Драгољуб Дража Михаиловић

[Koča]

Reci ti nama koco, koliko je drazina vojska ubila Svaba?
Ostalo cemo posle...

pitanje je vec na tvom nivou...

u svakom slucaju vise nego partizani

Cetnici ubili vise Nemaca nego partizani

Na Kadinjaci 1941. partizani nisu ubili nijednog Nemca, dok su Nemci izvrsili masakr nad njihovim formacijama. Inace, ta toboze velika bitka je trajala svega 45 minuta. Ivica Dacic je u Skupstini samo citirao poznati feljton Vuka Draskovica protiv cetnika iz Ekspresa 1974. godine, gde se, otprilike, kaze: ``Pa, zasto cetnici nisu ubili makar jednog Nemca...``

Komunisti su unistili dokumenta o saradnji s ustasama, ali sta vredi kad im je van domasaja ostala serija nemackih dokumenta o toj saradnji U srpskoj istoriografiji vlada neokomunizam. Mlada generacija istoricara, kao Kosta Nikolic i Bojan Dimitrijevic, slede liniju svojih profesora, samo s nesto drugacijim recnikom. KRAGUJEVAC - Povod za razgovor s Miloslavom Samardzicem je njegova nova, osma po redu, knjiga `General Draza Mihailovic i opsta istorija cetnickog pokreta` u izdanju kragujevackih `Pogleda`, kao i nedavno izglasani zakon u Skupstini Srbije kojim se izjednacavaju prava cetnika i
partizana. `Pogledi`, ciji je Samardzic direktor i glavni i odgovorni urednik, vise od deceniju i po bore se da prava istina o cetnickom pokretu izade na videlo. - U odnosu na prethodnu situaciju, kad su cetnici po vazecim zakonima bili neprijatelji, ovaj zakon je svakako korak napred. Ali, u odnosu na realno stanje stvari, ovo je u neku ruku i nazadak. Naime, sada su izjednaceni srpski vojnici sa srpskim neprijateljima, komunistima i imamo paradoks da Srbi placaju boracke penzije pripadnicima paravojnih formacija koji su ratovali protiv srpskog naroda. Podseticu da su komunisti ratovali pod zastavom Sovjetskog Saveza i pod komandom Moskve, a na lokalnom planu su pre svega ratovali za Hrvatsku, ali i za Albaniju. Prema tome, Staljinovi vojnici bi za penzije trebalo da se obrate nadleznima u Moskvi ili eventualno Zagrebu, to bi bilo pravicno. Sudeci po tekstovima u vecini medija, moglo bi se zakljuciti da je javnost u Srbiji reagovala uglavnom
negativno? - Reakcije u medijima na usvajanje cetnickog zakona su prava katastrofa, narocito na sajtu B92, koji cenzurise pisma citalaca afirmativna po cetnike, pa onda ti citaoci dodu na nas sajt. Sve te reakcije oponasaju govor Ivice Dacica u Skupstini, mada su sorosevski mediji, toboz, protiv socijalista. Dacic je samo citirao poznati feljton Vuka Draskovica protiv cetnika iz Ekspresa 1974. godine, gde se, otprilike, kaze: ``Pa, zasto
cetnici nisu ubili makar jednog Nemca...` Neverovatno je da i danas, posle toliko objavljenih dokumenata, neko za govornicom prica ovakve kojestarije. Notorna je cinjenica da su cetnici ubili mnogo vise Nemaca nego partizani. Procitao sam mnogo nemackih dokumenta i jasno se vidi da su Nemcima na Balkanu glavni protivnici bili cetnici generala Mihailovica, a da su komuniste smatrali amaterskim razbojnickim bandama. Nemacka dokumenta pokazuju i da je cetnika bilo mnogo vise nego partizana, sve do sovjetske
okupacije Srbije, kad su iza Staljinovih tenkova komunisti sproveli nasilnu mobilizaciju, a imaju i podatke o gubicima. Na primer, u bici na Kadinjaci 1941. partizani nisu ubili nijednog Nemca, dok su Nemci izvrsili masakr nad njihovim formacijama. Inace, ta toboze velika bitka je trajala svega 45 minuta. Dva Nemca su pritom poginula u saobracajnoj nesreci, kada im se prevrnuo kamion na onom losem putu.

S druge strane, u bici za Visegrad, 5. oktobra 1943, cetnici su ubili preko 200 Nemaca, koje su izbrojali prisutni saveznicki oficiri. Pritom, poginulo je svega 18 cetnika. To je razlika izmedu komunisticke paravojske u kojoj je prema jednom od njenih lidera, Svetozaru Vukmanovicu Tempu, 80 odsto komandnog kadra imalo cetiri razreda osnovne skole i cetnika koje su vodili profesionalni srpski oficiri, daci vojvode Misica. U bici na Sutjesci kojom se stalno hvale poginulo je 54 Nemca, a imali su 8.000 poginulih! Dakle, oni uopste nisu bili sposobni za
rat, samo su bezali, a kad ne bi uspeli da pobegnu, dozivljavali su katastrofu. Razumem, radi se o komunistickoj propagandi, jer oni su totalitarna partija i to je jasno. Ali, zasto mediji i dalje ponavljaju tu smesnu propagandu, kad se istina moze jednostavno utvrditi? Kako vi, kao jedan od najupornijih boraca za objavljivanje istine o cetnickom pokretu, ocenjujete sadasnje stanje nase istoriografije po tom pitanju? - Stanje je isto kao i u medijima: vlada neokomunizam. Mlada generacija istoricara, kao Kosta Nikolic i Bojan Dimitrijevic, slede liniju svojih profesora, samo s nesto drugacijim recnikom. Ne koriste vise termine ``zlikovacke cetnicke bande`` i slicno, ali pisu da su cetnici bili nedisciplinovani, a partizani disciplinovani i zato su pobedili, sto je velika logicka greska, jer vojska je sinonim za disciplinu. Kod partizana nije bilo ni elementarne discipline,
samim tim sto nisu bili vojska, vec amaterska paravojna formacija. Cetnici su imali 3.000 oficira, a partizani krajem 1942. tacno 29 oficira, koji su morali da slusaju partijske komesare. Vojna disciplina se uci na vojnim akademijama, a partizanski voda Tito je od skole imao samo metalski kurs i kurs terorizma koji je zavrsio u Moskvi. Kako su onda cetnici mogli biti nedisciplinovani, a partizani disciplinovani? Apsurd! Vasu novu knjigu
`General Draza Mihailovic i opsta istorija cetnickog pokreta` najavljujete kao najprecizniju istoriju tog perioda. Koje izvore ste koristili? - Vec deset godina radim na toj knjizi. Procitao sam vise desetina hiljada dokumenata - nemackih, cetnickih, komunistickih, americkih... Kad cujem kako neki pricaju da nema dovoljno dokumenata da bi se napisala objektivna istorija, ne znam sta bih im rekao, jer se jedva snalazim u hrpi papira koje
imam, a stalno nabavljam nove. Ono sto zaista nedostaje je arhiv Ozne da bismo utvrdili koliko su civila poubijali komunisti. Za ratne dogadaje dokumenata ima i previse, uprkos Titovom naredenju da se kompromitujuca dokumenta uniste. Komunisti su unistili dokumenta o saradnji s ustasama, ali sta vredi kad im je van domasaja ostala serija nemackih dokumenta o toj saradnji... Ova dokumenta su donedavno cuvana u Vasingtonu, a sada su u Berlinu, kopije se nalaze na mnogim mestima, pa i u Beogradu. Uvek volim da, zbog preciznosti, najpre citiram neki nemacki dokument. Tako, kad navedem nemacki izvestaj o operaciji ``Rudnik``, protiv Kalabiceve Gorske kraljeve
garde, iz juna 1943. godine, onda slobodno dam opis proboja nemackog obruca iz usta Kalabicevog potporucnika Boze Panica. Ja, naravno, znam da mi starina govori istinu, dok sedimo ispod oraha u njegovom selu Pajazitovo, ali takode znam da bih bez pomenutog nemackog izvestaja, zbog komunisticke propagande, kod mnogih naisao na nevericu. Vaspitavani u Brozovo vreme i uceni na Bulajicevim filmovima, mnogi ce se zacuditi kad saznaju da je medu cetnicima bio nemali broj Slovenaca i Hrvata? - Naravno. A evo jos jednog podatka: krajem 1942. Drazini muslimani cetnici oslobodili su Bjelimice od muslimana ustasa i potom streljali muslimane ustase koji su cinili zlocine nad Srbima. Tada je Tito izdao naredbu da se glavni musliman cetnik, major Fehim Musakadic, komandant muslimanske Konjicke brigade, po svaku cenu pronade i ubije. Nazalost, uspeli su. Maja Radonic Poslednji raport U poslednjoj deceniji se pojavilo mnogo knjiga na temu cetnickog pokreta u Drugom svetskom ratu, cesto kontradiktornih. Kako citaoci da se snadu i da saznaju istinu? - Preporucio bih citaocima da se oslone na zapise najboljih Srba toga doba, onih koji su preziveli i objavili knjige, kao sto je knjiga
potpukovnika Bore Todorovica ``Poslednji raport``. Ovaj Beogradanin je jos 1932. osvanuo na naslovnoj strani Politike pored kralja Aleksandra, kao drugi najbolji pitomac u klasi. Tokom rata je bio u vrhovnoj komandi u Londonu i Vasingtonu, dakle na svim mestima gde se odlucivalo o nasoj sudbini. Posle rata je doziveo tzv. americki san. Postao je dekan Ekonomskog fakulteta u Njujorku, pocasni profesor mnogih univerziteta i najbolji broker osiguranja u istoriji Amerike. I danas, 20 godina posle njegove smrti, broker godine u SAD dobija nagradu ``Bora Todorovic``. Njegova deca su takode veoma uspesna. Cerka Lina radi u Holivudu i upravo je ona odvela Sergeja Trifunovica u Ameriku. Sve sto je potpukovnik Todorovic rekao je 100 posto suprotno onome sto pisu komunisti. Voleo bih da pogledam u oci coveka koji bi rekao da laze - kaze Samardzic. Ustase pomagale Titu - U knjizi `Bermanov dosije` slovenacki akademik Aleksandar Bajt navodi za tzv. obicne citaoce neverovatan podatak da je 1941. godine 96 odsto gubitaka u borbama protiv Nemaca bilo na strani cetnika, a svega cetiri odsto na strani partizana. Tih cetiri odsto komunisti su zaradili upravo na Kadinjaci, jer jedino tu tokom 1941. nisu uspeli da pobegnu na vreme. Kasnije, kad im se brojno stanje povecalo, sve teze su bezali i Nemci su vise puta stizali njihovu glavnicu. Tako je posle bitke na Sutjesci partizanska glavnica
brojala svega tri-cetiri hiljade ljudi, pa su ustase morale da daju Titu pomoc u ljudstvu. Primer je tuzlanska satnija Sulejmana Filipovica, kome se posle rata Tito oduzio ministarskom foteljom. Zato su u krajnjem skoru gubici partizana daleko veci od gubitaka cetnika, ali Nemcima su daleko vise gubitaka naneli cetnici - tvrdi Samardzic.

Ovde imas podatke o stradanju okupatorskih vojnika za vreme oslobadjanja gradova 41-43

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11802744&postcount=111
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11802753&postcount=112

U svim ovim borbama za oslobođenje gradova i varošica okupator je imao sledeće gubitke:
Borci JV su ukupno izbacili iz stroja: 5.326 Osovinskih vojnika i 954 kvislinških, sve ukupno: 6.280 neprijateljskih vojnika (prema dostupnim dokumentima i knjigama).

 

[Koča]

Istina mora da izađe na videlo. A ti samo tako nastavi, dosta je bilo po crvenima, samo su oni bili oslobodioci i glavni borci. A o pravdi i poštenju i da ne govorim. Čuveno: za jednu šljivu uzetu od seljaka, sledi streljanje! To je bila ta čuvena politika, koja nas je dovela dovde. Tebi svaka čast, a crveni neka se pokriju preko glave ili bolje da se pospu pepelom!

Hvala...tek smo poceli...

Zadovoljstvo je ovo raditi jer argumenti su svakako na nasoj strani i ako se uzme u obzir da je u pitanju borba za decenijama skrivanu istinu...

 

[Мишкони]

Svaka čast! Poglede sam i ja pratio kada su počeli da izlaze i dosta sam tada saznao što je u ono vreme bilo tabu tema. Naročito od one čuvene slike- poternice samo za Titinu glavu , a čičina se nigde ne vidi! Isto tako i za logore zbog prinudnog otkupa i streljanja seljaka koji nisu mogli da izmire obaveze, a sada na tim mestima ili su podignute zgrade ili fudbalski tereni! To je njima borba dala da imaju Hoštaplera za maršala!

 

[Major_Pavle_Djurisic]

Reci ti nama koco, koliko je drazina vojska ubila Svaba?
Ostalo cemo posle...

Дакле, сад се допринос борби за слободу свог народа мери тиме колико је ко Немаца убио. Тако су мерили комунисти, њима је било важно само убити што више Немаца, а то што ће Немци након тога стрељати хиљаде Срба то нема везе.

 

[snoshaj efendija]

Дакле, сад се допринос борби за слободу свог народа мери тиме колико је ко Немаца убио. Тако су мерили комунисти, њима је било важно само убити што више Немаца, а то што ће Немци након тога стрељати хиљаде Срба то нема везе.

da a vama je vazno da time opravdate sto ste bili p.icke gibanicarske.
kao jadni civili...
hoces rat?
preti odmazda nemaca?
svaki rat ima zrtve.ili ratuj ili ne ratuj.
a ne da *****te ovde po forumu-mi bi sjebali nemce al ***-odmazda, civili.
uostalom-KO JE POBEDNICKA STRANA?
dobro je vama rekao jovo kapicic-ja da ne tamanim cetnike za vreme rata i posle rata po brdima-pa nisu nas nemci klali kao vi.nemci ubiju a vi zaredjate na Neretvi pa koljete ranjenike.
.

 

[Koča]

snoshaj, opusti se...

ako mozes bilo cime da argumentujes to sto iznosis, izvoli, ako ne, cemu uopste tvoja pojava na ovoj temi....osim sto si frustriran onime sto je izneto pa ti ne preostaje nista drugo nego da se pozivas na tog zlocinca i sadistu Ka-picic-a...

 

[Koča]

Дакле, сад се допринос борби за слободу свог народа мери тиме колико је ко Немаца убио. Тако су мерили комунисти, њима је било важно само убити што више Немаца, а то што ће Немци након тога стрељати хиљаде Срба то нема везе.

Njima je jedino bila vazna borba za vlast...a do nje se naravno dolazi izazivanjem sveopsteg haosa u zemlji...u tu svrhu ide njihova borba protiv okupatora...

niti su oni ubili mnogo Nemaca, niti su Nemce ubijali u ime antifasisticke borbe, kao sto su trubili na sav glas...''Martovski pregovori'' su najbolji primer njihovog ''antifasizma'', gde nude Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika u slucaju iskrcavanja jer bi oni mogli podrzati cetnike...

Dakle jedini i osnovni cilj - osvajanje vlasti....jedini i osnovni neprijatelj na tom putu - cetnici...i to je ovde dokazano nebrojeno puta....

Nadam se da je jasno da govorim o komunistima, tj KPJ, ne obicnom narodu koji je iz raznih razloga pristupao partizanima, mada od kojih je dobar deo do kraja rata i sam ''poludeo'' (po principu, kada Srbin poludi on postane komunista, kada Hrvat poludi on postane fasista)...kada to shvate potomci partizana, onda cemo moci da razgovaramo...

 

[machkolinos]

da a vama je vazno da time opravdate sto ste bili p.icke gibanicarske.
kao jadni civili...
hoces rat?
preti odmazda nemaca?
svaki rat ima zrtve.ili ratuj ili ne ratuj.
a ne da *****te ovde po forumu-mi bi sjebali nemce al ***-odmazda, civili.
uostalom-KO JE POBEDNICKA STRANA?
dobro je vama rekao jovo kapicic-ja da ne tamanim cetnike za vreme rata i posle rata po brdima-pa nisu nas nemci klali kao vi.nemci ubiju a vi zaredjate na Neretvi pa koljete ranjenike.
.

e ovako razmisljanje nas je i dovelo do krvopolica u poslednjem ratu, rekao bih sa punim pravom bespotrbno izgubljenim zivotima,mladostima i snovima.
ovi mozgovi nose na dusu milon nevino stradalih ljudi.u 2 svetskom ratu, njihova krv je na njihovim rukama.
zalosno je sto se sve to moglo spreciti, nadam se da postoji adekvatna tema o 27.martu, da ovde bezveze ne spamujemo temu o Cici Drazi.
ne vidim nikakvo zadovoljstvo u tome ubiti 5 nemaca, a da za taj broj strada ni manje ni vise nego petsto nevinih ljudi.
kao da ce to nesto bitno promeniti, samo bolestan i zao covek, moze da se nasladjuje i hvali, kako je eto roknuo 5 nemaca, a posledica toga je 500 nevinih ljudi za odmazdu.
makijavelisticki, uzasan makijavelisticki pristup, moj efendijo su imali titovi partizani, bitna im je bila vlast po svaku cenu i po cenu nevinih zrtava.
kakva pobednicka, a kakva gubitnicka strana, u kakvim zabludama zivite, nema nista crno belo, zivot i istorija nisu holivudski i bulajicevi filmovi.
gubitnik je svako onaj koga je nekoga svog dragog izgubio, a to je celi narod.
ako su za vas pobednici oni koji su preko noci presvukli iz opanaka u cipele,na vandalske nacine upadali i otimali tudje kuce i stanove i kojima je to bio jedini cilj ratovanja, moji hvala nisu.
pozivanje na jovu kapicica, no coment. sa kojim pravom i smeloscu se pozivate na osvedocenog zlocinca, kriminalca i sadistu, koji se nazalost danas seta medju narodom umesto zatvorom, sireci mrznju i bacajuci otrove medju ljudima.
ako je to sav vas domet i dostignuce, nista bolji niste od ustaske ideologije.
nacionalisticki boljsevizam ili crveni ustaski fasizam je neoideologija poslednjih godina, prevazilazenja malih razlika izmedju ove dve jednako pogubne ideoloije.
e Draza je upravo ratovao i protiv i jednog i protiv drugog zla na dva fronta, a pri tom maksimalno cuvajuci narod.
nebitno je sto je general Draza kako vi kazite izgubio, bitno je da imamo primer i uzor kako se u istoriji, neko borio protiv dva jednaka zla razlicite forme.
danas nam je bitno da se ova dva zla nikada i nigde vise ne pojave.
i zbog toga nam je bitno da objektivno i realno sagledamo sva ta desavanje i da se sto pre spere sramota ovog naroda i rehabilituje cica draza.ne samo zbog nas,vec i zbog ljudi u svetu i buducih generacija koji stasavaju i koji ce doci.

 

[sabljar]

niti su oni ubili mnogo Nemaca, niti su Nemce ubijali u ime antifasisticke borbe, kao sto su trubili na sav glas...''Martovski pregovori'' su najbolji primer njihovog ''antifasizma'', gde nude Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika u slucaju iskrcavanja jer bi oni mogli podrzati cetnike...

sta bi sa homogenom srbijom?

PROJEKAT STEVANA MOLJEVIĆA OD 30. JUNA 1941. O GRANICAMA,
DRUŠTVENOM UREĐENJU I SPOLJNOJ POLITICI »VELIKE SRBIJE« U
OBNOVLJENOJ JUGOSLAVIJI POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA1
HOMOGENA SRBIJA2
Iskušenja srpskog naroda u ovome ratu, izazvana gubitkom države i slobode, dovela su
ga do nepokolebljivog uverenja:
1) da snagu države ne čini ni prostranstvo njene teritorije, ni broj njenog žiteljstva, pa ni
bogatstvo zemlje, koliko nezavisnost pogleda, smisao i ljubav za državu, njenu slobodu i
nezavisnost, unutrašnja sloga i duhovna povezanost naroda u času spoljne opasnosti, te
spremnost njegova da za državu i njenu slobodu žrtvuje sve što ima pa i sebe sama;
2) da on tu istovetnost pogleda na državu, smisao i ljubav za državu i njenu nezavisnost
može opet postići samo ako bude okupljen u homogenoj Srbiji. Primere su mu za to dale
Srbija i Crna Gora u prošlim ratovima i Grčka u sadanjem ratu.
Stoga se Srbima nameće danas prva i osnovna dužnost:
da stvore i organizuju homogenu Srbiju koja ima da obuhvati celo etničko područje na
kome Srbi žive, i da joj osiguraju potrebne strateške i saobraćajne linije i čvorove, te
privredna područja kako bi joj bio omogućen i obezbeđen slobodan privredni, politički i
kulturni život i razvitak za sva vremena.
Te strateške i saobraćajne linije i čvorovi, potrebni za sigurnost, život i opstanak Srbije,
iako gdegde danas ne bi imali srpsku većinu, imaju da posluže Srbiji i srpskom narodu da
se ne bi više ponavljala teška stradanja koja Srbima nanose njihovi susedi čim se pruži
prilika.
Preseljavanje i izmena žiteljstva, naročito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog područja,
jedini je put da se izvrši razgraničenje i stvore bolji odnosi između njih, a time otkloni
mogućnost da se ponove strašni zločini koji su se dešavali i u prošlom ratu, a naročito u
ovom sadanjem, na svemu području na kome su Srbi i Hrvati bili izmešani, i gde su
Hrvati i Muslimani s planom išli za istrebljenje Srba.3
I GRANICE
Osnovna greška u našem državnom uređenju bila je što 1918. g. nisu bile udarene granice
Srbije. Ta se greška mora ispraviti, danas ili nikad. Te se granice danas moraju udariti, i
one moraju da uhvate celo etničko područje na kome Srbi žive sa slobodnim izlazima na
more za sve srpske oblasti koje su na domak mora.
1) Na istoku i jugoistoku (Srbija i Južna Srbija4) srpske su granice obeležene ishodom
ratova za oslobođenje, i njih valja samo pojačati Vidinom i Ćustendilom.
2) Na jugu (Crna Gora i Hercegovina) valja da u Jugozapadnu srpsku oblast uđu pored
teritorije Zetske banovine:5
a) sva istočna Hercegovina sa železničkom prugom od Konjica pa do Ploča, uključivo sa
pojasom koji bi tu prugu za-štićavao, tako da bi u nju ušao srez konjički ceo; od
mostarskog sreza opštine: Mostar grad, Bijelo Polje, Blagaj i Žitomislići; srez stolački
ceo; a od metkovićkog sreza Ploče6 i sve područje južno od Ploče; te Dubrovnik kome bi
se imao dati poseban status.
b) severni deo Albanije, ukoliko Albanija ne bi dobila autonomiju,
3) Na zapadu valja da u Zapadnu srpsku oblast uđu, pored Vrbaske banovine, Severna
Dalmacija, srpski deo Like, Korduna, Banije i deo Slavonije, tako da toj oblasti pripadnu
lička želj. pruga od Plaškog do Šibenika i severna želj. pruga od Okučana preko Sunje do
Kostajnice. U tu bi oblast ušao na jednoj strani srez bugojanski osim Gor. Vakuf, a od
sreza lije vanjskog opštine: Lijevno7 i Donje Polje, a na drugoj strani od sreza šibeničkog
opštine: Šibenik i Skradin; od kninskog sreza: opština Knin i srpski deo opštine Drniš sa
svom teritorijom preko koje prelazi želj. pruga Knin — Šibenik, te eventualno srpskim
delom opštine Vrlika u sinjskom srezu; srez benkovački ceo; srez biogradski ceo; srez
Preko ceo; tako da granica Zapadne srpske oblasti ide Velebitskim Kanalom i obuhvata
Zadar sa svim otocima pred njim, od sreza gospićkog opštine: Gospić, Lički Osik i
Medak; od sreza perušićkog istočni deo, preko koga prelazi želj. pruga; od sreza
otočačkog opštine: Dabar, Škare i Vrhovine; od sreza ogulinskog opštine: Drež-nica,
Gomirje, Gor. Dubrava i Plaški; srez vojnički osim opštine Barilović; srez Vrginmost
ceo; srez glinski osim opština Bučice i Stankovac; od sreza petrinjskog opštine: Blinja,
Gra-dusa, Jabukovac i Sunja; srez kostajnički osim opštine Bobovac; od sreza Novske
opštine: Jasenovac i Vanjska Novska, ali ove opštine valja porušiti tako da želj. pruga
ostane na teritoriji ovih dveju opština; srez okučanski ceo; srez pakrački osim opština:
Antunovac, Gaj i Poljana; od sreza požeškog opština Velić Selo; srez Daruvar, Grubišno
Polje i Slatina; zatim bosanski srezovi Derventa i Gradačac. Razume se da u ovu oblast
ulaze i svi drugi srezovi unutar navedenih granica.
Za ovu zapadnu srpsku oblast, koja bi imala 46 srezova sa blizu milion i po duša, na kojoj
je celo preduzeće Šipada,8. i veliki gvozdeni rudnik Ljubija, i preko koje prelazi
Jadranska pruga Valjevo — Banja Luka — Šibenik, valjalo bi obezbediti Zadar s
okolinom i otoke koji su pred njim radi zaštite njenog izlaska na more.
4) Severnoj srpskoj oblasti valja dati, uz teritoriju Dunavske banovine, oduzete joj srpske
srezove Vukovar, Šid i Ilok, i od vinkovačkog sreza opštine: Vinkovci, Laže, Mirkovci i
Novi Jankovci; srez i grad Osijek ceo;
Ovoj oblasti valja obezbediti Baranju s Pečujom i istočni Banat s Temišvarom i
Rešicama.

........................

 

[sabljar]

5) Središnoj srpskoj oblasti — Drinskoj banovini — imaju se povratiti oduzeti joj
bosanski srezovi: Brčko, Travnik i Fojnica.
Dalmacija, koja bi obuhvatala Jadransku obalu od Ploča pa do ispod Šibenika, te od bos.
herc. srezova: Prozor, Ljubuški, Duvno; zapadne delove mostarskog i livanjskog sreza, te
delove kninskog i šibeničkog sreza na severu, ima da uđe u sastav Srbije i da dobije
zaseban autonoman položaj. Rimokatolička crkva u Dalmaciji biće priznata i od države
pomagana, ali rad crkve i rimokatoličkog sveštenstva u narodu mora biti na korist države
i pod njenom kontrolom.
II ODNOS PREMA OSTALIM JUGOSLOVENSKIM I BALKANSKIM
DRŽAVAMA
Srbija ima da, verna svojoj prošlosti i svojoj misiji na Balkanu, bude i u budućnosti
nosilac jugoslovenske misli, te prvi pobornik balkanske solidarnosti i Gledstonova
principa »Balkan balkanskim narodima«. Vreme traži okupljanje manjih država u veće
jedinice, saveze i blokove, a od Srba će to tražiti i njihovi prijatelji. Srbi će se tim
traženjima rado odazvati, jer je to u duhu njihove istoriske misli na Balkanu. Srbi su tim
putem pošli već onda kad su stvarali Jugoslaviju, i oni s toga puta neće natrag. Samo,
kako je prvi korak na tome putu bio pogrešno učinjen u tome što su oni sve dali i u
Jugoslaviju odmah utopili i Srbiju i Crnu Goru i srpstvo, dok su ostali — Hrvati i
Slovenci i muslimani — pošli protivnim putem — da od Jugoslavije sve uzmu, a ništa da
ne daju, to se sad ta greška mora ispraviti, a ispraviće se samo ako Srbi odmah pri
vaskrsu Jugoslavije, već u prvom času, i bez ičijeg pitanja, stvore homogenu Srbiju u
granicama kako su napred označene, pa tek onda sa te osnovice, kao svršenog čina,
pristupe uređenju svih ostalih pitanja i sa Hrvatima i Slovencima.
Jugoslavija bi, prema tome, imala biti urađena na federativnoj osnovi sa tri federalne
jedinice: srpskom, hrvatskom i slovenačkom (Srbija, Hrvatska i Slovenija). I tek kad se to
stanje sredi, kad se svi srpski krajevi povežu u jednu homogenu Srbiju i kad se sažive,
onda bi se moglo pomišljati na uže zbli-ženje s Bugarima. Dotle bi se moglo s njima
sarađivati na kulturnom i ekonomskom približavanju (prvo putem štampe, knjige, crkve, i
društvenog upoznavanja, a drugo carinskom unijom).
Srbi, koji su se pre blizu pet vekova jedini na Balkanu ozbiljno oprli najezdi Osmanlija sa
istoka na zapad,
Srbi, koji su u borbi sa turskom imperij om istrajali i prvi digli ustanak protiv Turaka,
Srbi, koji su se prvi na Balkanu oprli najezdi Germana sa zapada prema istoku, dobili su
time pravo na vodstvo na Balkanu, i oni se toga vodstva neće i ne mogu odreći ni zbog
sebe ni zbog Balkana i njegove sudbine. Oni svoju istorisku misiju moraju ispuniti, a
moćiće to učiniti samo ako budu okupljeni u homogenoj Srbiji i okviru Jugoslavije koju
će zadahnuti svojim duhom i dati joj svoj pečat. Srbi moraju imati hegemoniju na
Balkanu, a da imaju hegemoniju na Balkanu, moraju prethodno imati hegemoniju u
Jugoslaviji. Samo ta hegemonija mora da bude u veličini duha, u širini pogleda i daljini
vidika, u smelosti političke misli, u odlučnosti političke akcije, za što su Srbi do danas
dali dovoljno primera i dokaza u svim odlučnim časovima svoje prošlosti. I kao što je
sadašnjost samo krajnja tačka prošlosti, i budućnost valja da im bude produžena linija
prošlosti.
III DRUŠTVENO UREĐENJE
Društveno uređenje u Jugoslaviji, zasnovano na neograničenom liberalizmu, bilo je u
nesređenim poratnim vremenima zloupotrebljavano i iskorišćavano na štetu slabijih od
strane jačih i od strane pojedinaca na štetu zajednice. To je remetilo potrebnu ravnotežu u
privrednom životu, a vodilo rasulu nacionalnog i društvenog morala i javnog života, u
Srbiji9 rad ima da bude osnov, cilj i smisao života svakog čoveka te da bude pravedno
nagrađen prema kvalitetu i kvantitetu; kapital ima da bude sredstvo kojim će srpski narod
da ostvaruje svoju istorisku misiju na polju narodne odbrane, narodne privrede i narodne
kulture, te obezbedi svoj narodni opstanak, ali nosilac kapitala i kapitalizma ima da bude
u prvom redu država.
I privatni kapital je narodna svojina, i ima da bude pod zaštitom, ali i pod nadzorom
države, te da i on posluži dobru naroda i zajednice.
Država ima da stvori svakom svom državljaninu mogućnost rada i zarade, te da svakog
osigura za slučaj bolesti, starosti i iznemoglosti.
Sloboda ličnosti, lične inicijative i lične imovine ima biti svakom državljaninu
obezbeđena zakonom; samo ta sloboda ne sme biti zloupotrebljavana i iskorišćavana ni
na štetu drugog čoveka ni na štetu zajednice.
Sloboda misli, sloboda vere i sloboda štampe ima također biti obezbeđena, ali ne sme biti
zloupotrebljavana.
Crkva, kao organizacija, može biti u Srbiji priznata i pomagana samo ako je prema
inostranstvu potpuno nezavisna i ako u Srbiji ima svog vrhovnog poglavara.
Na verskoj osnovi ne mogu se stvarati političke partije.
Štampa ima da služi narodu i državi, te podizanju javnog morala.
NARODNI PREPOROD
Da se postigne preuređenje države i njenog društvenog stanja, srpskom narodu je
potreban opšti narodni preporod u svima njegovim redovima i na svim poljima narodnog
života. Za taj preporod potrebno je pribrati i okupiti sve narodne snage, ne deleći srpski
narod po klasama, jer se on deli samo po zanimanjima, koja valja sva da budu časna i po
zajednicu korisna, te da sva rade u jednom istom smeru u punoj harmoniji, da se u svom
radu dopunjuju i ispomažu. U prve redove valja da uđu intelektualci — prosvećeni sinovi

..........

 

[sabljar]

srpskog naroda i njegova omladina, te da daju primere svoga pregalaštva, sa-mopregora,
reda, rada i discipline, i da izgaraju na svojim dužnostima.
Nikšić, 30. juna 1941 god.10
NAS PUT11
Vodi nas stopama kosovskih vitezova. Pošli smo da stvorimo Srbiju,
u kojoj će biti ujedinjeni svi Srbi i sve zemlje u kojima Srbi žive;
u kojoj će vladati zakon, red i društvena pravda;
da seljak bude domaćin, da ima dovoljno zemlje i živi boljim životom,
da radnik bude pravedno nagrađen za svoj rad i obezbeđen u starosti, bolesti i
iznemoglosti;
da činovnik pretstavnik države u svome delokrugu bude materijalno obezbeđen i zaštićen,
ali i odgovoran; u kojoj će kapital biti zakonom zaštićen, ali i kontrolisan, a glavni
nosilac kapitala biti država;
u kojoj će biti priznate zasluge svima borcima za narodno oslobođenje kako u prošlim
ratovima tako i u ovome, a njihovim porodicama omogućen život;
u kojoj će izdajnici i oni koji su svoje položaje u javnom životu zloupotrebili biti
pravedno kažnjeni;
u kojoj će javnim životom da upravljaju oni koji su za to dostojni.
Eto, takvu Srbiju, kakvu su sanjala sva naša pokolenja, a za kakvu se bori srpski narod od
Karađorđa pa do dana današnjega, u kojoj će se moći živeti dostojno čoveka, a za koju je
vredno umreti, takvu Srbiju koja će s ponosom da vodi Jugoslaviju, pa i ceo Balkan,
želimo da stvorimo ili da izginemo, kao što izginuše kosovski vitezovi.
To je put koji nam je pokazao naš mladi Kralj.12 To je put kojim nas vodi naš Draža
Vojvoda.13
Dodatak biblioteci Ravna Gora14

.......................................

 

[sabljar]

BR. 34
INSTRUKCIJA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 20. DECEMBRA 1941. KOMANDANTU ČETNIČKIH ODREDA U CRNOJ GORI I KOMANDANTU LIMSKIH ČETNIČKIH ODREDA O ORGANIZACIJI, CILJEVIMA I UPOTREBI ČETNIČKIH ODREDA1
KOMANDA ČETNIČKIH ODREDA Jugoslovenske Vojske
GORSKI ŠTAB Str. Pov. Dj. Br. 370 20 decembra 1941 god.
POLOŽAJ
ĐENERALŠTABNOM MAJORU g. ĐORĐU LAŠIĆU2 — KOMANDANTU ČETNIČKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U CRNOJ GORI i KAPETANU g. PAVLU ĐURIŠIĆU KOMANDANTU LIMSKIH ČETNIČKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE
INSTRUKCIJA:
Naša se država nalazi još uvek u ratu sa vekovnim našim neprijateljima Nemcima i Italijanima.
Van naše Otadžbine bori se za slobodu našega naroda omiljeni nam Kralj sa vladom koja radi na diplomatskom polju3 i oružanom snagom koja se rame uz rame sa našim velikim saveznicima dostojno našem narodu i oružju bori na Srednjem Istoku.4
Sloboda je najveće dobro jednog časnog naroda, zato smo i mi sami u Otadžbini dužni učiniti sve, boriti nadčovečanskim naporima sledujući svetlim primerima iz naše slavne istorije, te da izbacimo neprijatelja iz naše drage nam Otadžbine.
U toj gigantskoj borbi nismo sami, već su uz nas velike sile — naše saveznice Amerika — Engleska — Rusija — Kina i sve ostale demokratske snage. Naša je pobeda izvesna.
Naša Vojska koja je u aprilu ove godine doživela, izdajstvom mnogih mračnih elemenata, najveću svoju katastrofu, nije još pobeđena jer rat nije završen, prema tome nema ni pobeđenih niti pobedioca.
Četnički odredi naše Jugoslovenske Vojske produžili su njen život kako bi se u neravnoj ali punoj slave borbi oprali čast našeg naroda i svetlog oružja.
Ciljevi naših odreda jesu:5
1.) Borba za slobodu celokupnog našeg naroda pod skiptrom Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.
2.) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije — Crne Gore — Bosne i Hercegovine — Srema — Banata i Bačke.
3.) Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst — Gorica — Istra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.
4) Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.
5.) Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa.
6.) Kazniti sve Ustaše i Muslimane koji su u tragičnim danima nemilosrdno uništavali naš narod.
7.) Kazniti sve one koji su krivi za našu aprilsku katastrofu.
8) U krajevima očišćenim od narodnih manjina i nenacionalnih elemenata izvršiti naseljavanje Crnogorcima (u obzir dolaze siromašne nacionalne ispravne i poštene porodice).
9.) Osiguranje jednog takvog političkog tela koji će voditi državni brod smerima opštih narodnih težnji i interesa.6
10.) Ciljevi su ogromni zato je borba utoliko zahvalnija za one koji se bore za njihovo ostvarenje.7
Učinite sve što je u Vašoj moči da se i sav nacijonalni elemenat u Crnoj Gori što pre svrsta u naše odrede jer događaji se redaju vrtoglavom brzinom i ne srneju nas zateći nespremnim.
Sa Komunistima — partizanima ne može8 biti nikakove saradnje jer se oni bore protiv dinastije i za ostvarenje socijalne revolucije, što nikada nesme biti naš cilj, jer smo mi jedino i isključivo samo vojnici i borci za Kralja, Otadžbinu i slobodan narod.
Upotreba četničkih odreda u Crnoj Gori: u danom trenutku!9
1.) Jednim delom snaga dejstvovati iz doline Lima pravcem: Bijelo Polje — Sjenica sa zadatkom očistiti Pešter od Muslimanskog i Arnautskog10 življa.
Ove snage moraju tesno sarađivati sa odredima Javorskim i Goliskim.
2.) Delom snage dejstvovati pravcem preko Čakora ka Metohiji sa zadatkom da se na tome pravcu očisti teritorija od Arnauta, kao i da se presretnu oni koji će biti gonjeni iz Peštera — Sandžaka.
Ove snage moraju sarađivati sa snagama pod jedan i Kopaoničkim odredima.
3.) Delom snaga iz oblasti Nikšića dejstvovati pravcem Južnog primorja11 ka Dubrovniku sa zadatkom da se ovi oslobode.
Ove snage moraju sarađivati sa levom Dangićevom kolonom12 koja će dejstvovati preko Mostara i
4.) Delom snaga dejstvovati ka Jugu u cilju zauzimanja Skadra.
U svakom slučaju obezbediti Crnu Goru od upada Arnautskih elemenata iz Albanije.
Postupak: sa Arnautima, Muslimanima i Ustašama prema njihovim zaslugama za njihova gnusna nedela prema našem življu t.j. iste treba prepustiti »Narodnom sudu« — prema Hrvatima koji su pod okupacijom Italijana13 postupiti prema njihovom držanju u danom trenutku.
ORGANIZACIJA:
Za celu oblast Crne Gore postavljam za komandanta svih četničkih odreda Jugoslovenske Vojske generalštabnog majora g. Đorđa Lašića. Sastav štaba ostavlja se slobodnom nahođenju samom komandantu. Važno je da štab ima operativno, obaveštajno, propagandno i ekonomsko odelenje.
Naziv ovog štaba jeste: Komanda Četničkih Odreda Jugoslovenske Vojske — gorski štab br. 15.
Važno je da štab bude ekspeditivan da se ne gubi u administraciji već da mu bude rad zasnovan na stvarnim činjenicama na samom terenu.
Za komandanta Limskih Četničkih Odreda u oblasti Sreza Andrijevačkog, Beranskog, Bijelo-Poljskog, Prijepoljskog, Plevaljskog i Kolašinskog postavljam pešadiskog kapetana I klase g. Pavla Đurišića.14 Sve ostale komandante postaviće sam komandant za Crnu Goru, odnosno komandant Limskog odreda za svoj reon.15
U celom svom radu rukovoditi se načelom borbe za narod t.j. osluškivati što narod želi pa tako i raditi. Za komandante i komandire postavljati ljude koje želi sam narod. Oslanjati se u punoj meri na naše nacijonalne političke borce16 čiju sa-radnju zamolite17 kako bi nam borba bila što uspešnija. U toj borbi nesme biti političkih momenata niti lične politike za zadovoljavanje svojih ambicija. Cela borba ima nositi karakter čisto nacionalni18 sa vrhovnim ciljem sloboda naroda.
Organizaciju izvoditi prema priloženim uputima,19 datim usmenim20 instrukcijama kapetanu g. Đurišiću i obzirom na lokalne prilike. Upravne i samopravne vlasti ostaju one koje su bile na dan 27 marta 1941. godine. Ako je neko lice među njima kompromitovano u radu sa neprijateljem ili korupcijonaško ili kao takvo od naroda žigosano treba ga smeniti.
Nazive pojedinim bataljonima i odredima davati prema mesnim geografskim pojmovima, a u koliko to nije zgodno može i po imenu komandanta. Potčinjenekomande nose svoje nazive sa brojem 15/broj koga odredi komandant.
Što pre izvršite formiranje jedinica, postavite komandante koji treba da se staraju o čvrstom povezivanju jedinica da se još sada nalaze na terenu na kome će i dejstvovati.
Prikupljajte oružje i municiju stvarajući slagališta21 — Baze u kojima prikupite i životna sredstva. Poznato je da pojedini krajevi Crne Gore raspolažu sa obilnim oružjem i municijom, dok drugi oskudevaju zato je potrebno što pre izvršiti ravnomernu22 podelu toga oružja. Za ovo se obratite za pomoć narodnom poslaniku g. Rašoviću.23
VEZA:
Sa glavnim štabom održavaćete vezu Radio stanicom24 (prema podatcima g. Rašović ima armisku Radio stanicu). Šifra za rad Radiom data je kapetanu g. Pavlu Đurišiću. Dok se ne uspostavi radio Veza istu održavati i kuririma šifrom datom napred imenovanom.
Poznato je da u Crnoj Gori vlada velika oskudica životnih namirnica zato pripremite Aerodrom barem25 za spuštanje padobranima26 čime ćete omogućiti da se šalje brza i efikasna pomoć narodu u Crnoj Gori. Tačno mesto sa geografskim kordinatama što pre saopštite ovome štabu. Aerodrom mora da bude pripremljen za noćni prijem zbog čega treba na njemu da postoji jedna Vazduhoplovna grupa koja će isti umeti osvetliti kada se bude pojavio dolazak Avijona.
Neophodno je potrebno obezbediti jedan siguran kanal sa morske obale u unutrašnjost jer postoji verovatnoća da će pomoć stizati i morskim putem.
Vezu sa Dangićem u Bosni održavati preko Gacka na Bileće i preko Foče na Kalinovik. Vezu sa Srbijanskim odredima održavati preko Limskog odreda.
Već je napred napomenuto da je saradnja sa ispravnim nacionalnim političkim elementima od neophodne ogromne važnosti s toga učinite sve da se ti elementi — viđeni Crnogorski prvaci prihvate ove svete borbe za bolju budućnost našeg naroda27 oni neka imaju uloge koje i pripadaju vođama naroda.
Odmah po prijemu ovoga naređenja pozovite te viđene ljude i sa njima stvorite, kako u glavnom, tako i u oblasnim štabovima političke odbore sa zadatkom potpomaganja naše akcije.28
Što se situacije u državi tiče ista je izložena kapetanu g. Đurišiću.
U Vašem radu rukovodite se napred iznetim, datim instrukcijama kapetanu g. Đurišiću i obzirom na lokalne prilike. Važno je da se našim akcijama ne izazivaju uzaludne žrtve, već da se pridržavamo našeg načela: Postići cilj sa što manje žrtava.
Šaljem svoj komandantski pozdrav svima nacijonalisti-ma u Crnoj Gori.
DA ŽIVI NJEGOVO VELIČANSTVO KRALJ PETAR II! DA ŽIVI CEO NAŠ NAROD!
M.P.29
30Primljeno k znanju. Raspis upućen radi instrukcije Srpskim komandantima u akta.
KOMANDANT:
Deneralštabni đeneral
Drag. M. Mihailović
Str. pov. br. 10 10. I. 1942. g.
Komandant, pešad. kap. I kl.
M.P.

.......................

 

[sabljar]

1 Fotokopija originala (pisanog na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 1, reg. br. 10/1 (VK-V-7). U Zborniku NOR-a (tom III, knj. 4, dok. br. 185) objavljen je prepis instrukcije koji je overio Pavle Đurišić. Prepis nije identičan originalu koji ovde redakcija objavljuje.
2 Đorđe, Đorđije (1906, Lijeva Rijeka, Andrijevica — april 1944, Titograd), generalštabni major vojske Kraljevine Jugoslavije. U ustanku 13. jula 1941. u Crnoj Gori bio član Vojnog komiteta u Beranama (sada Ivangrad). Početkom avgusta napustio Komitet. D. Mihailović ga 15. oktobra imenovao za komandanta četničkih odreda u Crnoj Gori (Arhiv VII, Ca, k. 1, reg. br. 2/1). Poginuo aprila 1944. prilikom savezničkog bombardovanja Podgorice (sada Titograd).
3 O aktivnosti izbegličke kraljevske vlade na tom planu, vidi dok. br. 8 i Arhiv VII, AEV, k. 163, reg. br. 53/4.
4 Vidi dok. br. 30, nap. 3.
5 Vidi dok. br. 6.
6 i 7 U objavljenoj instrukciji tač. 9. glasi: Prvom prilikom napadati, ubijati i sabotirati sve okupatorske akcije s parolom »Smrt okupatorima«, a kao drugi stav dat je tekst tač. 10 .
8 Umesto reči »ne može«, u objavljenoj instrukciji stoji »ne smije«.
9 O »danom trenutku«, vidi dok. br. 2, nap. 2.
10 U četničkim dokumentima se pripadnici albanske narodnosti nazivaju Arnautima, Šiptarima i Arbanasima.
11 Umesto reči »Južnog primorja«, u objavljenoj instrukciji stoji »južno«.
12 Odnosi se na četničke snage u istočnoj Bosni pod komandom J. Dangića.
13 Posle reći »Italijana«, u objavljenoj instrukciji stoji »(delovi Dalmacije)«.
14 Vidi dok. br. 10.
15 Pavle Đurišić je naredbom od 5. januara 1942. obrazovao štab odreda, imenovao komandno osoblje i najavio naknadno imenovanje sreskog političkog odbora (Arhiv VII, Ča, k. 132, reg. br. 1/1).
16 Umesto »nacijonalne političke borce« u objavljenoj instrukciji stoji »nacionaliste i nacionalne borce«.
17 i 18 U tom stavu, u objavljenoj instrukciji umesto reči »zamolite«, stoji »zadobite«, a umesto »čisto nacionalni« stoji »čistog nacionalizma«.
19 Vidi dok. br. 10, nap. 3.
20 U objavljenoj instrukciji nema reči »usmenim«.
21 U objavljenoj instrukciji nema teksta do kraja te rečenice.
22 Reč »raivnomernu« ne postoji u objavljenoj instrukciji1.
23 Nije utvrđeno o kom se licu radi.
24 U objavljenoj instrukciji tekst do kraja rečenice (u zagradama) glasi: »a prema podacima g. Rašovića koji ima armijsku stanicu«.
25 i 26 U toj rečenici u objavljenoj instrukciji nema reči »barem«, a umesto reči »padobranima« stoji »padobranaca«.
27 Dalji tekst te rečenice u objavljenoj instrukciji ne postoji.
28 U objavljenoj instrukciji taj stav glasi: »Odmah po prijemu ovog naređenja pozvati viđene ljude i upoznati ih sa zadatkom pomaganja naše akcije«.
29 Okrugli pečat: »Komanda četničkih odreda jugoslovenske vojske — Gorski štab«.
30 Tekst u nastavku dopisan mastilom, ćirilicom, i overen okruglim pečatom Gorskog štaba br. 15.

i nemoj mi reci da je to falsifikat, jer kada je spis overavan za arhivu, 10 januara 1942 godine, sto pise ( kao i ime kapetana koji je overio), mihailovic je bio vec 3 dana general

 

[Ненад]

Јесте фалсификат, мада ни ја чак раније то нисам знао док нисам мало боље прочитао Самарџића. Мислим на документ, Мољевићев пројекат није фалсификат.

Наиме, На трибини Института за савремену историју, 8. априла 1997, један од фалсификатора јавно је признао своје дело. Све је јасно и без тог признања, јер су, као и код осталих фалсификата, почињене материјалне грешке: написали су да се Дража поред осталих савезника позива и на Кину, што он никада није учинио, јер Кина није ни била члан антиосовинске коалиције< документ је наводно писан 20. децембра 1941, када се Дража са свега петорицом људи скривао од немачких потера у области Рудника и када није ни могао да пошаље писмо некоме у Црној Гори< Дража 20. децембра 1941. није имао везу са црногорским одредима, па ни са Ђуришићем, коме тек 21. априла 1942. пише да је ''чуо за његов рад''< Дража наводно пише о Копаоничким четничким одредима, који нису постојали< Дража не би написао да се одреди под командом мајора Јездимира Дангића налазе у области Мостара, већ у Источној Босни< о офанзивним дејствима четника према Дубровнику у то доба нема говора< најзад, Дражу су потписали као ''ђенералштабног ђенерала'', а он се до краја јануара 1942. потписивао као пуковник, да би се потом, до јуна исте године, потписивао као дивизијски ђенерал.206

Према, 206 Д. Михаиловић, Рат и мир ђенерала, друга књига, 359-363

 

[thunder11]

da a vama je vazno da time opravdate sto ste bili p.icke gibanicarske.

Znaš, to sa gibanicom ... . U našem kraju se pravila i gužvara, i još uvek se pravi. U ono vreme, gibanica je bila jednostavna hrana koja se najčeće služila na selu (i danas je, da neko ne shvati pogrešno). Komunistima kako donosiocima novog talasa ta hrana nije godila ne zbog ukusa ili kvaliteta već zbog imidža. Tad su oni donosili nešto novo pa je staro moralo ili da umre odmah ili da rapidno odumire i sve to kao dokaz njihove nove i bolje politike. Šta je i koje u stvari gibaničar u očima komunista? Mislim da je kombinacija onoga što su oni mislili o srbina u to vreme : neobrazovani, prosti, konzervativni, .... i ko zna šta još. Naravno, njihovo odbijanje gibanice, zabrana gajenja koza i slične gluposti nisu nikoga opametili ali su time svakako drugima dokazali svoje intelektualne kapacitete. Ono što su oni takvim načinom hteli da urade je da od svog priglupog komesara naprave pametnog čoveka tako što će ga obući u novo odelo i što je najvažnije staviti mu naočare (a naočare, kao što znamo nose samo pametni ljudi). Naravno, pošto smo imali tako puno pametnih sa naočarama morali smo i da završimo tu gde smo i završili.
No da se vratimo na gibanicu. Četnici su jeli gibanicu a komunisti su jeli prasetinu i piletinu. Po toj logici mi bi trebali komuniste da zovemo svinjari ili perjari ali mi to ne radimo jer je budalu lako zajebavati (a i greh je).

 

[Ненад]

Znaš, to sa gibanicom ... . U našem kraju se pravila i gužvara, i još uvek se pravi. U ono vreme, gibanica je bila jednostavna hrana koja se najčeće služila na selu (i danas je, da neko ne shvati pogrešno). Komunistima kako donosiocima novog talasa ta hrana nije godila ne zbog ukusa ili kvaliteta već zbog imidža. Tad su oni donosili nešto novo pa je staro moralo ili da umre odmah ili da rapidno odumire i sve to kao dokaz njihove nove i bolje politike. Šta je i koje u stvari gibaničar u očima komunista? Mislim da je kombinacija onoga što su oni mislili o srbina u to vreme : neobrazovani, prosti, konzervativni, .... i ko zna šta još. Naravno, njihovo odbijanje gibanice, zabrana gajenja koza i slične gluposti nisu nikoga opametili ali su time svakako drugima dokazali svoje intelektualne kapacitete. Ono što su oni takvim načinom hteli da urade je da od svog priglupog komesara naprave pametnog čoveka tako što će ga obući u novo odelo i što je najvažnije staviti mu naočare (a naočare, kao što znamo nose samo pametni ljudi). Naravno, pošto smo imali tako puno pametnih sa naočarama morali smo i da završimo tu gde smo i završili.
No da se vratimo na gibanicu. Četnici su jeli gibanicu a komunisti su jeli prasetinu i piletinu. Po toj logici mi bi trebali komuniste da zovemo svinjari ili perjari ali mi to ne radimo jer je budalu lako zajebavati (a i greh je).

Оно што комунисти неће да схвате је да је гибаница оригинално српско јело, и да у основи спада у сиротињска јела. Према томе, назив гибаничари је смешан и мени нимало не смета.

 

[sabljar]

Наиме, На трибини Института за савремену историју, 8. априла 1997, један од фалсификатора јавно је признао своје дело. Све је јасно и без тог признања, јер су, као и код осталих фалсификата, почињене материјалне грешке: написали су да се Дража поред осталих савезника позива и на Кину, што он никада није учинио, јер Кина није ни била члан антиосовинске коалиције< документ је наводно писан 20. децембра 1941, када се Дража са свега петорицом људи скривао од немачких потера у области Рудника и када није ни могао да пошаље писмо некоме у Црној Гори< Дража 20. децембра 1941. није имао везу са црногорским одредима, па ни са Ђуришићем, коме тек 21. априла 1942. пише да је ''чуо за његов рад''< Дража наводно пише о Копаоничким четничким одредима, који нису постојали< Дража не би написао да се одреди под командом мајора Јездимира Дангића налазе у области Мостара, већ у Источној Босни< о офанзивним дејствима четника према Дубровнику у то доба нема говора< најзад, Дражу су потписали као ''ђенералштабног ђенерала'', а он се до краја јануара 1942. потписивао као пуковник, да би се потом, до јуна исте године, потписивао као дивизијски ђенерал.206

Према, 206 Д. Михаиловић, Рат и мир ђенерала, друга књига, 359-363

tja dobro je sto je srbija puna falsifikatora......igrom slucaja dokument je original....(pavlowitch, millazzo, vuchinic, deakin...)

 

[Ненад]

tja dobro je sto je srbija puna falsifikatora......igrom slucaja dokument je original....(pavlowitch, millazzo, vuchinic, deakin...)

Ја сам ти навео чињенице. Довољно је погледати да пише ђенералштабни ђенерал па да се види неписменост фалсификатора, јер је генералски чин увек генералштабни и то је плеоназам.

Дакле, да поновимо.


Наиме, На трибини Института за савремену историју, 8. априла 1997, један од фалсификатора јавно је признао своје дело. Све је јасно и без тог признања, јер су, као и код осталих фалсификата, почињене материјалне грешке: написали су да се Дража поред осталих савезника позива и на Кину, што он никада није учинио, јер Кина није ни била члан антиосовинске коалиције< документ је наводно писан 20. децембра 1941, када се Дража са свега петорицом људи скривао од немачких потера у области Рудника и када није ни могао да пошаље писмо некоме у Црној Гори< Дража 20. децембра 1941. није имао везу са црногорским одредима, па ни са Ђуришићем, коме тек 21. априла 1942. пише да је ''чуо за његов рад''< Дража наводно пише о Копаоничким четничким одредима, који нису постојали< Дража не би написао да се одреди под командом мајора Јездимира Дангића налазе у области Мостара, већ у Источној Босни< о офанзивним дејствима четника према Дубровнику у то доба нема говора< најзад, Дражу су потписали као ''ђенералштабног ђенерала'', а он се до краја јануара 1942. потписивао као пуковник, да би се потом, до јуна исте године, потписивао као дивизијски ђенерал.206

Према, 206 Д. Михаиловић, Рат и мир ђенерала, друга књига, 359-363

Дража је постао бригадни генерал 7.12. што он није ни знао до 27.1. од када се потписује као генерал, јер се у том интервалу крио од немачких потера.
Даље, Ђуришић није дошао на Равну Гору нити је био на Равној Гори.

 

[Ненад]

Karchmar, Lucien, Draža Mihailović and the Rise of the Četnik Movement, 1941-1942, Garland Publishing, New York, 1987 [1973].
(Стране 395-398)

Крајем септембра и почетком октобра националисти из Доњих Васојевића, користећи повољне околности из сарадње која је привремено постојала између четника и партизана у Санџаку и Западној Србији, су послали још једно послаништво у сврху лоцирања мистериозног Михаиловића и сазнавања његових намера. Избор посланика је пао на капетана Рудолфа Перхинека, Словенца који је имао резиденцију у Беранима и учествовао у Јулском устанку. Перхинек је успешно стигао до Равне Горе и дао Михаиловићу обиман извештај о ситуацији у североисточној ЦГ, укључујући и имена најважнијих народних првака. Михаиловић вероватно није знао за Ђуришића, али је морао знати Лашића, познатог генералштабног официра, макар по репутацији. 15 октобра, он је дао Перхинеку два донекле проста овлашћења - једно одредити Лашића да организује четничке одреде у ЦГ и произвести га у регионалног команданта за ту област, а друго - дати Ђуришићу команду над четничким одредима које је требао успоставити у долини реке Лима и Санџаку.

Перхинек није напустио Равну Гору одмах, и неколико дана касније, са почетком грађанског рата у Србији био је одсечен од ЦГ појасом непријатељске партизанске територије. Најзад је успео да се извуче почетком децембра, избегавајући напредујуће Немце, и 18. децембра је стигао до Голије, близу граница Санџака.
У међувремену, Ђуришић је постао нестрпљив у мањку вести из Србије. Ситуација у ЦГ се погоршавала, и контакт са Михаиловићем је тада био више него ургентан - његов званични статус, дневно прокламован на Радију Лондон, направио га је природним лидером свих националиста, омогућавајући му да издаје директиве које ће их ујединити и рећи им шта да раде. На почетку децембра, Ђуришић је окупио јаку пратњу и пробио се до Санџака, стижући до Голије 20. децембра.

Око овог путовања црногорци су касније направили легенду која је данас постала светиња у четничкој хагиографији, и из различитих разлога и у партизанској историографији. У свом повратку, Ђуришић је тврдио да је посетио Михаиловића у његовом штабу. Ова верзија је касније стекла ефективну снагу догме - Ђуришић који је примио помазање из сопствених Михаиловићевих руку као четнички пророк у ЦГ. Али у стварности Ђуришић никада није стигао до Михаиловића. Територија северно од Голије је била натопљена Немачким трупама, Равна Гора је била преплављена непријатељима, и било је неизвесно да ли је Михаиловић још увек жив. Ма како било, Ђуришић је био пресретнут од стране Перхинека, који му је предао кратка овлашћења и новости о ситуацији у Србији - устанак угушен, четници растурени, а Михаиловић бегунац у брдима, и вероватно мртав. То нису биле баш радосне вести које је Ђуришић надао да врати у Васојевиће.

Реконструкција Ђуришићевог следећег потеза је делимично вероватна, али сви индикатори показују на његову валидност. Изгледало је да Ђуришић, довитљив и предузимљив човек, сада сео и написао својеручно дугу директиву, познато, али нечасно Наређење 370, које је смело потписао Михаиловићевим потписом. Ова превара, чије наводно ауторство је генерално прихваћено од стране четничких писаца чврсто као Ђуришићева прича о преузимању дотичног из Михаиловићевих руку лично, ће касније постати један од примарних делова партизанске пропаганде против Михаиловића. Али у међувремену, Ђуришић, који је изгледа већ одлучио да је он човек који ће сломити комунизам и спасити ЦГ, је имао детаљну и потпуно дефинисану политичку платформу на којој ће ујединити националисте. Документ, поред тога што је понављао именовања Ђуришића и Лашића на положаје наговештене у оригиналном овлашћењу је прокламовао лојалност династији, борбу против партизана и рат "до балчака" против муслимана, који су требали бити потпуно елиминисани из Југославије. Осим тога, изражавао је идеје које су у бити потицале из идеологије Велике Србије. Да заврши посао, Ђуришић је написао још 2 овлашћења - једно да дозволи себи и Лашићу наредбодавање мобилизације свих официра и осталог екс-Југословенског војног особља под претњом смрћу за неизвршавање наређења, и друго да дозволи одузимање намирница под потврдама (признаницама).

Крајње белешке (Pages 427-430)

Živanović, Vol. I, p. 135.
Zbornik, Vol. III/4, p. 467; Dokumenti o izdajstvu …, pp. 7-8, #1; Marjanović, “Prilozi…”, p. 202.
Živanović, loc. cit.

Разлози претпостављања да је Ђуришић фалсификовао Наређење 370 су следећи:

а) Оригинал овог документа никада није нађен, већ само копија осведочена као оригинал од стране Ђуришића (Marjanović, “Prilozi…”, p. 181).
б) Наређење је чврсто повезано у четничкој спомен литератури са претпостављеним личним сусретом између Ђуришића и Михаиловића, али овај сусрет се није догодио. Ово је посведочено не само у Перхинековом личном исказу у Живановићевом првом тому, већ и од стране различитих официра који су били близу или у Михаиловићевом штабу током тог времена, и који потврђују да Ђуришић никада није дошао, и да се Михаиловић по први пут срео са њим јуна 1942. Симптоматично је да се различите приче не слажу о томе где се састанак обавио, на пример Јоксимовић у "Његош 1" (страна 99) каже да је било на Голији, док Минић (страна 124) тврди да је у питању Равна Гора.
ц) Наређење је датирано 20. децембра, што чини немогућим да је Ђуришић могао да га преузме од Михаиловића и донесе са собом у ЦГ. Ђуришић је напустио Заостро у првој половини децембра, и требало му је око 10 дана да стигне до Голије, до које је тек стигао 20. децембра. Требало му је отприлике исто времена да се врати, пошто се вратио у Заостро 1. или 2. јануара. Да је наставио своје кружно путовање од Голије до РГ, оно би трајало најмање 2 или 3 недеље дуже, сведочи време које је требало Перхинеку да стигне од РГ до Голије. Не само да би морао да избегава Немачке и Недићевске трупе, већ би му и проблем лоцирања Михаиловића одузео доста времена - дотични је био у константном кретању по брдима Западне Србије, и његов лични штаб је понекад био у немогућности да га контактира. Исти временски елемент чини немогућим да је курир који је носио документ датиран 20. децембра срео Ђуришића пре његовог повратка у ЦГ. Не би постојао, у сваком случају, ни један разлог да Михаиловић напише наређење и пожури да га брзо пошаље Ђуришићу пре његовог повратка у ЦГ (коме је већ послао овлашћења од 15. октобра), уколико није знао да је Ђуришић у Србији. Опет, временски елемент чини ово немогућим. Али Ђуришић је морао да датира фалсификат тако да би се поклапао са његовом причом о посети Михаиловићу тј. на средини његовог путовања.
д) Документ се позива најмање двапут на вербалне инструкције и објашњавања различитих тачака датих Ђуришићу од Михаиловића. Пошто се њихов сусрет није догодио, такве инструкције су немогуће. Ђуришић је очигледно ставио у ове комадиће да би дозволио себи да касније измисли "званични" смер о свакој тачки коју је заборавио да укључи у наређење.
е) Тон и садржина документа су много више "црногорска" него "србијанска", и у појединостима се чини да одражавају карактер Ђуришића више него Михаиловића. Крвожедна непомирљивост и посебно страшна мржња према муслиманима су есенцијално црногорска. Србијанцима, за разлику од Васојевића, проблем муслимана је био од секундардног значаја. Примарни проблем Михаиловићу је била НДХ и усташе, и он би несумњиво хтео да окрене Црногорце на ту страну. Наређење једва спомењује Хрвате, али наставља и даље о акцијама против муслимана.
ф) Чињеница да документ садржи неке изворне Михаиловићеве идеје (као на пример ослобођење Истр(иј)е, федерација са Бугарима, стварање велике Српске јединице унутар Југославије) је лако објашњива. Перхинек, који је провео пар недеља у Михаиловићевом штабу је био упућен у идеје изражене од стране дотичног и његовог штаба, и пренео их је Ђуришићу.
Неизбежив закључак је да су наређења од 15 октобра оригинална, али да су наређење 370 и друга два овлашћења датирана 20. децембра била написана од стране Ђуришића након његовог састанка са Перхинеком на Голији. Бивајући смео и одлучан човек, он је несумњиво осећао да ће га успех оправдати и одбити Михаиловићев гнев, будући да ако би пропао не би био у околини да одговара за то. Он је такође могао претпоставити да је Михаиловић погинуо. Михаиловићев лични штаб је у то веровао неколико дана након Немачког напада на РГ, и могуће је да се гласина проширила до Голије, од стране Перхинека или неког другог.
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=91942#91942

Према томе, кисели ти си лажов.

 

[Ненад]

А да испратимо где се Дража кретао децембра 1941.-јануара 1942.

--Децембар 1941.-април 1942. операција Михаиловић. Дража се склања у село Весковићи, затим у село Брусницу, па у Луњевицу. Затим прелази у Горње Бањане на Божић 1942, враћа се накратко у Луњевицу и затим прелази у зимску колибу четовође Милорада Хаџића изнад села Јабланица, на падинама планине Вујан. Фебруара 1942. прелази у манастир Враћевшницу, одакле су премешта у село Мајдан под планином Рудник. Одатле се враћа на планину Вујан.

Према томе кисели, ти си најобичнији лажов и фалсификатор.

 

[Major_Pavle_Djurisic]

da a vama je vazno da time opravdate sto ste bili p.icke gibanicarske.
kao jadni civili...
hoces rat?
preti odmazda nemaca?
svaki rat ima zrtve.ili ratuj ili ne ratuj.
a ne da *****te ovde po forumu-mi bi sjebali nemce al ***-odmazda, civili.
uostalom-KO JE POBEDNICKA STRANA?
dobro je vama rekao jovo kapicic-ja da ne tamanim cetnike za vreme rata i posle rata po brdima-pa nisu nas nemci klali kao vi.nemci ubiju a vi zaredjate na Neretvi pa koljete ranjenike.
.

Баш водимо лепу историјску дискусију, са све аргументованим тезама.
Сваки рат има жртве, али непотребне жртве треба избегавати.

 

[sabljar]

Реконструкција Ђуришићевог следећег потеза је делимично вероватна, али сви индикатори показују на његову валидност. Изгледало је да Ђуришић, довитљив и предузимљив човек, сада сео и написао својеручно дугу директиву, познато, али нечасно Наређење 370, које је смело потписао Михаиловићевим потписом. Ова превара, чије наводно ауторство је генерално прихваћено од стране четничких писаца чврсто као Ђуришићева прича о преузимању дотичног из Михаиловићевих руку лично, ће касније постати један од примарних делова партизанске пропаганде против Михаиловића. Али у међувремену, Ђуришић, који је изгледа већ одлучио да је он човек који ће сломити комунизам и спасити ЦГ, је имао детаљну и потпуно дефинисану политичку платформу на којој ће ујединити националисте. Документ, поред тога што је понављао именовања Ђуришића и Лашића на положаје наговештене у оригиналном овлашћењу је прокламовао лојалност династији, борбу против партизана и рат "до балчака" против муслимана, који су требали бити потпуно елиминисани из Југославије. Осим тога, изражавао је идеје које су у бити потицале из идеологије Велике Србије. Да заврши посао, Ђуришић је написао још 2 овлашћења - једно да дозволи себи и Лашићу наредбодавање мобилизације свих официра и осталог екс-Југословенског војног особља под претњом смрћу за неизвршавање наређења, и друго да дозволи одузимање намирница под потврдама (признаницама).

najobicnija spekulacija, za koju nema nikakvih dokaza. da bi neko oborio dokumenat, mora da da drugi dokumenat. sa druge strane, djurisic na taj nacin prebacuje odgovornost za klanje muslimana na mihailovica, i ti i tebi slicni velicate to kao "dovitljivost"....., jer vam je ionako svejedno tko je klao muslimane ili hrvate. najvazniji su cetnici..sve sto cetojke naprave je interesu laznog srpstva i velike srbije, i opravdano je...srbijanska varijanta fasizma....zaboravljas da postoji idjurisicev odgovor na to pismo, u kojem obavestava mihailovica o ucinjenom...

i

 

[Koča]

ukiseljeni se gubi, nije sposoban da odgovori na do sad postavljeno pa spamuje temu stvarima koje je odavno postavljao na ovoj temi i na koje je odavno odgovoreno....klasicno demonstriranje nemoci, na sta ne treba posebno obracati paznju....

 

[Koča]

Јесте фалсификат, мада ни ја чак раније то нисам знао док нисам мало боље прочитао Самарџића. Мислим на документ, Мољевићев пројекат није фалсификат.

Наиме, На трибини Института за савремену историју, 8. априла 1997, један од фалсификатора јавно је признао своје дело. Све је јасно и без тог признања, јер су, као и код осталих фалсификата, почињене материјалне грешке: написали су да се Дража поред осталих савезника позива и на Кину, што он никада није учинио, јер Кина није ни била члан антиосовинске коалиције< документ је наводно писан 20. децембра 1941, када се Дража са свега петорицом људи скривао од немачких потера у области Рудника и када није ни могао да пошаље писмо некоме у Црној Гори< Дража 20. децембра 1941. није имао везу са црногорским одредима, па ни са Ђуришићем, коме тек 21. априла 1942. пише да је ''чуо за његов рад''< Дража наводно пише о Копаоничким четничким одредима, који нису постојали< Дража не би написао да се одреди под командом мајора Јездимира Дангића налазе у области Мостара, већ у Источној Босни< о офанзивним дејствима четника према Дубровнику у то доба нема говора< најзад, Дражу су потписали као ''ђенералштабног ђенерала'', а он се до краја јануара 1942. потписивао као пуковник, да би се потом, до јуна исте године, потписивао као дивизијски ђенерал.206

Према, 206 Д. Михаиловић, Рат и мир ђенерала, друга књига, 359-363

Toliko o diskusiji, kad sa fosilima mora da se raspravlja o davno dokazanim falsifikatima...u ovom slucaju cak priznatim od strane autora ...i zamisli tek koliko je to puta, u nemogucnosti da iznesu nesto novo, odgovore na do sad postavljeno itd, pokrenuto na ovoj temi...

i svaka cast, kao i uvek precizno i argumentovano do najsitnijih detalja i jos jedna dresura kiselog pajaca......kakva samo nemoc da se konretnije odgovori na ovo sto si postavio...milina jedna citati

 

[sabljar]

Toliko o diskusiji, kad sa fosilima mora da se raspravlja o davno dokazanim falsifikatima...u ovom slucaju cak priznatim od strane autora ...i zamisli tek koliko je to puta, u nemogucnosti da iznesu nesto novo, odgovore na do sad postavljeno itd, pokrenuto na ovoj temi...

i svaka cast, kao i uvek precizno i argumentovano do najsitnijih detalja i jos jedna dresura kiselog pajaca......kakva samo nemoc da se konretnije odgovori na ovo sto si postavio...milina jedna citati

da, stara dobra cetnicka propaganda koja se ponavlja

Krajnje složeni uvjeti pod kojima su djelovali četnici postavljali su pred njihovu propagandu također složene zadatke. U direktivi koju je Mihailović izdao u septembru 1942. specifični ciljevi četničke propagande navode se ovako:

a) borba protiv komunista, koje treba napadati kao trockiste, kako se ne bi kvarili odnosi između vlade u izbeglištvu i Sovjetskog Saveza;

b) iscrpna obrada masovnih zločina koje su počinili komunisti, ustaše i nemačke okupacione trupe;

c) razglašavanje masovnih streljanja talaca koje vrše nemačke okupacione trupe;

d) pomoć regrutaciji za Jugoslovensku vojsku u otadžbini;

e) jačati pouzdanje u konačnu pobedu Saveznika.49

49 Mikrofilm br. T-312, rola 470, snimci 8,060. 434-35.

Drugom direktivom pod naslovom »Narodni ravnogorski odbori i naša propaganda«, koja je izdana ljeti 1944, zacrtano je zasnivanje odbora po cijeloj zemlji tako »da bi naša propaganda obuhvatila svu zemlju i sav narod.« Taj sistem je trebao imati ovu strukturu: seoski odbori, općinski odbori, sreski odbori, okružni i konačno pokrajinski odbori kojima bi na čelu bili razni područni komandanti; propagandu u samoj Srbiji treba usmjeravati iz Vrhovne komande. U svakom danom području, korpusi ili grupe korpusa trebali bi biti odgovorni za propagandni rad i preko svoje posebne sekcije i preko seoskih, općinskih i sreskih odbora, a sve te tri vrste odbora bile su pod rukovodstvom sreskog četničkog komandanta.50

50 Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, Četnički dokumenti, reg. br. 43/2, kutija 7.

Jedan dio priručnika iz 1942. posvećen je organizaciji propagande i obavještajne aktivnosti - dviju različitih ali usko povezanih službi - i u njemu se detaljno navode principi organizacije, tip ljudi koje treba upotrebljavati za pojedini zadatak i specifični pristup nekim aspektima propagande, kao npr. propagandi među Hrvatima i propagandi u obranu monarhije.51 Glavna meta četničke propagande bili su komunisti, što je Mihailović neprestano naglašavao. U već citiranom telegramu svojim komandantima, 7. novembra 1943, on je, na primjer, rekao: »Putem proglasa obratite se svi narodu. Izložite svu opasnost koju mu komunisti nanose. Pozovite u naše redove sve ispravne muslimane i sve ispravne Hrvate. Suzbijajte komunističke laži o njihovom broju i njihovoj snazi Izdajte letke sa potrebnom sadržinom da se narodu ukaže sva opasnost od komunista, kao i potreba borbe za njihovo uništenje.«52

51 Mikrofilm br. T-511, rola 192, snimci 345-355. Priručnik čak predviđa kako treba odgovoriti na neka vjerojatno škakljiva pitanja, kao npr. o političkoj ulozi Jugoslovenske vojske u otadžbini nakon svršetka rata.

52 Arhiv Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, Četnički dokumenti, reg. br. 19/1, kutija 3.

Jedan dio četničke političke aktivnosti tokom rata odnosio se i na kontakte s antikomunističkim političkim grupama i snagama otpora u drugim zemljama jugoistočne Evrope - u Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Rumunjskoj - u cilju stvaranja zajedničke politike protiv snaga koje su u tim zemljama predvodili komunisti, kao i u Jugoslaviji.53 Ali dok je komunističke grupe povezivala zajednička revolucionarna i internacionalistička ideologija i odanost Sovjetskom Savezu i Kominterni, sve do njenog raspuštanja u maju 1943, nacionalističke snage bile su manje ili više šovinističke, ekspanzionističke na račun svojih susjeda i jedina spona bio im je antikomunizam. Naravno, kad su četnici jednom iskusili velike poteškoće s Britancima, osobito nakon što su ih zapadni Saveznici odbacili, a partizane priznali kao savezničku vojnu silu, svi četnički planovi za suradnju sa sličnim grupama u susjednim zemljama izgubili su svako praktično značenje. Ali sve su se te antikomunističke snage i dalje nadale da će ih spasiti angloameričko iskrcavanje na Balkan, koje bi zaustavilo prijeteću sovjetsku plimu. Kako se pokazalo, bile su to uzaludne nade.
53 The Trial of Dra^a Mihailović, str. 420-423, 470-480, 497-499. Za neke vijesti o uspostavljanju kontakta između četnika i Bugara koje je izvršio potpukovnik Jovanović-Patak, četnički komandant u istočnoj Srbiji, vidi Arhiv Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, Četnički dokumenti, reg. br. 49/2, kutija 129; mikrofilm br. T-312, rola 470, snimak 8,060. 326. Za neke kontakte koje je s antikomunističkim snagama u Albaniji održavao izvana Jovan Đonovič, vidi njegov članak »Moje veze sa Dražom Mihailovićem sa Srednjeg Istoka«

..........


borba ze cetnicku diktaturu , ili srbijanski socijalni darvinizam.......