ДРАГОЉУБ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
kad god donese odluku protiv draže to je uradio kao čerčilov talac

kralj je bio talac u zemlji svojih kraljevskih rodjaka??

neće biti ..........

- - - - - - - - - -

a šta je o četnicima mislila kraljeva rodbina, tj engleska kraljevska porodica?

da li su se slagali sa čerčilom po pitanju draže?

кумови.
видиш, краљица у великој британији нема апсолутно никакав утицај на политику. посебно краљ џорџ није имао никакав утицај на черчила. да јесте, да ли би черчил у техерану подржао дражу и краљеву војску или броза коме ни датум рођења не знамо?
 
i engleska kraljevska porodica je znala ko se bori protiv nemaca koji su bili naši okupatori a ko ne

tako je i kralj petar drugi u zadnji čas se javno stavio na stranu onih koji su se borili protiv istog neprijatelja kao i englezi, kao i ceo svet

niko iz engleske kraljevske porodice kao ni sam petar drugi nisu nikada javno branili saradnike okupatora nigde u evropi pa ni četnike
 
i engleska kraljevska porodica je znala ko se bori protiv nemaca koji su bili naši okupatori a ko ne

tako je i kralj petar drugi u zadnji čas se javno stavio na stranu onih koji su se borili protiv istog neprijatelja kao i englezi, kao i ceo svet

niko iz engleske kraljevske porodice kao ni sam petar drugi nisu nikada javno branili saradnike okupatora nigde u evropi pa ni četnike

енглеска амбасада је славила када смо ступили у рат са немцима, а сама енглеска нам није никад пружила помоћ, ако не рачунамо помоћ брозу након техеранске конференције. шта нам то говори?
 
Vjernici titove sekte recite ali iskreno,da li bi ste poverovali da vam je neko pre 30 godina rekao da će u zemlji Srbiji biti samo spomenici generalu Draži a da titinih neće biti ni jedan!?:per:


kuća cveća ima 22 milona posetilaca i nalazi se u srcu beograda

- - - - - - - - - -

Nikada necete dostici popularnost cetnika.


ravna gora ima 22 milona posetilaca :think:
 
ПОКОЉИ У с. ВИРОВО, с. ГОРАЧИЋИ, с. Г.КРАВАРИЦА и ОКОЛИНА
МИЛЕКИЋ. Вељка ДРАГИЊА, домаћица, рођена 1884. у Линици, живела у Брезовицама,
ВУЈИЧИЋ Аксентија ЧЕДОМИР, земљорадник, рођен 1911. у Вирову;
НЕДЕЉКОВИЋ Владимира МИЛОЈКО, земљорадник, рођен 1911. у Вирову;
НЕДЕЉКОВИЋ Јеремије МИОДРАГ, земљорадник, рођен 1895. у Вирову;
ПАЈИЋ Вељка ДРАГОСЛАВ, земљорадник, рођен 1895. у Вирову;
ТОДОРОВИЋ Драгоја ЉУБИША, земљорадник, рођен 1911. у Вирову;
ТОДОРОВИЋ Драгоја ОБРАД, земљорадник, рођен 1906. у Вирову;
ЋИРЈАКОВИЋ. Драгутина ДОБРОСАВ, земљорадник, рођен 1890. у Вирову;
КОВАЧЕВИЋ Милана ПЕТАР, земљорадник, рођен 1913. у Вичи;
СУХАНОВ Констатина АЛЕКСАНДАР, учитељ, рођен 1896. у Магнитогорску на Уралу у Русији; убијен моткама у Роћевићима 17. маја 1943.
КНЕЖЕВИЋ Милосава ЈОВИЋ-ЈОВО, земљорадник, рођен 1881. у Властељицама;
ДАВИДОВИЋ Глигорија РАДИСАВ, земљорадник, рођен 1924. у Горачићима;
ЂУРОВИЋ Милице БОЖИДАР, земљорадник, рођен 1920. у Горачићима;
ЂОКОВИЋ Михаила СЕРАФИМ, земљорадник, рођен 1922. у Грабу,
ПЕТКОВИЋ Здравка ДОБРОСАВ, земљорадник, рођен 1915. у Горачићима;
РАДОСАВЧЕВИЋ-ЈЕЛИЋ Тихомира ЈУЛИЈАНА, домаћица, рођена 1916. у Горачићима;
ДУКИЋ ДРАГОЈЛА, домаћица, рођена 1902. у Роћевићима, живела у Горњем Дубцу;
СУРУЏИЋ Јована ДРАГОМИР, земљорадник, рођен 1922. у Горачићима;
МИЈАТОВИЋ Благоја СВЕТОЛИК, земљорадник, рођен 1889. у Горњој Краварици;
РАДИЧЕВИЋ Милуна РАДОЈЛЕ, земљорадник, рођен 1926. у Горњој Краварици;
РАДИЧЕВИЋ Петра СТРАЈИН, колар, рођен 1907. у Богојевићима, живео у Горњој Краварици;
РАДИЧЕВИЋ Савка СТАНОЈЕ, земљорадник, рођен 1894. у Горњој Краварици,
УРОШЕВИЋ Тихомира МИЛОМИР, земљорадник, рођен 1921. у Лучанима, живео у Горњој Горевници;
ВУЈОВИЋ Глиша МИЛИЈАНА, рођена Броћић, домаћица, рођена 1906. у Гучи, живела у Грабу;
ИЛИЋ Добросава ДУП1АН, земљорадник, рођен 1921. у Грабу;
ИЛИЋ Крстомира ДРАГОМИР, кројач, рођен 1915. у Грабу,
ШИПЕТИЋ Милана ГВОЗДЕН, земљорадник, рођен 1898. у Грабу;
- - - - - - - - - - - --

Сељани су само молили Бога да ујка-Дражини четници не ,,залутају'' у село. Онда настају зверства, покољ, одмазде, ……
 
кумови.
видиш, краљица у великој британији нема апсолутно никакав утицај на политику. посебно краљ џорџ није имао никакав утицај на черчила. да јесте, да ли би черчил у техерану подржао дражу и краљеву војску или броза коме ни датум рођења не знамо?
Englezima je jedino bilo bitno da Nemci imaju što više gubitaka i da moraju što više jedinica da drže na Balkanu , kako bi se na njih smanjio pritisak , a boleo ih je misirac i za Dražu i za Tita jednostavno se u tom nekom trenutku posle 43. delom opravdano ,a delom i na osnovu friziranih izveštaja , smatralo da NOVJ pruža veće probleme Nemcima od JVuO .
 
Poslednja izmena:
Englezima je jedino bilo bitno da Nemci imaju što više gubitaka i da moraju što više jedinica da drže na Balkanu , kako bi se na njih smanjio pritisak , a boleo ih je misirac i za Dražu i za Tita jednostavno se u tom nekom trenutku posle 43. delom opravdano ,a delom i na osnovu friziranih izveštaja , smatralo da NOVJ pruža veće probleme Nemcima od JVuO .

Pokreti otpora u Francuskoj, Holandiji, Belgiiji, Norveskoj nisu pruzali nista vece probleme Nemcima od cetnika.
 
Englezima je jedino bilo bitno da Nemci imaju što više gubitaka i da moraju što više jedinica da drže na Balkanu , kako bi se na njih smanjio pritisak , a boleo ih je misirac i za Dražu i za Tita jednostavno se u tom nekom trenutku posle 43. delom opravdano ,a delom i na osnovu friziranih izveštaja , smatralo da NOVJ pruža veće probleme Nemcima od JVuO .

шта мислиш, зашто данас америка даје подршку побуњеницима у неким државама?
 
govori nam da za svoju pobedu u ww2 nismo ništa dužni englezima

Обрнуто Проко, за вашу победу и добијање државе на тацни сте врло много дужни Британцима ,а Черчилу сте требали да дижете споменике бар колико и вашем маршалу.
Черчил се изјаснио за Тита у време када је чак и Стаљин говорио да ће се о југославији говорити тек после рата.
Политички глдано черчил вам је важнији од било кога другог.
 
Обрнуто Проко, за вашу победу и добијање државе на тацни сте врло много дужни Британцима ,а Черчилу сте требали да дижете споменике бар колико и вашем маршалу.
Черчил се изјаснио за Тита у време када је чак и Стаљин говорио да ће се о југославији говорити тек после рата.
Политички глдано черчил вам је важнији од било кога другог.

A zasto je Certcil bio za Tita, a ne za Drazu?

Zato sto je Tito bio komunista ili zato sto se borio protiv Nemaca?
 
Као што су на такозване изборе са " ћоравом кутијом" окренули главу тако су и на фарсу од суђења Чичи окренули главу и зажмурили на оба ока Британци на првом месту а Американци налегли на ту руду.
Одбијање суда да саслуша свдеоке одбране је само за себе било довољно да се то суђење прогласи неважећим.
А било је то могућност да се чује што шта што не би одговарало Титу и његовима.
Све то стоји у документима и та документа су доступна и нашим читаоцима.
Како не би наши саговорници одмах скакали са причом о " четничким изворима" погледајмо како је сведочио пред Истражном комисијом Комитета за правдено суђење Дражи Михаиловићу капетан Илај Поповић из Чикага који је био послат 1943. у Титов штаб као официр О Ес Ес- а управо са задатком да утврди да ли постоји сарадања са Немцима било са које од две зараћене стране покрета оотпора у Југославији.Капетан Поповић је био пет пута у мисијама на територији Југославије код партизанских снага.
Он је под заклетвом сведочио пред комисијом о догађијима и сазнањима које је прикупио током својих боравака.
Није успео ни партизанском штабу да добије било какве доказе о сарадњи Михаиловића и његових снага са Немцима сем пропагандне приче политичких комесара. већ при доласку га је сачекао такав приступ када се падобраном спустио у Босански Петровац новембра 1943. :

" П : Ко је још спуштена са вама?
О: Бригадир МакЛин и још двојица, то је британско војно особље, ту је био и посилни бригадир МакЛина.Од Американаца смо били мајор Лин Фериш, капетан Џемс Гудман и ја.
П: Тамо вам је приређен дочек када сте стигли?
О:Да, у селу Босански Петровац дочекали су нас мештани и постројен је био и један партизански батаљон; човек који је командовао тим батаљоном звао се Славко Родић, пуковник , који је у то време био командант петог корпуса.
П: Јели вам шогод рекао кад сте тамо приспели ?
О: Устао је и одржао говор у коме је народу рекао да је ово доказ или потврда да је ђенерал Михаиловић издајица народа Југославије и савезника.
П:Кад кажете доказ., шта то треба да значи ?
О: Он је у ствари хтео да каже да се то подразумева самим тим што су савезници послали једну америчку мисију у Титов штаб. Рекао је да је то непобитан доказ да чак и савезници сматрају ђенерала Михаиловића за издајника и колаборатера.
П: Јесте ли се ви на који начин успроивили ?
О: Знате како, на челу те мисије био је бригадир МакЛин. Све што смо ми чинили , могли смо чинити само преко Британаца.Да ли је МакЛин нешто предузео по томе, није ми познато.
П: Ми смо у исто време послали капетана Мусулина ђенералу Михаиловићу ?
О: Да, капетан Џорџ Мусулин је у исто врема био код ђенерала Михаиловића. "

Већ из овог почетка сведочења се види иста намера и метод којим се служеи наши саговорници, конструкције, извртање чињеница и произвољне тврдње.
У даљем току сведочења то још више долази до изражаја н али је то превише за један пост, па ћу цита из његовог сведочења наставити сутра.
 
A zasto je Certcil bio za Tita, a ne za Drazu?

Zato sto je Tito bio komunista ili zato sto se borio protiv Nemaca?

Ни због једног ни због другог Блајби, него зато што британски интерес није било ни очување Југославије ни под српском династијом.
Мога би да ти кажем да је разлог и то што је Тито био Хрват , а Чича Србин, али би то било поједностављивање ако се не би додатно обраложило. Наиме Британцима је било врло стало до чувања Хрвата и њихове позиције, што је с обзиром на чињеницу да су у већини подржали окупацију и стварање НДХ као квислимшке државне творевине, било мало вероватно у Краљевини Југославији. Зато је британска пропаганда преувеличавала и директно фабриковала приче о тобожњем великом устанку Хрвата и њиховом броју.
 
СЕВНУЛЕ КАМЕ

Злочини у с. Губеровцима, с.Брезовицама, с.Гучи, с.Дучаловићима, ……..
РАКИЋЕВИЋ Милојка ВУКОЛИНА, домаћица, рођена 1893. у Губеревцима,
РАКИЋЕВИЋ ЛЕНА, домаћица, рођена 1892. године у Губеревцима, заклали је четници у Брезовицама,
РАКИЋЕВИЋ МИЛАНКА, домаћица, рођена 1924. у Губеревцима; заклали је четници у Брезовицама,
РАКИЋЕВИЋ-АЛБИЋ ДУШАНКА, домаћица, живела у Губеревцима; заклали је четници у Брезовицама,
БРОЋИЋ Милоша БОГОСАВ, трговац, рођен 1897. у Гучи;
ГАВРИЛОВИЋ Живојина МИЛУНКА, домаћица, рођена 1912. у Гучи;
ИВАНОВИЋ Миљка МИЛУТИН, земљорадник, рођен 1898. у Гучи;
ЈАНКОВИЋ Андрије ДРАГАН, земљорадник, рођен 1924. у Гучи;погинуо у селу Турици од четничких банди 26. октобра 1946.
КАЗАКОВИЋ А. РАДМИЛА, службеник, рођена 1905, живела у Гучи;
КОМАДИНИЋ Радомира МАНОЈЛО, ученик, рођен 1928. у Гучи;убијен у Ариљу 20. октобра 1944.
ПРЕЛИЋ Милосава МЛАДЕН-МЛАЂО, трговац, рођен 1903.у Гучи;
ПРОТИЋ Драгомира МИХАИЛО, пекарски радник, рођен1913. у Гучи;
ПРОТИЋ Јована СВЕТИСЛАВ, месарски радник, рођен 1892. у Гучи;
РАКОВИЋ Живојина МИЛИЦА, домаћица, рођена 1918. у Гучи;
РАКОВИЋ Живојина МАРИЈА, домаћица, рођена 1926. у Гучи;
РУЖИЋ Милована МИЈ1АДИН, опанчар, рођен 1896. у Гучи;
РУЖИЋ Драгутина МИЈ1ИЦА, домаћица, рођена 1906. уГучи; с
РУЖИЋ Миладина СРЕТЕН, опанчар, рођен 1925. у Гучи;
СТАНИЋ Витомира МИЛОМИР, земљорадник, рођен 1921.у Гучи;
СТАНИЋ Димитрија МИЛОСАВ, земљорадник, рођен 1923. у Гучи;
МАРКОВИЋ Борисава МИЛОЈКО, столар, рођен 1908. у Дњину,
МАРКОВИЋ Милосава МИЈ1АДИН, земљорадник, рођен 1900. у Дљину;
МАРКОВИЋ Миладина РАДОЈКО, земљорадник, рођен 1920. у Дљину;
МАЋИЋ Будимира ЈУЛКА, домаћица, рођена 1914. у Гугљу, живела у Дљину;заклана у Дљину 18. октобра 1944.
МИЛОСАВЉЕВИЋ Ристовија МИЈ1АН, земљорадник, рођен 1912. у Дљину;
МИЛОСАВЉЕВИЋ Миладина РАДОМИР, железничар, рођен 1901. у Дљину,убијен у Дљину 18. септембра 1944.
МИЛОШЕВИЋ Радована МИЛОЈКО, земљорадник, рођен 1919. у Дљину;
ПАНТЕЛИЋ Љубинка МИЛОВАН, земљорадник, рођен 1923. у Дљину;
ЧОЈШЋ Маринка ИВАН, земљорадник, рођен 1921. у Дљину;
БРКИЋ Василија ИСАИЛО, земљорадник, рођен 1901. у ……..
ТОМАШЕВИЋ. Тимитија ДУШАН, земљорадник, рођен 1924. у Доњој Краварици;
ТОМАШЕВИЋ Миленка ТИМОТИЈЕ, земљорадник, рођен1898. у Доњој Краварици;
ЧВОРОВИЋ Милана МИЛОЈКО, земљорадник, рођен 1925.у Доњој Краварици;
МИЛИВОЈЕВИЋ Милутина ДРАГОЈЛЕ, земљорадник, рођен 1897. у Драгојевцу;
МИЛОВАНОВИЋ Драгића КРСТИНА, домаћица, рођена1902. у Драгојевцу;
МИЛОСАВЉЕВИЋ Радојка МИЛОМИР, земљорадник, рођен 1919. у Дучаловићима;
СТАНЧИЋ Настаса ДРАГА, домаћица, рођена 1890. у Дучаловићима;
ТЕРЗИЋ Николе ЈЕЛА, домаћица, рођена 1921. у Дучаловићима,
ТЕРЗИЋ Миљка НИКОЈ1А, земљорадник, рођен 1905. у Дучаловићима;
ЧОЈШЋ Маринка ИВАН, земљорадник, рођен 1921. у Дљину;
БРКИЋ Василија ИСАИЛО, земљорадник, рођен 1901. у Краварици;
ТОМАШЕВИЋ. Тимитија ДУШАН, земљорадник, рођен1924. у Доњој Краварици;
ТОМАШЕВИЋ Миленка ТИМОТИЈЕ, земљорадник, рођен 1898. у Доњој Краварици;
ЧВОРОВИЋ Милана МИЛОЈКО, земљорадник, рођен 1925. у Доњој Краварици,заклан у Вирову 8.октобра 1944
МИЛИВОЈЕВИЋ Милутина ДРАГОЈЛЕ, земљорадник, рођен 1897. у Драгојевцу; одборник НОО у Драгојецу,убијен у Драгојевцу од остатака четничких банди 5. октобра1945.
МИЛОВАНОВИЋ Драгића КРСТИНА, домаћица, рођена 1902. у Драгојевцу;убијена у Драгојевцу 5. октобра 1945.
МИЛОСАВЉЕВИЋ Радојка МИЛОМИР, зе- мљорадник, рођен 1919. у Дучаловићима;
СТАНЧИЋ Настаса ДРАГА, домаћица, рођена 1890. у Дучаловићима;
ТЕРЗИЋ Николе ЈЕЛА, домаћица, рођена 1921. у Дучаловићима
ТЕРЗИЋ Миљка НИКОЈ1А, земљорадник, рођен 1905. у Дучаловићима,убијен у Паковраћу 21. октобра 1944.
ЂОКИЋ Миленка ПЕРСА, домаћица, рођена 1905. у Атеници,
ЈАНКОВИЋ Живојина МИЛАН, земљорадник, рођен 1896. у Зеокама;
ЈЕВРЕМОВИЋ Драга МИЛИЈАНКО, земљорадник, рођен 1922. у Зеокама;присилно мобилисан у четнике; побегао и затострељан од четника 22. октобра 1944.
ЈОКИЋ Радомира ВОЈИСЛАВ-ВОЈО, опанчар, рођен 1910. у Зеокама,
МИЛИЋЕВИЋ Боја БОШКО, земљорадник, рођен 1919. у Каони;
- наставиће се -
 
Poslednja izmena:
Blajbi nisi postavio ispravno pitanje.Pitanje svih pitanja je: zašto draža nije stao pod komandu Tita iako mu je kralj naredio da se stavi pod komandu Tita. Odgovor: Jer je i sam hteo da bude kralj pa se omaklo.
Док се Блајби не пробуди:
Знао је и Дража и сателити око њега, колико су злочина починили и знали су шта их чека.
Једни су успели да побегну ,,Пацовским каналима'', други су заглавили са усташама у Блајбургу, а трећи остали у Западној Србији и водили неки приватни рат (само њима знан) док нису похватани. У овој трећој групи нашао се и Дража.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Blajbi nisi postavio ispravno pitanje.Pitanje svih pitanja je: zašto draža nije stao pod komandu Tita iako mu je kralj naredio da se stavi pod komandu Tita. Odgovor: Jer je i sam hteo da bude kralj pa se omaklo.

краљ није могао тако нешто да му нареди, није имао ингеренције за такву наредбу. то прво, друго, дража је био војник, то са влашћу везе нема.

- - - - - - - - - -

Док се Блајби не пробуди:
Знао је и Дража и сателити око њега, колико су злочина починили и знали су шта их чека.
Једни су успели да побегну ,,Пацовским каналима'', други су заглавили са усташама у Блајбургу, а трећи остали у Западној Србији и водили неки приватни рат (само њима знан) док нису похватани. У овој трећој групи нашао се и Дража.

видим, ти спаваш још увек :lol:
дража није водио приватни рат, он је први дигао отпор фашизму у европи, а затим први дигао отпор и злу које се надвијало над источном европом - комунизму.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top