Што се тиче устанака из 1941. и комуниста ево једног мог прилога.
Зашто комунисти избегавају да говоре о јунском херцеговачком устанку?
Па зато што су они кренули у акцију тек 7.7. а у Херцеговину послали своје делегате тек крајем августа и почетком септембра 1941.(тад су и четници послали своје делегате). Уместо тога се фалсификује да се устанак десио 27.7. За ово ћу цитирати бившег Титовог официра Сава, Скока, одн. његово маестрално дело ,,Покољи Херцеговачких Срба 1941. ''
,,О ширини и замаху јунског устанка речито говоре његови резултати: заузето је 9 жандармеријских станица(у Казанцима, Степенику, Јасенику, Лукавцу, Риљума, Моринама, Фојници, Крстачама и Змијанцу) и усташко домобрански гарнизон у Автовцу(прво ослобођено место у Југославији-моја примедба, управо су га ослободили будући четнички команданти поручник Поповић и поп Перишић ), ослобођена је пространа територија у источним пределима Херцеговине, избачено је из строја 438 непријатељских војника и старешина, од кога 50 мртвих и 60 заробљених...оборена су или присиљена на принудно слетање 3 авиона, уништено 9 камиона и 2 путничка возила, принуђен Главни усташки стан да пусти из затвора преко 1500 људи. '' и наставља: ,,Упркос томе, о овој херојској борби херцеговачких Срба не само за свој опстанак него и за ослобођење од најстрашнијег ропства у људској историји нема ниједног ретка у уџбеницима националне историје намењених средњим школама. Те борбе која ће вековима подсећати младе нараштаје како се брани част, понос и људско достојанство свог народа, своја нација и вера, своји стари и нејаки, своја прадедовска огњишта и свој физички опстанак безмало пуних 50 година(књига је писана 1991.) се игнорише и скрива а Херцеговцима намеће 27.7. као дан устанка иако се тога дана у Херцеговини ама баш ништа значајно није догодило. '' Тако се ни данас не учи да је прво ослобођено место било Автовац, нити има речи о великој опсади Невесиња.
Наравно, комунисти потпуно прескачу чињеницу да је 27.7.покренут уствари устанак на Динари убиством усташког пуковника Конрада Фердинанда и његове пратње од стране будућег четничког команданта Симе Бурсаћа, после чега су вођство у устанку на Динари преузели поп Ђујић, Мане Роквић, Мирко Марић, Влада Новаковић и Брана Богуновић, као што знамо будуће четничке војводе, па тако нема ни помена о страшном поразу усташа код Кулен Вакуфа од стране босанскокрајишких устаника јер ће исти прећи у четнике, ни о катастрофи усташа код Доњег Лапца у Лици јер ће и те устаничке јединице прећи у четнике, нити помињу да је помоћ устаницима у Источној босни први пружио Дража слањем официра и добровољаца, а колико се могло и оружја, док су за то време комунисти убијали жандарме по Србији. Уместо свега тога они се задовољавају објашњењима попут овога: ,,Док је Михаиловић тек у августу, створио прве одреде партизани су на широком фронту водили ослободилачки рат против окупатора и домаћих издајника.''(Никола Миловановић, Контрареволуционарни покрет Драже Михаиловића, 1. том).
Што се тиче устанка у Србији ево цифри мртвих, рањених и заробљених према немачким изворима у лето и зиму 1941. и зиму 1942.
Четници 33 485 мртвих и 718 заробљених, непознат број рањених.
Партизани 1415 мртвих, 80 рањених, непознат број заробљених
(Милослав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета 1. том, према: Александар Бајт, Берманов досије).
Ево кога су Немци сматрали вођом устанка.
„Потпуно је јасно да је центар руковођења устанка у ширем подручју Сувобора (тачније на Равној Гори-моја примедба). Код једног Михаиловићевог курира ухваћена је и Михаиловићева заповест за општи напад на Немце у Подрињу. До сада уништење устаника на Сувобору није успело иако је тај простор два пута бомбардован од наших снага.
(АВИИ, НАВ, Т—175, Р—233, С—2721390.)
И за крај пример Краљева
Четници 601 мртав
Партизани 5 мртвих
ВА, НАВ, Т-501, ролна 250, 11 500-12 500
Довољно од мене.
