Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Tose Proeski - Pratim Te Lyrics


Baci pogled preko ramena kad poðeš
Kad po meni ko po suhom lišæu proðeš
Pa me makar laktom u grudi pogodi
Makar grub tvoj dodir bio još mi godi

Baci osmeh ispod uvojaka barem
Da u tvoje misli bar na kratko stanem
Ko u usporenom filmu se spotakni
Preko mojih nogu ruku mi dotakni

Ref.
PRATIM TE,SVE U KORAK SVAKU STOPU POLJUBIM
SVAKU SUZU,SVAKI UZDAH OSJETIM
TU SAM DA TI NADU VRATIM
AKO PADNEŠ DA TE UHVATIM
PRATIM TE
I KAD NE GLEDAM PO KORAKU TE ZNAM
SVAKI DRHTAJ TVOGA TIJELA OSJEÆAM
TU SAM DA TI NADU VRATIM
AKO PADNEŠ DA TE UHVATIM
PRATIM TE

Kad se ispod tvoga kišobrana stisnem
Ja sam sretan iako na pola kisnem
Pa me makar laktom u grudi pogodi
Makar grub tvoj dodir bio još mi godi

PRATIM TE....

Krv u glavu udari
I ko struja oživi
Ovo tijelo bar na kratko ozdravi

PRATIM TE...
 
FLAMINGOSI MILO, NAJMILIJE LYRICS
mila najmilija
divna najdivnija
milion razloga je medju ljudima
a za nas dvoje stvarno ni jedan
da zivimo kako zivimo
jedno bez drugoga



mila najmilija
nezna najneznija
milion razloga nas dvoje razdvaja
a da li jedan,stvarno je vredan
da zivimo kako zivimo
jedno bez drugoga

nocima gubim dah i tesko disem,tesko disem
vicem u nebo dodji i ostani

jer mi smo

kao pesma bez reci
nota bez takta
prica bez smisla
dodir bez daha
oci bez lica
jato bez ptica

smo ti i ja jedno bez drugoga

ko oficir bez cina
voz bez sina
kao bez grane drvo
ko bez poslednjeg prvo
vulkan bez lave
heroj bez slave

smo ti i ja jedno bez drugoga

mila najmilija
nezna najneznija
milion razloga je medju ljudima
a za nas dvoje stvarno ni jedan
da zivimo kako zivimo
jedno bez drugoga

nocima gubim dah i tesko disem,tesko disem
vicem u nebo dodji i ostani

jer mi smo

kao pesma bez reci
nota bez takta
prica bez smisla
dodir bez daha
oci bez lica
jato bez ptica

smo ti i ja jedno bez drugoga

ko oficir bez cina
voz bez sina
kao bez grane drvo
ko bez poslednjeg prvo
vulkan bez lave
heroj bez slave
 
Ponekad guram nekako, ponekad je ćorak
Nemam zašto da se kajem postoje pravila
Eh da mi je još jedna kap sa tvoga izvora

Ništa mi nije sa neba palo
Niko mi ništa nije dao
I sve što imam na dlan bi stalo
Meni je dovoljno
Za tebe je malo

Ne pitaj me više ništa
Samo sam u prolazu
Samo tražim svoje mesto
Svoju, svoju stanicu

A dao sam sve od sebe da bi vatra gorela
Sada mi je svejedno, ti si je ugasila

A dao sam sve od sebe da bi vatra gorela
Ja sam bio jedan plamen ti si me ugasila

Kraljevski Apartman
 
Ovde te ljubim.

U tamnome borju vjetar se rasplece.

Svetlucanje meseca iznad nemirnih voda.

Jednaki dani idu, jedan za drugim hita.



Razredjuje se magla u likove sto plesu.

Srebrni galeb od zapada se otkida.

Ponegde neko jedro. Visoke, visoke zvezde.



Ili crni kriz nekog broda.

Sam.

Katkada osvanem, a dusa mi bude vlazna.

Zvoni i odzvanja daleko more.

To je luka.

Ljubim te ovde.
 
Nemir:
FLAMINGOSI MILO, NAJMILIJE LYRICS
mila najmilija
divna najdivnija
milion razloga je medju ljudima
a za nas dvoje stvarno ni jedan
da zivimo kako zivimo
jedno bez drugoga



mila najmilija
nezna najneznija
milion razloga nas dvoje razdvaja
a da li jedan,stvarno je vredan
da zivimo kako zivimo
jedno bez drugoga

nocima gubim dah i tesko disem,tesko disem
vicem u nebo dodji i ostani

jer mi smo

kao pesma bez reci
nota bez takta
prica bez smisla
dodir bez daha
oci bez lica
jato bez ptica

smo ti i ja jedno bez drugoga

ko oficir bez cina
voz bez sina
kao bez grane drvo
ko bez poslednjeg prvo
vulkan bez lave
heroj bez slave

smo ti i ja jedno bez drugoga

mila najmilija
nezna najneznija
milion razloga je medju ljudima
a za nas dvoje stvarno ni jedan
da zivimo kako zivimo
jedno bez drugoga

nocima gubim dah i tesko disem,tesko disem
vicem u nebo dodji i ostani

jer mi smo

kao pesma bez reci
nota bez takta
prica bez smisla
dodir bez daha
oci bez lica
jato bez ptica

smo ti i ja jedno bez drugoga

ko oficir bez cina
voz bez sina
kao bez grane drvo
ko bez poslednjeg prvo
vulkan bez lave
heroj bez slave
Kliknite za proširenje...

untitled4vw.jpg
 
NE DAJ

Ne daj da nam godine i snegovi zaveju trag
i da zaboravis da ja jos uvek postojim
ne daj zaboravu nekog ko ti je bio drag -
Zamisli da jos uvek na starom mestu stojim...

Ne daj da moja secanja uzaludna budu -
da gorcina oboji tamom secanje na me.
Da vratim vreme ne mogu, ni prvu mladost ludu,
ali jos uvek okom mogu da razbijem sve tame

Ove jeseni put juga prve su otisle laste
i prva pahulja snega , belinom ulice boji
neka te ne boli moja sreca sto raste,
neka te ne boli svi novi putevi moji...

Jer, ja se cesto starim putevim vracam
i ulice moje korake nose...i broje....
Ne daj da tvojom tugom svoju srecu placam-
ja uvek mogu da ozivm sve umrlo moje i tvoje

Ne daj da sva proleca odlaze iz ovog grada
svi sutoni mirisni da tvoj lik zaborave...
Jednom se vrati s lastama, samo ne reci kada-
da ne znam jesi li prividjenje sna ili jave.
 
Dodirom tela o telo
Kao dve buktinje
Sagorevamo u samo
Jednom plamenu zelje.
Nudim ti se dusom i telom
Uzimas me u dahu
I uznosis u visine
Orkanskih vrtloga strasti....
 
nikad vise ne otvaraj vrata
u predvecerja ranih ljubavi
kad nas odjednom prevare sve rijeci
i svi nas pogledi dotaknu
da se vise ne vrate

nikad vise svoje srce ne iznosi na dlanu
tek udji u neke tople sobe
gdje je vrijeme mladosti pogodno
gdje bi se mogli na tren pronaci
u zaboravljenom refrenu pjesme
gdje bi mogli pricati satima
i ne znati da li su nam godine prosle

nemoj vise ljubavi otvarati oci
u predzorje kad utihnu posljednji glasovi
kad se od osame naslonis uspomenom
na prozore pod kisom koja zna i hoce
a mi tek ljubavni i dobro raspolozeni
nismo ni znali da nam je srce u oku raslo
i preraslo sve okvire

ne izgovaraj vise rijeci
koje si u sumraku sobe ucila na pamet
da ih dugo nosis nanizane oko vrata
ne otvaraj vise vrata u rana predvecerja ljubavi

podivljat ce rijeke
zbog usana neljubljenih
necemo se snaci sto nam je bilo davno
jedno vrijeme
necemo vise znati
ni ljubiti kako smo znali
nece vise biti ni takvih poraza
ni takvih pjesama
pa cak ni smrti
ako otvoris vrata istom kretnjom
nekome tko ce doci
 
KAD SE MENI PLAKALO


Kad se meni plakalo,
Vas nije nigde bilo,
Ni glasa vaseg ni pisane reci
Koja za nuzdu tesi.
Danas,kad vi placete,
Meni se bolno smeje...
Ukoliko mi nije otuzno i dosadno,
kao pred glupom scenom.
Eto,to vam je sve
Sto ljudi jedno drugom
Mogu u ovom kratkom zivotu da daju:
Potpuno nerazumevanje.

Ivo Andric
 
Kada bi mi neko poklonio pero
mislila bih da je moj život poseban
i da ništa što se dogodilo nije izmišljeno
sva ljubav i ceo svet
sve viđeno samo jednom
Kada bi mi neko bio toliko drag da mogu da verujem
kao voljen ili pre još čovek koji voli
koji govori poeziju kao bog koji otvara Crveno more
I još kada bi ista ta osoba ponovo mi donela poklon
ovoga puta drveni sat sa pticom koja odleće
ili kompas
tek da sve potvrdi
već bi imali priču koja nas uči
Da je čovekov dom
između dve neuhvtljive prilike
od kojih ni jedna ne ostavlja onu drugu
sve dok ima slobodu...


missingyoubyedlire4al4gpn9.jpg
 
Ti si...

...razlog za neke lepe stvari ovog leta...
Za jedan osmeh, za nezan pogled u daljinu...
Ti si razlog da volim kao prvi put i da ne zalim zbog toga...
Ti si razlog za borbu sa samom sobom...
Sunce u mom oku, i osmeh, djavolcic na ramenu,
i odoh da na obali uzivam u svojoj ljubavi...
Jer, ti si moj razlog za lepo.
Ti nisi moj cilj, ni sredstvo, ti si moj tajni razlog za sve...:D
 
Jedino će moj život zaista umreti za mene,
jednom,
Jedino trava zna ukus zemlje,
Jedino krv moja čezne za mojim srcem,
kad ga napušta,
Vazduh je visok,ti si visoka,
visoka je tuga moja,
Dolazi vreme da umiru konji,
dolazi vreme da ostare mašine,
dolazi vreme kad pada hladna kiša,
i sve žene imaju tvoju glavu,
i nose tvoje haljine.
Dolazi i neka velika,bela ptica,
da snese mesec na nebo.

Nikita Stanesku​
 
Ja sam rekla jednom jednoj drugarici kad procitam negde "Eh" to me podseti na Igora. I rekla sam joj kako mi se ne svidja kad se kaze Kosovao I Metohija, nego mi se vise svidja kad se kaze Kosovo za tu celu oblast Kosova i Metohije. Sad kad procitam "Eh..." to me podseca i na Igora i na nju, a kad procitam Kosovo i Metohija to me podseca na to koliko je ona besna da bi namerno ponavljala Kosovo i Metohija, Kosovo i Metohija, kao papagaj, 24 sata dnevno, bas zato sto se to meni ne svidja. A mene je to proslo sad sto se tice tog naziva Kosovo i Metohija. Sad mi je cak i poeticno to "Kosovo i Metohija" pa mi se vise svidja nego kad se samo kaze "Kosovo" kao za neke vesti.
 
Nedostaje mi nasa ljubav

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...
 

Ulazis u pesmu kao u vrt

Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
slazes reci,pomeras mlado drvece
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao sto u san moj
ulazis kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radoscu
docekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i necujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noci u noc tako sa morem
snagu premeravas,umirujes ga
recima i u poslusnu pticu pretvaras.


Ulazis u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reci ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.

Pero Zubac
 
Lutam sa sobom, tragam za tobom.


Ulicama prošlih dana


Promašenih ljubavi,lažnih prijateljstava
Ostavljam djeliće sebe onima


Koji osuđuju lako
I na čijim licima čitam čuđenje i znatiželju


Zbog moje nezaintersovanosti i hladnokrvnosti


Da dokažem da sam bolji


Da dokažem da volim
Ostavljam cijelog sebe onima koji će me tek upoznati.
I nije me briga hoću li se ikome svidjeti.


I nije me briga hoće li me iko trebati.
Niti gubim, niti dobijam.


Nema plusa,nema minusa.


Možda tek poneko uplakano oko
U životu bez ljubavi i želja.


U životu bez očekivanja.
Samo se igram.


Igru života do kraja.

A kraj, ko zna gdje je
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top