Da, nego i dokaz kako su neki ovdje ili često markirali tokom 8. razreda osnovne škole ili pali 8. razred osnovne škole ili ideološki romantičarski pseudointelektualni ekstremisti ili sve zajedno - što je inače i slučaj.
-
- Popularno:
- Da li je Mata Hari bila nemačka ili čak...
- Knez Mihailo – vešt jahač na dobrom...
- Težak udarac: SAD uvode carine Italiji...
- Netjanahu je dosao kraj?
- Anksioznost - Ergofobija- Socijalna...
- 🐷 svinjska mast , da li je koristite ?
- Psihološki test ličnosti
- Suptilni znaci
- Cene su se vratile, mere su propale
- Držite se za ruke
Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!
- Začetnik teme Neno
- Datum pokretanja
- Poruka
- 13.833
Talijanska je u početku, a onda u svih zapadnoeuropljana:
Rana renesansa- Dante, Boccaccio, Petrarca. Prava talijanska renesansa u književnosti: Ariosto, Michelangelo, Vasari, Machiavelli, ...
Francuska renesansa: Montaigne, Ronsard, Rabelais, ...
Engleska renesansa: Spenser, Shakespeare, Marlow, Sidney, ..
Španjolska: Cervantes, Sv. Tereza, Juan de la Cruz,...
Hrvatska renesansa: Marulić, Lucić, Menčetić, Hektorović, Zlatarić, Držići...
Poljska renesansa: Kochanowski,...
https://en.wikipedia.org/wiki/Renaissance_in_Croatia
Naravno, od talijanske sve kreće i sve to je renesansa o kojoj se misli i piše ovdje.
Jedino pojedincima treba crtati što je renesansa - https://en.wikipedia.org/wiki/Renaissance (gdje nema niti jednog spomena o makedonskoj i palaeološkoj renesansi jer nemaju nikakve veze s ovom renesansom).
Pritom i sama riječ renesansa su izmislili Talijani u 15.-16. stoljeću za svoje razdoblje pa njeno korištenje van tog konteksta od strane učenjaka za ostala razdoblja "obnove i napretka" je vrlo problematično no koristi se iz terminološke komotnosti, ali podrazumijeva shvaćanje kako se ne radi o istome značenju, kontekstu, stilu i ostalom.
"Srbi imali ne samo renesansu nego i daleko prije ostatka Europe"
Je najveća glupost i ludost izrečena na ovoj temi koja će ući u anale forumskih povijesti.
Zvonimir Božić
Zainteresovan član
- Poruka
- 445
Nema kraja beščašću pokatoličenih Vlaja. Dobio si direktan citat s Wikipedije gdje piše da je nasljeđe paleološke renesanse vidljivo u talijanskoj renesansi. (The legacy of this era is observable both in Greek culture after the empire's fall[3] and in the Italian Renaissance.)
https://en.wikipedia.org/wiki/Palaeologan_Renaissance
Veliki meštar Ujedinjene velike lože Engleske i urednik Freemasonry Today, pokojni Michael Baigent napisao je fenomenalnu knjigu "Eliksir i kamen" u kojoj elaborira tezu da je cijela renesansa krenula zahvaljujući padu Carigrada (oba puta), jer su nebrojna djela i ideje preko Italije proširene na Europu.
Prema tome, činjenice su:
1. Srbija je bila zahvaćena paleološkom renesansom koja je preteča europske renesanse.
2. Srbija je imala renesansu, naveo sam djela despota Stefana, Dimitrija Kantakuzinaza i Konstantina Filozofa.
Osim toga, analogija je vam je potpuno promašena. Ako je Dubrovnik bliže Italiji, ako u Dubrovniku postoji značajna talijanska (romanska zajednica), ako gotovo da tada ni nema dubrovačkog građanina koji ne zna latinski, onda je logično da je Dubrovnik bio zahvaćen renesansom.
Pa nije renesansa neko obilježje hrvatstva, pa da to bude dokaz da je dubrovačka književnost hrvatska.
Zamisli da su Talijani kao vi pokatoličeni Vlaji, pa da kažu: "Dubrovačka književnost je talijanska, jer je renesansa talijanska, a Hrvati nisu imali renesansu, osim u romanofonom primorskom djelu Dalmacije."
Ti sad navedi renesansne autore, Hrvate, iz Hrvatskog Zagorja ili Hrvatskog Primorja i Istre. Tko je izvan uskog kruga primorske Dalmacije renesansni autor? Evo, Srbi ih imaju, da vidimo jednog renesansnog pisca iz Zagreba tog vremena?
Da se razumijemo, ne tvrdim da dubrovačka književnost ne bi trebala biti dio hrvatske književnosti, jer je nastala na jeziku kojeg su govorili, čuvali i razvijali i Hrvati i Srbi i Bosanci. Za mene je to, kao i za Rešetara, jedan jezik, policentričan, ali jedan. S druge strane, ako vi mislite da je tuđmanovsko-živko kustić hrvatstvo nešto se može nasilno učitavati u Dubrovnik, onda je vaš problem puno veći od toga čija je dubrovačka književnost.
Zvonimir Božić
Zainteresovan član
- Poruka
- 445
Vidio sam da ste spominjali ikavicu. U zapadnoj Srbiji, Azbukovici, Rađevini, itd ikavica je autohtoni govor, a njezini elementi ostali su prisutni u govoru Srba tih krajeva sve do 20. stoljeća.
Ti si se uvalio u takva blatnjava govna da iz njih ne možeš izaći nego se izmotavati braneći prolupane gluposti koja si zamijesio. Notorna činjenica je grčki utjecaj na talijansku renesansu, ali te dvije renesanse nemaju veze stilski i ičemu jedna s drugom.
Prema tome činjenicu su:
1. Srbija nije imala renesansu koja ima veze s talijanskom renesansom o kojoj svi govore i misle pod renesansnu književnost
2. Srbija nije imala renesansu niti renesansne pisce, dva od tri su Bizantinci vezani za bizantski humanizam i nitko od njih nije pisao na narodnom jeziku, kao što je slučaj s hrvatskom književnosti, nego na srpskoslavenskom jeziku. Uspoređivati par djela neka tri tobože srpska pisca s brojnim hrvatskim djelima i piscima je presmiješno.
Pa da, zato Srbi i Srbija nisu imali renesansu. Otkrivaš toplu vodu.
Srbi nisu pisali ni renesansnu ni drugu staru književnost na narodnom jeziku. Srbi jesu govorili, ali nisu čuvali ni razvijali taj jezik. Jedini koji su to činili stvarajući djela, rječnike i prve standardizacije su Hrvati i u Hrvatskoj. Tesla, koji je bio veliki ljubitelj Gundulića, sve je rekao kako je Vuk "uveo je čobanski jezik pa, umjesto da smo u profinjenosti jezika i pojmova pošli naprijed, otišli smo unatrag". Jedino što su Srbi imali do 19. stoljeća je srpskoslavenski sa književnim djelima te čobanski jezik s usmenim pjesništvom.
Poslednja izmena:
Radi se o jako malom i uskom prostoru nekoliko sela. Po svim karakteristikama su istočni štokavci pa se ikavica razvila neovisno ili se radi o migrantima sa zapada koji su se stopili s autohtonim istočnim štokavcima pa se ta karakteristika očuvala. Uglavnom, potpuno nebitno za išta.
Renesansa je stilsko razdoblje europske umjetnosti koje obuhvaća arhitekturu, slikarstvo, kiparstvo, književnost. Svi hrvatski krajevi imaju ili sve to ili dio toga u renesansnom stilu iako Istra nije bila dio tadašnje Hrvatske (jedva bilo Hrvata, a još manje u gradovima gdje su bili sami Talijani niti Istra nema veliki urbani kulturni centar kao što su bili dalmatinski gradovi pa i otoci, bila tipičan ruralni-ribarski talijanski kraj), a Zagorje je bilo pod utjecajem Mađarske i Austrije (suvišno išta dodavati na to naspram utjecaja Venecijanske Republike-Italije). Srbija nema ništa od toga i primjere koje navodite ili nisu srpski nego bizantski humanisti koji kao i takvi jedva se može reći da stilski prate europske stilske trendove renesanse.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.947
Svi hrvatski krajevi? Teško.
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.853
Без надахнућа у ренесансној хрватској језичкој колијевци, Тесла никад ништа не би постигао. Гусле су му служиле само да се подсјети на то.
А Гете! У нападу незамисливе глупости је, поред тисућљећима изграђиване префињене суптилности изворног хрватског тројезика, кренуо да учи тамо неки чобански језик с брдовитог Балкана...
- Poruka
- 13.833
Ovo teško da je argument. Na stranu Tesline zasluge na drugim poljima- iako ne znam da je bio neki ljubitelj Gundulića- on je o jeziku dao protuslovne iskaze koji nemaju neku razumljivu nit. Točno je da je rekao o Karadžiću i čobanskom jeziku, no prije će biti da je referirao na slavenosrspki jezik, a ne na hrvatski stariji jezik; sam Teslin jezik je u pismima i ostalim dokumentima, po pravopisu i gramataici prijelazni idiom između jezika Zagrebačke škole Kovačića i Šenoe i u pravopisu preoblikovanog hrvatskog vukovaca, kakvog vidimo u djelima Ivana Broza, Nazora ili Smičiklasa; usto, Tesla je dizao u nebesa srpskog pjesnika Jovana Zmaja Jovanovića, a koji baš nije bio jezični virtuoz u srpskom (ovdje nisam neki auktoritet, jer ne znam što bi bio primjer visoke jezične osebujnosti u srpskom). Dakle, Teslini iskazi o jeziku (kom?) protuslovni su i zanemarivi.
Srbi nisu pisali srpskoslavenskim cijelo vrijeme. Taj je njihov lokalni pojam oznaka za starocrkvenoslavesnki srpske redakcije, kojim su pisali do 18. st. Onda su neko vrijeme pisali kaotičnim rusko-slavenskim (mješavina ruskog i srpskog, skoro nerazumljiva), a onda, krajem 18. i dosta dugo u 19. st., slavenosrpskim, ponarodnjenom inačicom predhodnoga. Slavenosrpski je imao više likova, neki su bili i razumljivi i mogli su poslužiti kao osnovica za srpski, no povijest nije tako dala. Tako je Karadžić izveo svoju reformu koja je, za Srbe, imala pluseve i minuseve.
Koga zanima ta problematika, može pogledati odulji video Mila Lompara, u kom ima najmanje tendencioznosti i koji daje dobar prikaz stanja srpskog jezika (Lompar lupa gluposti jedino kad počne o hrvatskom jeziku):
Frontiersman
Aktivan član
- Poruka
- 1.357
Dodao bih još tu Jefimiju i Martina Segona.
- Poruka
- 13.833
Lupanja koja ovdje vidimo imaju jasan odraz u modern doba. Naime, takva je srpska kultura, poglavito školništvo.
U području društvenih i humanističkih znanosti Srbi imaju nešto vrijednih djela nesporne kakovosti, no kod njih prevladava bujica gluposti, fantazija i mitomanija. Također su aktivni u medijskom prostoru, rekao bih 10-20 puta više od Hrvata, i tu je praktički poplava smeća, uz gdjekoji biser.
Hrvati su u moderno- recimo, 50 godina- doba napisali daleko više vrijednih djela akademske razine o tim problematikama (iako tu ima velikih šupljina zbog kunktatorstva i nerada), no medijski je to vrlo slabo prezentirano, nema emisija na TV (na radiju ima), a kamoli na YT koje bi bile pučke i poluzabavne, pa i normalne i pristupačne.
To su dvije kulture i točka. I naravno nijedna se ne može usporediti s onima na velikim jezicima, napose engleskom.
Istra http://istra.lzmk.hr/clanak.aspx?id=2337
Zagorje i Slavonija se uglavnom vidi u arhitekturi i plastici (npr. za Slavoniju, https://www.croris.hr/crosbi/publikacija/prilog-knjiga/40332 i http://www.bastina-slavonija.info/tematskecjeline.aspx?id=265). U kontinentalnom dijelu Hrvatske je zbog ranog prodora Turaka ostalo malo toga sačuvano, a nove okolnosti nisu omogućavale nastavak i ulaganje u renesansni stil zbog okupacije i potrebe za obranom jer je postalo dio "reliquiae reliquiarum".
Ne znate razliku između humanizma i renesanse. Nisu svi koji su živjeli u to vrijeme renesansni pisci. Renesansa je stil.
Nije mislio na nikakav slavenosrpski nego upravo Vukov jezik. Tesla kao učen čovjek, intelektualac, Srbin i svjedok onog vremena ima itekako smisla spomenuti.
Iz naše književnosti znao je gotovo cijelog Gundulića napamet. S priznanjem je govorio o Mažuraniću i Njegošu. Iz narodne je poezije spominjao ženske pjesme. Vuka i njegovu reformu nije mario.
- Uveo je čobanski jezik, pa umjesto da smo u profinjenosti jezika i pojmova pošli naprijed, otišli smo natrag.
Kad se u tom nismo složili [Tesla i Ivan Meštrović], on bi počeo opet štogod citirati iz dubrovačkog pjesništva. Na moju primjedbu da je Vukovim pravopisom olakšana pismenost, odmahnuo je rukom.
- Ah! Molim vas, to nije važno. Nije za svakoga pismenost. Zar je ono pismenost kako vaše novine pišu?
Iz njegovih pisama koje mi je pisao, izbijao je jezik zagrebačkih "Narodnih novina".
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.251
Pišeš izvan konteksta i navodiš one koji nemaju pojma o tome, a zanima ih, na krivi put.Treba pre svega obratiti pažnju na suptilne terminološke devijacije kod gornjeg lažotvornog individuuma:
"Pokret" i
"jezik Slavo-Hrvata"
Od toga nema ništa kod Draškovića jer oni su hteli da budu Iliri, a ne Hrvati. Zato se pokret nije zvao "Pokret", nego malo drugačije...
Srbi su početkom 19. veka imali književnu diglosiju dok Hrvati nisu imali ni književnog niti narodnog. Ono što je Srbima bio slavjanoserbski Hrvatima je bila latinsko-nemačka diglosija, a narodni jezici Dalmacije, Slavonije i Hrvatske bili su toliko različiti, da im je svejedno bilo hoće li za književni uzeti srpski ili poljski jezik.
U Doba Janka Draškovića još uvek nikom nije padalo na pamet da srpski jezik dubrovnika naziva "hrvatskim".
Kasnije je Gaj Starčeviću OBJASNIO da je to srpski jezik u poznatoj prepisci "Čije je kolo":
Gaj potpuno otvoreno 1846. godine govori o onome što je postigao. “Sav svet zna i priznaje da smo mi književnost ilirsku podigli; nu nama još iz daleka nije na um palo ikada potvrditi da to nije srpski već ilirski jezik; pa se ponosimo i hvalimo Bogu velikom što mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo.” (str. 46.)
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.251
Da Srbi danas preuzmu ruski jezik već sutra bi tvrdili da je Puškin stari srpski pisac.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Sta ova konstantacija treba da znaci.
Hrvatska lingvistika je uspela istovremno da tvrdi da su pesme tipa dvooglavni orao se vije nad smederervom za jasnom srpskom tematikom, da su sva spisa Andrije Zmajevica hrvatske iako uglavnom bavi srpskim temama i naziva jezik srpskim. To je sve hrvatski. Istovremenom hrvatska i srpska knjizvonost nemaju pre Vuka dodira. Prvo gledaj svoje dvoriste brate Hrvato.
- Poruka
- 13.833
Zaboravio sam bio predhodni dio o dubrovačkim pjesnicima, no ostalo mi je u sjećanju ono o "Narodnim novinama" (Meštrovićevi memoari)..
Meštrović je pak pisao "čobanskim jezikom" (Ludi Mile).
- Poruka
- 13.833
Ne naziva Zmajević jezik srpskim; o Smederevu i ostalom, to je srpski i dio je zbirke:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
Život je nekom majka, nekom maćeha, a nekom tetka iz Crvenke.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
Već smo preuzimali ruskoslovenski, pa je samo Sava Vladislavić bio i ostao Srbin. I Kolinda je dobila po prstima kad je rekla da je Hrvat.
Карлос Шакал
Primećen član
- Poruka
- 800
Ренесанса је на западу започела када су латински витезови мало скренули са свог пута, па уместо у Палестини, завршили у Царигаду.
Тада су чувени Лизипови коњи украдени и премештени са цариградског хиподрома на цркву св.Марка у Венецији.
А завршила се отприлике с Ел Греком.
Лизипови коњи су само један пример, пошто је енормна количина уметнина опљачкана и пренешена у Италију, па су будући ренесанси вајари и сликари имали чему да се диве и шта да узимају као образац за своја дела.
"Ренесанса" иначе значи "обнова", односно повратак античким уметничким узорима.
Православним народима "ренесанса" уопште није била потребна јер су антички узори њима увек били на располагању.
Напротив, римокатолицима је ренесанса помогла да се ослободе незграпне, шиљате уметности римокатоличког зенита, то јест такозване "готике".
Али треба имати IQ већи од броја ципела па ово разумети.
Тада су чувени Лизипови коњи украдени и премештени са цариградског хиподрома на цркву св.Марка у Венецији.
А завршила се отприлике с Ел Греком.
Лизипови коњи су само један пример, пошто је енормна количина уметнина опљачкана и пренешена у Италију, па су будући ренесанси вајари и сликари имали чему да се диве и шта да узимају као образац за своја дела.
"Ренесанса" иначе значи "обнова", односно повратак античким уметничким узорима.
Православним народима "ренесанса" уопште није била потребна јер су антички узори њима увек били на располагању.
Напротив, римокатолицима је ренесанса помогла да се ослободе незграпне, шиљате уметности римокатоличког зенита, то јест такозване "готике".
Али треба имати IQ већи од броја ципела па ово разумети.
Poslednja izmena:
Карлос Шакал
Primećen član
- Poruka
- 800
Али римокатолицизам није исто што и "хрватство".
Но овде на форуму видимо по ко зна који пут исте старчевићевско-адезејевске мантре пребацивања позно 19-вековних идентитета на рани и развијени средњи век.
Но овде на форуму видимо по ко зна који пут исте старчевићевско-адезејевске мантре пребацивања позно 19-вековних идентитета на рани и развијени средњи век.
