Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.139
Spasava Hristos jevrejin.
-
- Popularno:
- Mržnja se pobeđuje ljubavlju
- Materijalisti vs duhovnjaci
- Najveća pravoslavna katedrala na svetu...
- Шта ће рећи Трампов тим? Вучић оптужио...
- Ана Брнабић: Блокадерски фашисти поново...
- Uhapšen Štimac!
- Zasto je SPC toliko nema na proteste i...
- Kontramiting režima 9. novembra 2025.
- Mršavljenje
- Islamofobija u Evropi
Duhovni velikani o Nedelji - danu Gospodnjem
- Začetnik teme Gedeon
- Datum pokretanja
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.139
Ti ne poznajes ni pravoslavno ucenje.Ma presmesni su.A Robija dokazivao subotu, po babinom sotonskom predanju. I mrtav ladan: gde sam reko da sve mora da piše u Bibliji???"
A bio si prisutan kada se o tome pisalo.
Raj tada u petak jos nije postojao po ucenju tvoje crkve.
Svi su bili u paklu i dobri i zli sve do vaskrsenja.
A ono se desilo 2 dana posle
Kako je mogao da bude DANAS u raju kada po tvojoj crkvi tada raja jos nije bilo?
Sami sebe matirate a onda kao i mrzite?
Dokle ce te sami da se brukate?
Tom Jones 1
Poznat
- Poruka
- 9.058
Copy/paste bulažnjenje ko pijana Elejna. Posmatranje...
Adventisti su se podijelili u dvije skupine po argumentaciji i tvrdnji kako 'dan Gospodnji' (κυριακῇ ἡμέρᾳ) u Otk 1,10 nije nedjelja. Jedni tvrde da je to bila subota, jer je samo i jedino subota dan Gospodnji. Provjerimo Biblijom, i zdravim razumom koji nam je Bog dao, je li to bila subota.
Novozavjetni pisci ukupno 59 puta spominju tjednu subotu. Od toga, Ivan je spominje 11 puta, i svih jedanaest puta Ivan je imenuje subota (σαββατα). Kako stvar stoji s ostalim novozavjetnim piscima i imenovanjem subote? Kod svih ostalih novozavjetnih pisaca zajedno, tjednu subotu nalazimo još 48 puta. I svih 48 puta imenovana je subotom (σαββατα). Koliko puta u Starom zavjetu nalazimo tjednu subotu? Ukupno 107 puta, i svih 107 puta ponovo je imenovana kao subota (hebrejski šabat, grčki σαββατα). Dakle, u čitavom Svetom Pismu nalazimo ukupno 166 tjednih subota, i svih 166 puta nazvana je subota (σαββατα). Zaista je nevjerojatno da bi Ivan, nakon što je subota 166 puta nazvana subotom (σαββατα), subotu u Otk 1,10 nazvao dan Gospodnji (κυριακῇ ἡμέρᾳ).
Drugi dio adventista, niječući da je 'dan Gospodnji' (κυριακῇ ἡμέρᾳ) u Otk 1,10 nedjelja, kažu da Ivan ovdje govori o 'Danu suda' (Sudnjem danu - danu Jahvinu). Neće ići! Jer, da Ivan u Otk 1,10 zaista govori o 'Danu suda' ili 'Jahvinu danu', Ivan bi tada upotrijebio isti izraz koji su koristili svi starozavjetni pisci - ημερα κυριου (dan Gospodinov u Septuaginti ili dan Jahvin u hebrejskoj Bibliji), ili izraz ἡμέρα τοῦ Κυρίου koji koristi sveti Pavao (2 Sol 2,2) kada govori o Danu suda.
Evo za ovo nekoliko primjera iz Starog zavjeta:
Iz 13,6: Kukajte, jer je blizu Jahvin dan (ημερα κυριου), k'o pohara dolazi od Svemoćnog.
Iz 13, 9: Dolazi nesmiljeni Jahvin dan (ημερα κυριου) - gnjev i jarost - da u pustoš zemlju prometne, da istrijebi iz nje grešnike.
Ez 13,5: Vi se ne popeste na proboje i ne zidaste zida oko doma Izraelova da se održi u boju u dan Jahvin (ημερα κυριου).
Evo nekoliko primjera i iz Novog zavjeta:
1 Sol 5,2: Ta i sami dobro znate da Dan Gospodnji (ἡμέρα Κυρίου) dolazi baš kao kradljivac u noći.
2 Pt 3,10: Kao tat će doći Dan Gospodnji (ἡμέρα Κυρίου) u koji će nebesa trijeskom uminuti, počela se, užarena, raspasti, a zemlja i djela na njoj razotkriti.
Pridjev „Gospodnji“, (κυριακῇ) koji Ivan koristi u Otk 1,10, u Svetom Pismu javlja se samo 2 puta. Jednom kod Ivana u Otk 1,10 (vidjesmo gore) i jednom kod Pavla u 1 Kor 11,20.
1 Kor 11,20: Kad se dakle tako zajedno sastajete, to nije blagovanje Gospodnje večere (κυριακὸν δεῖπνον)
Pavao ga koristi za potrebe stvaranja potpuno nove sintagme u kršćanskoj terminologiji. Naime, Pavlu je naprosto trebala istoznačnica za „lomljenja kruha“, a iz koje će odmah biti vidljivo i jasno na koga se točno odnosi. Zato se Pavlov pridjev „Gospodnji“ (κυριακὸν) isključivo odnosi na Gospodina Isusa. Tako je potpuno isto i s pridjevom „Gospodnji“ (κυριακῇ) koji nalazimo u Otk 1,10. Riječ večera (gozba) je svakidašnja riječ u grčkom jeziku. Pavao tvori novi pridjev, „Gospodnji“ (κυριακὸν), stavlja ga uz imenicu „večera“ (gozba) i dobiva potpuno novu sintagmu u kršćanskoj terminologiji - „Gospodnja večera“ (κυριακὸν δεῖπνον). Ne postoji u Svetom Pismu „Gospodnja večera“ koja bi se odnosila na Oca ili Duha Svetog, ona se uvijek odnosi na Sina.
Ista je stvar kod Ivana u Otk 1,10. Ivan također koristi pridjev „Gospodnji“ (κυριακῇ) stavlja ga uz općepoznatu grčku riječ „dan“ (ἡμέρᾳ) i također dobiva potpuno novu sintagmu u kršćanskoj terminologiji – „dan Gospodnji“ (κυριακῇ ἡμέρᾳ). Jednako kao što je u slučaju kod Pavla, tako se i ovdje kod Ivana pridjev „Gospodnji“ (κυριακῇ) odnosi isključivo na Sina. Dakle, dan Gospodnji u Otk 1,10 je neki dan koji se jednoznačno odnosi na Gospodina Isusa. Ne postoji u čitavom Svetom Pismu „dan Gospodnji“ (κυριακῇ ἡμέρᾳ) koji bi se odnosio na Oca. Svakako, to je dan Isusova uskrsnuća.
Zbog toga se u grčkom jeziku do dana današnjeg koristi 'skraćeni oblik' od κυριακῇ ἡμέρᾳ - κυριακῇ, kao naziv za nedjelju.
Na koncu, što nam govori najelementarnija logika. Sveti Ivan je imao mnoštvo učenika i slušatelja. Najpoznatiji je sveti Ignacije antiohijski. Svi oni koji su slušali Ivana, pa kasnije pisali i tako prenosili ono što su od Ivana čuli, izraz „dan Gospodnji“ (κυριακῇ ἡμέρᾳ) kasnije koriste da označe nedjelju. Ivan je stotine puta ponovio ovu sintagmu dok je govorio svojim učenicima i ostalim slušateljima. Je li moguće uopće zamisliti da je Ivan stotine puta govorio o suboti ili Danu suda, a svi njegovi učenici mislili kako im govori o nedjelji!?!?!? Hipotetski, moguće je i to. Ali koliko je vjerojatno? Vjerojatno je onoliko koliko je vjerojatno da sam ja sveti Ivan ili sveti Pavao.
Dan Gospodnji u Otk 1,10 je nedjelja. Zato i u svim ranokršćanskim spisima nalazimo upravo Ivanov izraz (κυριακῇ ἡμέρᾳ) iz Otk 1,10 kao izraz za nedjelju.
Namucio si se posteno da citiras razlicite tekstove ali badava ti - nista od ovog ne pokazuje koji je to sedmicni dan u Otkr.1,10.
Jel imas nesto u vezi toga a ne o lanskom snjegu ?
Ako imas konkretnog Biblijskog dokaza daj ga navedi ili priznaj da vam papa prodao jos jednu versku novotariju i to je to,nista novo od suncem..
Biblijski citati, kojih je gore 'hrpa', nisu lanjski snijeg. Metodom 'lanjskog snijega' nazivamo besmislice, kojima netko sve te biblijske citate i dokaze ne može osporiti ni jednim biblijskim citatom, nego odgovori upravo ovako kao ti:
Namucio si se posteno da citiras razlicite tekstove ali badava ti - nista od ovog ne pokazuje koji je to sedmicni dan u Otkr.1,10.
Jel imas nesto u vezi toga a ne o lanskom snjegu ?
Ako imas konkretnog Biblijskog dokaza daj ga navedi ili priznaj da vam papa prodao jos jednu versku novotariju i to je to,nista novo od suncem..
Citati su Biblijski stoga NJIMA nista ne fali - fali tvojoj verskoj logici i kontekstu u kojih ih dajes...pricao si o adventistima,pa o tome sta je znacio / bio termin Dan Gospodnbji u vreme SZ-ta,pa si onda dao NZ-ne citate ALI NISTA OD TOGA NEMA NIKAKVU DODIRNU TACKU sa mojim pitanjem kojeg cu jos jednom ponoviti:
Jel imas konkretne dokaze o kom se SEDMICNOM DANU radi u Otkr.1,10 ??????
Dobro je sto si konacno shvatio,dakle slozili smo se u vezi ovog stoga te jos jednom molim da se batalis lanskog snjega i da se fokusiras na moje pitanje..
Ako imas konkretne dokaze u prilog za MOJE PITANJE daj ih iznesi ili priznaj si da vam je ovo jos jedna verska novotarija koju ste pokupili od vaseg paopu.
Izvoli.
Ок, тек сам на трећини, погледаћу до краја.
Gedeon
Elita
- Poruka
- 17.081
Opet se napada i proziva papu. Vi subotari ste opsednuti papom. Baba sanjala da je papa antihrist i sad sad mislite da je napadanje i blaćenje rimskog pape bogougodno delo. Koji ste vi frikovi!
Сви ти хришћански извори и оци, то је почетак и средина и до краја 2.века, Апостолски ученици и наследници, и, ученици и наследници апостолских ученика, и историјски потврђени хришћански извори, и сви пишу о томе да дан суботе не треба више да се држи (субота и даље остаје посебан дан јер је Бог у тај дан починуо када је стварао свет), и да сада држимо и славимо први дан у седмици, недељу, као дан у који се десило Васкрсење, главни темељ наше вере. Шта мислиш. зашто је овде а.Павле изабрао први дан у седмици, уместо дана суботе - а, по теби и твом схватању суботе, требало је суботу, и логички је требало јер у суботу се не ради и сви су у храму и кућама и може да скупља код себе за сиромахе :
2. Сваки први дан недеље (седмице) нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем.
У време апостола они који су славили суботу су били јудео - хришћани и фарисеји који су и хришћанима који нису били Јевреји наметали да морају да се обрезују и држе закон Мојсија, сабор у Јерусалиму је то одбио, већ смо писали о томе 100 пута.
И, касније током историје само су јудео - хришћани држали суботу, о њима и пише Лаодикијски сабор, и они који су и даље држали суботу су били искључени из Цркве.
Значи, у 1,2,3 веку немаш хришћане који су држали суботу, само јудео - хришћани и фарисеји.
1. И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
5. Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
28. Јер нађе за добро Свети Дух и ми (сабор Јерусалим ) да никаквих тегоба (обрезање и закон Мојсија) више не мећемо на вас осим ових потребних:
Ако и ти оћеш да будеш јудео - хришћанин, обрезуј се и држи закон и суботу, шта да ти радим.
Gedeon
Elita
- Poruka
- 17.081
Tako je. Šteta je što naša Pravoslavna crkva nije do sada osnovala bar jednu parohiju za Jevreje. Da budu i dalje Jevreji a i hrišćani. Naša crkva je potpuno zakazala u apostolatu. Rimokatolici imaju u Svetoj Zemlji i službu na ivritu.Сви ти хришћански извори и оци, то је почетак и средина и до краја 2.века, Апостолски ученици и наследници, и, ученици и наследници апостолских ученика, и историјски потврђени хришћански извори, и сви пишу о томе да дан суботе не треба више да се држи (субота и даље остаје посебан дан јер је Бог у тај дан починуо када је стварао свет), и да сада држимо и славимо први дан у седмици, недељу, као дан у који се десило Васкрсење, главни темељ наше вере. Шта мислиш. зашто је овде а.Павле изабрао први дан у седмици, уместо дана суботе - а, по теби и твом схватању суботе, требало је суботу, и логички је требало јер у суботу се не ради и сви су у храму и кућама и може да скупља код себе за сиромахе :
2. Сваки први дан недеље (седмице) нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем.
У време апостола они који су славили суботу су били јудео - хришћани и фарисеји који су и хришћанима који нису били Јевреји наметали да морају да се обрезују и држе закон Мојсија, сабор у Јерусалиму је то одбио, већ смо писали о томе 100 пута.
И, касније током историје само су јудео - хришћани држали суботу, о њима и пише Лаодикијски сабор, и они који су и даље држали суботу су били искључени из Цркве.
Значи, у 1,2,3 веку немаш хришћане који су држали суботу, само јудео - хришћани и фарисеји.
1. И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
5. Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
28. Јер нађе за добро Свети Дух и ми (сабор Јерусалим ) да никаквих тегоба (обрезање и закон Мојсија) више не мећемо на вас осим ових потребних:
Ако и ти оћеш да будеш јудео - хришћанин, обрезуј се и држи закон и суботу, шта да ти радим.
+++
Jevrejima bi trebalo ponuditi da bar deo svojih praznika, koji su više nacionalni nego verski praznici (a takvi su svi), proslavljaju i u okviru hrišćanstva, odnosno pravoslavlja.
По Јеврејском рачуњању у то време следећи дан почиње после вече(ри) предходног дан и траје до увече тог дана.
Значи, недеља почиње у суботу увече и могао је први дан у викенду да почне и суботу (после) увече, али, суштина је да је ломљење хлеба у први дан седмице - недеља, касније ћу мало више, идем на физикалну терапију.
Можда, али, ипак и Апостоли и њихови ученици и даље цела Црква су се током времена дистанцирали од Јевреја и њихове вере и није се имао било какви верски контакт са њима, види шта се пише за а.Павла :
21. А дознали су за тебе (а.Павле) да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке.
И, шта пишу апостол Јаков и хришћани у Јерусалиму :Можда, али, ипак и Апостоли и њихови ученици и даље цела Црква су се током времена дистанцирали од Јевреја и њихове вере и није се имао било какви верски контакт са њима, види шта се пише за а.Павла :
21. А дознали су за тебе (а.Павле) да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке.
25. А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе
(обрезање и закон Мојсија) осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства.Ма, бре, причамо о историјским календарима и данима, први дан у седмици је био из Писма, небитно који је дан падао историјски и календарски 1,2,3 век, и на крају је усклађено историјски и као седмица и онда пада у недељу, и онда је на крају хришћанско Римско царство прихватило недељу и прогласило нерадно.итд.
Ћу закасним на физикалну...
Gedeon
Elita
- Poruka
- 17.081
Црквене заповести
1. Молити се Богу, похађати храм и слушати службу Божју сваке недеље и празника.
...
https://www.medicinari.com/verasvetih-glava7.html
1. Молити се Богу, похађати храм и слушати службу Божју сваке недеље и празника.
...
https://www.medicinari.com/verasvetih-glava7.html
Gedeon
Elita
- Poruka
- 17.081
Празници
Који су празници Христови?
Свака Недеља је посвећена успомени на Његово славно васкрсење или Његовој победи над смрћу.
https://www.medicinari.com/verasvetih-glava6.html
Који су празници Христови?
Свака Недеља је посвећена успомени на Његово славно васкрсење или Његовој победи над смрћу.
https://www.medicinari.com/verasvetih-glava6.html
Gedeon
Elita
- Poruka
- 17.081
Да ли су седмични дани посвећени појединим светитељима?
Да:
Понедељак је посвећен светим Анђелима,
Уторак св. Јовану Крститељу,
Среда светом Крсту,
Четвртак светим апостолима и св. Николају,
Петак светом Крсту,
Субота свима светима,
Недеља, као што је већ поменуто, Васкрсењу Христовом.
https://www.medicinari.com/verasvetih-glava6.html
Да:
Понедељак је посвећен светим Анђелима,
Уторак св. Јовану Крститељу,
Среда светом Крсту,
Четвртак светим апостолима и св. Николају,
Петак светом Крсту,
Субота свима светима,
Недеља, као што је већ поменуто, Васкрсењу Христовом.
https://www.medicinari.com/verasvetih-glava6.html
Gedeon
Elita
- Poruka
- 17.081
Четврта заповест Божја
Шта нам је наређено четвртом заповешћу Божјом?
Да празнујемо Божји дан као дан одмора.
Шта значи субота на оригиналном језику?
Значи дан одмора, јер за шест дана је Бог створио небо и земљу, а седмог дана се одморио. [1 "Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да je један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан". (II Посл. Петр. 3,8; Псал. 90,4)]
Зашто признајемо недељу као дан одмора?
Зато што је Господ наш Исус Христос у Недељу васкрсао из мртвих, докле је у суботу деловао у Аду, проповедајући Јеванђеље умрлима и спасавајући их.
Који је био дан одмора за Христа?
Недеља, када је задобио победу над последњим непријатељем, тј. над смрћу. На Велики петак је победио наше грехе, у суботу је победио царство Сатане у Аду а у Недељу победио је смрт Својим Васкрсењем. Тако се славно завршило дело људског спасења. И тек тада се Он одмарао. Стога је Недеља Његов и наш дан одмора.
Како треба да празнујемо недељу као свети дан?
Радосно, због Христове победе над смрћу;
Уздржавањем од свакодневних послова;
Молитвом у дому и у храму;
Читањем Светог писма и других духовних књига;
Размишљањем о својим делима и мислима из прошлих шест дана;
Посећивањем болесника и делима милосрђа;
Одмарањем и унутарњим слављењем Бога, Пресвете Богородице, анђела и светитеља.
https://www.medicinari.com/verasvetih-glava4.html
Шта нам је наређено четвртом заповешћу Божјом?
Да празнујемо Божји дан као дан одмора.
Шта значи субота на оригиналном језику?
Значи дан одмора, јер за шест дана је Бог створио небо и земљу, а седмог дана се одморио. [1 "Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да je један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан". (II Посл. Петр. 3,8; Псал. 90,4)]
Зашто признајемо недељу као дан одмора?
Зато што је Господ наш Исус Христос у Недељу васкрсао из мртвих, докле је у суботу деловао у Аду, проповедајући Јеванђеље умрлима и спасавајући их.
Који је био дан одмора за Христа?
Недеља, када је задобио победу над последњим непријатељем, тј. над смрћу. На Велики петак је победио наше грехе, у суботу је победио царство Сатане у Аду а у Недељу победио је смрт Својим Васкрсењем. Тако се славно завршило дело људског спасења. И тек тада се Он одмарао. Стога је Недеља Његов и наш дан одмора.
Како треба да празнујемо недељу као свети дан?
Радосно, због Христове победе над смрћу;
Уздржавањем од свакодневних послова;
Молитвом у дому и у храму;
Читањем Светог писма и других духовних књига;
Размишљањем о својим делима и мислима из прошлих шест дана;
Посећивањем болесника и делима милосрђа;
Одмарањем и унутарњим слављењем Бога, Пресвете Богородице, анђела и светитеља.
https://www.medicinari.com/verasvetih-glava4.html
Zašto moju logiku i kontekst, uz biblijske citate koje sam naveo, nisi osporio navodeći druge biblijske citate, umjesto što si kao 'kontraargument' naveo samo ovo:
Naravno da imam, i dokazi su dostupni svakom razumnom čovjeku. Evo, i 'nacrtat' ću ti:
Do dana današnjeg Židovi sedmi dan nazivaju subotom (šabatom). Imbecilno bi bilo od mene da ja tebi postavim pitanje - imaju li Židovi dokaze da se njihov sedmi dan naziva šabat (subota)?
Jednako tako, od apostolskih vremena do današnjeg dana, grčki kršćani, a i svi ostali Grci, nedjelju nazivaju κυριακῇ, kao skraćenicu od κυριακῇ ἡμέρᾳ (dan Gospodnji) kako je apostol Ivan taj dan nazvao u Otk 1,10.
Isključi taj 'EGW-čip' u glavi, uključi bar dvije 'moždane vijuge' i probaj sam sebi odgovoritri na pitanje - zašto Grci nedjelju već dvije tisuće godina nazivaju izrazom kojim Ivan imenuje dan o kojem govori u Otk 1,10.???
Poslednja izmena:
Gedeon
Elita
- Poruka
- 17.081
Baba ih čipirala subotom. Miks protestantskog hrišćanstva i judaizma, više sadukejskog nego farisejskog tj. rabinskog.
Koja ti logika da osporavam date citate kada oni nisu sporni po ni jednom osnovu ?
Rekao sam ti da je sporan kontekst iz prostog razloga sto govore "o lanskom snjegu" ...
Daj se fokisiraj raspravi - dobio si konkretno pitanje stoga ukoliko imas Biblijskog odgovora KOJI JE SEDMICNI DAN onaj koji se pominje u Otkr.1,10 daj ga konacno iznesi ili priznaj si posteno jos jednu versku novotariju tvog pape ???
Po odgovoru se vidi da nisi isključio "EGW-čip".
A jel moze konacno dokaze ili ces me prvo psovati i omalovazavati u rubrici "papsko EPP" ?
Poslednja izmena:
Po tvom odgovoru se vidi da još nisi isključio "EGW-čip". Trebaš s isključenim (na off) 'EGW-čipom' pročitati ovo: https://forum.krstarica.com/threads/duhovni-velikani-o-nedelji-danu-gospodnjem.1028622/post-50953064
