Hahaha, evo idem ja polako... Ne secam se vise ni sta smo pisali u proslim rp-ovima tako da cu morati nesto da improvizujem. lol Naravno, ubacicu i Galathilien u rp, ako vam ne smeta... Jeste da je nisam pitao, ali pretpostavljam da ce se sloziti... LoL
Najzad, svanulo je. Losthir je ustao protezuci se.
"Lep dan." konstatovao je za sebe
"Zaista predivan..." glas iza njega se cuo. On se okrenuo iznenadjeno i pomalo ljut na sebe sto nije cuo osobu kako mu prilazi. Pred njim je stajala mlada devojka, ocigledno ljudskog roda, pomalo setnih vilin-ociju.
"Ko si ti?" Upitao je radoznalo.
"Ja sam Findalin, kcer Eldarina od Itlijena. Rodjaka kraljeva..." odgovorila je
"Zaista? A sta trazis tako daleko od kuce?" Losthir je upitao sumnjicavo
"Otac me je poslao kao malu u Rivendal, i Elrond me je vaspitao, posto mi je otac na zalost preminuo u borbi sa Juznjacima na granici sa Mordorom." odgovorila je pomalo tuzno. "Cula sam da ides na jug, i s' obzirom da Lord Elrond nije zeleo da me pusti samu, zelela sam da te zamolim da krenem sa tobom, barem do Rohana."
Losthir je pogledao sumnjicavo i odmerio je
"Pa ne znam, ti si smrtnog roda. Ne znam da li ces izdrzati taj tempo. Mislim da ces me usporiti, jer krenuo sam za Gospom Aurrurom, i ne znam da li cu je stici ako budes posla sa mnom"
Findalin ga je pogledala ostro i ljutito. Kao da ga je osinula pogledom. Reci nisu bile potrebne, i on je u njoj video velicanstvenost i odlucnost kraljeva.
"U redu", odgovorio je naposletku. "Mozes poci sa mnom. Krecemo odmah, nadam se da su ti stvari spremne."
Ona je samo cutke podigla mali zavezljaj i pogledala ga jasnim plavim ocima.
"Pa hocemo li?" upitala ga je
"Naravno" Losthir je odgovorio kroz smeh.
Eto, toliko od mene. Samo da se zna, za rasu i ime sam se vec dogovarao sa Galathilien, ali za tok radnje nisam.... Dobro, nadam se da moze da prodje. Cujemo se! :wink:
