Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja



Mirujes nemir


Jel te iko ljubio do sada
ovako nezno,prkosno
ludacki ,strasno i divlje
Ne , nije
niti ce moci jer i ne znas sta
si probudio a sve tebi
stane u tvoje oci.
Dok ti u zagrljaj hrlim
znas li sta se desava
koliko ograda porusim
da kamen temeljac
zadrzim i kucu ne unistim.
Mirujes nemir u meni
dah ti je pun svetlosti duge
dok slusam tvoje reci
Nocu mi na javi dolazis
sobom me u snove odnosis .
Znas li koliko puta diram te
iz srca vadim te i posmatram
kao najlepsi dar
ti nisi moja navika
vec ljubav moja velika :heart:
Nemir


]
 
OPET TI SE OBRACAM

Covece,
opet ti se obracam
javi mi se da mi kazes
kako si sad.
Razlog zasto me to zanima
lezi u proslosti
koju smo isto imenovali
jednog momenta.
Slike mi se nizu
ali ne mogu tacno da se setim
trenutka kad nas je vreme
vezalo u cvor.
Moramo se videti ili cuti
da bismo saznali gde smo
danas
i ciji smo
 

U tebi me ima
Mnogo vise
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazece noci
U tebi me ima
Mnogo vise
Nego sto ti srcem
Proticu
Vrcevi ceznje
I mnogo vise
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim ocima
U tebi me ima
Mnogo vise
Nego priznajes
Sebi.....
Nemir


Pored tebe
kao i uvek
iz potoka izviru reci
teku ka reci...
Ne volim reke,
prolaze kroz krseve
i ponornice neke.
Dug je put bio do
slivanja u more
u njemu previse
morskih ala,
zaronicu u okean
otvoriti skoljku
da nocas
na tvoje usne
poljubac spustim
za laku noć ...
Nemir

"Dopiru do mene zvuci
kojima srce udara ritam trajanja
probuđeno tvojim dodirom;

zaustavljam dah,
udišem tvoj glas
miris tvoje kože,
zvonki smeh
ucrtan sudbinom
na dlanove
ispijam kao eliksir života;
Image

zagrlivši misao o tebi
ostajem
i
trajem
u NAMA ."
Nemir

...
Nosim te u ocima
sapuces mi mislima
u dahu te mom ima .
Rastapam se
poput boje tvojim
tragovima ...
Kroz vrata nebeska
prodirem poput andjela
kao istina zarivena
u tvoje pore .
Nemir

Obucem haljinu boje
tvojih ociju
Tvoj me dah kao
parfem obavije.
Zagrlim sve tvoje
misli ...
Usne premazem
tvojim osmehom
u kosu upletem
sve dodire ...
Zakitim se
tvojim recima,
nastupa carolija
dok rasirenih ruku
cekam da me vetar
ka tebi odnese ....
Nemir


Eh ...
Koracam vec dugo
kozjim stazama uzdaha
Ehhh ...
Suza neka padne
s vremena na vreme
ali nista nemoze
zaustaviti da juris
mi kroz vene.
Nosim te u oku
nosim te u srcu
po celom telu te imam.
Koliko srece
od tebe kao zagrljaj
ka meni uvek dolece,
zima je
u meni pored tebe
osmehuje se stalno prolece.
Nemir



Svaki moj neuron
je zarobljen
nano cesticama
Tebe :heart:
Nemir









Kljuc u tvojoj ruci


Svu si me ocarao
zauvek me sebi uzeo
Kome mogu jos da pripadam
kad samo tebi mogu
sebe da dam
Ja ne znam vise drugi
put stalno virim
kroz kljucaonicu
svaki dan idem u ucionicu
Za moju svest i posvest drzis
kljuc u ruci
I ljubim tog kljucara
koji me provodi
kroz sobe radosti
uzitka i zadovoljstva
Dodirujem zidove
nezno prstima
sta zna neko drugi
ko slucajno dodje
o ovim zidovima
mog doma
Nista bas nista
nemaju pojima
koliko zidovi mog doma
vrede da govore i cuteci .
Kuda ja mogu uteci
ne pada mi na pamet da
odlazim svoju kucu napustim .
Svu si me ocarao
zauvek me sebi uzeo
Kome mogu jos da pripadam
kad samo tebi mogu
sebe da dam ....:heart:
Nemir
 
Ti
je tamo
Iza svih
snova
Iza zivota
Iza svih ovih
lazi od postojanja

Iza svega

Koza ti mirise
na moje stihove,
na reci,
reci kojima te pokrivam nocu,
na ishod i konacni smisao mene
 
Udises moj dah
Lomeci mi telo.
Urastas u moju javu
U svakoj misli te imam ...




Zudnja mi mrvi drhtava kolena.
Jesen mi kisni um razbistri,
a pomuti mi tvoja ramena
i telo mi od tvoje vatre vri.:heart:
 
Volim te samo toliko koliko mogu da te prežalim
Od težine reči vazduh se sabija
i naša ljubav se puni ekrazitom

Što god si dalje
to je veći prostor što pripada nama
i svet izgleda pitom


Ako si kraj mora
do mora sve je naše

Ako si na vrh planine
ili na starom mestu u aleji
ili u prošlosti s robljem u Misiru
ili u budućnosti na Kasiopeji

Što god si dalje
to je veći prostor što pripada nama

To prostranstvo opravdava postojanje moje duše
među drugim svetinjama.:heart:
 
ILUZIJA

Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvucenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sopstvene setve...
Upijali bezvezne reci u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzlece iznad kletve...

Ne, nisi ti iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duse.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo zesti
ozivljavaju dubine sto te videse i cuse
kako izranjas iz svemira
kroz paucinu svesti...

Izgubljeni trenuci slazu se u memljive kule
otezalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one sto su sve videle, i one sto su cule
posrcu pod teretom bremena...
Hoce li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no sto se stopi, ishlapi...?

Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nesto o tebi
sto mi zenice boji i cutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...


Dragana Konstantinovic


47872thumbgs3.gif
 


****
Kad dodjes mi ti
razbice se zidovi
zaigrace damari
od srece skocicu
telefone bacicu
cini mi se ostacu
bez glave
Ova ljubav nije
prolazna to je istina
Ja imam samo tebe
takve ljubavi
u mom zivotu nije bilo
Sve sto zelim ti si moje milo
Jedan osmeh jedan zagrljaj
da izbrisu u puste tragove
mnoge sate bez tebe
Samo jedan tvoj pogled
da obrise sve
Za te oci
jedina si slika
svakog dana svake
noci
Treca je godina
jedini sat toga vremena
su tvoji dolasci i odlasci
ne padaju meni na pamet
nocas nikakve rime
sva zelja moja
da te iz ovih slova
pored sebe izvadim
i zagrlim ....:heart:
Nemir


 


Nesto ti nesto ja

I danas ne znam
da objasnim
sta me je za tebe vezalo
sta mi je dusu
sa tobom povezalo
mozda nikada necu
ni saznati
Necu vise da pitam
da objasnjavam
pokusavam da razjasnjavam
Dovoljno je da ti
razumes i da ja tvoj
jezik shvatam
korake tvoje
svakodnevno hvatam
Drzim te na dlanu
ma sta da se desi
moje ce srce uvek
tebi da se nasmesi
Ti si nesto malo ja
ili mozda ja malo ti
ne mogu drugi to razumeti
Sve najlepse sto
u meni u dubini vrije
tebi uvek dostupno je
I ta spona nasa kao most
nevidljivi uvek ce nas spajati
Tvoja je dusa malo moja
svejedno sto je samo tvoja
a moja moja
Nesto se uskomesalo ,pomesalo
crno se poljubilo u svetlo
pretvorilo sa najlepsim
zvezdama i planetama
Ne mogu da odolim
da te ne zagrlim za mnoge
sate za mnoge dane
sto me s tobom od prvih koraka prate :heart:
Nemir

 
Probudili smo se u blistavo jutro,
oprali zube i seli za sto.
Dan je tek počinjao.
Napolju su se otvarali sadovi maslina
i ljudske sudbine su se širile
kao šareno rublje preko
ogromnog kamenog dvorišta.
Sve, što je kao duga,
spora muzika postalo
tamna kulisa, svetlelo je.
Slike su bile snažnije, veće od
sitnog rukopisa, zarobljenog rubovima papira.
Vetar nas je, sklopljenih očiju, njihao kao barke,
limunovo drvo nudilo tamnozelena krila.
Sadili smo male i velike želje,
dopisivali se sa pticama, koje su u mirnom letu
preletale široke ulice tišine,
snimali filmove u pritvorenim očima,
i ako si rekao: lep ili lepa si,
rekao si zato što si tako mislio.
Dok se dan spuštao na ramena,
bilo je kao da hodamo po pustoj obali
i miluje nas nebo. Podsećalo je
na Arkadiju, i bilo je blizu.
Leto nas je izdisalo
i oblikovalo u velike čaše,
pune mekših,
sve mekših misli.
 
Ne ne zelim da odes
ne zelim da ponovo provodim besane noci
Ne zelim da gledam tvoju fotku i mislim kada ces doci
Lezim u tvom zagrljaju i znam da vremena je jos malo
Tiho pevusim pesme nase, pravim se da mi nije stalo
 

.
Ne ide pesma tako.
Samo duša na dušu.








Moj dom


Jedna rec rekla je
mnogo
izrecena nesvesno
izvucena iz zaborava
ili je namerna
Ta rec je ogromna
i nista nije Volim te
sve je druge reci
pocistila
zbrisala
Za sobom dubok
trag ostavila
put posut nama
sto prekriva trnje
jer ta rec oseca
jedna jedina
i zagrlila je dusu moju
svom svojom jacinom
Znam i znala sam
da ti pripadam
da i poginem
necu zaliti za odbranu
istine ove ljubavi velike
TI si JEDINI MOJ DOM :heart:
Nemir



 




Slova i reci

Da mogu preliti
svako slovo
u dodir
u poljubac
zagrljaj
tako nezan
sareno leprsavih boja
da kao leptirici polete
ka tebi
Sva moja slova
uvek lete ka tebi
sve moje misli
upucene su tebi
Sve u meni
tetovirano je tobom
tako trajno obelezeno
tako jako nevidljivim
nitima za tebe vezano
Ja neumem da mislim
vise o nicemu drugom
Ti si non stop u meni
budna ili ne
prvi si ko me doceka
i otprati u san
Glim te slovima
ljubim te njima
Tesko pronalazim reci
moje ruke
moje oci
moje telo
sve bi htelo u slova
ka tebi preci ....:heart:
Nemir

 
Imperija ljubavi


Danima raste cvet
iznikao na nekom
pustinjskom tlu
gde retko pada kisa
Te povremene kapi
ucinile su da pusti koren
na peskovitom
tlu i odoleva
svim naletima
vetra ,susa,zege
gladnih zveri
Taj cvet ima
neizbrisiva secanja
na tvoj zagrljaj
boju tvojih ociju
latice koje se
nazivaju imperija
neunistive ljubavi
za tebe i dise
svakim milimetrom koze
tvojom blizinom
Nemir



Ti si ono u sta se oblacim
svaki dan
Tvoj buket misli preplice se
kroz moje postojanje
Ti si savrseni deo moje unutrasnjosti
drugi deo mene
Danima me grle tvoje reci
tvoj glas lezi na mome jastuku
nocima me pokrivas
jurici kroz svaku cesticu krvi
dok u meni vrijes
i rastapas tamu u sjajni odblesak
srece u mom oku
na rukama buducnosti
uperenih prema tebi
pregrst zagrljaja
Volim te ....:heart:
Nemir

 


Koze bi da uzleti
kad prstima
predjes preko
mog obraza
kada mi prelazis
poljupcima preko
bedra i stomaka
znas li
da naleti kosava uzdaha
potres nalik na zemljotres
Dok mi usne ljubis
vazduh gubim
sve ti vise sebe nudim
i jos ludim ,ludim
od zelje za tobom
razum sav pogubim .....:heart:
Nemir







 
OVDE NIŠTA NIJE TVOJE

OVDE NIŠTA NIJE TVOJE:
OVAJ GRAD, OVA MUZIKA,
NAČIN NA KOJI HODAMO…
TI SI ULJEZ, I NISI OVDE POŽELJAN!
DOŠAO SI KAO ULJEZ,
I DONEO SVOJE STAVOVE TAMO GDE SE NE UKLAPAŠ.
NEĆEŠ DOBITI SVOJE PARČE BETONA!
NIKADA NEĆEŠ ZNATI KOLIKO JE NAŠIH KONCERATA,
PRIČA,
STAVOVA…
DOK MARŠIRAMO,
ARMIJA MLADIH PROKLETNIKA
RASUTIH PO OVOM BETONU
NAŠE LEGENDE,
NEKE NAŠE PESME OSTAJU SAMO NAŠE,
I NICIJE VISE
NECES OSETITI NIKAD ONO TO MI OSECAMO
NECES NISTA USPETI DA SHVATIS JER SI DONEO SVOJU NEKULTURU
DA RAZGRADIS GRAD
KADA PROĐEM I VIDIM GOMILU LJUDSKIH BIKOVA
U KOZNIM JAKNAMA SVE JE OCIGLEDNO I JASNO
OVO JE BES,
OVO JE POBUNA PROTIV TLACENJA
OVO NISTA NIJE TVOJE
PARKOVI,
ULICE,
SPOMENICI,
PRICE NENAPISANE,
PESME NEOPEVANE…
ZATO ZNAJ KRUPNI NADMENI ČOVEČE
SA KOZNOM JAKNOM I DEBELIM LICEM
NEDOSTOJNIČE
VELIKIM DŽIPOM KOJI PARKIRAS PREKO PESACKOG TROTOARA:
OVDE NIŠTA NIJE TVOJE!
ČAK I DA POKUSAS,
NIKADA NECES SHVATITI DA JE NESTO NAPISANO
NA VELIKOM ZIDU PORED NASELJA NASE MLADOSTI
PARKIRAJ TAJ DŽIP U NEKOJ NEDOĐIJI:
TAMO PRIPADAŠ…..
ODLAZI!
ČIZMA PREKO TVOGA SVETA,
ČIZMA PREKO TVOJIH CILJEVA,
PREKO SVEGA ŠTO PREDSTAVLJAŠ
ODLAZI, ODAVDE!
ULJEZU NIJE MESTO U SVETU
NASIH ULICNIH PRIPOVETKI
SA SLOMLJENIM STAKLOM
AJ, SAD MARŠ, ODAVDE!
I VELIKIM SJAJNIM OČIMA,
URLIKOM U GRLU
I ZVUKU IZLOGA KOJE SE MRVI…
ARMIJA JE OTIŠLA U NOĆ DA MARŠIRA
PONOSNO.
 

Osmeh :heart:

Osmeh je deo mene
deo tebe
nista ne moze taqj osmeh
da ponese
Mnogo osmeha posveceno
je tebi ,ima cudnih
rastrkanih dana u kome
se ponesto slama
Ususkam se u tebe jace
privijem te sebi kao malo
djace i ne dam da
bilo sta donese
ruzne grimase koje iz
mraka nicu i htele bi
da sobom plase
Darujem ti osmeh
darujem ti lepe dane
da zaboravis sve tamne
zivota strane :heart:
....
Nemir

 
Sve je cekalo na tebe

Nadahnuo si mi
sebe u svim bojama
U mislima bese pored mene
ranije sa svim mirisima
dubinama daljinama
mnogim ponorima
raznim jezicima
a cutalo je sve
cekalo na tebe
Da napravis korak
otvoris kutijicu skrivenu
i otkljucas sve tajne moje
iz koje izlecu leptirici
dugine boje
zvezde iz oka
moje i tvoje
Nedeljiv od mene
raznosim vreme
prahom osmeha
cuvam mesto na
kome ces doci
uselio si se u moje
srce i oci
ja ne bi znala kuda
bez tebe poci
moj zivot bi stao
kad bi bez tebe
opet u neki ambis
sve moje s tobom palo
Nemir




 



Mnoge tisine cutale
su tobom
svaka tvoja kap znoja
bila je suza moja
spirale su se po
stazama kojim hodas
natpajuci ti put
deo po deo
kao slagalica
pucalo je a nije
bila sitnica
Jurio si kroz mnoga lica
ne znajuci kuda
vetar te vodio svuda
dok nije sinulo
s neba i desio se
sudar
nisam znala ko si
pruzili smo ruke
i sve sto bese crno
svetlom se orosi :heart:
Nemir .



 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top