Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Zlatni Dukati - EH, da mi je

Eh da mi je još jedared,
cijeli šor izbuditi,
prid zoru sa ciganima,
od rakije poluditi.

Da mi je da selo opet,
pita šta mi je,
ej, da mi je.

E da mi je na tren barem,
svoju mladost vratiti,
na povratku iz birtije,
tvojoj kući svratiti.

E da mi je dušo moja,
kao ranije,
ej, da mi je.


Eh, da mi je, da mi dadu,
još jednom te ljubit mladu,
kao da se nije ostarilo.

Da mi je još jednom moći,
ljubit tvoje crne oči,
i tvoje tilo janje moje milo,
samo jednom dosta bi mi bilo.

Pa neka me vrag odnese,
ak' mi čega žao,
uzeo sam puno više,
nego što sam dao.

Samo jedna želja pusta,
ostala mi je,
ej, da mi je.


Eh, da mi je, da mi dadu,
još jednom te ljubit mladu,
kao da se nije ostarilo.

Da mi je još jednom moći,
ljubit tvoje crne oči,
i tvoje tilo janje moje milo,
samo jednom dosta bi mi bilo.
 
BLAŽENSTVO

Kad oči rone u plašljive oči,
A nikad neće stić duboko-
I dok se nebom svjetlo toči,
A njihova ljubav vječno mora
Letjet visoko,
Dok im se radosno duše stisle,
Tako da isto misle
Dok toči se zvjezdano svjetlo nebesko-
Kakvo blaženstvo bit muško i žensko.

Olav Aukrust
 
I OPET MI NEDOSTAJES!

i opet mi nedostajes
da mi sapuces svoje stihove sneno
da se osjetimo kao vuna i vreteno
da me za ples zamolis otmjeno
da mi tiho kazes:"volim te zeno"....

i opet mi nedostajes
da me svojim dodirom iz sna prenes
da te oci izdaju da jos za mnom venes
da ti moje suze kao vosak na tijelo kanu
da me osjetis kao bol soli na zivu ranu...


i opet mi nedostajes

kao sreca kockaru sto gubi
kao pravda onom kom se sudi
kao rosa zori kad se budi
kao zlatnik izdajici judi....

i opet mi nedostajes

kao voda usahlome cvijecu
kao oltar koji nema svijecu
kao zavoj otvorenoj rani
kao kisa u ljetnoj omami...


i opet mi nedostajes
kao miris tamjana u hladnome hramu
kao sunce u kisnome i tmurnome danu
kao molitva pokajnika sto traze osamu
kao dunjama zrelost dok cekaju jesen ranu....
 
LJUBAV SA MIRISOM RUŽE
Noć tiha okupana sjajem žarkog leta načinila je najlepšu uspavanku ljubavi sa mirisom ruže. Ljubav spava duboko u nama, pogledaj more se rumeni dok plovimo barkom snova po vaseljeni. Ona se zaverila da će odano čuvati čestice čiste anđeoske ljubavi. On je moj najdraži miris ruža koji budi nemir, čežnju i draž najsvetlije iskre proleća i leta u cvetnom jutru.
Biće koje se ljubavlju najlepše može darivati to si ti. Iskro moga nadahnuća, koju ja napajam slatkastom genom mora i ljubavi. Ceo svet iščekuje željno rađanje plavičastog jutra i buđenje ljubavi. Mi težimo plaštu i krilima anđela u noći, jer tada puštamo nežne reči iz srca svojih koje kruže po našem gnezdu kao dragulji. Darujem te čvrstim obećanjem, da ću večno čuvati ljubav tvoju, jer je ona satkana od sitnih biserčića sa mirisom ruže.
B
 
Večeras imam peh
Sve me tera na smeh
Pa i nije neki greh

bojng.gif
 
Koracam vec dugo
kozjim stazama uzdaha
Ehhh ...
Suza neka padne
s vremena na vreme
ali nista nemoze
zaustaviti da juris
mi kroz vene.
Nosim te u oku
nosim te u srcu
po celom telu te imam.
Koliko srece
od tebe kao zagrljaj
ka meni uvek dolece,
zima je
u meni pored tebe
osmehuje se stalno prolece.
 
ZAPITAJ SE NEKAD

Zapitaj se nekad zašto reci moje
Spram milion tudih stoje tako jasno
Što u tebi bude te nemire koje
Ne znaš da objasniš ti recima svojim
Misli ti u glavi sve govore glasmo
Da u tvome srcu ja draga postojim
Da li moje reci to magiju kriju
Il su samo lepe poput tvoje sene
Pa od tvoga srca sve uzdahe piju
Ili možda ipak i ti voliš mene

Djordje Ilic
 
Tin:


MENI BEZ MENE

Ure od smole cure besmisleno,
sumorni čovjek snatri bestjelesno,
sutonska strast se boji bezimeno,
a ljubav jeca, jeca bespredmetno.

I sve je tako prazno beskonačno,
a vjetar duva, duva bezutješno
na gole duše koje neprestano
ištu i grle beznadno, beskrajno.
 
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam.
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plasim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas ko te otima
i ko placa?

Da li sam jos uvek medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saca?
MA
 
***

Dosta je laži! Što mi treba
to nije mnogo, dobri Bože,
i toliko se dati može:
tek ljubav žene, vidik neba.

I ništa drugo. Ništa veće.
Da je u tebe dobre volje,
meni bi bilo čisto bolje
i — čisto ravan put do sreće

Tin Ujevic
 


Oliver Mandić - Dođe mi da vrisnem tvoje ime


Bolujem od tragova
od gazenja i mastanja
bolujem od mirisa
od tebe i zidova

Bolujem od slabosti
samoce i nadanja
bolujem od mirisa
od tebe i zidova

Refren
Dodje mi da vrisnem tvoje ime
uzmi mi dusu, uzmi sve
dodje mi da vrisnem tvoje ime
veceras dopustit cu ti sve

Bolujem od prevara
davanja i cekanja
bolujem od mirisa
od tebe i zidova
 
Apsolutno sve značiš za mene
i bilo gdje da krenem ne mogu bez tebe
i svaki novi dan živim za tebe
jer ja ne mogu i ne znam drukčije....

Baby I love you...
Baby I need you...

I nije lako priznajem
još se borim ne odustajem
i nije fer kad vjeruješ u san
taj kog voliš nije te dostojan....

Apsolutno sve značiš za mene
i bilo gdje da krenem ne mogu bez tebe
i svaki novi dan živim za tebe
jer ja ne mogu i ne znam drukčije.....

Kad jednom umoran od lutanja
zastanem pred tvojim vratima
reci mi i bez pitanja dal gotovo je s nama....

Apsolutno sve značiš za mene
i bilo gdje da krenem ne mogu bez tebe
i svaki novi dan živim za tebe
jer ja ne mogu i ne znam drukčije.
Apsolutno sve ........
i bilo gdje da krenem ne mogu bez tebe
i svaki novi dan živim za tebe
jer ja ne mogu i ne znam drukčije.
Apsolutno sve značiš za mene
i bilo gdje da krenem ne mogu bez tebe
i svaki novi dan živim za tebe
jer ja ne mogu i ne znam drukčije.......

Apsolutno sve....

 
My tears are like the quiet drift
Of petals from some magic rose;
And all my grief flows from the rift
Of unremembered skies and snows.

I think, that if I touched the earth,
It would crumble;
It is so sad and beautiful,
So tremulously like a dream.
 
EH...
A samo kad bi htjela ti
ja bih te dodirom od svile vidio
ako dozvolis u tvome pogledu bih zivio i stario
to kad bi htjela ti ja ne bih mario
za drugo ne bi mario
ja ne bi mario
 
Данас бих могао писати
неке лепе,
а тужне стихове,
Могао бих писати:
'' Волео сам да гледам њен лик,
Иако никада не држах је
у свом наручју.''
Могао бих писати:
'' Мислим да ме је волела,
а мислим да сам је и ја волео,
Иако никада нисам је љубио,
Јер знам да за љубав понекад
нису потребни пољупци.''

Данас бих могао писати
неке лепе,
а тужне стихове,
Могао бих писати:
'' У једном дану ја сам је љубио,
у једном дану ја лежао сам до ње,
А сјај који некад видех у њеним очима,
Тај сјај сада гасне попут звезде
која умире негде горе у даљинама.''

Данас бих могао писати
неке лепе а,
тужне стихове,
Сада када знам да је немам,
Када знам да нисам је
могао сачувати,
Као ни овај кишни дан,
као ни овај кишни дан који одлази,
А како се мирити са тим да је нема,
Када погледом још је тражим,
када желим да је ту,
И да све буде бар као некада,
а ње сада нема.

Данас бих могао писати
неке лепе,
а тужне стихове,
Могао бих писати:
'' Не нисам је волео,
никада је нисам волео,
А толико сам је волео,
а она то није ни знала,
Сада дајем је другоме,
њени пољупци биће његови,
Њено тело, њене очи
и руке биће само његове.''

Могао бих писати:
'' Више је не волим,
никада је више нећу волети,
А толико ћу је волети,
волети као и пре,
Због сјаја њених очију,
сјаја који припадаће само мени,
Само мени заувек,
јер никога никада тако није гледала.''
Кратак је овај дан
у коме је нисам држао у наручју,
Кратак као и љубав коју она
носила је у срцу за мене,
А заборав,
заборав трајаће дуго,
Али морам се помирити
да сам је изгубио,
И да ово није последња бол,
већ једна у низу,
Заробљена у неке лепе,
а тужне стихове,
И стварно, стварно данас...

Данас ћу написати
неке лепе,
а тужне стихове,
Који можда њој неће рећи ништа,
а можда њој, рећи ће све.

Зоран Матић
 
Veceras, zagrlit ce se godine dvije,
Stara ce na pocinak zasluzeni otici
A Nova ce na njen tron zasjesti...
U magicnost tog trenutka treba se uvuci.

Kad svi pocnu sa odbrojavanjem
Iscekujuci spajanje kazaljki u ponoc
Eksplodirat ce nebo nad gradom
I ona ce, tako jednostavno, doc.

Tada osjetit ces, znat ces sigurno,
Kako je taj trenutak magije pripao nama.
Kako sam u iscekivanju godine Nove,
Iscekivanje tvoje potvrdila sama.

Prvi zagrljaj, zanosan i drhtav,
Poklonit ću ti svom dubinom svog bića,
I prva misao godine Nove bit ćeš ti,
I prvi poljubac bit će nazdravljanje, umjesto pića.

I osjetit ces misao moju, neizgovorenu
Kako se negdje, s tvojom,sudara na pola puta
I znak to ce biti kako smo duse svoje spleli
I kako i ljubav zna cekanje nagraditi,kad se ne luta.

I znat ces kako je ono njezno izgovoreno:
"Budi uvijek uz mene!" samo tebi namijenjeno.
Naslonjena na tvoje rame prošaputat cu samo:
"I dogodine ovako sretni i zauvijek zajedno..
 
Pero Zubac - Ne bira se ljubav
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.


 
NA MOJE RAME NASLONJENA

Na moje rame naslonjena
bila si mi desno krilo.
Kao da bi razastrla
svoje milo, crno perje,
dizale me tvoje reči
u svetlo i belo nebo.
Uzbuđenje. Tišina.
Sad sedim za svojim stolom,
iz ramena krv mi teče,
odsutnost me tvoja boli...

Atolaguire Manuel


 
Neverne Bebe - Dvoje

Pozovi me da me nema
u svakom casu samo mirno cutim
govori nesto kako znas
i volim svet u kom je zivot kad ga gubim

nek ti je sreca ma gde postojis
ljubavi moja sto te ne volim

i mozda nekad ko ga zna
da naucim da sve u meni,
sve je prazno
i tako mi je svaki dan
odlutam u snove gde to nije vazno

nek ti je sreca ma gde postojis
ljubavi moja sto te ne volim
ljubavi moja sto te ne volim
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top