Ekskluzivno: Draža Mihailović na strašnom sudu
U holivudskoj produkciji Raše Draškovića (dobitnika četiri Emija) Božidar Zečević upravo završava poslednje kadrove igrano- dokumentarnog filma o Draži Mihailoviću. Pressmagazin dobio ekskluzivno pravo da prvi prenese najzanimljivije delove
Draža Mihailović je govorio bez besedničke poze, bez ikakve srdžbe na svoje protivnike i lične neprijatelje, tečno i detaljno. Bio je pred nama vojnik po profesiji, koji u svojoj punoj jednostavnosti daje svoj dnevni izveštaj. Pokazivao je puno poštovanje prema sudu i puno praštanje prema gomili. Zato se za sve ovo vreme nije čulo njeno urlanje. Slušala je odbranu u punoj tišini. Svoju reč završio je oko pola noći, precizno i dostojanstveno. I sve dok reč nije prestala, grobna tišina vladala je u sudskoj sali, javio je 15. jula 1946. godine dopisnik londonskog „Tajmsa" sa suđenja vođi Jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.
Dražinu završnu reč, koja je toliko fascinirala britanskog novinara, uskoro ćemo moći prvi put da čujemo u ekskluzivnom filmu „Suđenje stoleća - proces Draži Mihailoviću", jednog od naših napoznatijih režisera dokumentarnih filmova Božidara Zečevića. I to zahvaljujući Staljinu, koji je tražio od svog omiljenog snimatelja Blaškova da mu snimi čitav proces u Beogradu.
Osim ovih ekskluzivnih snimaka, Pressmagazin je dobio pravo da zaviri i u ostale nepoznate dokumente - američki film iz Pranjana, šokantni dokument sa Stenforda o pregovorima da se krajem 1944. nemačka armija na Balkanu preda Amerikancima i četnicima (!!!), dokaz da je Tito iza imao paravan odakle je uživo mogao da prati ispitivanje svog najvećeg neprijatelja...
Vihor svetski odneo je Dražu i njegov rad General Mihailović bio je slomljen do pojave advokata Joksimovića, tada počinje odlučna odbrana koju, zahvaljujući Staljinovim snimcima iz Moskve (kaiš gore), vidimo prvi put
Ali... najveće dostignuće su, ipak, posle toliko godina spojeni ton i zvuk, kao neoboriv dokaz koliko se svih ovih godina proces stoleća brutalno falsifikovao. Kada se film bude prikazao na malim ekranima, čitava Srbija prvi put će moći da čuje Dražu, da čuje Minića, da čuje žamor publike, njihova psovanja, urlike. Sve deluje arhaično, njihovi glasovi, njihovi čudni akcenti. Ali, baš kao što piše „Tajms", u sudnici je grobna tišina dok Draža iznosi završnu reč. Sudije gledaju u pod. Svi osim Minića. Draža Mihailović govori poslednji put:
„Našao sam se u vrtlogu događaja i smernica... Ostao sam ipak samo vojnik. Ubeđen da narod treba da da svoju reč na kraju. Ubeđen sam bio da sam na pravom putu i pozivao novinare celog sveta i tražio misiju Crvene armije. Sudbina je bila nemilosrdna prema meni, kad me je bacila u ovakav vihor, najteži mogući koji može jednoga čoveka snaći. Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali vihor svetski odneo je mene i moj rad".
Ovim rečima počinje film Božidara Zečevića, koji on naziva krunom svoje karijere. Pokazuje nam trejler, koji u produkciji holivudskog producenta Raše Draškovića (dobitnika četiri Emija) upravo završava za kanal Histori pod naslovom „Poslednja neispričana priča Drugog svetskog rata".
- Vrlo je važan američki ugao. Amerikanci su bili i ostali poslednji Dražin saveznik. Ruzveltova smrt, dolazak Trumana, leva opcija u Stejtu, hiljade su razloga zašto mu nisu pomogli u poslednjem trenutku, ali ga nisu ni izdali kao Englezi - priča Božidar Zečević.
On tvrdi da se u filmu ne bavi ni idelogijom ni politikom. - Samo dokumenti - kaže čovek koji je devedesetih na RTS-u probio led čuvenim dokumentarcem „Jugoslavija u ratu 1941-1945." Od tada i datira njegovo interesovanje za Mihailovića, za koga se definitivno zainteresovao posle serije o 27. martu, koju je pre nekoliko godina gledalo dva miliona ljudi.
Tito gledao suđenje.Tito je često uživo pratio suđenje Draži Mihailoviću kroz prorez napravljen iza glavnih sudija, objašnjava Božidar Zečević. On kaže da su snimili i taj prorez i put kojim je Tito dolazio tajnim tunelom iz Belog dvora, koji je zatrpan u NATO bombardovanju. Tito je suđenje posmatrao s Milovanom Đilasom, koji je bio glavni organizator suđenja Draži, dok je Josif Malović operativno vodio ceo proces.
- Tada sam shvatio da ljude zanimaju neispričane priče. A Mihailović je najveća - kaže Zečević, koji je igrom slučaja u Americi odmah pronašao Dražu na filmskoj traci. Selo Pranjani, 6. septembra 1944. godine. Američka delegacija, na čelu sa pukovnikom Robertom Mekdauelom i kapetanom Nikom Lalićem, predvodi najveću akciju spasavanja američkih pilota u Drugom svetskom ratu. Operacija „Halijard" uredno je snimljena.
A onda i veliki poklon - kompletan snimak suđenja nalazi se u Moskvi. U odličnom je stanju, rađen lično za Staljina, koji je Zečević pronašao posle 60 godina. Tako ćemo, ironijom sudbine, istinu o Draži saznati zahvaljujući drugom najvećem Titovom neprijatelju - Staljinu.
I, naravno, Božidaru Zečeviću, koji je posle pet godina konačno uspeo da spoji ton i sliku sa svojim saradnicima i ekspertima za čitanje s usana. Mada su i tu imali problema, jer se oko tonskog zapisa tuže Radio Beograd i porodica profesora s Muzičke akademije, koji je jedini tajno snimio proces.
Ali, u filmu će se prvi put videti i šokantni dokumenti. Pre svih, izveštaj Roberta Mekdauela o pregovorima o predaji kompletne nemačke armije na Balkanu 1944. godine.
Priču treba ispričati- Oduševljen sam „Suđenjem stoleća", zato što je to jedinstven projekat. Kroz prizmu ove sudske drame može se sagledati istorija. Dramatična je, napeta, ali pre svega istinita. Kao producent dokumentarnih televizijskih filmova i serija pre svega tražim priču. A ovu priču treba ispričati - rekao je u izjavi za Press producent serije Raša Drašković.
Svi su ga izdaliDraža je bio slomljen čovek. On je jedva preživeo tifus, mučen je na razne načine, vidi se njegova podbulost, bezvoljnost. Slomljen je fizički, ali i psihički. On je napušten od svih - od kralja, od žene, dece, svojih komandanata. Svi koji su mogli da ga izdaju, izdali su ga. I onda se pojavio advokat Dragić Joksimović, koji ga je trgnuo. Koji je promenio čitavu istoriju Srbije. I zato pravi junak mog filma nije Draža, već Dragić Joksimović.
- To je šokantan papir koji pokazuje da se rat mogao završiti devet meseci ranije. To je 800.000 vojnika koji je trebalo da se predaju, kako je Mekdauel tražio, „savezničkom komandantu na ovom terenu Draži Mihailoviću".
Ovaj dokument je važan i za eventualnu rehabilitaciju Mihailovića, jer je na suđenju kao ključni argument njegove saradnje s Nemcima navođen navodni sastanak sa Rudolfom Štrekerom u Pranjanima.
„General Mihailović nije nikako želeo ma kakav dodir s Nemcima, ali je na moje navaljivanje pristao da Štreker dođe", navodi Mekdauel, koji je o nemačkoj ponudi da se predaju Amerikancima, pre nego što Rusi uđu iz Bugarske i Rumunije, obavestio centralu u Kazerti, Kairu i Vašingtonu.
- Koliko je sve bilo blizu, svedoči podatak da je komanda iz Kazerte ponudila 600 padobranaca kako bi pomogli Mihailovića da preuzme nemački ratni materijal. Dakle rat je mogao da se završi devet meseci ranije, baš kao 1918, kada je probijen Solunski front, a Jugoslaviju bi preuzela Amerika i pobednička vojska generala Mihailovića. Sve je to sprečio Čerčil, koji je zahtevao da se prekinu pregovori i da se Mekdauel izvede pred vojni sud zbog prekoračenja ovlašćenja. Zahtevao je da se pregovori nastave zajedno s Rusima i Englezima, što su Nemci odbili i nastavili da se biju narednih devet meseci - priča Zečević.
On zato tvrdi da će film oboriti i ključnu tačku optužnice protiv generala Mihailovića, jer više nema nijednog dokaza o Dražinoj navodnoj saradnji s Nemcima.
???
...Draza najodlikovaniji oficir u kraljevini 
