Dzejkob Rotšild umro u 87. godini

Zavera Veka
#9 Bankari se plaše kučine
Skandal sa zakonom o nametanju poreza na gajenje konoplje dvadesetih godina devetnaestog veka proizveo je mnoge pošalice. Za članove američkog Konresa se govorilo kako od lana i konoplje umesto pokrivača i kanapa žele da naprave predsednika
feljton.jpg

Skandal sa zakonom o nametanju poreza na gajenje konoplje dvadesetih godina devetnaestog veka proizveo je mnoge pošalice. Za članove američkog Konresa se govorilo kako od lana i konoplje umesto pokrivača i kanapa žele da naprave predsednika. Poznata je i karikatura iz tog vremena na kojoj američki kongresmeni u žalosti nose mrtvački sanduk u kome leži preminulo slobodno tržište.

Upravo ovakva ekonomska realnost, bolje reći zloupotreba ekonomije, naterala je i tekstilce i proizvođače papira od konoplje da traže alternativne materijale. Papirna industrija je počela da proizvodi hartiju od drveta jer je šuma bilo u izobilju. Tekstilna industrija počela da se okreće ka pamuku, a to je u južnim državama dovelo do drastičnog povećanja broja robova.

U prvoj polovini devetnaestog veka američka industrija je toliko narasla da je počela da ugrožava britansku premoć, posebno u proizvodnji tekstila. Američki izvoz jeftinog pamuka je smanjio Britancima primat na svetskom tržištu tekstilnih sirovina, pa je aristokratija u Londonu odlučila da Americi podmetne nogu. Tako su 1833. godine naložili da se u čitavoj britanskoj imperiji ukine ropstvo. Smatrali su da će to podstaći i Ameriku da učini isto, čime bi se, dugoročno gledano, i izvoz pamuka iz SAD smanjio. Bio je to zapravo još jedan perfidan pokušaj Velike Britanije da američke nacionaliste ekonomski pokori, a ne nikakav altruistički odnos prema njihovim robovima. Istovremeno su i novine u celom ondašnjem svetu prikazivale Ameriku kao necivilizovano i brutalno društvo koje i dalje ima robovlasnički sistem.

Naravno, obe ove stranke i njihove kongresmene su finansirali vlasnici plantaža pamuka sa juga. Ropstvo je bilo prisutno i na severu, pre britanskog ukidanja, a jedan od glavnih korisnika robova na severu je bila industrija konoplje. Njeno uzgajanje, čišćenje, močenje i obrada su tražili intenzivan fizički rad. I to je bio daleko teži robovski rad nego na uzgajanju pamuka. Na jugu je čak tretman robova bio bolji.

I tada je proradio takozvani sistem podzemna železnica i naglo bekstvo ka severu, gde su robovi, pod uticajem Britanije, dobijali status slobodnih ljudi. Oko 100.000 robova prešlo je na sever pre nego što će početi Građanski rat. Oni će svojim aktivnostima nastojati da izdejstvuju slobodu za “braću” na Jugu. Mnogi su pokušali da se dočepaju i oružja kako bi podigli ustanak. Ukidanje ropstva postao je glavni izborni slogan partija sa ciljem da privuku crnačke glasove.

Ipak, razlog za početak Građanskog rata u Sjedinjenim Državama nije bio u tome. To najbolje potvrđuju zapisi predsednika Linkolna u kojima je on tvrdio da uzrok rata nije pitanje ropstva već ekonomski interesi. Države sa juga bile su u ogromnoj prednosti sa svojim plantažama pamuka u odnosu na severnjačke plantaže konoplje. Nakon rata proizvodnja konoplje se smanjuje i potražnja postaje veća od ponude. Da bi to rešila, vlada u Vašingtonu je pokušala da seme konoplje uveze iz Kine, ali Britanci sprečavaju Kinu da Americi isporuči seme.

Ali ako bi se ovo primenilo u praksi, onda bi konoplja postala konkurentna vodećim monopolističkim kompanijama za preradu drveta i proizvodnju papira: GP (Georgia Pacific), Universal Forest Product, Koch Industries, Humboldt Redwood Company, International Forest Product Corporation...

Ako bi se od konoplje proizvodio tekstil, posebno džins, to se ne bi dopalo: firmama “Diponu”, Eastman, Ashlandu, Koch Industries inc... I u Novom Pazaru bi se ljutili, jer pamuk za džins uvoze isključivo iz Turske. Od konoplje bi mogao da se pravi i odličan geotekstil gde spadaju takozvani erozioni pokrovi koji se koriste u agrokulturi. Oni sprečavaju obrušavanje zemljišta duž kosina pored puta, a prave se i da bi smanjili korov u ležištima zasada.

Danas se u ovu svrhu najviše koriste polimeri koje proizvode “Diponove” fabrike. Njihovi stručnjaci tvrde da bi se upotrebom konoplje ovi pokrovi za nekoliko meseci namočili vodom toliko da bi se sami dezintegrisali. Onda bi morao da se stavi novi pokrov. A plastika ostaje trajno. Međutim, konopljina vlakna u ovakvim pokrovima su otporna i na trulež, pa samim tim i na brojne insekte jer oni ne bi imali čime da se hrane. I tu bi bili ugroženi interesi velkih svetskih korporacija: “Monsanta”, “Basfa”, “Bajera”, “Dipona”, “Nufarma”. Njima moramo da dodamo i sve proizvođače insekticida, koji bi tađe bili ugroženi.

Ako bi se konoplja koristila za dobijanje kozmetičkih sredstava oštetila bi interese: “Kolgejt-Palmoliva”, “Kargila”, “Nestlea”, “Loreala”...

Zavera Veka
#10 Kučina nas podigla, njojzi hvala
Kraljevina Jugoslavija je bila jedan od najvećih proizvođača i izvoznika sirove, grebane i češljane kudelje u Evropi
felj.jpg

PRVO pisano svedočanstvo o upotrebi konoplje na Balkanu, zabeležio je Herodot. Ono što je najzanimljivije je to što taj zapis govori da su tadašnji stanovnici našeg poluostrva uživali u upotrebi ove biljke.

Po zapisima Herodota navodno su drevni Skiti imali običaj da zagrevaju konopljino cveće sve dok ono ne počne da se dimi i onda su uživali u nekoj vrsti opijenosti.

Tračani su, opet po svedočenju Herodota, razlikovali divlju i pitomu konoplju. Tračani su od od vlakana stabljike tkali odevnu tkaninu koju je teško bilo razlikovati od lanene.

O konoplji su na Balkanu zabeležena brojna narodna verovanja. Upravo u Srbiji mnoge bolesti su lečene dimljenjem konoplje i ceđenjem njenog ulja. Pušenja konoplje će docnije docnije dolaziti sa turskim zavojevačama. Kod Srba je čak postojalo i žensko ime Konoplja, što govori koliko je ova biljka bila cenjena.

Dr Jan Kišgeci, bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije (1991-1994) u svojoj knjizi “Konoplji hvala”, sakupio je puno podataka o konoplji, pa navodi i da su u Srbiji Turci proizvodnju lana i konoplje oporezivali, što svedoči o značaju te proizvodnje. 1821. knjaz Miloš Obrenović tako u svom protestnom pismu, 1821. godine, zamera Smail-begu što u Kruševačkoj nahiji u Katunu, Ahmed-spahija globi ljude u stoci i smoku, a uzima im 2,15 groša na kudelju. Navodi se i podatak da je Srbija 1834. imala izvoz u vrednosti od 4,5 miliona francuskih franaka. Izvozile su se svinje, volovi, ovce, vuna, loj, vosak, svila, lan i konoplja. Izvesni francuski grof De Boa, došavši u Srbiju da vidi šta joj se može prodati, poražavajuće je konstatovao da je izvoz iz Srbije duplo veći od uvoza jer seljanke same od lana, konoplje i pamuka izrađuju sve što im je za domaćinstvo potrebno. Praktično svi tekstilni proizvodi po kućama (veš, odela, posteljine, prostirke) bili su proizvedeni u domaćoj radinosti. Danas ovo deluje kao naučna fantastika, jer je više nemoguće naći bar domaće parče tekstila.

U svojoj knjizi “Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu”, istoričar Dragan Aleksić takođe navodi neke zanimljive podatke i o konoplji. Tu se vidi da je uzgajanje konoplje, odnosno kudelje, između dva svetska rata u Srbiji bilo veoma razvijeno.

Proizvodnja i prerada kudelje, ne samo da je pokrivala svu domaću potrebu u proizvodnji tkanine i kanapa, već je Kraljevina Jugoslavija u jednom trenutku postala jedan od najvećih proizvođača i izvoznika sirove, grebane i češljane kudelje i kučine u Evropi.

Proizvodnja i trgovina kudeljom obavljala se u Odžacima, Leskovcu, Nišu, Vranju, na Zlatiboru, u Valjevu, Šapcu.... Jedan deo konoplje je obrađivan u domaćoj radinosti, a za industrijske potrebe radilo je 47 kudeljara. Najviše ih je bilo u Vojvodini, Leskovcu i Pančevu.

Konoplja se u Srbiji najviše uzgajala u Sremu, Bačkoj i na Kosovu. Kišgeci o ovome daje dosta detaljan pregled.

Izvoz je postao veoma efikasan kada su Nemačka i Italija nastojale da konopljom zamene jutu, ramiju, rafiju i donekle pamuk, a što se sve uvozilo iz britanskih kolonija, najviše iz Indije. Obe zemlje su se tada spremale za novi svetski rat.

Kraljevina Jugoslavija je pred Drugi svetski rat postala jedan od najvećih evropskih izvoznika konoplje posle SSSR-a, Italije i Poljske. Glavna tržišta za izvoz jugoslovenske konoplje su bile u Nemačkoj, Britaniji, Čehoslovačkoj, Austriji, Francuskoj i Švedskoj. Moguće je da su Britanci kupovali konoplju samo da bi smanjili tržišnu ponudu prema drugim zemljama, posebno Nemačkoj.

Da bi spasla tekstilnu industriju, Devizna direkcija tadašnje Narodne banke Kraljevine Jugoslavije donela je odluku o potpunom obustavljanju svakog izvoza kudelje i kučine bilo plaćanjem putem kliringa ili za devizni novac. Konoplja se mogla izvoziti samo direktnom razmenom za jutu, jutenu pređu, lan ili pamuk.

Nemačkom okupacijom 1941. Srbija je postala kolonija u kojoj je uzgajanje industrijskog bilja bilo još više podsticano. Plan proizvodnje od 1943 do 1944. godine, koji je izradila okupaciona nemačka vlast, nalagao je da se “obradi svaka stopa zemlje”. Sejanje industrijskih biljaka je udesetostručeno, posebno lana i konoplje. Uzgajanje ove dve biljke je bilo obavezno za svako poljoprivredno gazdinstvo i za to je ukupno određeno 19.000 hektara zemljišta. Za sprovođenje ovog plana bile su zadužene Radna zajednica za gajenje, prikupljanje i iskorišćavanje kudelje sa sedištem u Beogradu, Glavni zadružni savez, Srpsko poljoprivredno društvo i preduzeće “Uljorod”.

Izvozom svih žitarica, industrijskih biljaka, pa i konoplje, bavilo se Privilegovano izvozno akcionarsko društvo “Prizad”.

Posle Drugog svetskog rata u čitavoj SFR Jugoslaviji počinje polako da se kao tekstilna sirovina broj jedan nameće pamuk koji se uvozio preko privilegovanih uvoznika. I ova operacija se odvijala pod diskretnim uticajem Velike Britanije na sam vrh komunističkog rukovodstva Jugoslavije. Zato je trebalo uništiti sve kudeljare. Ali, kako je uzgajanje konoplje bilo veoma razvijeno i profitabilno, ono je ipak nastavljeno odmah nakon završetka rata.

Evo nekih zanimljivih činjenica o kudeljari u Novim Kozarcima, koja je sve do 1977. godine veoma uspešno radila. U ovom vojvođanskom selu su, do dolaska kolonista iz Bosne i Hercegovina, nakon Drugog svetskog rata živeli Nemci i bilo je podeljeno na dva zaseoka: Mastorat i Hajfeld. Kudeljara koja se nalazila u Hajfeldu, počela je da radi već 1945. godine, kao državno preduzeće “Partizan”. Prvi radinici bili su Nemci, ratni zarobljenici.

Januara 1949. po nalogu Glavne direkcije za kudelju i lan u Novom Sadu spojene su kudeljare “Partizan “ u Novim Kozarcima, “Prvi maj” u Ruskom Selu i “Jakšićevo” iz Srpske Crnje. Ovim spajanjem tri stare kudeljare nastalo je jedno preduzeće nazvano Industrija kudelje i lana “Partizan”, Novi Kozarci. Kao državno preduzeće radilo je sve do 1950. godine kada je predato radnicima na (samo)upravljanje. Kudeljara se sve više razvijala i u njoj se zapošljavao sve veći broj radnika, posebno onih koji su stigli iz Bosne i Hercegovine. Posle dve godine izvršena je reorganizacija i ponovo su formirana tri samostalna preduzeća koja su proizvodila 600 tona kudeljinog vlakna godišnje .

Samo kudeljara “Partizan” u Novim Kozarcima zauzimala je 10 katastarskih jutara zemlje. Pratila je razvoj tehnologije iz ove oblasti i stalno uvećavala proizvodnju.

Kudeljara “Partizan” je tako dobro poslovala da je u njenoj neposrednoj blizini niklo potpuno novo naselje. Kudeljara je 1961. kupila sopstvenu razglasnu radio-stanicu pa je ozvučeno celo selo. Sazidan je, za to vreme, moderan bioskop. Asfaltiran je put do Banatskog Velikog Sela, podignut park, osnovan fudbalski klub u selu i kupljeni instrumenti za muzičku školu.

STRATEŠKA SIROVINA

POŠTO je od semena konoplje moglo da se dobija i tehničko ulje, koje je bilo neophodno za potrebe vojne industrije, pre svega za podmazivanje tenkovskih, avionskih motora, ali i drugih borbenih vozila, nemačka vojska, koja se spremala za rat, tražila je ogromne količine konoplje. Izbijanjem rata 1939. godine konoplja je u Jugoslaviji, upravo te godine, proglašena osnovnom strateškom sirovinom.
 
Zavera Veka
#10 Kučina nas podigla, njojzi hvala
Kraljevina Jugoslavija je bila jedan od najvećih proizvođača i izvoznika sirove, grebane i češljane kudelje u Evropi
felj.jpg

PRVO pisano svedočanstvo o upotrebi konoplje na Balkanu, zabeležio je Herodot. Ono što je najzanimljivije je to što taj zapis govori da su tadašnji stanovnici našeg poluostrva uživali u upotrebi ove biljke.

Po zapisima Herodota navodno su drevni Skiti imali običaj da zagrevaju konopljino cveće sve dok ono ne počne da se dimi i onda su uživali u nekoj vrsti opijenosti.

Tračani su, opet po svedočenju Herodota, razlikovali divlju i pitomu konoplju. Tračani su od od vlakana stabljike tkali odevnu tkaninu koju je teško bilo razlikovati od lanene.

O konoplji su na Balkanu zabeležena brojna narodna verovanja. Upravo u Srbiji mnoge bolesti su lečene dimljenjem konoplje i ceđenjem njenog ulja. Pušenja konoplje će docnije docnije dolaziti sa turskim zavojevačama. Kod Srba je čak postojalo i žensko ime Konoplja, što govori koliko je ova biljka bila cenjena.

Dr Jan Kišgeci, bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije (1991-1994) u svojoj knjizi “Konoplji hvala”, sakupio je puno podataka o konoplji, pa navodi i da su u Srbiji Turci proizvodnju lana i konoplje oporezivali, što svedoči o značaju te proizvodnje. 1821. knjaz Miloš Obrenović tako u svom protestnom pismu, 1821. godine, zamera Smail-begu što u Kruševačkoj nahiji u Katunu, Ahmed-spahija globi ljude u stoci i smoku, a uzima im 2,15 groša na kudelju. Navodi se i podatak da je Srbija 1834. imala izvoz u vrednosti od 4,5 miliona francuskih franaka. Izvozile su se svinje, volovi, ovce, vuna, loj, vosak, svila, lan i konoplja. Izvesni francuski grof De Boa, došavši u Srbiju da vidi šta joj se može prodati, poražavajuće je konstatovao da je izvoz iz Srbije duplo veći od uvoza jer seljanke same od lana, konoplje i pamuka izrađuju sve što im je za domaćinstvo potrebno. Praktično svi tekstilni proizvodi po kućama (veš, odela, posteljine, prostirke) bili su proizvedeni u domaćoj radinosti. Danas ovo deluje kao naučna fantastika, jer je više nemoguće naći bar domaće parče tekstila.

U svojoj knjizi “Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu”, istoričar Dragan Aleksić takođe navodi neke zanimljive podatke i o konoplji. Tu se vidi da je uzgajanje konoplje, odnosno kudelje, između dva svetska rata u Srbiji bilo veoma razvijeno.

Proizvodnja i prerada kudelje, ne samo da je pokrivala svu domaću potrebu u proizvodnji tkanine i kanapa, već je Kraljevina Jugoslavija u jednom trenutku postala jedan od najvećih proizvođača i izvoznika sirove, grebane i češljane kudelje i kučine u Evropi.

Proizvodnja i trgovina kudeljom obavljala se u Odžacima, Leskovcu, Nišu, Vranju, na Zlatiboru, u Valjevu, Šapcu.... Jedan deo konoplje je obrađivan u domaćoj radinosti, a za industrijske potrebe radilo je 47 kudeljara. Najviše ih je bilo u Vojvodini, Leskovcu i Pančevu.

Konoplja se u Srbiji najviše uzgajala u Sremu, Bačkoj i na Kosovu. Kišgeci o ovome daje dosta detaljan pregled.

Izvoz je postao veoma efikasan kada su Nemačka i Italija nastojale da konopljom zamene jutu, ramiju, rafiju i donekle pamuk, a što se sve uvozilo iz britanskih kolonija, najviše iz Indije. Obe zemlje su se tada spremale za novi svetski rat.

Kraljevina Jugoslavija je pred Drugi svetski rat postala jedan od najvećih evropskih izvoznika konoplje posle SSSR-a, Italije i Poljske. Glavna tržišta za izvoz jugoslovenske konoplje su bile u Nemačkoj, Britaniji, Čehoslovačkoj, Austriji, Francuskoj i Švedskoj. Moguće je da su Britanci kupovali konoplju samo da bi smanjili tržišnu ponudu prema drugim zemljama, posebno Nemačkoj.

Da bi spasla tekstilnu industriju, Devizna direkcija tadašnje Narodne banke Kraljevine Jugoslavije donela je odluku o potpunom obustavljanju svakog izvoza kudelje i kučine bilo plaćanjem putem kliringa ili za devizni novac. Konoplja se mogla izvoziti samo direktnom razmenom za jutu, jutenu pređu, lan ili pamuk.

Nemačkom okupacijom 1941. Srbija je postala kolonija u kojoj je uzgajanje industrijskog bilja bilo još više podsticano. Plan proizvodnje od 1943 do 1944. godine, koji je izradila okupaciona nemačka vlast, nalagao je da se “obradi svaka stopa zemlje”. Sejanje industrijskih biljaka je udesetostručeno, posebno lana i konoplje. Uzgajanje ove dve biljke je bilo obavezno za svako poljoprivredno gazdinstvo i za to je ukupno određeno 19.000 hektara zemljišta. Za sprovođenje ovog plana bile su zadužene Radna zajednica za gajenje, prikupljanje i iskorišćavanje kudelje sa sedištem u Beogradu, Glavni zadružni savez, Srpsko poljoprivredno društvo i preduzeće “Uljorod”.

Izvozom svih žitarica, industrijskih biljaka, pa i konoplje, bavilo se Privilegovano izvozno akcionarsko društvo “Prizad”.

Posle Drugog svetskog rata u čitavoj SFR Jugoslaviji počinje polako da se kao tekstilna sirovina broj jedan nameće pamuk koji se uvozio preko privilegovanih uvoznika. I ova operacija se odvijala pod diskretnim uticajem Velike Britanije na sam vrh komunističkog rukovodstva Jugoslavije. Zato je trebalo uništiti sve kudeljare. Ali, kako je uzgajanje konoplje bilo veoma razvijeno i profitabilno, ono je ipak nastavljeno odmah nakon završetka rata.

Zavera Veka
#11 Partija proterala kudelju
Ovih dana smo svedoci kampanje da ulje od kanabisa leči karcinom poput čudesnog napitka. Naravno, naučnih referenci nema
felj.jpg

Godišnji izveštaji o poslovanju kudeljare “Partizan” iz Novih Kozaraca danas su dostupni svim istraživačima i analitičarima naše stvarnosti. Iz njih se vidi da je preduzeće uspešno radilo, širilo kapacitete i zapošljavalo sve više radnika. Njegova likvidacija, krajem sedme decenije prošlog veka, bila je šok za sve zaposlene i stanovnike Novih Kozaraca i okolnih mesta. Za takvu odluku nije bilo nikakvog ekonomskog opravdanja.

Po partijskoj direktivi, ova uspešna industrija konoplje u Vojvodini 1977. godine naprasno je izbrisana “iz spiska živih”. Mašine su utovarene u kamione i odnete u nepoznatom pravcu, a zgrada kudeljare sravnjena je sa zemljom tako da danas o njenom postojanju nema nikakvih vidljivih tragova. Radnici su ostali bez posla, a privredeni rast čitavog kraja je naglo usporen.

SFR Jugoslavija je očigledno morala, naredbom sa Zapada, a pod uticajem porodica Dipon i Rokfeler, čija je City Bank bila jedan od najvećih privrednih kreditora SFRJ, da se preorijentiše na uvoz pamuka i razvoj tekstilne industrije od pamučnog vlakna. Uvoznici i prerađivači pamuka u Jugoslaviji naglo su postajali moćni tekstilni giganti. Jeftina radna snaga bila je ključni faktor ovog industrijskog zamajca i to je omogućavalo kurentnost na svetskom tržištu. Tekstilna industrija se orijentiše ka izvozu. Jedan deo tog novca, dobijenog od izvoza nikada nije ni ušao u Jugoslaviju, već je završavao na računima naših trgovinskih predstavništava po svetu, kojima će niz godina zaspravo upravljati Udba. Taj novac je korišćen i za punjenje takozvanog paralelnog državnog budžeta o kome se, inače, i danas u našoj javnosti malo zna. Dodajmo da je u taj budžet ulazio i deo profita od drugih eksportnih poslova, naročito građevinaca koji su podizali kapitalne objekte u nesvrstanim zemljama i koji su se vodili često i kao neneplaćeni. Iz svega što smo predočili o načinu poslovanja porodica Dipon i Rokfeler, jasno je da je deo ovog kolača i kod njih završavao. u Jugoslaviji je farmaceutska i hemijska industrija, takođe, bila veoma razvijena, pre svega zahvaljujući stranim licencama, ali i jeftinoj radnoj snazi. Za to je najbolji primer industrija viskoznog vlakna u Loznici.

U tekstilnoj industriji u Srbiji vodeću poziciju preuzeo Yumco iz Vranja, sa 22 fabrike i kapitalom od oko 500 miliona dolara, i godišnjim izvozom od čak 200 miliona dolara.

I ovaj gigant je poslednjom privatizacijom, nakon oktobarskih promena 2000. godine, potpuno uništen. Danas se više ne uvozi ni pamuk, nema tehnoloških licenci za preradu, već isključivo se kupuju gotovi odevni predmeti Made in China. Tamo je radna snaga još jeftinija i tu su usmerene investicije Rokfelera i Dipona. Zato su fabrike iz ovog dela industrijskog kompleksa u Srbiji, i okruženju, morale da budu uništene, da ne bile konkurencija moćnim svetskim magnatima.

Proizvodnja konoplje u Srbiji danas zakonom nije zabranjena. Naprotiv, ona je dozvoljena, ali samo ukoliko uzgajivač može da dokaže da je sadi zarad industrijske upotrebe. Tako se od uzgajivača očekuje da ima ugovor sa nekom firmom koja se bavi industrijskom obradom konoplje. U protivnom se pretpostavlja da se gaji isključivo kao narkotik. Osim posedovanja ugovora nije potrebna nikakva druga dozvola za njeno uzgajanje. A s kim napraviti ugovor kada je prerađivačka industrija potpuno uništena?

Ovih dana (2015) u Srbiji smo svedoci kampanje (iz neimenovanih krugova) za legalizaciju marihunae, ali samo za medicinsku upotrebu. Naravno, ovakav kontrolisan uzgoj će obavljati neka strana privatna firma odabrana na vešto smišljenom tenderu ili opet neki tajkun zarad interesa već pominjanog kartela. Kod nas niko i nema iskustva sa preradom konoplje. Na ovo nas upućuje već započeta medijska kampanja gde popularne dnevne novine (koje su mahom u stranom vlasništvu) sve više donose priče o senzacionalnim izlečenjima od raka uzimanjem ulja od konoplje. Naravno, ta navodna lečenja nikada ne isključuju korišćenje hemoterapije i zračenja, ali ispada da ulje od kanabisa leči kao čudesni napitak. Naravno, niko od “izlečenih” ne izlazi sa detaljnijim informacijama o čijem proizvodu se radi, kako su i gde kupili ulje, ko im ga je savetovao (imenom i prezimenom) i uopšte opipljivih dokaza da je do nekakvog izlečenja od kancera došlo isključivo zbog kanabisovog ulja. Naučnih referenci nema. Ova biljka, rekli smo, ima smirujuće dejstvo te prvenstveno deluje na receptore u mozgu. Nervoznim i napetim ljudima je običan “džoint” (smotuljak) savršeni lek. Od čitalaca novina, naravno i ne očekuje se da budu podozrivi kada nešto senzacionalno pročitaju i traže dokaze, već je važno podstaći njihovo verovanje. I Rokfeleri su svojevremeno prodavali jedno ulje koje je “lečilo” za mnoge bolesti nazvano “njujol”. Bilo je to obično naftno ulje. I uzeli su lepe pare.

Ali šta je sa ostalim korisnim svojstvima konoplje? Tu nema nikakve kampanje po medijima. Očigledno, industrijska primena kanabisa će ostati i dalje potisnuta. Bilo bi nedopustivo da srpski seljaci profitiraju, da selo zaživi, da konoplja zameni cement kao građevinski materijal (pošto najveće cementare drže stranci i da bi se kupio cement moraju se prvo kupiti evri, a oni se kupuju preko poslovnih banaka sa kamatom, itd). Može li da zamislite da po Srbiji ponovo niknu brojne kudeljare i potisnu tkanine od genetski modifikovanog pamuka i viskoze iz danas neformalnih kolonija - Indije, Kine, Pakistana. Veliki svetski centri moći to ne mogu dozvoliti pa će srpski seljaci i dalje biti lišeni mogućnosti da uzgajaju konoplju legalno. Zato se u javnosti i plasira “velika priča” o legalizaciji marihuane i kanabisa, ali ne konoplje. A za to su zaduženi probrani medijski likovi i kojekakvi “stručnjaci” koji jedino imaju zadatak da zamajavaju javnost.

ZAŠTITA OD PARAZITA

MNOGI naši poljoprivrednici rado bi gajili konoplju, zato što ona osim opojne supstance ima i druga korisna svojstva u agrokulturi. Konoplja duboko ulazi korenom u zemlju, pa se u narodu ona još naziva “kopanja”. Tako je mnogi seljaci sade samo da bi im konoplja bolje obradila zemlju za narednu setvu.Oni znaju da konoplju ne napadaju insekti i štetočine, pa ova biljka, odlično štiti i druge useve od raznih parazita, ako se zasadi negde između njih. Ali, ko bi onda kupovao otrovne insekticide iz “Diponovih” fabrika koje u Srbiji ekskluzivno distribuira jedan tajkun koga obezbeđuje obučeni SAS-ovac.
 
DA je vlada SAD donela odluku da konoplja bude tretirana prevashodno kao strateška sirovina u razvoju industrije, pošto je reč o apsolutno prirodnoj biljci koja uopšte ne zagađuje okolinu, za razliku od petrohemijske industrije, u koju su investirali Rokfeleri, Diponovi i Herst, sve tri porodice bi izgubile preko milijardu ondašnjih dolara. Trebalo je zato ubediti na svaki način i po bilo koju cenu američke građane, kongresmene, senatore i vladu SAD da je konoplja štetna, te da budućnost američke privrede treba da počiva na naftnim derivatima. Dakle, njihov cilj je bio da nafta postane strateška sirovina u SAD, a tehnologija njene prerade je već bila pod njihovom kontrolom.
Slicna prevara se desila i nedavno.
Kese za nosenje kupljenih namirnica u marketima su dobijane besplatno, a sada se i one placaju.

Svi proizvodi od plastike, PET ambalaze, pa i plasticne kese se izradjuju preradom nafte.

Ranije su kese bile manje, tanje i besplatne. Imale su sansu da se "raspadnu" u prirodi nakon nekoliko decenija.
Sada, kese su vece, deblje i naplacuju se. Mogu da se upotrebe vise puta i time "zastite" prirodu i Planetu.

Sumnjam da procenat ljudi koji ih iskoristi vise puta moze da kompenzuje njihovu velicinu, debljinu i visestotni % povecanja perioda "raspada" u prirodi, u odnosu na ranije manje, tanje, besplatne kese.

Ali, ne sumnjam da su nasli nacin da prevarom zarade jos negde...
 
Poslednja izmena:
Run From The Cure
Ista prevarna matrica "Bezite od leka" je primenjena i u skorasnjoj/tekucoj Corona/Covid PLANdemiji.

Nisu morali da se potrude, znajuci da su vecinu ljudi vec pretvorili u ovce, koji nemaju nikakvog znanja i saznanja i znaju samo za poslednje 2 recenice koje su im recene, uz, naravno, vec standardno, "ako verujes u ovo onda si pametan, a ako verujes u ono onda si glup i teoreticar zavere".
 
Ljudi i države se dave u dugovima, očajnički pokušavajući da plate kamatu na novac koji nikada nije postojao, koji ne postoji ni sada, niti će ikada postojati
"You pay taxes only to uphold the illusion that you are funding the government, which you are not. The US government is funded by money printing - paper backed with paper - a bubble that will inevitably burst... "

Jared Bernstein is an American economist who is the chair of the United States Council of Economic Advisers. He is a senior fellow at the Center on Budget and Policy Priorities. From 2009 to 2011, Bernstein was the chief economist and economic adviser to Vice President Joe Biden in the Obama Administration.
https://en.wikipedia.org/wiki/Jared_Bernstein
 
Poslednja izmena:
Problemi sa kojima se suocavaju danasnji farmeri i kako "Monsanto" posluje/deluje.
Posledice u industrija hrane pod kontrolom ovih ljudi.
GKApAHRWMAARh6y
Vise o desavanjima u prehrambenoj industriji u vlasnistvu ovih (ne)ljudi, u dokumentarcu koji ce vas rastuziti, koji ce vas razbesneti, koji ce vas rasplakati.
Gledati na sopstvenu odgovornost!
 
Začarni krug Federalne rezerve - američka država - građanin pojedinac besprekorno funkcioniše čitav jedan vek, a iz njega jedino korist izvlači bankarsko “društvance”. Posledica tog odnosa je što su Sjedinjene Države najzaduženija zemlja na svetu. Ako Vašington ostane bez para mora da se zadužuje, naravno sa kamatom kod FED-a.
“The US government can’t go bankrupt because we print our own currency”
 
TAJNA društva Bratstva kovala su zavere za uništenje evropskih monarhija zamenjujući ih republikama ili, u ređem slučaju, oduzimajući stvarnu moć monarsima, ostavljajući ih samo kao simbolične poglavare države. Moćni vladari su bili prihvaćeni samo ukoliko su podržavali planove iluminata/elite za uspostavu Novog svetskog poretka, ali ukoliko to nije bio slučaj, ili ako su odbijali da se njima manipuliše bila bi to ozbiljna prepreka odvijanju njihovog plana. Manipulatori su ih mogli eliminisati u nadi da će naslednik igrati po njihovim pravilima, ali tako nešto nije moglo da se čini stalno. Mnogo je bolje, sa tačke gledišta Bratstva, zameniti monarhije "izabranim" predstavnicima naroda koji su se mogli menjati svakih nekoliko godina.
ELITE,(iluminati), bratstva stajali su iza dva svetska rata, Ruske revolucije, uspona Adolfa Hitlera i stalne manipulacije monetarnim sistemom.
 
Izador Štraus je bio vlasnik robnih kuća, a Benjamin Gugenhajm naslednik više rudnika zlata, srebra i bakra. Ova trojica bogatih ljudi suprotstavljala su se formiranju američkih federalnih rezervi koje su imale ulogu zvanične američke centralne banke. Posle tragedije "Titanika", odnosno pogibije Astora, Gugenhajma i Štrausa, međunarodni bankari su imali čistiji put do svog cilja.
3 of the wealthiest men on earth, who were against the creation of the Federal Reserve Bank happened to be invited aboard for its maiden voyage.
 
Posto vladari iz senke i dalje rade ono sto su oduvek i radili i uklonili video sa YT platforme, verovatno po prijavi nacistickog SS-ovca, poslusne pudlice, SSizzif-a, ponovno postavljanje istog dokumentarca na drugom linku...

Run From The Cure: The Rick Simpson Story​

Prica Rika SImpsona o pravljenju, upotrebi i mogucnostima ulja konoplje, njegova borba sa farmako mafijom za njegovu upotrebu, i iskustva ljudi kojima je pomogla primena ulja konoplje​
 
Kada je 1911. godine američka vlada bila primorana da Rokfelere optuži za monopol, pod pritiskom mnogih drugih biznismena i da bi se sačuvao privid demokratije i slobodnog tržišta, Standard oil je rasparčan. Rokfeleri su izveli još jednu perfidnu smicalicu i to tako što su svoj monopolski posao sakrili od javnosti. Umesto jedne moćne kompanije oni su nastavili monopolistički da posluju, ali pod raznim drugim imenima malih kompanija i sve to zarad privida o slobodnom tržištu. Međutim, sve ove novonastale kompanije bile su povezane i imale su u svom nazivu slova S. O. Nastao je tako SOHIO (u Ohaju), SOPCONY (u Njujorku), ESSO koji je kasnije postao EXXON itd. Ovaj način monopolističkog prikrivenog poslovanja se primenjuje danas gotovo u celom svetu i to preko takozvanih nacionalnih tajkuna ili oligarha. Ima ih u svakoj zemlji gde su umešani prsti kompanija najmoćnijih porodica.
Prica Rika SImpsona o pravljenju, upotrebi i mogucnostima ulja konoplje, njegova borba sa farmako mafijom za njegovu upotrebu, i iskustva ljudi kojima je pomogla primena ulja konoplje
Ista prevarna matrica "Bezite od leka" je primenjena i u skorasnjoj/tekucoj Corona/Covid PLANdemiji.
"Mi smo prethodnih nekoliko godina ziveli u stanju kontra medicine, gde ono o cemu smo mi govorili, sto smo naucili na nasim fakultetima, ustvari nam je bilo zabranjeno i bili smo proganjani..."
 
Poslednja izmena:
Ovaploćeni Jakob patrijarh iz Biblije ili ti ga poslije Izrael.
Sve se iz biblije ispunilo o Jevrejskoj snazi i radu ,izdrzljivosti naspram progona i na kraju dominiaciji.
Sto vise ih progone Goji(ljencuge i kompleksaši) oni sve jači i jači.
Ne može čovjek koji je samostalan a da se ne divi Jevrejskim velikanima.
 
LjUDI obično kažu da u ratu svi gube, ali nije baš tako. Bankari su ti koji pobeđuju, kratkoročno gledano. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode u vidu kamata. Pored toga, kontrolišu proizvođače oružja kod kojih obe zaraćene strane troše virtuelni novac koji su im pozajmili bankari.
TAJNA društva Bratstva kovala su zavere za uništenje evropskih monarhija zamenjujući ih republikama ili, u ređem slučaju, oduzimajući stvarnu moć monarsima, ostavljajući ih samo kao simbolične poglavare države. Moćni vladari su bili prihvaćeni samo ukoliko su podržavali planove iluminata/elite za uspostavu Novog svetskog poretka,
 
Ista matrica primenjena i sada...
Niko i nista ne moze da pridje Izraelskoj granici, a da Izrael ne zna za to.
Niko i nista ne moze da udje u Izrael, a da Izraelske sluzbe bezbednosti ne odreaguju za manje od minuta.
A kamoli da nekoliko stotina naoruzanih snaga i tehnike udje i neometano stvara haos nekoliko sati.
Izrezirana predstava za ostvarivanje ciljeva, u koju mogu da poveruju samo oni kojima mama, jos uvek, vezuje pertle na patikama...
 
Poslednja izmena:

Back
Top