Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
A spirited pley of love and survival told
in an exceptional way
Bu Joe Woodward




S vremena na vreme
tiho ....necujno,
dopre mi poznati
zvuk iz daljine
Kotrlja se po meni
otvara mi dobro
prosivene savove
u saku
pokupljenih krhotina
i zasvira violina
sudbine gromoglasno
stvarajuci krugove zagrljaja
u moru uzburkanom
da zadrhti dusa
sa pricom o nama ...
Nemir .

 
АХ, НЕ ТВЕРДИ О ТОМ, ЧТО БЫЛО!


Ах, не тверди о том, что было!
В моей груди оно остыло.
Мое чело не прояснится,
И что прошло, не возвратится.

Уж я привык сносить страданья,
И как старик, забыл желанья.
Я не зову, не ожидаю,
Зачем живу, и сам не знаю.

Я не зову, не ожидаю,
Зачем живу, и сам не знаю.

*****************************
Слова Дмитрия Ленского
th2-1.gif
 
Malena bela šapica sa roze tabančićem moga malog buldoga, počivala je na mom dlanu, ruka mi je utrnula od njegove lake težine, jedva kilo ipo, namestio se tako da nisam mogla ni nokat da pomerim, na momente sam pokušavala da ga premestim u drugi položaj, ali bih zastala čuvši duboki uzdah iz malenih grudi, naboranog ružičastog vratića i obešene nežno ružičaste njuškice.
Tražeći udoban položaj i sebi i njemu, iz tame velike zamračene terase čuh uzdah muža mi dragog: eeeeehhhhhhhh da sam tako umeo da te volim, danas ti ne bi bila sumorna stara žena već bi ostala devojčica kakvu sam te i zavoleo...
Pomilovah ružičastu šapicu, naslonih obraz na nežni potiljak i zaspah, srećna, neko me ipak voli, a ko, pa nije ni važno, samo da me voli.
 
Sa jednog drveta na koje nisam uopste obracala paznju i nije me zanimalo ugledah plod cudan .
Nisam mogla da mimoidjem to drvo i da sam htela bilo je nemoguce ,niti isam zelela taj plod ikad da uberem .
A kad neces ,uporno neces a mami te jos upornije od tebe same i podje ti voda na usta
pruzis ruku jer je poseban,neobican vidis nesto svoje u njemu ....
- Ne pripada ni slatkoj ni kiseloj vrsti, vec nekoj prefinjenoj sa neodredjeno odredjenim bojama pomalo divljoj sorti
,sa mirisima koje mozes naci samo na bazaru u Samarkandu .
Neki slucajni izdanak pored obala Nila gde se racva u Crni i Beli ,proleti iza i ispred tebe kao duh sa svim sto nosis u sebi
Ubrah taj plod i zagrizoh "samo"-Pokupi mi usne,jezik,otrca do mozga ,grunu kroz sve ganglije ,prolete kroz srz i poput otrova razli se svuda ....
Oduze mi culo vida ,ukus za sve plodove voca, probode me kroz sva moguca mesta a ja i dalje pevam ,
Jos uvek mi je zalogaj u grlu i hocu necu nemogu ga ispljunuti
koliko god da to zelim jer bi ispljunula sebe kroz taj zalogaj
i tako ni tamo ni ovde ...jos uvek u meni .
 




PESMA

U dubini moje duse je pesma koja nece u
rec da se odene.
To je pesma sto kao kamenje u mome srcu
prebiva
i odbija da se mastilom toci na hartiju,
ona mi osecanja obuhvata poput tananog
omotaca
i nece da se jezikom skrnavi.
Kako da je izdahnem kada se plasim da je
vazduh ne zaprlja?
Kome da je ispevam kad je navikla da zivi
u mojoj dusi kao u svome domu
te se plasim da se slusanjem ne povredi?
Ako mi u oci pogledate, videt cete senku
njene senke,
i ako mi vrhove prstiju dotaknete, osetit cete
njeno treperenje.
Svojim delima je iskazujem kao sto jezero
odrazava sjaj zvezde,
moje suze je otkrivaju kao kapi rose, rasute
na vrelini sunca,
otkrivaju tajne ruzinog cveta.
U meni je pesma koju tisina objavljuje, a
buka sputava;
koju snovi izgovaraju, a java progoni.
To je pesma ljubavi, ljudi, i nema Izaka koji
ce je ispevati,
niti Davida koji ce je odsvirati.
To je pesma mirisnija od jasminovog cveta,
i nema seciva koje je moze raniti.
Bolje je cuvana od devojackih tajni,
i nema strune koja je moze prisvojiti.
Ko moze sjediniti huku mora i pesmu slavuja,
ko moze spojiti oluje sa decijim uzdasima?
Koje ljudsko bice
moze bozansku pesmu ispevati
 
Poljubac

Blizu
pored tebe
pricam ti o zivotu
Zelim vise da ti dam
paralisano posmatrajuci
tvoje oci
Osecam tvoj dah
prelazi moje usne
Ne mogu da cekam dugo
moje misli se gube...
Prilazim usnama svojim
usnama blize tvojim
pri dodiru zelja je moja
drhteca ...
za tobom sve veca
Poklanjam ti slascu
sada i ovde za ovaj dan
"Poljubac prvi" !
Kad se nase usne razdvoje
dolazi hladan zrak kao mrak
dok srca nam lupajuci gore
osecas i ti ...
Kad se tvoje usne udalje
moj duh me zanosi
dusu uznosi
moje usne s tvojim da ponovo spojim ...
Nemir .

 
Poslednja izmena:



Bura

Tu gde jesam a nisam
bura neka orkanska stize
da uskovitla snagom
da zatalasa more
uzburka dahom zrak oko nas .
Omotavas me svetlostima
iz daljina sjajem od davnina
ostavljam tragove neznosti
po tebi dok se ususkavam
ljubeci ti vratne zile
Razlazem se drhteci u ceznjom
sicusne delove praiskonske
zelje za dodirom ,zelje za pogledom
zelje za tobom kao miris kroz kozu
da me ni jedna kisa ne opere
I sidro moje luke
zariveno u tebi sigurnoscu
mogucnoscu ,zeljom,istinom
strascu i ljubavlju kojom te grlim
Goreci svaki dan ,svaki cas iznova
plamenom srca verno tvom ramenu
jos uvek naslonjena usnama
do krvi upijena
sto obelezih najsnaznijom
ljubavlju za sva vremana ....
Nemir




 
NEHOTICE

Nesto kao nehotice
Zgazeno srce skitnice
A kako se sve to desilo?
Ne jos se nije zavrsilo.
Jos uvijek nisi rekla zavrsnu rijec
Da dobijes taj mec.
Simpaticna prica bez detalja
Nekako kao da je previse stara.
Ustvari izgubilo je smisao
Neko je nekog izbrisao
Iz srca, iz sjecanja
Kraj vremena
Kraj osmijeha
Sa usana
Koje nikad nisu bile nase
Valjda me jos tvoje suze plase
Valjda me jos moje suze plase
Koje su jedino bile nase.
Jeste neko je nekoga izbrisao
Zauvijek zaboravio
Malo ostavio
Malo rasplakao.
Pozovi po nekada
Da se sjetim osmijeha
Svrati po nekada
Da vidim u ocima
Tvojim kako sreca izgleda.
I tako polako lomim dane
S' ove ili one strane
Uma
Izgubljenog razuma
Sa bezbroj pitanja
U noci do svitanja.
Tesko je, predugo noc traje
Premalo svjetla ostaje
Kad ponoc prodje
I sjecanje dodje
Sa imenom tvog lika
Jos mi pred ocima igra slika
Kad god trepnem
Vidim uplakanu tebe
jos mi u usima odzvananjaju moje pogresne rijeci
koje stvarno nisam trebao reci.
Jos uvijek ponavljam one stihove
koje si ti napisala za mene


U nekom gradu,
daleko mi od rodnog mjesta
ostade osmijeh i dusa moja
toliko prazna, samo meni tijesna.

Hladna vecer bijase
a topple ruke tvoje;
Sagledah istinu sa svoje strane,
uvidjeh pogreske svoje

A mogli smo
Biti svasta i niko i nista!
Mogli smo se okupati u oluji
koju si kasno donio.

Al' i osmijeh na mojim
usnama je preminuo.
Nisi ni ti kriv za sve!
Mozda sam ja, vrijeme,
ili okolnost
na koje smo igrom sudbine naletjeli.

I nemoj plakati!
OBRISI SUZE SA BIJELOG LICA
POKRIVENIM TAMOM.
Ponovo zavoli
Oci neke zelene,
crnu kosu
i nek' ti one budu
JEDINE!


I jos uvijek ne razumijem
Nije da neznam nego ne smijem
Da shvatim tu pjesmu
Tako njeznu, a opet tako bijesnu.
U kojoj me volis, a i mrzis istog trenutka
Kao da sam ti sve, a ipak samo lutka.
Ne znam, ne mogu da shvatim
Ne, zelim vrijeme da vratim
Samo da jedno pitanje postavim
Prije nego od bola ostarim
A zelio bi da samo na trenutak imam neku Bozansku moc
Pa da vratim onu prokletu noc
Pa maker nista i ne rekao
Maker samo u tvoje tamne, prelijepe oci gledao.
Samo da jos jednom imam pravo
Da te volim onako djeciji bezglavo
Kao sto sam jedino volio tebe Uspavana Ljepotice
Moja Mjeseceva Princezo, Moja Djevojcice.
Ne nisam jos prebolio, neke rane su dublje od kanjona
Neke boli su vece i od samog bola
Jos uvijek mi je svaki dan April
Jos se ljubav plasim
Nekad sam cuo da kad te ostavi jedna ostave te sve
Nisam to vjerovao dok nisam sreo tebe
Tebe koja si mi najveca sreca, moje sunce u svijetu bez svjetla
Moj osmijeh u boli bez osmijeha
Moje davno izgubljene ljubavi moci
Moj crni kosac u pustoj mjesecevoj noci


U nekom gradu,
daleko mi od rodnog mjesta
ostade osmijeh I dusa moja
toliko prazna, samo meni tijesna.

Hladna vecer bijase
a topple ruke tvoje;
Sagledah istinu sa svoje strane,
uvidjeh pogreske svoje

A mogli smo
Biti svasta i niko i nista!
Mogli smo se okupati u oluji
Koju si kasno donio.

Al' i osmijeh na mojim
usnama je preminuo.
Nisi ni ti kriv za sve!
Mozda sam ja, vrijeme,
ili okolnost
na koje smo igrom sudbine naletjeli.

I nemoj plakati!
OBRISI SUZE SA BIJELOG LICA
POKRIVENIM TAMOM.
Ponovo zavoli
Oci neke zelene,
crnu kosu
i nek' ti one budu
JEDINE!


Valjda ce mi jednom oprostiti Bog
Sto sam tebi djevojcice darovao bol.
Od tebe se ne usudjujem ni traziti oprostaj
Tvoj oprostaj nisam ni zasluzio
Samo sam to kroz sve ove noci skuzio
One moje rijeci su bile Holokaust osjecaja
Sam Armagedon Armagedona kraja
Bio sam ljubavi Apokalipsa
Sam Belial predvodnik Antihrista
Nadam se samo da ce mi oprostiti Bog
Tugu iz pogleda tvog
Ne, neka mi nikad ne oprosti
Ova prokleta dusa neka u paklu do vijek vijekova gori.
Treba da za tvoje suze dug vratim
Iako vec patim
Da mogu da te vratim
Iz sna dohvatim
U stvarnost pretvorim
Da te zamolim
Za tu povlasticu da te volim
Tebe koja si jos uvijek u mojim ocima
Najsjajnija zvijezda u nebeskim nocima
Najplemenitija osoba ljudskog roga
Kao da si postala od samog Boga
Ti cije ime vjetru sapucem
Cije rijeci u tisini cujem
Kako me kore, a ipak mi zele srecu!
I poslije svega
Ipak mi zele srecu

Ali bez tebe!

U nekom gradu,
daleko mi od rodnog mjesta
ostade osmijeh I dusa moja
toliko prazna, samo meni tijesna.

Hladna vecer bijase
a topple ruke tvoje;
Sagledah istinu sa svoje strane,
uvidjeh pogreske svoje

A mogli smo
Biti svasta i niko i nista!
Mogli smo se okupati u oluji
Koju si kasno donio.

Al' i osmijeh na mojim
usnama je preminuo.
Nisi ni ti kriv za sve!
Mozda sam ja, vrijeme,
ili okolnost
na koje smo igrom sudbine naletjeli.

I nemoj plakati!
OBRISI SUZE SA BIJELOG LICA
OKRIVENIM TAMOM.
Ponovo zavoli
Oci neke zelene,
crnu kosu
i nek' ti one budu
JEDINE!​
 





Dusa dusi

Dusa dusi govori
moze li srce da ljubav preboli
moze li da ne voli ono sto
na dlanu sudbine stoji
Kada pojedes svoje puteve
moja dusa s tobom prica
sapuce ti najnovije price
Kako prstima iz mulja
vadim obalu
pretacem se u poglede
meseca i zvezda
dok mi psi pobesneli
zlim zubima
komade tela razdiru
Dusa moja,srce moje nastavlja
zderuci pesak pustinje
bez vode sa ispucalim
srcem na usnama
Pijuci sopstvenu krv
pomesanu tobom
da prezivi najsvetlije
da opstane za tebe
jedino moje
Kada me ovde nema
ima pored tebe senke moje
u stopu prati korake tvoje
ljubeci tragove koje ostavljas
po oku ti setam u nocima
rukom ti dusu milujem
usnama otkucaje tvog srca
prebrajam ....
Nema dana nema noci
u kome se od tebe odvajam
Jedina ljubavi moja
jednom ces shvatiti o cemu je pricala
dusa moja, jednom ces shvatiti
da je i pocepana bila uvek tvoja
jednom ces shvatiti jedina zeljo moja ....


 
Zagrli me,
Da se šćućurim tu
na tvojim grudima
I da ćutim.

Ogrni me toplim ćebetom,
Da prestanem da drhtim,
Tu pored tebe.

Govori mi nešto lepo i nežno,
Da to bude muzika za moje uši,
Da mi srce zapeva od miline.

I pusti me da zaspim,
Tu pored tebe,
Gde mi je i mesto.

Da ceo svet stane,
Da ne razlikujem ni noći ni dane,
Da nas ništa ne razdvoji.

Makar samo jednom.
U ovom snu ne dosanjanom.
U mašti ne domaštanoj.

***
​
 
Poslednja izmena:
VEČNA VATRA

Rastvaram se pred tvojim imenom,
pred noćima u koje me nemilosrdno bacaš
uzvikujući reči ljubavi čije svako slovo razapinje
i zabada se u dubinu mraka
gde me slute neke davno ispružene ruke.
Kroz njihove prste, u mlazevima ističe sok višanja:
kap na mome čelu,
kap ne stopi kojom tišina opija čula tame
uvlačeći se u njene tragove lakoćom pokreta,
kap na prstima
da bi ih jedine bele ruke
prepoznale u noći - ruke iz kojih će se roditi zreli plodovi višanja.

U krv me pretvaraš
kroz nevidljive prostore razlažeš moći mraka u meni
vladas mojim ja kao da ti ne stoji nasuprot mene,
cediš sok iz plodova kao da mene gnječiš mislima
i u sažete prostore spuštas ljubav oplodjenu.

Nigde drhtaja niti trzaja pod tolikom snagom
koja pleni idejom slobodne noći i bezakonja;
ne vidi se monstruozni lik niti se prepoznaje istina
ispod plašta tame kada se pojavi ime
pred kojim drhti pustinja, pred kojim nebesa jeza obuzima
i božanstva u strahu ostaju slomljena u svojim svetovima;
jedina večna vatra kroz pepeo vaskrsava:
u njoj goreći skidam plamenom
kap po kap posut nektar višanja.
Jutro ne može da se rodi niti je prevara noći san
iza nje ostaje samo tama čije je pravo ime obmana,
povratak kroz njene prostore može biti samo večiti san:
trijumf utvara.

Kroz razjapljene čeljusti čije se poreklo nezna
svetlost koja prodje u krv ili crvenu senku se pretvara.
Moć gubi sve osim vatre
koja jedina može da stvara i uništava sebe samu.
I dok plamenovi izgaraju na mojim obrazima
sa usana cedi se u jedinu kap kao u reč
vatrom sažeta noć
prezrelih višanja.

B.Nikolić

 



Ne trazim bogatstva a ni zlato sto se sjaji
ni nebo na zamlji, nalazim sve u svom srcu
jer ljubav stanuje u njemu:heart:
Znam za tudju tamu jer poznajem svetlo u sebi ,
ne dam svojoj sreci ruku vec je grlim
N


 
Vatra

Gorim od dodira
gorim pod tobom
gorim oko tebe
gorim za tobom
gorim od srece
koliko te u meni ima .
Rastes ,rastaces se
kroz mene
previrem ,pretacem se u tebe .
Gorim dok te udisem
neopisivom radoscu
grlim te vatrom sebe
za svaki propusteni zagrljaj kad nije
bilo nikoga pored tebe
Toliko sam ti blizu
da preliva svetlosna toplota
kojom svaki tvoj oziljak ljubim ,
snene ti oci duso milujem i budim ....
Nemir



 
Poludecu, poludecu
nek me ostave sad na miru svi
poludecu, poludecu
ucinicu sve da ne odes ti...

Vi Nemir lepo pisete, juce sam dopunio jedan vas stih no ne znam zasto nisu objavili. Uopste, juce na nekoliko tema nije objavljeno sve sto sam napisao.
 
*hvala revizor,nisam videla koji stih ...


Tu smo ...
Put do nas
se vrti u krug
dan za danom
tera me ka tebi
ista strasna glad
Dodjem mu ko africko
siroce ,reci, slova
u pesmu se pretoce
i glad hoce
jos hoce ...
Nemir
 






Iz sna u javu

U oku mi stanujes
kao pesma cula mi
dodirujes
Sve se istopilo
dan i noc u tebe
je prelilo ...
Iz srca iscupati tvoje
korenje nije moguce
Oko sebe cesto
sve bi da polomim
tebi neumem da odolim .
Javis se svim stazama
isprepletanim proslim i novim
na svakom koraku .
O koliko te
mnogo volim ...
Da mi te ljuste do srzi danima
ne mogu tebe s mene ukloniti
tvoje tragove iz mene odneti.
Nosim te sobom svakog trena
hodam s tobom zagrljena
ne, ti nisi nikad u nekom
cosku zaboravljen
Ti imas mesto najlepse
u mojim ocima,po mojim venama
u svim smenama
u celoj meni stanujes
sobom me obasjavas .
Svaki put mi ulepsas noc i dan
ovo vise nije san
ti si java moja , meni potreban
za dobro jutro, noc i dan ..
Nemir




 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top