Kroz ucenja Eckankara moguce je razresiti sopstvenu karmu i dostici duhovnu slobodu u ovom zivotu. To je jedini razlog zasto Eckankar radi na tome da to ucenje bude dostupno svima - ne radi se tu o nikakvom pokusaju omasovljenja radi sticanja veceg broja pristalica. Znak bilo kakvog veceg duhovnog napretka je da covek deli nesto sa ljudima i ne nastoji da ono sto zna i vidi da moze da pomogne nekome na njegovom putu zadrzava sebicno za sebe. Jednostavno ucenje se cini dostupno svima - ali se niko ne vuce za rukav, niti se Eckankar namece bilo kome. To sto je sama cinjenica da nesto takvo postoji ovde dovoljna da iziritira nekoga, izazove raznorazne otpore itd. - to je normalno stanje stvari u ovom univerzumu - jer postoji i sila koja cini sve sto je moguce da zadrzi ljude u duhovnom ropstvu i slepilu.
Eckankar je individualna staza - pogotovo unutrasnja ucenja su potpuno izmedju Unutrasnjeg Ucitelja i ucenika - svakog ucenika posebno. To su ucenja koja se dobijaju na unutrasnjim planovima, a ne iz knjiga - ali za to svako mora sam da se potrudi da dodje do toga - niti ko moze da ga ubedi, niti pogura ili uradi bilo sta umesto njega. Pogotovo bilo koji Eckista koji zna nesto o karmi, nece nametati Eckankar nekome, jer samim tim bi ogranicio sopstvenu slobodu.
Unutrasnja ucenja su skrojena potpuno po meri svakog pojedinca - i kada covek pocne da ih dobija, onda zna zasto se za Eckankar kaze da je indivudualna staza ka Bogu, staza za pojedinca. Ko ne dodje na taj nivo unutrasnjih ucenja - verovatno za njega Eckankar nikad ni nece imati smisla i uvek ce mu nesto biti sumnjivo, imace raznorazne sumnje, dvoumljenja, poredice Eckankar sa raznoraznim drugim stvarima, vrteti se u nekakvim mentalizovanjima i skakati sa knjige na knjigu, sa ucenja na ucenje itd. Sto ne znaci da nije dobro imati sumnje i proveriti stvari sam za sebe. Ali u odredjenom trenutku stvari postanu vrlo jasne i covek nauci kako da sve bolje razlucuje sta je sta i ko je ko.
