Drskost i bezobrazluk

[gost 198065]

Šta je to drskost i bezobrazluk?

Jel to kada kažeš bobu bob, a popu pop?

I kakve veze hijerarhija ima sa tim?

Ovo je vrlo zanimljivo, barem meni.

Obzirom da sam anglofil i, tome srodno, imam fetišistički odnos spram manira i protokola; i u isto vreme ne razumevam se sasvim sa mainstream tumačenjem drskosti i bezobrazluka.


Rogovi dileme, rekli bi?


Jedno isključuje drugo, i ne možeš do infantilizma veličat bon-ton i u isto vreme smatrat kako te samo drskost čini - čovekom. Ali, s drskošću (koja je većini sinonim za bezobrazluk) ko i s ponosom - ništa od toga ne figurira ako nema zaleđinu.


Naglašavam da govorim o onome što se danas, u našem vrlom politički korektnom svetu; naziva drskošću. Nadam se da nisam pogrešila zato što pitanje nisam shvatila kao lament o kopanju nosa i češanju zadnjice. I "tetkanju" nepoznatih sredovečnih žena po ulici. Pretpostavila sam da se pitanje ticalo bezobrazluka nazvati stvari njihovim imenom.

Kako možeš reć budali: budalo; ako u isto vreme veruješ u ceremoniju? I zašto bi to uopšte radio?


Mada postoje načini da se budali kaže budalo i bez narušavanja socijalnih protokola; takođe verujem da, nekad, ništa drugo osim konkretne reči nema smisla. Da li je to bezobrazno, odlučuje prilika, finansijska, moralna, kako god. Kažu da je siromah lud, ali je bogataš samo - ekscentričan. Znate?

Dvostruka merila, između ostalog, određuju civilizaciju. Ono što primereni submisivni pripadnik nižeg, vanjskog kruga čopora doživljava ko bezobrazluk; zatvoren elitistički vrh (ledenog) brega će nazvat hrabrošću.


A zašto bi to, uopšte, radili? Makar i bili slobodni da uradimo?


Pa, barem ti srce bude na mestu. Popu pop i bobu bob. Pa nek se okreće!..

 

[bezibre!]

joj ne znam
meni je najgore bilo akd mi cale kaže
"nemoj da si bezobrazan" isl
a ja nemam pojma što sam bezobrazan
mislim svako radi za neko svoje dobro
izgledalo to nekome bezobrazno ili ne
ne osudjujem, zapravo ne priećujem to uglavnom
oej drugo je kurrččenje

 

[gost 198065]

Ma ni kur.čenje nije zlo najveće.

 

[gost 274412]

Ovo je vrlo zanimljivo, barem meni.

Obzirom da sam anglofil i, tome srodno, imam fetišistički odnos spram manira i protokola; i u isto vreme ne razumevam se sasvim sa mainstream tumačenjem drskosti i bezobrazluka.


Rogovi dileme, rekli bi?


Jedno isključuje drugo, i ne možeš do infantilizma veličat bon-ton i u isto vreme smatrat kako te samo drskost čini - čovekom. Ali, s drskošću (koja je većini sinonim za bezobrazluk) ko i s ponosom - ništa od toga ne figurira ako nema zaleđinu.


Naglašavam da govorim o onome što se danas, u našem vrlom politički korektnom svetu; naziva drskošću. Nadam se da nisam pogrešila zato što pitanje nisam shvatila kao lament o kopanju nosa i češanju zadnjice. I "tetkanju" nepoznatih sredovečnih žena po ulici. Pretpostavila sam da se pitanje ticalo bezobrazluka nazvati stvari njihovim imenom.

Kako možeš reć budali: budalo; ako u isto vreme veruješ u ceremoniju? I zašto bi to uopšte radio?


Mada postoje načini da se budali kaže budalo i bez narušavanja socijalnih protokola; takođe verujem da, nekad, ništa drugo osim konkretne reči nema smisla. Da li je to bezobrazno, odlučuje prilika, finansijska, moralna, kako god. Kažu da je siromah lud, ali je bogataš samo - ekscentričan. Znate?

Dvostruka merila, između ostalog, određuju civilizaciju. Ono što primereni submisivni pripadnik nižeg, vanjskog kruga čopora doživljava ko bezobrazluk; zatvoren elitistički vrh (ledenog) brega će nazvat hrabrošću.


A zašto bi to, uopšte, radili? Makar i bili slobodni da uradimo?


Pa, barem ti srce bude na mestu. Popu pop i bobu bob. Pa nek se okreće!..

odlično si shvatila temu