugrizem usnu,kazem srcu da ne tuche,glavi da ne razmishlja,stisnem shaku,namjestim osmijeh i krenem dalje...
A i sama znam da mi to ne pomaze.
Brod ne plovi iz sigurne luke...

 

[Nemir]

Kad zelim do Tebe stici ,sve drugo moram zaustaviti .
Moje oci ne vide svjetlost sunca i slijep sam za boje svjetla .
Usi su moje gluhe i prsti ne osjecaju nista .

Tvoj je dom tih i miran .
Ispunila si ga prozirnim mjehuricima blazenstva
U njima se odmaras i cekas kad cu doci .
Ali kad te ugledam ,u oku tvom nazirem igru .
Znam da ove tisine ne bi bilo kad bi Tvoje vatre ugasile .
Cijeli svijet je samo Tvoja sjena,samo san kojeg si sanjala poradi mene i moje ljubavi .



Pokrenula si zvjezde i galaksije ,pokrenula si svjetove da bi ih meni pokazala
Ti jesi taj pokret ,ta silina i snaga onog sto postoji i onog sto je zamisljeno .
To je izraz Tvoje ljubavi .
Stvaras usporene krugove objesene poput lampiona na nebu plave vjecnosti .
Nemoj zastati .
Nemoj nikada stati -moja ljubav ovisi o tome


Kad zelim do Tebe stici ,sve drugo moram zaustaviti .
Moje oci ne vide svjetlost sunca i slijep sam na treptaje zvijezda .Prsti ne osjecaju
nista,a zvuk u mojim usima nista vise ne znaci .
Tamo, gdje svaki pokret staje gdje prestaju slike i rijeci i gdje utihnu cak i misli ,tamo si Ti,
moja ljubavi .
Tamo postojis samo Ti.

 

[gost 74285]

Vasko Popa - Vrati mi moje krpice

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

2
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

3
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću

4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

8
I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

9
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

10
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

11
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

12
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se

13
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje!