Драгољуб Дража Михаиловић

185px-Petar_II_Kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87.jpg


- - - - - - - - - -

Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević smenio je generala Mihailovića zbog saradnje sa Nemcima.

- - - - - - - - - -

Po povratku sa savetovanja u Hitlerovom štabu, komandant Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs naredio je da se četnicima isporuči 5 miliona metaka.

Pored toga, odobreno je 11.000 pušaka, zaplenjenih od jugoslovenske vojske, za naoružanje Mihailovićeve 4. grupe jurišnih korpusa. Predstavnicima Draže Mihailovića, obećano je da će im se, pored navedenih isporuka, iz nemačkog municijskog skladišta u Kragujevcu staviti na raspolaganje još 7.000 pušaka sa po 100 metaka, 50 mitraljeza sa po 13.000 metaka i 42 minobacača sa po 250 mina.

- - - - - - - - - -

Iako je to bilo daleko od tražene armije, 6. septembra 1944. godine kvislinška Srpska državna straža je stavljena pod komandu generala Dragoljuba Mihailovića.
 
иначе Дража је још ратни херој из 1. и 2. Балканског рата и 1. светског рата...врхунац је достигао у Другом светском рату као Први герилац окупиране Европе али никако не треба заборавити ни раније заслуге

General-Draza-Mihailovic-documentary-Prospect05-copy.jpg


General-Draza-Mihailovic-documentary-Prospect06-copy.jpg
 
Po povratku iz Hitlerovog štaba, 30. avgusta 1944. je održano savetovanje u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka. Uprkos Hitlerovom nepoverenju, Nojbaher je i dalje tvrdio da Draža Mihajlović, poput Milana Nedića, verno služi nemačkim interesima, i da se "do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru".

To isto smatra i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.

- - - - - - - - - -

eto i desetog dokumenta naspram kočinog jedinog , u kome isti taj nojbaher tvrdi po deseti put da je draža verna hitlerova sluga :rtfm:
 
proka:
185px-Petar_II_Kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87.jpg


- - - - - - - - - -

Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević smenio je generala Mihailovića zbog saradnje sa Nemcima.

- - - - - - - - - -

Po povratku sa savetovanja u Hitlerovom štabu, komandant Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs naredio je da se četnicima isporuči 5 miliona metaka.

Pored toga, odobreno je 11.000 pušaka, zaplenjenih od jugoslovenske vojske, za naoružanje Mihailovićeve 4. grupe jurišnih korpusa. Predstavnicima Draže Mihailovića, obećano je da će im se, pored navedenih isporuka, iz nemačkog municijskog skladišta u Kragujevcu staviti na raspolaganje još 7.000 pušaka sa po 100 metaka, 50 mitraljeza sa po 13.000 metaka i 42 minobacača sa po 250 mina.

- - - - - - - - - -

Iako je to bilo daleko od tražene armije, 6. septembra 1944. godine kvislinška Srpska državna straža je stavljena pod komandu generala Dragoljuba Mihailovića.
Kliknite za proširenje...
У четничким и немачким подацима из септембра 1944. нема података да су четници заиста добили паре и оружје од Немаца, једини тачан податак је да је СДС прешла у четничке редове...
 
izvor:

- - - - - - - - - -

Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30 avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka

- - - - - - - - - -

Ненад:
У четничким и немачким подацима из септембра 1944. нема података да су четници заиста добили паре и оружје од Немаца, једини тачан податак је да је СДС прешла у четничке редове...
Kliknite za proširenje...

kao što vidiš, ima u nemačkim podacima

- - - - - - - - - -

ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNE GRUPE NEMAČKIH KOMANDI NA JUGOISTOKU OD 30. AVGUSTA 1944. SA SAVETO-VANJA U ŠTABU KOMANDE JUGOISTOKA O AKTUELNIM PITANJIMA SARADNJE SA DRAŽOM MIHAILOVlCEM I RAZVOJU CELOKUPNE SITUACIJE NA PODRUČJU JUGOISTOKA1​
​
Poverljivo Grupa Obav.(KOS) Br. 6498 (44 pov.
30. 8. 1944. Beleška
sa savetovanja 29. 8. 1944. Učesnici:
General-feldmaršal baron fon Vajks (Freiherr von Weichs),
Ministar Nojbaher (Neubacher)
General Felber2
General Fibig3 (Viebig)
General-potpukovnik Vinter4 (Winter)
Grupenfirer Berenc (Behrends)
General-major Vilke (Wilke)
General-major vitez fon Gajtsner5 (Ritter von Geitner)
Tajni savetnik Junker6
Generalštabni potpukovnik fon Harling7 (Von Harling)
Konjički kapetan princ Vrede (Furst Wrede)
 
Ненад:
У четничким и немачким подацима из септембра 1944. нема података да су четници заиста добили паре и оружје од Немаца, једини тачан податак је да је СДС прешла у четничке редове...
Kliknite za proširenje...

али има овај податак :D

avakum.jpg


Штета само што је и те 1944. Хитлер сматрао Дражу и Србе већим непријатељем од комуниста, иако су били издани од савезника...
 
a ima i ovaj podatak, zbog koga je amerika 70 godina krila da je greškom dodelila orden saradniku okupatora

- - - - - - - - - -



ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNE GRUPE NEMAČKIH KOMANDI NA JUGOISTOKU OD 30. AVGUSTA 1944. SA SAVETO-VANJA U ŠTABU KOMANDE JUGOISTOKA O AKTUELNIM PITANJIMA SARADNJE SA DRAŽOM MIHAILOVlCEM

- - - - - - - - - -

pogledaj post gore ;)

- - - - - - - - - -

bruka

- - - - - - - - - -

BLAJBI:
Ma zasto se cetnici nisu borili protiv Nemaca sa Rusima i partizanima ako su stvarno bili antifasisti???

Zasto su begali sa njima?

Zasto su nastradali u Blajburgu?

Sto su bili antifasiti ili fasisti?
Kliknite za proširenje...

nisu četnici begali sa okupatorom i ustašama u istoj koloni

nego su im bili prethodnica i izvidnica

- - - - - - - - - -

ajde begaj, gde može biti da su četnici begali :mrgreen:
 
:hahaha:

dru-gordana.jpg

Operation_Halyard_memorial.jpg


- - - - - - - - - -

Пошто смо видели да је и те 1944. Хитлер сматрао Дражу и Србе, а не Тита и комунисте главним непријатељем да видимо и опширније шта се дешавало те 1944. а што је овде наравно фалсификовано или злонамерно интерпретирано...

Заправо радило се о плановима Нојбахера на које Дража никада не би пристао, нити је са њима имао везе и о немачкој предаји у Југославији ђенералу Михаиловићу односно американцима...једини разговор Драже са неким од немачких представника био је у вези предаје немачких снага на балкану

1944.jpg

image.jpg

19442.jpg


Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969

дакле, нема места фалсификатима и злонамерним интерпретацијама ;)
 
Poslednja izmena:
UBISTVO KOSTE MILOVANOVIĆA PEĆANCA

U ataru sela Kesnika, na dva kilometra od puta Sokobanja — Aleksinac, 17. februara 1944. godine uhvatili smo Kostu Pećanca i četrdeset i četiri njegova četnika, među kojima su bili i četiri vojvode. Nekoliko dana kasnije, kao naš zatvorenik ostao je samo Kosta Pećanac.
Kada je čuo za ovaj uspeh, Draža je naredio da Pećanca ne ubijemo, već da ga krijemo po terenu, sve dotle dok ga o svemu detaljno ne saslušamo. Za saslušavanje Pećanca odredio je mene.
Već u prvim razgovorima s njim konstatovao sam da je prilično izgubljen, a uz to i bolestan. Ali ipak je bio svestan da mu Draža ne misli dobro. Jednoga momenta mi se obratio rečima:
— Ja sam potpuno svestan onoga što me čeka. Zato te, sinko, molim da me ne saslušavaš kao neki islednik i da me ne mučiš. Ako si voljan, ti sedi, a ja ću ti ukratko ispričati svoje memoare. Ako želiš, možeš sve i da zapišeš.
U dogovoru sa Branom, a uz Dražinu saglasnost i sugestije, doneli smo od-luku da prihvatimo Pećančev predlog. Tako sam, puna dva meseca, vodio brigu o bolesnom Pećancu, skrivao ga po okolnim selima, postavljao mu razna pitanja i pisao njegove odgovore, koji su, zaista, predstavljali njegove memoare.
Pećanac mi je prićao o mnogobrojnim događajima, od kojih su neki poznati i rasvetljeni. Ali o svojoj ulozi u dogadajima u 1941. i 1942. godini davao mi je prilično škrte izjave. Ipak neke njegove reči ostale su mi u dobrom pamćenju.
Govoreći o unutrašnjoj politici emigrantske vlade, Pećanac je tvrdio da je ona neuspeli nastavak politike koju su vodili radikali, sa Pašićem na čelu, u toku prvog svetskog rata, dok su se nalazili van zemlje, na ostrvu Krfu i u Solunu.
— Kada je otpočeo toplički ustanak — pričao mi je Pećanac — kralj Aleksandar i Pašić su mi naredili da se prebacim u zemlju. Moj zadatak je bio da po svaku cenu sprečim bilo kakav ustanak u zemlji. A ako je narod raspoložen za borbu, da ga stišavam i potajno organizujem, a zatim tek kada naša vojska razbije neprijatelja, da u njegovoj pozadini, sa već organizovanim manjim četničkim odredima, otpočnem četničku akciju i time olakšam brži i efikasniji prodor naše vojske i oslobođenje zemlje. Ovaj zadatak sam i onda uz pomoć okupatora izvršio. Ustanak smo ugušili, narod smo spasli, a vlast zadržali, kralj i mi, radikali. Eto, sinko, slično ovome rade sada i oni naši iz Londona. Ustanci u narodu su ti opasna stvar. To znaju i oni tamo i mi ovde. Zato smo se ovako razumno i podelili. Mi ovde da sprečimo ustanak, ako ne možemo sami, onda pomoću okupatora, a oni tamo neka vode savezničku politiku. Njihov zvanični predstavnik u zemlji treba da bude Draža. On nije smeo da se upušta u saradnju s okupatorom, niti da vodi borbu protiv ustanka. Borba protiv ustanka bila je stvar Nedićeva, Ljotićeva i moja. A Draža je trebalo da, kao član naše vlade u Londonu, potajno održava u narodu duh monarhije i ljubav prema saveznicima. Za ovaj posao njemu nisu bili potrebni nikakvi odredi, jer naši odredi bili bi i njegovi. Ja sam, s obzirom na moje iskustvo, preko dosta ljudi savetovao Dražu da ovako radi, ali on nije hteo da me posluša. Zato će, na kraju, izgubiti bitku. A zbog njegove gluposti i tvrdoglavosti, i svi mi. Vlast će preći u ruke komunista."
Prilikom izlaganja misli i zaključaka Vojinu Andriću, očigledno je da je Pećanac, pored ostalog, izgubio iz vida važnu činjenicu: da se narodni ustanak 1941. godine u mnogo čemu razlikovac od onoga na jugu Srbije 1917. godine.
"Međutim", nastavlja Andrić, "prodor jedinica Narodnooslobodilačke vojske u oblast Sokobanje i Aleksinca prekinuo je moje razgovore sa Pećancem. Izvešten o novonastaloj situaciji i upitan šta da radimo sa Pećancem, Draža nam je odgovorio:
'Pećanac ni u kom slučaju ne sme da padne u ruke komunista. Da bi izbegli izlaganje bilo kakvom riziku, vi ga odmah po prijemu ovog naređenja likvidirajte.
Čim smo primili ovo naređenje, Brana je naredio crnoj trojci da zakolje Pećanca.
Tako je 5. maja 1944. godine, na putu Sokobanja — Čitluk — Knjaževac na mestu oko dva kilometra udaljenom od Sokobanje, Branin dželat zvani 'Kasapče' klanjem okončao život ovog poznatog četničkog vojvode.
http://www.znaci.net/00001/11_63.htm
********************************
,,Први герилац'' је имао патолошку потребу да убија Србе. Само је окупатора поштовао.
Наређивао је убијање (клање) Срба широм Србије, и лично је убијао а убијао је своје војводе као у случају Косте Пећанца.
Четири војводе које се помињу на почетку цитата су такође ликвидирани по наређењу ,,Првог герилца''.
Та сподоба није била човек већ звер.
 
Добро дошли:
UBISTVO KOSTE MILOVANOVIĆA PEĆANCA

U ataru sela Kesnika, na dva kilometra od puta Sokobanja — Aleksinac, 17. februara 1944. godine uhvatili smo Kostu Pećanca i četrdeset i četiri njegova četnika, među kojima su bili i četiri vojvode. Nekoliko dana kasnije, kao naš zatvorenik ostao je samo Kosta Pećanac.
Kada je čuo za ovaj uspeh, Draža je naredio da Pećanca ne ubijemo, već da ga krijemo po terenu, sve dotle dok ga o svemu detaljno ne saslušamo. Za saslušavanje Pećanca odredio je mene.
Već u prvim razgovorima s njim konstatovao sam da je prilično izgubljen, a uz to i bolestan. Ali ipak je bio svestan da mu Draža ne misli dobro. Jednoga momenta mi se obratio rečima:
— Ja sam potpuno svestan onoga što me čeka. Zato te, sinko, molim da me ne saslušavaš kao neki islednik i da me ne mučiš. Ako si voljan, ti sedi, a ja ću ti ukratko ispričati svoje memoare. Ako želiš, možeš sve i da zapišeš.
U dogovoru sa Branom, a uz Dražinu saglasnost i sugestije, doneli smo od-luku da prihvatimo Pećančev predlog. Tako sam, puna dva meseca, vodio brigu o bolesnom Pećancu, skrivao ga po okolnim selima, postavljao mu razna pitanja i pisao njegove odgovore, koji su, zaista, predstavljali njegove memoare.
Pećanac mi je prićao o mnogobrojnim događajima, od kojih su neki poznati i rasvetljeni. Ali o svojoj ulozi u dogadajima u 1941. i 1942. godini davao mi je prilično škrte izjave. Ipak neke njegove reči ostale su mi u dobrom pamćenju.
Govoreći o unutrašnjoj politici emigrantske vlade, Pećanac je tvrdio da je ona neuspeli nastavak politike koju su vodili radikali, sa Pašićem na čelu, u toku prvog svetskog rata, dok su se nalazili van zemlje, na ostrvu Krfu i u Solunu.
— Kada je otpočeo toplički ustanak — pričao mi je Pećanac — kralj Aleksandar i Pašić su mi naredili da se prebacim u zemlju. Moj zadatak je bio da po svaku cenu sprečim bilo kakav ustanak u zemlji. A ako je narod raspoložen za borbu, da ga stišavam i potajno organizujem, a zatim tek kada naša vojska razbije neprijatelja, da u njegovoj pozadini, sa već organizovanim manjim četničkim odredima, otpočnem četničku akciju i time olakšam brži i efikasniji prodor naše vojske i oslobođenje zemlje. Ovaj zadatak sam i onda uz pomoć okupatora izvršio. Ustanak smo ugušili, narod smo spasli, a vlast zadržali, kralj i mi, radikali. Eto, sinko, slično ovome rade sada i oni naši iz Londona. Ustanci u narodu su ti opasna stvar. To znaju i oni tamo i mi ovde. Zato smo se ovako razumno i podelili. Mi ovde da sprečimo ustanak, ako ne možemo sami, onda pomoću okupatora, a oni tamo neka vode savezničku politiku. Njihov zvanični predstavnik u zemlji treba da bude Draža. On nije smeo da se upušta u saradnju s okupatorom, niti da vodi borbu protiv ustanka. Borba protiv ustanka bila je stvar Nedićeva, Ljotićeva i moja. A Draža je trebalo da, kao član naše vlade u Londonu, potajno održava u narodu duh monarhije i ljubav prema saveznicima. Za ovaj posao njemu nisu bili potrebni nikakvi odredi, jer naši odredi bili bi i njegovi. Ja sam, s obzirom na moje iskustvo, preko dosta ljudi savetovao Dražu da ovako radi, ali on nije hteo da me posluša. Zato će, na kraju, izgubiti bitku. A zbog njegove gluposti i tvrdoglavosti, i svi mi. Vlast će preći u ruke komunista."
Prilikom izlaganja misli i zaključaka Vojinu Andriću, očigledno je da je Pećanac, pored ostalog, izgubio iz vida važnu činjenicu: da se narodni ustanak 1941. godine u mnogo čemu razlikovac od onoga na jugu Srbije 1917. godine.
"Međutim", nastavlja Andrić, "prodor jedinica Narodnooslobodilačke vojske u oblast Sokobanje i Aleksinca prekinuo je moje razgovore sa Pećancem. Izvešten o novonastaloj situaciji i upitan šta da radimo sa Pećancem, Draža nam je odgovorio:
'Pećanac ni u kom slučaju ne sme da padne u ruke komunista. Da bi izbegli izlaganje bilo kakvom riziku, vi ga odmah po prijemu ovog naređenja likvidirajte.
Čim smo primili ovo naređenje, Brana je naredio crnoj trojci da zakolje Pećanca.
Tako je 5. maja 1944. godine, na putu Sokobanja — Čitluk — Knjaževac na mestu oko dva kilometra udaljenom od Sokobanje, Branin dželat zvani 'Kasapče' klanjem okončao život ovog poznatog četničkog vojvode.
http://www.znaci.net/00001/11_63.htm
********************************
,,Први герилац'' је имао патолошку потребу да убија Србе. Само је окупатора поштовао.
Наређивао је убијање (клање) Срба широм Србије, и лично је убијао а убијао је своје војводе као у случају Косте Пећанца.
Четири војводе које се помињу на почетку цитата су такође ликвидирани по наређењу ,,Првог герилца''.
Та сподоба није била човек већ звер.
Kliknite za proširenje...

:hahaha::hahaha::hahaha:

сад ти је злочин и убиство Пећанца, "сарадника окупатора" :hahaha:

како је то Пећанац, "Дражин војвода"? :hahaha::hahaha::hahaha:

овде само видимо патолошко изношење неистина, тј лагање, од тебе...човече сабери се мало, не прави циркус овде..

Nemacki proglas od 17. novembra 41.u kom nemacki general Beme kaze:

-Sa ustanicima pregovora nema.
-Svi zatečeni ustanici bilo komunisti ili Mihailovićevi četnici imaju se uništiti.
-Povesti računa da se neki Mihailovićevi ljudi ne prebace u redove Koste Pećanca i Milana Nedića. Takve pojave sprečiti.
-Ko se zatekne sa oružjem u ruci ili se dokaže da je pomagao ustanike, streljati.
-Voditi računa da se među ustanicima ne gone četnici Koste Pećanca, proveravati isprave, legitimacije i slično.
-Svakog uhvaćenog sa legitimacijom pustiti.(2)

AVII, Nemačka arhiva, u daljem:NA, 43/34-1
 
Poslednja izmena:
Koča:
од милоште, народ га је звао Чича
Kliknite za proširenje...


a šta misliš kako ga je ovaj seljak od "milošte" nazvao???

35 sudjenje-mihailovicu-68_620x0[1].jpg


- - - - - - - - - -

pogledajte ceo album slika sa sudjenja draži zbog izdaje, zločina na srpskim narodom i saradnje sa okupatorom

- - - - - - - - - -

http://www.generalmihailovich.com/2014/01/pogledajte-ceo-album-sa-suenja-drazi.html

- - - - - - - - - -

PRESUDA

U konačnoj reči zastupnika vojnog tužioca Jugoslovenske armije, da ostaje pri optužnici i traži strogu i pravednu kaznu za optuženike, sud je doneo, za svakog pojedinačno, i izrekao javno, 15. jula 1946. godine sledeću presudu da: „osuđuje Mihailović Dragoljuba - Dražu na kaznu smrti streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine”.



Epilog

Dragoljub Mihailović i još desetorica osuđenih na smrt podneli su molbe za pomilovanje. Prezidijum Narodne skupštine FNRJ je na svojoj sednici, 16. jula 1946. godine doneo odluku da se molbe za pomilovanju ne uvaže.

Sutradan, 17. jula 1946. godine, prema agencijskoj vesti Tanjuga i dnevne štampe, usledilo je izvršenje smrtnih kazni.
 
proka:
a šta misliš kako ga je ovaj seljak od "milošte" nazvao???

Pogledajte prilog 457687

- - - - - - - - - -

pogledajte ceo album slika sa sudjenja draži zbog izdaje, zločina na srpskim narodom i saradnje sa okupatorom

- - - - - - - - - -

http://www.generalmihailovich.com/2014/01/pogledajte-ceo-album-sa-suenja-drazi.html

- - - - - - - - - -

PRESUDA

U konačnoj reči zastupnika vojnog tužioca Jugoslovenske armije, da ostaje pri optužnici i traži strogu i pravednu kaznu za optuženike, sud je doneo, za svakog pojedinačno, i izrekao javno, 15. jula 1946. godine sledeću presudu da: „osuđuje Mihailović Dragoljuba - Dražu na kaznu smrti streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine”.



Epilog

Dragoljub Mihailović i još desetorica osuđenih na smrt podneli su molbe za pomilovanje. Prezidijum Narodne skupštine FNRJ je na svojoj sednici, 16. jula 1946. godine doneo odluku da se molbe za pomilovanju ne uvaže.

Sutradan, 17. jula 1946. godine, prema agencijskoj vesti Tanjuga i dnevne štampe, usledilo je izvršenje smrtnih kazni.
Kliknite za proširenje...

као што знаш тај процес је поништен...па ово што постављаш нема никакву вредност...

а и причати уопште о монтираном, стаљинистичком процесу, са глумцима и представама и узимајући га као доказ било чега је заиста неозбиљно за овај пдф...

Дража има небројено слика са народом у току рата, Јосип Броз малтене ниједну...то довољно говори ;)
 
Koča:
као што знаш тај процес је поништен...па ово што постављаш нема никакву вредност...

а и причати уопште о монтираном, стаљинистичком процесу, са глумцима и представама и узимајући га као доказ било чега је заиста неозбиљно за овај пдф...

Дража има небројено слика са народом у току рата, Јосип Броз малтене ниједну...то довољно говори ;)
Kliknite za proširenje...

To je zato sto se Tito BORIO, a Draza ispijao rakiju sa narodom...:rtfm:
 

- - - - - - - - - -

Suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine, bilo je otvoreno za javnost i prisustvovalo mu je oko 60 stranih izveštača.


Dragoljubu Draži Mihajloviću je suđeno pred vojnim sudom. Mihajlović je bio optužen po 47 tačaka i suđeno mu je za aktivnosti protiv partizana, za kolaboraciju sa Nemcima i ratne zločine nad civilima. Osuđen je na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine...
 
proka:

- - - - - - - - - -

Suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine, bilo je otvoreno za javnost i prisustvovalo mu je oko 60 stranih izveštača.


Dragoljubu Draži Mihajloviću je suđeno pred vojnim sudom. Mihajlović je bio optužen po 47 tačaka i suđeno mu je za aktivnosti protiv partizana, za kolaboraciju sa Nemcima i ratne zločine nad civilima. Osuđen je na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine...
Kliknite za proširenje...

:hahaha:

знаш ли која је година...тј који је век? :lol: ал вама ништа друго и не преостаје него да живите у прошлости...јер будућност вам није светла :mrgreen:

читава светска штампа осудила је тај срамни процес...

General_Mihailovich1.jpg


читај наслове светске штампе

General_Mihailovich2.jpg

General_Mihailovich3.jpg


и мораћу да те подсетим...тај срамни процес је поништен :ok:

:bye:
 
Poslednja izmena:
ali optužnica nije :super:

- - - - - - - - - -

rehabilitacija Draže Mihailovića se ne sme prepustiti zaboravu, jer ono što je tom prilikom urađeno i ogromna količina laži i falsifikata kojom su se poslužili zagovornici rehabilitacije nisu plod uobičajene političke podvale, već se radi o beskrupuloznom ataku na društvenu svest i moral.

- - - - - - - - - -

:rtfm:
 
Taktika da se gafovi, skandali i zloupotrebe stalno zatrpavaju novim gafovima, skandalima i zloupotrebama, da se oni prethodni prekrivaju organizovanim ćutanjem i smišljeno potiskuju iz društvenog sećanja te da se tako anestezira javno mnjenje, odavno je postala omiljeno sredstvo vladanja i držanja masa u poslušnosti. Na taj način i najveća nepočinstva brzo postaju passé a sećanje na njih pretvara se u ritual kojim se bavi šačica onih najupornijih prilikom obeležavanja godišnjica. To se dogodilo sa ubistvom Stambolića i Đinđića, sa ubistvom gardista u Topčideru, sa nedavnim padom helikoptera i njegovih sedam žrtava, a sada se događa i sa skandaloznom rehabilitacijom Draže Mihailovića.

- - - - - - - - - -

Odluka Višeg suda u Beogradu o rehabilitaciji Draže prepuna je tih beskrupuloznih laži i falsifikata. Njih je bilo i svih ovih godina dok je rehabilitacija pripremana

- - - - - - - - - -

kako ni presuda iz 1946 nije bila neoboriva tako ni tzv rehabilitacija neće biti neoboriva
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top