Драгољуб Дража Михаиловић

[Koča]

DRAŽA O CRKVI I SVEŠTENICIMA

Dražin raspis svim jedinicama, 21. februara 1944:

Sveta pravoslavna crkva učestvuje sa nama samo preko pojedinaca. Potrebno je da stupi sada u naše redove celom svojom organizacijom. Svaki korpus, po mogućstvu i brigada, treba da imaju sveštenika ili kaluđera. Njihove porodice imaju biti obezbeđene, a oni da činodejstvuju u narodu i besplatno. Svi sveštenici imaju da budu ilegalni. Pre odlaska u šumu neka to izvrše u saglasnosti sa vladikama.
U svima korpusima obeležiti značajna mesta spomen kapelama, u kojima Ravna Gora posvećuje Vidovdan. Kapele da budu brvnare pokrivene šindrom. Ponavljam brvnare pokrivene šindrom. Unutrašnji prostor osam puta 12 metara. Ikonostas od drveta sa troja vrata. Na ikonostasu okačene ikone. Glavna vrata za ulaz u crkvu sa zadnje strane, a između oltara i leve pevnice. Prema severu jedna mala vrata za izlaz posle pričešća.
Ove sponmen kapele komandati će podizati u sporazumu sa sveštenikom. Komandati će izvestiti da li imaju sveštenike po korpusima i brigadama. Sveštenici treba da odgovaraju sledećim uslovima: da nisu skloni piću i da nisu uopšte ukaljani. Pored činodejstva sveštenici imaju sledeće dužnosti: propagandu za suzbijanje psovki i nemorala, kao i za širenje trezvenosti, na organizaciji pomoći sanitetske službe, naročito preko ženske omladinske organizacije po selima, u vezi sa ravnogorskim odborima. Oni su referenti za pomoć porodicama poginulih i umrlih i vode evidenciju o ukazanoj bratskoj pomoći. Da drže moralne propovedi u crkvi i van crkve i u narodu. U trupu uzimati prvenstveno mlađe sveštenike. Njihovi zastupnici u parohijama pomagaće njihove porodice po crkvenim propisima.
O uspehu ovoga rada stalno me izveštavati. Napominjem da u narodu ima mnogo nekrštene dece, naročito u Bosni, kao i nevenčanih divljih brakova. Divlje brakove ozakoniti venčanjem.
Skrećem pažnju komandantima da je na ovaj način angažovanje crkve veoma potrebno kao vrsta naše ubedljive propagande ko smo i šta smo.

IZVOR: AVIII, ČA, K-278, reg. br. 18-1


Evo još jednog dokumenta. Draža svim jedinicama, 3. juna 1944:

Za aktiviranje verskog misionarstva svaki korpus poslaće na kurs pogodne ljude za verski rad u jedinicama i među narodom i to na svaki srez po jednoga. Osobine koje treba da imaju kandidati: da su inteligentni, sa više razreda gimnazije, da su pobožni i da hoće da propagiraju pobožnost. Na prvo mesto u obzir dolaze učitelji, profesori i bogoslovi. Kandidate uputiti tako da najdaljnje do 15. budu na terenu 1. Šumadijskog korpusa. Komandanti korpusa će angažovati da se kandidati upute bezuslovno i na vreme, a do 10. juna izvestiće o izboru Vrhovnu komandu.

Kurs je održan u manastiru Kalenić, trajao je 15 dana. Kurs je vodio jeromonah Rapajić. Tri polaznika iz Rasinskog korpusa upućena su u Istočnu Bosnu.

IZVOR: AVIII, ČA, K-278, reg. br. 18-1

 

[Koča]

DRAŽA O POLITICI

Uz pomoć Zapada brojno stanje partizana od 25.000 ljudi pod oružjem višestruko se uvećava. Draža uočava da Zapad kroz komunizam zapravo podržava Hrvate, i uopšte katolike, protiv Srba i pravoslavlja. To je bila mnogo gora opcija, jer je komunizam, kao jedna od mnogih političkih ideja, prolazna pojava, dok opredeljenje zapadnih sila za Hrvate, uprkos njihovoj podršci Hitleru, a protiv Srba, bez obzira na njihovu privrženost zapadnim demokratijama - nosi trajne posledice.
Drugim rečima, Draža je video da su, kao i na kraju Prvog svetskog rata, zapadne sile protiv osnivanja proširene srpske države, koja bi ujedinila većinu naroda, pa čak i protiv takve srpske federalne jedinice u okviru Jugoslavije. A da su, analogno tome, zapadne sile, poput Hitlerove Nemačke, zastupnici proširenja i jačanja hrvatske federalne jedinice, odnosno države. Dakle, kao što su Nemci aprila 1941. godine, na početku rata, Hrvate proglasili pobednicima, krajem 1943. godine Draža je shvatio kako i zapadne sile žele Hrvate da proglase pobednicima - na kraju rata, bez obzira što su se oni borili na suprotnoj strani.
Izbegličkoj Jugoslovenskoj vladi Draža je o ovome prvi put pisao 25. novembra 1943. godine:
''Posmatrajući sadanje događaje u zemlji mi smo mislili da engleska propaganda ne zna šta radi, jer Balkan protivno svojim interesima prepušta uticaju komunista, čije jačanje već godinu dana pomaže na našu veliku štetu. Međutim, mi sada otkrivamo da Englezi svesno i sa računom rade na formiranju hrvatskog bloka, u koji treba da uđu sve Pavelićeve ustaše i domobrani naoružani od Nemaca i sve komunističke snage koje oni naoružavaju ili pomažu da se naoružaju preko Italijana...
Ceo ovaj blok imao bi formu komunističku, ili, kako oni kažu, partizansku radi legitimacije (legitimnosti) pred Saveznicima. Mi osećamo da se ovaj blok formira i to kao blok ustaško-katoličko-hrvatsko-komunistički. Područje ovoga bloka Englezi su opredelili istočno sve do Drine, tj. potpuno u granicama Pavelićeve Hrvatske. Nas zbog toga prisiljavaju da se odreknemo svake aktivnosti na ovom Pavelićevom području.
Englezi da bi u tom uspeli traže još i više, oglašujući Crnu Goru i Sandžak kao područje komunističko, a ove dve oblasti služe im kao baza komunističkog napada na Srbiju. Pritiskaju nas još u unutrašnjosti Srbije pojedinim manjim komunističkim grupama u Srbiji koje skoro su beznačajne.
Plan je pakleni, ponavljam, pakleni. Mi ga tačno osećamo i vidimo. Sve mere protiv ovoga mi preduzimamo. Za dokaz ovoga su naše snage na zapadu sve do reke Une, ponavljam, do reke Une, Dinare i Velebita i naša akcija u Slavoniji i Slovenačkoj...''
Mobilne komunističke trupe, tj. one koje su mogle napasti četnike u Srbiji, Draža je proceljivao na 30.000 boraca - a ukupne na 60.000 - dok je kao brojno stanje svoje vojske naveo cifru od "75.000. pušaka, nažalost sa nedovoljno municije".
Za odbranu od agresije hrvatskog bloka Draža je nameravao da privuče sve Nedićeve snage, "naravno bez Nedića, Ljotića i ostalih saradnika", kao i formacije iz Crne Gore i Sandžaka koje su upravo stvarali Nemci. ,,Ali treba znati da su Nemci bolje naoružali Pavelićeve snage nego Nedićeve snage'', piše Draža, nastavljajući:
''Budite uvereni da Englezi rade svesno i sa računom. Njihova spoljna politika umiruje nas i ohrabruje, a njihova zvanična propaganda nas prosto urniše svojim napadima vešto planiranim. Međutim, kako njihova spoljna politika tako i njihova propaganda potpuno su u skladu i rade da postignu gore izloženi cilj. Nismo sigurni da oni žele Jugoslaviju, a ako je žele oni hoće da u njoj federalna hrvatsko-katolička jedinica, federalna katoličko-slovenačka jedinica, budu što veće i jače, i zato da Engleskoj budu večito zahvalne i večito potčinjene.''
Prema tome, balkanska politika Hitlerove Nemačke i Čerčilove Britanije bile su identične: ujedinjenje svih onih naroda, odnosno zemalja, neprijateljski nastrojenih prema Srbima, radi združenog napada na Srbe sa svih strana i podele srpske teritorije. Dok je Hitler to radio preko ondašnjih legalnih režima i fašističkih pokreta, Čerčil je isti plan sprovodio preko komunističkih pokreta.
Zato građanski rat, za koji je očekivao da će se tek razbuktati, Draža nije posmatrao kao rat Srba protiv Srba, već kao rat Hrvata i njihovih saveznika protiv Srba, s tim što se na hrvatskoj strani borio i izvestan broj pripadnika srpskog naroda.
Pored vojnog, Draža je novom ataku na Srbe spremao i politički odgovor. Narednih meseci on lično se, prvi put od početka rata, više posvetio političkim nego vojnim pitanjima. Umesto direktno, kao do tada, u ovom periodu jedinicama je komandovao posredno, preko načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande potpukovnika Mirka Lalatovića.

 

[Koča]

DRAŽINA FINANSIJSKA POLITIKA

Kao najveći legalni državni činovnik u zemlji, Draža je praktično bio i ministar finansija. U njegovu nadležnost spadala je nabavka novca, kao i potrošnja i kontrola potrošnje. Tokom četiri ratne godine kroz Dražine ruke prošle su ogromne sume: mereno današnjim novcem, svakako stotine miliona evra, ako ne i više.
Četnicima je novac bio neophodan jer hranu i druge stvari nisu otimali od naroda, kao što su to radili komunisti, već su sve kupovali, držeći se i po ovom pitanju srpske tradicije. Primera radi, u "Uputu za četničko ratovanje", koji je 1929. godine štampalo ministarstvo vojske i mornarice, a koji su četnici preštampali ujesen 1941. u Gornjem Milanovcu, pored ostalog piše:
Ako se četa hrani od mesnog stanovništva, mora u svojim postupcima biti veoma pažljiva, kako ono ne bi promenilo svoje prijateljsko držanje. U tom slučaju apsolutno izbegavati svako nasilje, i sve količine artikala hrane ili spremljenog jela uredno plaćati, ne žaleći čak i ako se preplati. Plaćanje vršiti gotovim novcem koji četa ima, ili novcem od prodatog plena ili najzad zamenom plena za hranu. Samo u krajnjim slučajevima pribegavati davanju rekvizicionih priznanica, koje za što kraće vreme uredno likvidirati. Ovakvim urednim postupkom plaćanja uvek će se održati simpatije stanovništva.142
Isti postupak važio je i za "neprijateljski raspoloženo stanovništvo", za koje se navodi i dodatno objašnjenje: "Nikad ne treba uzimati je (hranu) na silu, jer će to najčešće izazvati razna gonjenja, prokazivanja, itd".
Došavši na Ravnu Goru, 11. maja 1941, Draža i ostali oficiri imali su samo nešto svog ličnog novca, što su brzo potrošili za kupovinu hrane u okolnim selima. Za tešku finansijsku situaciju nepredatog dela vojske Draža je optuživao predsednika tadašnje Jugoslovenske vlade, generala Dušana Simovića. U raspisu svim komandantima od 26. februara 1944, povodom jednog Simovićevog govora preko radio Londona u korist komunista, Draža je pored ostalog pisao: "Simović je u vratolomnom bekstvu zaboravio da spase zlato Narodne banke i novčane rezerve za vođenje rata, što su sve Nemci i Italijani zaplenili."143
Kao što smo videli, prvu veliku sumu novca, od dva miliona funti u zlatu, četnicima su poslali Englezi, preko kapetana Bila Hadsona. Međutim, Hadson je sav ovaj novac proneverio. Englezi su slali novac sve do jeseni 1943. godine, uglavnom tzv. afričke lire, zaplenjene od Italijana. Ovaj novac Italijani su štampali specijalno za svoje trupe u Africi, pa su se četnici dovijali kako su znali i umeli da ga zamene.
Poslate funte, kao i naoružanje, Englezi su koristili u pokušaju da pridobiju pojedine komandante protiv Draže. Najviše funti direktno su poslali majoru Dragutinu Keseroviću, komandantu Rasinskog korpusa, kao i majoru Radoslavu Đuriću, komandantu Južne Srbije. Kod Keserovića su pogrešili u proceni, ali ne i kod Đurića.
Ne može se pouzdano reći da li su novac poslat četnicima Englezi uzimali od Jugoslovenske vlade, koja je koristila devize sa predratnih inostranih računa, ili su slali sopstvena sredstva. Vlada je, međutim, svojim kanalima isplaćivala četnicima velike svote novca, na razne načine. Obično su korišćene međunarodne banke, koje su radile i pod okupacijom, a posao su obavljali ilegalci. Primera radi, 17. avgusta 1942. godine, beogradskom obaveštajcu pod šifrom Ulman (Luka Špartalj), Draža piše: Još nisam dobio odgovor od vlade za deponovanje dolara. Ponovo sam ga tražio. Slušajte radio London u 8 i 45. Lozinka za Vas da je usvojeno za sumu od tri miliona biće: "Ujak Slavko pozdravlja sestrića". Depešom izvestiću Vas gde je deponovanje izvršeno.144
Obaveštenje je stiglo 9. septembra: "Ime banke je The Chase National Bank."145
Uputstva kapetanu Zvonimiru Vučkoviću, od 13. decembra iste godine, o podizanju nove uplate, izgledala su ovako:
Poručeno mi je od naše vlade da mi stoje na raspoloženju dva miliona i pet stotina hiljada dinara kod nekog Maksimovića, a kome treba da se obrati Franc, ponavljam Franc. Franc ima da kaže sledeću ugovorenu rečenicu: "Novac se nalazi kod Jovana Belića za rudnik boksita". Pošto je Franc uhapšen ovo neka odmah izvrši Lorenc, ponavljam Lorenc.
Novac je već izvučen iz banke pod izgovorom boksita. Čim taj novac dobijete predajte ga na čuvanje tamo gde smo nas trojica dobili bele džempere. Sa njima ugovoriti da ga izdaju samo na Vaše cedulje koje imaju specijalne znakove, a Vi ćete ga izdavati po mome naređenju.146
Franc je inženjer Jovan Gašić, a Lorenc inženjer Petar Milićević. Sledećeg dana Draža je preko Vučkovića pisao Milićeviću da se javi Ulmanu, s lozinkom "Poslao me čika Lovro", obaveštavajući ga da je Ulman "njegov poznanik Luka", tj. Luka Špartalj. (Špartalj je i lično bio veliki finansijer pokreta: imao je fabriku u Ulici Vojvode Mišića.)
Dražini ljudi dobijali su novac i od legalizovanih oficira, kao i od nedićevaca koji su radili za njih. Među ovima, najviše novca poslao je major Milan Kalabić. Do novca se stizalo i ratnim plenom, kao i pod raznim drugim okolnostima. Tako, 8. jula 1942. godine, poručnik Pavle Simić, šef Centra veze Istaknutog dela Vrhovne komande, izveštava Dražu da je od komandira Banjske čete Dike Pešića saznao kako su kod sela Dobroselica na Zlatiboru deca pronašla rupu u kojoj je bilo skriveno 16 sanduka metalnog novca. Reč je o delu novca koji su komunisti minule jeseni opljačkali u Užicu, a prilikom bekstva nisu uspeli da ga ponesu. "Seljaci jedan deo razgrabili a ostatak od 6-8 sanduka zaplenjen je od strane Zlatiborske brigade", pisao je Simić. Bili su to srebrnjaci od po 20 dinara, koji su u tom kraju postali najtraženije platežno sredstvo. Naročito su ih tražili Italijani iz garnizona u Priboju, nudeći 17 lira za jedan srebrnjak.147
Na slobodnoj teritoriji u Istočnoj Bosni, a na predlog potpukovnika Zaharija Ostojića, četnici su dolazili do novca prodajom drvne građe. Draža je odobrio Ostojićevu ideju u radiogramu potpukovniku Lalatoviću od 3. marta 1944. godine:
Ostojić može da prodaje oborenu šumu da bi došao do novca i žita, da bi ishranio izbeglice. Neka Ostojić konsultuje stručnjake.148
U to vreme više nije bilo finansijske pomoći od Engleza, a uskoro ni od Jugoslovenske vlade. Glavni izvor prihoda postaju prilozi bogatih građana, svesnih da će im komunisti, ako pobede, oduzeti sve. Zapravo, oni su davali priloge još od 1941. godine, ali su, kako je opasnost od komunizma rasla, davali sve više i više. Sem dobrovoljnih priloga - trgovcima, industrijalcima, bankarima i drugim dobrostojećim građanima - nametana je obaveza davanja za pokret. Primera radi, radiogramom od 11. marta 1944. Draža poručuje kapetanu Marku Muzikraviću, komandantu 1.šumadijskog korpusa, da što više "iskoristi fabriku Stefanovića" u Kragujevcu.149 (Bila je to velika fabrika hrane: prva u zemlji je proizvodila konzerve.) A Buda Švabić, zadužen za finansije u Kosmajskom korpusu, 9. februara 1944. poslao je sledeći izveštaj Vrhovnoj komandi:
Mladenovcu sam razrezao 20 miliona. Ostvareno u prvoj rati 10. Sem ovoga udaren razrez na srez Kosmajski i Mladenovački, već je delimično i ostvaren. Para ovoliko korpusu ne treba. Pratiće za Vas. Pozdrav Buda Švabić.150
Jedna od mnogih grupa za sakupljanje i davanje priloga zvala se "Bosanska grupe finansijera". Reč je o imućnim Srbima poreklom iz Bosne, koji su živeli u Beogradu. "Bosanska grupa finansijera nudi novac", pisao je Draža 17. avgusta 1942. inženjeru Dragomiru Tomaševiću, jednom od beogradskih ilegalaca. Naredio mu je da novac uzima Luka Špartalj i da uredno daje priznanice.151
U Beogradu je i inače sakupljano najviše novca. Jedan od centara za sakupljanje priloga vodio je ilegalac Dragoljub Lazić, apotekar, pre rata član Glavnog odbora Demokratske stranke. Proleća 1943. godine dr Živko Topalović posetio je Lazića u njegovoj apoteci u Ulici kralja Milana. "Svako jutro kad otvorim radnju pitam se: da li će danas upasti ili nemačka ili Nedićeva policija", rekao je Lazić Topaloviću, nastavljajući:
Pitaćeš sigurno: kako je moguće prikupljati finansijska sredstva a da se čovek ne otkrije; To ja postižem mrežom poverenika. Ja sam u ličnom dodiru samo sa nekolicinom velikih priložnika. Sitnije priloge sabiraju poverenici koje određuje komandant Beograda. Svaki poverenik sam izbira lica sa kojima želi da bude u vezi, i u koja ima poverenja. Priloge meni donosi određeno vojno lice. Svi zapisi sa imenima priloženika i sumama sabranog novca odmah se po saopštavanju spaljuju. Ja vodim zapise naročitim znacima i ti se moji zapisi zakopavaju. Možda ih niko nikad više neće videti. Mogu ti reći da sav sitniji poslovni svet u Beogradu vrlo rado daje priloge za pokret otpora. Ima tu i nekoliko većih poslovnih ljudi, ali je odbio Vlada Ilić koji radi velike poslove za Nedićevu vojsku i hoće da bude lojalan Nediću.152
U Dražinom raspisu svima od 3. marta 1944. navedeno je nekoliko privatnih firmi koje su davale materijal, pre svega tekstil za uniforme, direktno Vrhovnoj komandi:
Poverljivo za sve komandante korpusa. Nemojte slati svoje kurire u fabriku Jovanovića i Petrovića - Grdelica, Mike Stankovića i sina u Leskovcu i Vlade Teokarevića u Paraćinu. Ove fabrike davaće materijal samo ovlašćenom licu sa Čičinim potpisom. Primljeni materijal ravnomerno će se deliti onima kojima je najpotrebniji.153
Na osnovu depeše generala Svetislava Đukića Draži od 22. februara 1944. godine i Dražinog odgovora preko potpukovnika Lalatovića od 6. marta, vidi se da je "Firma Puharević" davala Vrhovnoj komandi po više miliona dinara mesečno.154
Finansijske potrebe jedne jedinice pogledaćemo na primeru Rasinskog korpusa. Do jula 1942. godine ova jedinica - tada sa oko 1.000 ljudi - snalazila se sama. Kako, opisao je major Dragutin Keserović radiogramom od 11. jula:

 

[Koča]

U vezi Vaše depeše od 11. jula potrebe ovog odreda za jedan mesec su sledeće: za ishranu, izuzev mesa koje se u poslednje vreme uzima na priznanicu, 400.000 dinara. Za odelo, obuću i pomoć siromašnim porodicama izginulih na Kruševcu i Kraljevu, pomoć siromašnim oficirima i vojnicima koji su sa službom u odredu, na kurirsku i obaveštajnu službu mesečno oko 200.000 dinara. No pošto ne raspolažem sa dovoljnom sumom novaca to je ishrana slaba, a pomoć minimalna. Porodice koje treba pomoći mnogo se pate. Vojnici su skoro ostali bez odela. Obućom ih nekako snabdevam i do sada sam utrošio samo na obuću oko pola miliona dinara. Zbog toga za proteklu godinu mesečni izdaci za ovaj odred bili su prosečno 200.000 dinara. Brojno stanje ljudstva svakog dana se povećava. Žito kao i ostale potrebe skupo je. Izdaci se svakog dana povećavaju a novac se vrlo teško nabavlja iz naroda (prilozi - prim. aut) i to u malim sumama. Stoga molim da se odred kreditira od strane Vrhovne komande, kako bi se izbegla zaduženja o kojima je bilo reči u Vašoj depeši. Knjigu primanja i izdavanja uredno vodim.155
U vezi zaduživanja Draža je pisao Keseroviću prethodnog dana:
Težnja mi je da izbegavam zaduživanje i da Vam dam dovoljne sume za izdržavanje.
Verujem u Vašu čestitost da ćete uzimati iz naroda samo onoliko koliko je stvarno potrebno. Molim Vas da se knjige uredno vode o primanju i izdavanju.156
Ako ne prvi, ovo je bio jedan od prvih slučajeva da je Draža odobrio uzimanje novca, ili robe, na priznanice, koje bi posle rata država isplatila. Nešto kasnije, 16. avgusta, on je pisao majoru Aleksandru Mihajloviću:
Odobravam da Vukojičić može dati 200.000 dinara za Radojevića. Ubuduće svaku pozajmicu moram odobriti, a dozvoljavam je.157
Poručnik Predrag Raković, komandant 2. ravnogorskog korpusa, 19. novembra iste godine dobio je sledeće naređenje:
Odobravam da od ljudi uzmete na priznanicu 500.000 dinara. To je najbolji način da ljudi spasu novac, jer Nedićeve banknote neće vredeti ništa.158
Drugim rečima, Dražin plan bio je da građani daju četnicima novac dok ga inflacija nije obezvredila, a da ga posle rata od države naplate u pravoj vrednosti. Takođe, on je poručivao da Nedićevi dinari po oslobođenju neće važiti. "Vlada me ovlastila za sva zaduženja u zemljlji", obavestio je Draža 17. avgusta 1942. Luku Špartalja, a svakako i druge koje je trebalo.159
U arhivu ima mnogo dokumenata o isplatama pojedinim jedinicama. Evo nekih primera iz leta 1942. godine.
Major Zaharije Ostojić izvestio je majora Petra Baćovića 29. jula:
Šaljemo ti milion lira da se upotrebe za odrede, odeću obuću i stvaranje magacina hrane na tvojoj zoni. Ova suma nije za kupovinu dogovorenu sa Jevđevićem.160
Istog dana 300.000 lira poslato je pukovniku Baji Stanišiću za Nikšićki i Bokokotorski srez, a majoru Gojniću 400.000 lira "za potrebe odreda na teritoriji data ti četiri sreza".

"Treba nabaviti hranu, obuću i odeću i stvarati magacine hrane za docnije", stajalo je u ovim depešama.161
Iz depeše majora Ostojića komandantima u dolini Lima, Kajanoviđu, Tomiću i Krivokapiću, od 30. jula, vidi se da je kapetan Pavle Đurišić dobio veće suma novca da bi finansirao te jedinice.162
"Benito, predaj Ljutici 30 napoleona", pisao je Draža potporučniku Milutinu Jankoviću 1. avgusta 1942. godine. Ljutica je poručnik David Simović, komandant Dragačevske brigade. Njega Draža istovremeno obaveštava da će mu Janković uručiti 30 zlatnika.163
Toga dana Draža je naredio Jankoviću da potpukovniku Dragoslavu Pavloviću iz Vrhovne komande preda 200 zlatnika (trebalo je da mu preda ranije, ali Pavlović je negde ležao bolestan).
Major Žarko Todorović dobio je novac za beogradske ilegalce, a najavljena mu je pošiljka i za rad u Vojvodini. Majoru Radoslavu Đuriću Draža 6. avgusta piše da kuriri kasne zbog okupatorskih potera, nastavljajući:
Izdao sam nalog da im se isplati prvih 200 komada, a kroz 10 dana sleduje još 500. Pozajmite novac dok ne stigne. Finansirajte i Reljićevu oblast.164
Oblast kapetana Milenka Reljića bila je niški kraj. Istog dana Draža je pisao majoru Dragoslavu Račiću:
Pošaljite sigurne kurire za novac. 300 napoleona predaće Vam poručnik Manić. Kuriri da se jave kroz deset dana, Arseniju Drobnjaku u selo Glumač kod Požege. Lozinka za Manića: Dolazim sa Majevice. Finansirajte Majevicu i svoje odrede. Čiča.165
I major Keserović je dobio radiogram da kroz deset dana pošalje sigurne kurire kod poručnika Bore Manića, za 200 napoleona, sa lozinkom: "Dolazim sa Goča".166
Takođe istog dana, 6. avgusta, Draža je pisao majoru Karlu Novaku, svom najpoverljivijem oficiru u Sloveniji:
Naredio sam da Vam se pošalje pet miliona lira na Vas ili preko Vlajka, ako niste u mestu. Taj novac dolazi sa strane.167
Vlajko je šifra pukovnika Vladimira Vaudžnika, u ovo doba vršioca dužnosti komandanta Slovenije.
Šestog avgusta depešu o novcu Draža je poslao i Dragiši Vasiću: da će ga snabdevati poručnik Manić, a po potrebi i kapetan Zvonko Vučković.168
Sem finansiranja jedinica, postojao je običaj da se najboljim četnicima dodeljuje po jedna zlatna funta, kao poklon od kralja. Evo kako je poručnik Predrag Raković raspodelio 200 zlatnih funti dobijenih za ovu namenu, prema radiogramu Draži od 15. februara 1943. godine:
Funte sam raspodelio ovako: 25 Ljubićkoj brigadi, 10 Trnavskoj i po 10 svakoj Žičkoj brigadi. Pitanje rukovanja i raspodele novca je vrlo škakljivo. U minulim borbama hiljade četnika se pokazalo heroji. Ne znam da li pre da podelim junacima Žičanima kojima je sve pogorelo i poubijano a oni su i dalje ostali u našim redovima ili Ljubićanima koji su se hrabro borili i pod mojom komandom i zaslužuju najviša odlikovanja. Za sve nema. Sada je teško izabrati 200 najzaslužnijih četnika iz tri sreza. Ako dam jednom, drugi njemu ravan se ljuti i gotov je na najgore.
Podelu funti rešio sam tako što svaki onaj koji izvrši neki teži zadatak dobiven od svog starešine, dobije funtu. Dalje, vršim nabavku obuće i delim najsiromašnijim četnicima. Preduzimam sve da nabavim automatsko oružje od neprijatelja, a ako to uspe, dodeliću ga četi te će tako više ljudi biti zadovoljni. Ako ovo nije zgodan način, za utrošak funti, molim Vas da precizirate kome da se da kao i koliko kojoj brigadi ovog korpusa, pošto to niste naznačili kada ste mi poslali zlato.169
Komandanti su imali naredbu da najpre troše dinare, pa devize i na kraju zlato. Primera radi, bilans Komande Srbije za februar 1944. godine, prema radiogramu generala Trifunovića od 3. marta, izgledao je ovako:
Dinara ostalo od prošlog meseca 450.000, primljeno u toku meseca 575.000. Utrošeno u toku meseca 725.000, a ostalo 300.000. Zlato i dolari nepromenjeni. Kapetan Supić.170
Dokumenta pružaju obilje podataka o tome na šta je novac trošen. Najveći izdatak predstavljala je kupovina hrane za vojsku. Svaki korpus kupovao je za sebe, a Vrhovna komanda je pomagala koliko je mogla. "Detaljnije objasnite mogućnost nabavke namirnica preko seoskih zadruga", pisao je, primera radi, Draža potpukovniku Dragoslavu Pavloviću 29. juna 1942. godine.171 A 18. avgusta iste godine on daje detaljno uputstvo kapetanu Dragoslavu Račiću:
U Bogatiću Vasilije Videnović, referent ministarstva ishrane, ostavlja žito po opštinama. Javiće nam imena domaćina i opština. Vodite o ovome računa i stupite sa njim po mogućstvu u vezu da bismo ovo žito otkupili za naše potrebe. Javite o cenama. Dalje ću narediti. Pozdrav Čiča.172
Videnović je, u ime Nedićeve vlade, bio zadužen za otkup žita, a tajno je radio za četnike. "Pitajte Videnovića koje su cene žita", pisao je Draža istog dana majoru Aleksandru Mihajloviću, koji je, kako izgleda, stupio u vezu sa Videnovićem u Beogradu.173
Velike sume isplaćene su za ishranu izbeglica i siromašnog stanovništva, za staranje o porodicama palih četnika, itd, o čemu će više reči biti kasnije, u poglavlju "Socijalna politika".
Draža nije štedeo kada je trebalo platiti za otkup četnika palih u ruke Nemaca i ljotićevaca. Potonji su, kao što smo ranije videli, pravili "posao" od hapšenja Dražinih pristalica, tražeći novac za njihovo oslobađanje.
Majoru Petroniju Nikoliću, komandantu Posavskog sreza (ili potporučniku Miodragu Kojiću, komandantu Posavske brigade, koji je imao istu šifru, "Peter"), Draža 7. novembra 1942. godine piše:
Poručite Voji Laziću da preduzme sve da se oslobodi br. 506 (inženjer Dragomir Tomašević, beogradski ilegalac - prim. aut). Odobravam sumu od 300.000 dinara za njegovo oslobađanje. Ako možete da ga oslobodite pozajmite ove pare a ja ću odmah vratiti, a ako ne možete pozajmiti pošaljite odmah kurira preko poručnika Vasića, srez Žički, i da se preko njega javi Doktoru Onji, upravo Dronji ili Ditrihu (šifre generala Trifunovića - prim. aut). Žurite sa time. Ne sme se gubiti vreme. Taj nam čovek treba, ali posle toga možda je najbolje da izbegne Vama.174
"Gledajte da na svaki način izvučete br. 506. Dajte koliko god treba da ga izvučemo", pisao je Draža 25. novembra majoru Žarku Todoroviću. A sutradan se obratio i generalu Trifunoviću: "Neka pokušaju da spasu novcem broj 506. Novac za njega neću žaliti."175
Svi pokušaji ostali su neuspešni. Nemci su streljali Tomaševića 19. aprila 1943. na Jajincima. Uskoro su streljali i Voju Lazića, najpoznatijeg predratnog lidera Zemljoradničke stranke, kome se Draža najpre obratio za pokušaj spašavanja Tomaševića. U to vreme ubijen je i inženjer Luka Špartalj, prilikom saslušanja u Gestapou.176

 

[Koča]

O jednoj uspešnoj akciji Dražu je izvestio kapetan Nikola Kalabić, 17. februara 1943:
Pomoću zlata koje sam dao, Nešku glava spašena. Upućen u Nemačku u lager. Isto sam dao i Ajdačiću 15 zlatnika za kap. Rajkovića, koji je takođe trebao biti streljan.177
Zapravo, ni poručnik Neško Nedić, komandant Valjevskog korpusa, kao ni kapetan Bora Rajković, komandant Crnogorske brigade, nisu bili odvedeni u Nemačku. Ostavljeni su u logoru na Banjici, odakle je Nedić uspeo da pobegne 6. oktobra. Drugim rečima, zahvaljujući zlatu oni nisu streljani, već su ostavljeni u zatvoru.
Kapetanu Mihailu Stojadinoviću, komandantu radiotelegrafske škole pri Vrhovnoj komandi, Draža je po ovim pitanjima, 14. novembra 1943, pisao:
U pogledu novca kod popadije, taj novac predaće se jednom mojem kuriru pošto je on hitno potreban. Na taj novac nemojte računati, jer tu kurir ima da pokuša spasavanje drugih naših ljudi sa tim novcem. Narediću da Vam se isplati 1.000.000 dinara iz centralne kase, odakle ste i dosad primali, ali trebali ste da pokušate da dobijete i pozajmice.178
Draža nije štedeo ni na radionice za izradu oružja. Kada je 21. avgusta 1942. kapetan Simeon Ocokoljić izvestio o osnivawu prve radionice, dobio je sledeći odgovor:
Sa zadovoljstvom primio izveštaj o obrazovanju oružnog zavoda kod vas. Pozdravite tehničko osoblje. Sa svoje strane daću potrebne sume da što bolje radi, samo javite koliki je predračun. Vodite računa o skrivanju i sigurnosti zavoda. Izradu bombi i bacača požurite.179
Moral nemačkih vojnika već je bio pao toliko da su počeli da rasprodaju oružje. O tome je prvi izvestio major Radoslav Đurić, 23. avgusta 1942. godine:
Ima mogućnosti da se oružje kupuje od Nemaca. Javite da li se raspolaže novcem za tu svrhu. Mašingever sa 500 metaka košta 7.000 dinara.180
Draža je odgovorio sutradan:
Kupujte oružje pošto bilo, sredstva imamo za to. Ponavljam kupujte oružje.181
Naredbu svim jedinicama da kupuju oružje i municiju od neprijatelja Draža je poslao 20. januara 1944. godine:
Potrebno je da se organizuju sposobne grupe, prvo za kupovinu oružja i municije od okupatora: Nemaca i Bugara. Oni koji su blizu rumunske granice od Rumuna i Mađara...182
Kako je kupovina funkcionisala u praksi, videćemo na osnovu jednog primera iz Smederevskog korpusa. Kapetan Miodrag Radovanović, komandant 1. jaseničke brigade, 6. avgusta 1944. godine piše komandantu Jaseničkog sreza:
U vezi odobrenja i naređenja komandanta Smederevskog korpusa, dostavljam Vam priznanicu na nepopunjenu sumu novca iz razloga što ne znam čime raspolažete, s tim da ovom štabu pošaljete po donosiocu priznanice i uputnog akta bar 600.000 dinara i u priznanicu upišete i zadužite ovaj štab. Ova suma novca nije dovoljna za nabavku oružja koje je već kaparisano u Beogradu, ali ako nema više pošaljite koliko imate.183
Komandant sreza je kapetanu Radovanoviću odgovorio: "Dragi moj Čedo, šaljem ti po Sveti Radojeviću 200.000 dinara. Budi za ovo vreme sa ovim zadovoljan. Pozdrav, tvoj Cvetko."184
Kao i hranu i oružje, sve jedinice su kupovale i odeću i obuću, dok je Vrhovna komanda koordinisala njihov rad. I ovde se kao najkorisniji pokazao komandant beogradskih ilegalaca, major Aleksandar Mihajlović. U raspisu svim komandantima od 4. januara 1944. godine Draža piše kako Mihajlovi'ć "može organizovati nabavku veće količine odela". Isplata i isporuka robe trebalo je da se obave preko kapetana Nikole Kalabića. Novim raspisom, od 13. januara, Draža daje detaljnije podatke:
Major Saša Mihajlović može nabaviti u većoj količini džempere po 500 dinara, ćebadi po 3.000 dinara, platna za veš sto dinara metar, čoju za odela 800 dinara metar, vunene čarape 200 dinara par. Komandanti korpusa neka se obrate Saši Mihajloviću za nabavke, ali u isto vreme da pošalju novac za ono što žele da kupe. Bez novca da ne šalju nikoga.185
Dok su komunisti čitali Staljinove brošure, četnici su čitali srpske narodne pesme. O jednoj kupovini ovih knjiga Draža je pisao kapetanu Zvonimiru Vučkoviću, 25. avgusta 1942:
Poručite Bojčeviću da od kupljenih kompleta narodnih pesama podeli po jedan komplet Vašoj brigadi i svima susednim brigadama, dokle god možete da dobacite. Ovaj materijal da se koristi za čitanje i propagandu.186
Mnogo novca odlazilo je za izdržavanje stručnog osoblja i njihovih porodica. Tražeći nove profesionalne radiotelegrafiste, zaposlene u poštama, Draža 3. septembra 1942. piše inženjeru Tomaševiću: "Porodice ćemo im dovoljno materijalno obezbediti, a ako su momci platićemo dovoljne sume za njihove stanove po varošima".187
Istog dana, preko radio stanice kapetana Vučkovića Draža je pisao kapetanu Branku Jovanoviću, načelniku štaba 2. beogradskog korpusa, u vezi angažovanja sudija: "Javljajte se češće, pozdravite sudije i upotrebite ih za propagandu sada. Vodimo računa o njima, ako hoće mogu i sada u šumu. Njihove porodice prihvatili bi. Novaca imam."188
Četnici su se starali i o porodicama angažovanih lekara. Primera radi, 5. septembra 1942. Draža je pisao poručniku Davidu Simoviću: "Izvestiti suprugu našega lekara Tibora da joj je suprug kod nas i da je pozdravlja. Pomognite je novčano redovno, ona je lekar i upotrebite je."189
Dvanaestog juna 1943. godine Draža je naredio da svaki korpus mora imati svog lekara, koji će se brinuti o ranjenicima i bolesnicima, a u slobodno vreme i o civilima. Lekar je morao biti stalno sa jedinicom. "Porodicu mu materijalno obezbediti", stajalo je na kraju naredbe.190
Redovnu mesečnu pomoć dobijale su i porodice mornara poslatih krajem 1943. godine radi preuzimawa brodova odrobljenih po kapitulaciji Italije. Draža je ovo naredio majoru Aleksandru Mihajloviću 26. novembra.191
Rečenicu "Novac za ovo ne žaliti" Draža je naročito ponavljao uz naredbe za izvođenje sabotaža i diverzija na železnicama, tokom Bitke za Afriku krajem 1942. i početkom 1943. godine. Naredbe u tom smislu izdavao je 10 novembra 1942. inženjeru Petru Milićeviću, kapetanima Zvonku Vučkoviću, Aleksandru Mihajloviću i Simeonu Ocokoljiću, 13. novembra generalu Miroslavu Trifunoviću i majoru Radoslavu Đuriću, itd.192
Kao što smo videli, zbog velikog broja neprijatelja vojna akcija radi zaštite naroda nije bila moguća na svim stranama. Za sprečavanje zločina Bugara i Albanaca Draža se opredelio za diplomatiju, šireći parolu o Balkanskoj uniji, raznim oblicima savezništava, i sl. Sve to je podrazumevalo davanje ogromnih svota novca uticajnim Bugarima i Albancima. "Materijalna sredstva ne žalite", pisao je Draža kapetanu Ocokoljiću 1. avgusta 1942, uz naredbu da "na svaki način" uspostavi vezu sa Bugarima "u oblasti Vidina i Belogradžila".193

 

[Koča]

"Stavićemo novčana sredstva na raspoloženje, ali ne Asenu (Stamboliskom) nego nekom drugom koji je pametniji", stoji u Dražinoj naredbi majoru Đuriću od 21. avgusta.194
"Za rad u Bugarskoj dobićete poseban veliki kredit", naređivao je Draža Ocokoljiću 28. avgusta."Kredit za rad u Bugarskoj daću veliki", pisao je Đuriću istog dana.195
Veze sa Bugarima korišćene su i za kupovinu sanitetskog materijala, što vidimo iz Dražinog radiograma majoru Đuriću od 15. septembra 1942. godine:
U Leksovcu treba uhvatiti vezu sa bugarskim sanitetskim majorom pod imenom Mihail Karanamčev i njegovim drugom Dumitrovom. Nudi nam sanitetski materijal. Preko njega pokušajte dublju vezu za naš rad u Bugarskoj. Naš čovek neka mu se javi sa lozinkom Apis, ponavljam Apis, a on će našem čoveku odgovoriti sa Mars, ponavljam Mars... Naš čovek neka ga izvesti da naša vlada ima veze sa Kostom Todorovom i Georgi Dimitrovom.196
Pored svega ovoga, novac je trošen na izdavanje velikog broja listova (preko 120), na kancelarijski materijal za štabove, sitnice poput izrade pečata, ili prosto na razne zgode i nezgode. Tako, Draža je 8. marta 1943. godine pisao majoru Keseroviću:
Konj koga je dojahao Slijepčević uginuo je. Izdajte priznanicu ili ga isplatite na račun države, pošto je uginuo na službenom putu.197
Bilo je dosta primera časnog odnosa prema finansijskom pitanju, kao što je Keserovićeva depeša Draži od 8. jula 1942. godine:
Ja se sa mojim junacima nalazim već godinu dana u našim slobodnim planinama. Borimo se sa mnogo poteškoća, a najveće su materijalno snabdevanje. Veliki broj vojnika zahteva velike izdatke i potreban novac...
Ne tražim ništa, nikakvu slavu niti nagradu. Za mene će biti najveća nagrada kada od sebe dam sve što mogu. Za mene je najveća nagrada da se izbori sloboda...198
A bilo je i negativnih primera, poput kapetana Spasoja Popovića, koga je Keserović smenio kao "nesposobnog" i "sabotera". Popović je "nagovarao vojnike da pođu sa njim u kosovske korpuse gde se dobija više novca. Mi ne ratujemo za novac, udobnost i bogatstvo, već kroz muke za kralja, čast i Otadžbinu", pisao je Keserović 8. jula 1942.199
Kontrola finansija bila je otežana pre svega zbog činjenice što ilegalci nisu mogli da vode poslovne knjige kako treba. Apotekar Dragoljub Lazić svedočio je o ovome dr Živku Topaloviću, proleća 1943:
Ja nosim ogromnu odgovornost, a ne znam kuda novac ide. Ja treba da ga uputim po naredbama komandanta Beograda. Moja je dužnost da ga saberem. Ovaj sistem nije loš da bi se održala tajna. Uistinu do danas ništa nije otkriveno, ni ko daje novac, ni ko ga sabira, ali zato mi ne znamo kud se "deva car Nemanje blago". Tu skoro mi je jedan veliki trgovac rekao: "Ja više ne dam ništa. Hoću da mi Draža da priznanicu na milione koje sam dao. Neću da ih po Beogradu troše ***** i đidije". Svet vidi kako oficiri lepo žive i veruje da oni troše i ovaj novac na svoj luksuz.200
Iz Dražinih radiograma majoru Đuriću i kapetanu Račiću od 1. avgusta 1942. godine vidi se da su Botićevi zemljoradnici u Istočnoj Bosni zloupotrebljavali novac Finansijske grupe za Bosnu. Zato je Draža naređivao: "Finansijskoj grupi za Bosnu skrenuti pažnju da ću priznati samo onaj novac koji bude predat centralnoj kasi i licu koje samo ja odredim".201
Draža je sumnjao da ima zloupotreba i sa novcem koji je sakupljao Hercegovački odbor. Generalu Trifunoviću on 17. novembra 1942. piše:
Na čelu Hercegovačkog odbora u Beogradu je profesor Boško Zečević, ulica Crvenog krsta, i Rade Zirojević, knjižar, Kralja Milana 7. Proveri koliko je novca ovaj odbor poslao po Aleksi Kovačeviću kao i po svima drugima. Postoji sumnja da ima pronevere. Ubuduće da novac šalju samo preko komandanta trupe u Hercegovini majora Baćovića.202
Prva poternica zbog krađe bila je raspisana 7. novembra 1942, za trojicom podoficira "koji su pobegli sa zlatom oduzetim od Brane", kako je pisao Draža poručniku Davidu Simoviću, komandantu Dragačevske brigade. Reč je o kapetanu Brani Petroviću, tada komandantu Javorskog korpusa.203
Najveći manjak za koji se zna prijavio je blagajnik Mlavskog korpusa poručnik Milija Poledica, i to 250 zlatnih funti (napoleona), što je iznosilo više od dva miliona nedićevskih dinara. Nisu jasne okolnosti gubitka novca, ali kapetan Ocokoljić je smatrao da Poledica nije kriv, tražeći da se manjak otpiše. Draža je, međutim, 29. novembra 1942. odgovorio:
Ja ovu sumu stavljam na teret svih vas. Tako se ne rukuje novcem. Po ovome povesti najopsežniju istragu. Mi u pogledu poštenja i rukovanja državnom imovinom imamo da služimo za primer celom narodu, nasuprot nepoštenju koje je kod nas vladalo.204
Ocokoljić je ostajao pri svome, pa mu je Draža 17. decembra pisao:
Ja sam dužan da pred narodom položim račun o svakoj pari koja se potroši. To tražim od svih svojih saradnika do poslednjeg odgovornog činioca. U tome pogledu mi moramo biti svetitelji. Ako ima žena koje se po Beogradu razmeću zlatom, ja im sigurno nisam dao, a od Vas tražim da ih pronađete. Istragu ću narediti za svaki slučj kad mi se prijavi.
Zlata u narodu ima, to znam, jer smo ga menjali za banknote, ali pronevere ću goniti bez milosti. U novoj Jugoslaviji biće smrtna kazna za one koji kradu državu. Čudi me da mi Vi tražite da prosto otpišem 250 napoleona. Naređujem po ovome najstrožiju istragu, da se utvrdi zašo i kako je ovaj novac u vrednosti preko dva miliona dinara izgubljen.205
U to vreme bila je raspisana poternica i za jednim oficirom koji je proneverio novac, poručikom Ratkom Popovićm. Avgusta meseca Draža je poslao Popović u 2. kosovski korpus, sa zadatkom da osnuje leteću brigadu. Za put mu je dao pet zlatnika i 1.000 lira, a za 2. kosovski korpus još 100 zlatnika. Kako se Popović nije javljo četiri meseca, Draža je 1. decembra raspisao poternicu za njm i poslao je svim radio stanicama. Sa konkretnim podacima najpre se javio major Radoslav Đuri'ć 14. decembra:"poručiku Ratku Popović koji je utajio novac Kosovskog korpusa dobiven podatak da je pre deset dana otišo iz Niš u pravcu Kuršumlije".206
Tog meseca Draža je naredio osnivanja organa finansijske kontrole. Za Srbiju, naredbu je dobio general Trifunović 16. decembra:
Potrebno je da naši računoispitači obiđu naše komandante i pregledaju im novčne knjige. Za Srbiju ćeš ti organizovati. Bojim se da ima zloupotreba. Računoispitač bi tebi dostavili koja su zaduženja našli i na kakve ciljeve su vršena razduženja. Ti bi me posle toga izvestio u izvodu. Ima zlata kod sumnjivih žena, a Boga mi i kod onih koje nisu sumnjive, već legalne.207
Kada je finansiranje od Engleza i Jugoslovenske vlade prešlo na domaće izvore, pojavile su se nove nevolje. Draža je sve komandante upozorio 5. decemra 1943, a potom i 18. decembra. Ovo drugo upozorenje glasi:
U pozajmicama koje se uzimaju od imućnijih građana nastao je pravi haos. Naređujem da pozajmice mogu učiniti samo komandanti korpusa i samo izuzetno po ovlašćenju komandanata korpusa i komandanti brigada. Niže starešine ne smeju uzimati novac na pozajmicu. Pozajmice da se uzimaju na dostojan način. Niti pretnje sa pismima, niti prošnje. Oni koji novac daju na zajam daju ga državi i to daju sadašnji novac, koji sutra neće važiti, da bi dobili novac koji važi.208
Svega četiri dana kasnije, Draža šalje i raspis svima:
U Beograd stiže svakog dana mnogo ovlašćenih lica koja traže novac na priznanicu. Mnogi probisveti ovo koriste i lažnim ispravama iznuđavaju novac. Mnoga takozvana ovlašćena lica prete usmeno ili šalju preteća pisma. Stvara se velika zabuna, negodovanje, veliko osuđivanje da se novac prikuplja na takav način.
U pogledu novčanih sredstava starešine će na prvom mestu iskorišćavati svoje oblasti, a za slučaj da žele da novac prikupe i sa druge teritorije, neka se starešine obrate meni pa ću im ja naređivati kome da se obrate za posredovanje.209
Ipak, i dalje je bilo zloupotreba, što vidimo iz Dražinog raspisa svima od 20. januara 1944. godine:da prikupljanjem novca dešavaju se skandalozne stvari. U nekim mestima šalju se ucenjivačka pisma i u njima se traže dobrovoljni prilozi. U isto vreme napominje se da je najmanji dobrovoljni prilog 200.000 dinara. Jedan seljak došao je sa džakom kukuruza da ga proda i glasno je govorio da mora prodati žito da bi odgovorio našim traženjima. U jednoj varoši jedan (je prodao - prim. aut) kuću da bi dao dobrovoljni prilog pod moranje. Najenergičnije sprečiti ovakvu samovolju i ovakva ucenjivanja koja nas sramote.210
Sledeći Dražin raspis svima po ovom pitanju usledio je 18. maja 1944. Reč je o kritici jednog oficira Deligradskog korpusa koji je neovlašćeno sakupljao priloge u Beogradu i pritom klevetao beogradske ilegalce ("oni kupe novac i nikome ne polažu račune"). Komandantu Deligradskog korpusa Draža je naredio da povede istragu protiv ovog oficira.211
Drugim rečima, u dokumentima se više ne pominju onako drastični slučajevi kao s kraja 1943. godine, kada je naglo promenjen način finansiranja pokreta, što znači da su mere preduzete za sređivanje situacije urodile plodom.IZVORI:

 

[Koča]

142 Uput za četničko ratovanje, 62-63.
143 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.
144 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4/1.
145 AVII, ČA, K-299, reg. br. 7/1.
146 AVII, ČA, K-299, reg. br. 17/1.
147 AVII, ČA, K-293, reg. br. 5/1.
148 i 149 AVII, ČA, K-277, reg. br. 2/1.
150 AVII, ČA, K-277, reg. br. 1/1.
151 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4/1.
152 Ž. Topalović, Na Ravnoj Gori, 64-65. Lazić je preživeo rat. Uhapsili su ga komunisti i držali u zatvoru do pred smrt. Lazićeva deca, a za njima i žena, potom su emigrirali u Australiju. Svu imovinu komunisti su im opljačkali.
153 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.
154 AVII, ČA, K-277, reg. br. 2/1.
155 AVII, ČA, K-278, reg. br. 19/1.
156 AVII, ČA, K-299, reg. br. 3/1.
157 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4/1.
158 AVII, ČA, K-299, reg. br. 14/1.
159 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4/1.
160, 161, 162 i 163 AVII, ČA, K-299, reg. br. 3/1.
164, 165 i 166 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4/1.
167 i 168 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4/1.
169 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2/1.
170 AVII, ČA, K-277, reg. br. 2/1.
171 AVII, ČA, K-299, reg. br. 3/1.
172 i 173 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4/1.
174 AVII, ČA, K-292, reg. br. 17/1.
175 AVII, ČA, K-299, reg. br. 15/1.
176 P. Milošević, Ravnogorska omladina u pokretu Đenerala Mihailovića 1941-1945, 199.
177 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2/1.
178 AVII, ČA, K-275, reg. br. 21/1.
179 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4/1.
180 AVII, ČA, K-275, reg. br. 9/1.
181 AVII, ČA, K-299, reg. br. 5/1.
182 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.
183 i 184 AVII, ČA, K-94, reg. br. 29/6.
185 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.
186 AVII, ČA, K-299, reg. br. 5/1.
187 AVII, ČA, K-299, reg. br. 7/1.
188 i 189 AVII, ČA, K-299, reg. br. 7/1.
190 AVII, ČA, K-292, reg. br. 32/2.
191 AVII, ČA, K-275, reg. br. 21/1.
192 AVII, ČA, K-299, reg. br. 14/1.
193 AVII, ČA, K-299, reg. br. 3/1.
194 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4/1.
195 AVII, ČA, K-299, reg. br. 6/1.
196 AVII, ČA, K-299, reg. br. 14/1.
197 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.
198 i 199 AVII, ČA, K-278, reg. br. 19/1.
200 Ž. Topalović, Na Ravnoj Gori, 65.
201 AVII, ČA, K-299, reg. br. 3/1.
202 i 203 AVII, ČA, K-299, reg. br. 14/1.
204 AVII, ČA, K-299, reg. br. 15/1.
205, 206 i 207 AVII, ČA, K-299, reg. br. 17/1.
208 i 209 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.
210 i 211 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.

 

[Koča]

DRAŽINA SOCIJALNA POLITIKA

Čak je i Moljević, kome je to bilo u drugom planu, primetio naglašenu socijalnu crtu u Dražinim pogledima na svet. O utiscima sa prvog sastanka sa Dražom, on piše:
U socijalnim pitanjima pokazuje veću širokogrudnost nego u političkim. U razgovorima o društvenom uređenju naročito naglašava zadrugarstvo... Naglašava i učešće radnika u dobiti, potrebu strogih mera protiv korupcije, itd. Idealista, apostol i mučenik...212
Razume se, saglasno srpskoj, i uopšte hrišćanskoj tradiciji, za Dražu su socijalna pitanja bila sinonim za pomoć siromasima i nevoljnicima, a ne izgovor u borbi za vlast koja će doneti još više siromaha i nevoljnika. To je bio jedan od razloga što su ravnogorci napisali najpre socijalni program, znatno pre dolaska dr Živka Topalovića na Ravnu Goru (a taj dolazak je, kao što smo videli, imao više politički nego socijalni karakter). Ravnogorski socijalni program detaljno opisuje jedan od njegovih tvoraca, dr Milan Šijački. U programu su razrađena pitanja narodne samouprave, sela i seljaka, radnika i zanatlija, univerzitetske i srednjoškolske omladine, itd. Svaki od ovih sektora imao je svoje posebno telo, kao što je za radnička pitanja bio NARAP (Nacionalni radnički pokret "Ravna Gora"; dvadeset istaknutih funkcionera NARAP-a, koje dr Milan Šijački poimenice navodi, komunisti su streljali čim su ušli u Beograd, 20. oktobra 1944, kao "izdajnike radničkog interesa").213
Program je bio teorija, za čiju se primenu valjalo boriti u slobodi, međutim, već tokom rata četnici su vodili aktivnu socijalnu politiku. Socijalnu pomoć, koju su prema tradiciji oni zvali "bratska pomoć", dobijale su pre svega izbeglice van <Nedićeve Srbije> (u kojoj je od aprila 1941. postojao Komesarijat za izbeglice sa Tomom Maksimovićem na čelu). Na italijanskoj okupacionoj zoni, novcem koji mu je slao Draža, najviše hrane za izbeglice kupio je vojvoda Dobroslav Jevđević. <Izbeglice koje Vam pop Đujić pošalje morate zbrinuti>, pisao je primera radi Draža Jevđeviću 8. decembra 1942. godine.214
Novi veliki talas izbeglica usledio je tokom i posle Operacije <Vajs>, prvih meseci 1943. godine. Kao što smo videli, tada su četnici zbrinuli hiljade Srba izbeglih od ustaša.
Krajem 1943. i početkom 1944. godine zbegove pokreću komunisti u Istočnoj Bosni, gde su se koncentrisali radi napada na četnike u Srbiji. Partizani su prosto pokupili svu hranu u srpskim selima, koja su smatrali neprijateljskim. Oni su pljačkali čak i nesrećnike koji su, i dalje, bežali od ustaša. Potpukovnik Mirko Lalatović, načelnik Operativnog odeljenja Vrhovne komande, pisao je Draži 2. februara 1944:
Ostojić javlja: iz Rogatičkog sreza prešlo na desnu obalu Drine oko 1.700 žena, dece i staraca, beže od Čičeva. Usput ih opljačkali komunisti. Sem toga jedan zbeg nalazi se na Devetku. Traži da se ukaže pomoć ovim izbeglicama. Javio sam Ostojiću da ćemo im ukazati pomoć.215
A Ostjojić je 13. februara poslao sledeći radiogram Draži:
Izbeglice privremeno smeštene. Privremeno će prebaciti jedan deo u Srbiju, a ostatak će se razmestiti po praznim turskim selima oko Višegrada. Dodelio u Vaše ime pomoć od 150.000 dinara.216
Kapetan Glumac, Ostojićev načelnik štaba, 8. marta 1944. prenosi pismo poručnika Radomira Tuševljakovića, komandanta Vlaseničke brigade Romanijskog korpusa: "Na teritoriji Vlaseničkog sreza narod opljačkan, 75% stanovništva ne može sačekati novu žetvu. Biće umiranja od gladi." Tuševljaković je predlagao prebacivanje stanovništva, izuzev vojno sposobnih muškaraca, u Srbiju. Glumac potom prenosi i delove pisma kapetana Milorada Momčilovića, komandanta Romanijskog korpusa, koji je tražio da se što pre povede velika ofanziva protiv partizana. "Razlog teror i pljačka, usled čega preti umiranje od gladi", pisao je Momčilović.217
Još pre toga, 14. februara, Draža je naredio svim jedinicama iz bogatijih krajeva da sakupljaju hranu za Istočnu Bosnu. Hranu siromašnim oblastima već su bili ponudili 1. i 2. šumadijski, Kolubarski, Valjevski, Smederevski i 2. ravnogorski korpus. Navodeći primer ovih jedinica, Draža piše:
Kako je Istočna Bosna ostala bez hrane a nalazi se u blizini, to treba organizovati da joj se pomogne. Ova pomoć u hrani biće organizovana u vidu <Bratske pomoći> i to prvenstveno u žitu i pasulju. Iz ovih korpusa bratska pomoć u hrani treba da se prikupi kod Ajdačića, srez Crnogorski.
Naređujem da gore navedeni korpusi prikupe hranu za bratsku pomoć Istočnoj Bosni i pošalju kod Ajdačića što šre, s tim da daju priznanice domaćinima koji budu davali ovu bratsku pomoć. Ajdačić da organizuje privremeni prijem i smeštaj na svome terenu. Docnije čim se prikupi izvesna količina narediće se komandantima iz Istočne Bosne da organizuju dalji prenos od Ajdačića, a i podele hranu stanovništvu. Izvestite šta je po ovome preduzeto i izvršeno.218
Istog dana Draža je u vezi s ovim pitanjem svim komandantima poslao dodatno objašnjenje, koje glasi:
Zbog stalnih pokreta kroz Istočnu Bosnu i druge delove naših pokrajina koje drže u svojoj vlasti, komunisti su opljačkali narod. Zbog toga narodu i našim odredima u tim krajevima preti opasnost od gladi. Ne smemo da u pojedinim našim krajevima narod umire od gladi i da se onemogućava rad našim odredima zbog nemanja hrane, dok u drugim krajevima ima hrane. Izvestite da li ste u mogućnosti i u kojoj količini ukazati bratsku pomoć u hrani krajevima gde preti opasnost od gladi. Na uzete namirnice izdavale bi se domaćinima priznanice. Hitno izvestite po ovome i preduzmite potrebne mere za prikupljanje hrane. Docnije će se narediti, čim se dobije izveštaj, kuda će se hrana slati. Sem toga ako se sazna da ima i susednih krajeva kod kojih je velika oskudica i beda u hrani i drugim sredstvima, kojima je potrebno ukazati bratsku pomoć.219
Najpre je reagovao 1. šumadijski korpus, čiji komandant, kapetan Marko Muzikravić, 1. marta 1944. izveštava Dražu:
Prva gružanska brigada daje bratsku pomoć Bosni: jedan vagon pšenice koja je prebačena na Rakovićev teren. Ako Bosna ovo dobije poslaćemo još jedan vagon pšenice i izvesnu količinu pasulja.220
Po prestanku osovinskih operacija i topljenju snega, pomoć su poslali i drugi korpusi.
U međuvremenu, još od 1942. godine četnici su sprovodili akcije bratske pomoći za siromašno stanovništvo, pre svega po varošima. Komandantu Dragačevske brigade, poručniku Davidu Simoviću, kome je jedan trgovac ponudio pekmez, Draža je 19. novembra 1942. pisao:
Pekmez mi treba. Moramo pomoći varoško stanovništvo. Moramo organizovati tajno dotur čak do Beograda. Stanovništvu većih gradova preti užasna glad. Javite mogućnost dotura ovog pekmeza blizu Niša, Kragujevca i Beograda. Naređujem Doktor Onji da preduzme potrebno po ovome. Narediću po razrezu koliko kome odredu da se doturi, pa da oni odatle izdržavaju ljudstvo po šumama i pomažu varoško stanovništvo.221
Istog dana Draža obaveštava generala Trifunovića ("Doktora Onju"), da će poručnik Simović završiti posao oko kupovine "veće količine pekmeza" od Petra Bunjaka iz Kraljeva. Potom pita kakve su mogućnosti da se ovaj pekmez doturi odredima, "kao i da pomognemo sirotinju po varošima, naročito Beograda, Niša i Kragujevca".222
Četnici su još od početka rata nastojali da spreče odnošenje hrane u Nemačku, bilo preko rekvizicija, bilo izvozom. U vezi izvoza Draža 7. decembra 1942. šalje raspis svima:
Nastanite svim silama da se po svaku cenu spreči izvlačenje hrane i voća pomoću trgovaca ili trgovačkih preduzeća koji rade za račun Nemaca, a ne za naše.223
General Trifunović je 16. januara 1943. izvestio da je našao donatora od milion dinara "za pomoć sirotinji u Beogradu". Pitao je Dražu kome u Beogradu treba predati novac.224
Tada su u Vrhovnu komandu počeli da stižu izveštaji o pomoći sirotinji širom Srbije. Major Radoslav Cvetić, komandant Javorskog korpusa, javio je 24. januara:
Bratska pomoć se sprovodi. Prikupljena izvesna količina žita koja će se podeliti sirotinji.225
Poručnik Milorad Vasić, komandant Grupe žičkih brigada, podneo je izveštaj 7. februara 1943:
Organizacija bratske pomoći je u toku. Bogataši su suviše ogrezli u materijalizam. Rado bi dali kad bi dobili novac, a ne priznanice. Ipak ima odziva. Stanje u Kraljevu vrlo teško. Porodice streljanih u očajnim položajima. Bratsku pomoć u Kraljevu gotovo ne mogu isvesti. Rešenje pomoći sirotinji u Kraljevu je jedino novčanim putem. Žena kapetana Vukomanovića koji je u Kairu moli da joj se novcem izađe u susret. Ovom prilikom poslao sam joj 3.000 dinara. Da li da činim to i dalje.226
Poručnik David Simović javio se sutradan:
Bratsku pomoć smo delimično sproveli. Odziv je odličan u pogledu na selo, ali sa varošima ide teško. Seljak ne da u varoš ništa. Dragačevo je izuzetno rodilo dobro te još svako ima hrane. Raspodelićemo da svako ima do kraja. U vezi građanske neposlušnosti, neprijatelj gde nađe opljačka sve, a mi odmah takve prihvatamo i nadoknadimo opljačkano.227
Međutim, seljaci su, kao i uvek, rado davali hranu za vojsku, naročito u vreme praznika i slava. Kapetan Radoslav Filipović u svom dnevniku beleži kako je 24. novembra 1942. godine 2. trstenička brigada u logoru na Goču proslavila Sv. Mratu, slavu svog komandanta poručnika Nikole Gordića: "Spremamo prase i jagnje - čitava ovca. Oko deset sati počeše i gosti da dolaze - seljaci. :itava kolona. Donose rakije, vina, sira, suvog mesa i mnogo drugih đakonija."228

 

[Koča]

Dragan Marković, četnik 1. žičke brigade, zbog slavskih ponuda umalo nije izgubio glavu. Na Đurđevdan 1944. godine, između Seče Reke i Varde, njega i nekolicinu četnika pozvao je jedan domaćin da proslave pobedu nad partizanima, zahvaljujući kojoj on na miru može da preseče slavski kolač. Četnici su na brzinu presekli kola;, ali domaćin "nije hteo ni da čuje" da odu bez ništa. Natrpao im je <od svega po malo>, što su oni pojeli ispod neke bukve. Pritom su, međutim, izgubili vezu sa jedinicom, a partizani su još bili blizu. Za kaznu, poručnik Milorad Vasić naterao ih je da pretrče čistinu pod partizanskom vatrom. Srećom, niko nije stradao.229
A potporučnik Božidar Panić, komandir čete u 3. kosmajskoj brigadi Gorske kraljeve garde, svedoči: <Samo jednom sam, u ratu, video pečeno prase. Doneli su ga roditelji mojih vojnika, na Kosmaju, za Vaskrs 1944.>230
<Odbori bratske pomoći rade. Pokazali su dobar uspeh>, raportirao je 14. februra 1943. godine komandant Požeškog korpusa kapetan Obren Ristović, dok komandant beogradskih ilegalaca, kapetan Aleksandar Mihajlović, tri dana potom javlja:
Preduzete sve mere da se sirotinja pomogne. Sela na našoj teritoriji dobro stoje jer je ostalo u narodu dosta hrane. Sirotinji varoškoj je teže pomoći jer je varoš pod kontrolom okupatora. Ipak preduzeto sve da sirotinja u varoši oseti naše staranje.231
:etnici 2. ravnogorskog korpusa organizovali su 13. februara u Mrčajevcima zabavu <u korist siromašne dece>. Međutim, komunisti su to javili nemačkim garnizonima u Gornjem Milanovcu i Kragujevcu. Nemci su opkolili selo i zapucali. "Ubili 13 ljudi i dve devojke i oterali u Kragujevac 60 ljudi, ne zna se tačno. Zapalili četiri kuće", izveštavao je poručnik Predrag Raković Dražu 18. februara.232
O pomoći sirotinji na teritoriji 2. ravnogorskog korpusa Raković je poslao detaljan izveštaj 15. februara:
Bratska pomoć organizovana je na sledeći način: Po selima. Komandanti brigada i bataljona u saradnji sa predsednicima opština i kmetom sela saopštili imućnijim ljudima ko kome i šta ima da preda. Sve se to izvodi u lepom tonu i imućniji ljudi zaista pomažu sirotinju. Ako neki zelenaš neće da se odazove ovom lepom pozivu, njemu se pripreti pa i on pomaže. Priznanicu za izdato žito i drva niko ne traži, jer ih je sramota da teku kapital dok padaju srpske glave.233
Izgleda da je akcija najteže išla u kraljevačkom kraju, jer se poručnik Vasić žalio i 23. februara:
Sa bratskom pomoći ide vrlo teško. U mogućnosti sam da odmah dobijem jedan vagon kukuruza koji bih podelio sirotinji. Prodavac kukuruza traži novac. Za ovo mi je potrebno 850.000 dinara. Verujem da ću biti u mogućnosti da ako odobrite deljenje kukuruza sirotinji, nabaviti još vagon ili dva, s tim da mu pošaljete novac.234
:etnici su se starali i o zaštiti naroda od epidemija, o čemu pored ostalog svedoči Dražina naredba svima od 28. novembra 1943:
U srezu Azbukovičkom pojavio se pegavi tifus. Nije isključeno da će ga biti i u svim ostalim krajevima, jer ga imamo svuda pritajenoga. Komandanti koji zaista misle dobro svome kraju narediće i kontrolisaće izvršenje čišćenja od vašiju putem "srpskog bureta". Način ovoga rada dostavljen je svim komandantima još prošle godine.235
Takođe, četnici su obrazovali radne čete za obradu zemlje paloj braći, siromašnima i ratnim zarobljenicima. Ovo je Dražina naredba svima od 9. aprila 1944. godine:
Komandanti srezova u zajednici sa ravnogorskim odborima obrazovaće radne čete. Ponavljam, radne čete po opštinama i selima za poljske radove da bi se obradilo svo zemljište. Prvenstveno da se sa ovim četama obrade imanja naših izginulih boraca, a zatim naših siromašnih ljudi, kao i zarobljeničkih porodica. Izvestite o prijemu ovoga naređenja i podnesite izveštaj o izvršenju.236

Mesec dana kasnije Draža naređuje vođenje precizne evidencije o poginulima, ranjenima i bolesnima, radi posleratnih priznanja. Ovo je njegova naredba od 8. maja 1944. godine:
Preduzete su mere u Vrhovnoj komandi da se srede i dalje vode tačni svi podaci ranjenih i umrlih naših boraca, koji treba da posluže docnije za davanje priznanja i obezbeđenje porodica od strane države. U vezi sa ovim komandanti korpusa narediće da se izrade spiskovi svih do sada izginulih i ranjenih naših boraca, kao i onih koji su umrli ili fizički onesposobljeni ma na koji način za vreme dok su bili pod oružjem u našim redovima. Isti takvi spiskovi imaju se sada redovno izrađivati posle svake borbe. Jedan primerak svih ovih spiskova dostaviti Vrhovnoj komandi, a po jedan zadržati za arhivu korpusa i brigada. Skrećem pažnju da se ovi spiskovi moraju izrađivati tačno i najsavesnije, jer država ima veliku moralnu dužnost prema svim palim nacionalnim borcima i njihovim porodicama, što će biti jedna od naših prvih briga da se to pitanje reši posle oslobođenja otaxbine. Za svakog pojedinca mora se tačno dati dovoljno detalja. Lekari korpusa i brigada moraju dati tačno stručne opise svakog slučaja.237
Još dok je rat trajao, porodice palih, ranjenih i bolesnih četnika, zatim porodice siromašnih starešina i vojnika, kao i porodice ratnih zarobljenika, dobijale su relativno redovnu novčanu pomoć od pokreta. Draža je sredinom 1942. godine naredio svim jedinicama da ilegalnoj Komandi Beograda dostave spiskove lica iz navedenih kategorija, kako bi im se svakog meseca slao novac. Spisak je prvi poslao major Radoslav Đurić, ali je on izgleda bio predug. Zato je Draža 29. avgusta tražio od Đurića da i njemu pošalje spisak, kao i obrazloženje.238
Isti uslovi, kao za Srbe, važili su i za Slovence. "Porodice palih žrtava u Sloveniji obezbeđene", javio je vojvoda Dobroslav Jevđević Draži krajem marta 1944. godine, neposredno po dolasku iz Rima u Trst.239
Šestog decembra 1942. godine generalu Trifunoviću Draža daje savet o davanju pomoći porodicama oficira, podoficira i vojnika:
Veličinu pomoći porodicama naših saradnika u šumi određuj sam obzirom na mesto gde porodica živi, imovno stanje, da li joj pomoć treba ili ne i druge činjenice od uticaja.240
Mada su socijalni slučajevi rešavani preko lokalnih komandi, u dokumentima ima dosta podataka o intervencijama preko Vrhovne komande, kao i o tome da se Draža lično zalagao kad bi čuo da neko teško živi. Slede karakteristični primeri iz više perioda.
Majoru Vladislavu Dodiću, komandantu Smederevskog korpusa, Draža je pisao 29. juna 1942:
Pomognite sa 5.000 dinara suprugu i dvoje dece poginulog poručnika Tome Mišića, koja treba da je u Palanci.241
Luki Špartalju Draža piše 24. avgusta 1942:
Preko broja 506 molim isplatite 10.000 dinara za pukovnika invalida Petra Ostojića.242
Sledećeg dana Špartalj je obavešten da je Ostojićeva adresa Njegoševa 10, u Beogradu, uz napomenu: "Pazite, tamo je glavni štab Ljotića".
Majoru Aleksandru Mihajloviću Draža je pisao 29. avgusta 1942. godine:
Pronađite odmah majku poručnika Letice, ponavljam Letice. Čuo sam da je u bedi. Izvidite i javite hitno. Pomozite joj hitno.243
Poručnik Stanoje Letica poginuo je 1941. godine u borbi protiv Nemaca.
Poručniku Zvonku Vučkoviću Draža naređuje 3. septembra 1942. godine:
Da li Dejanovoj majci šaljete mesečnu pomoć. Povećajte je na 5.000 mesečno. Da li Zvonko pomaže svoju majku. Neka šalje potrebne sume, pošto će mu se to odbiti od primanja.244
Dejan je kapetan Petar Dejanović, koji je poginuo u borbi protiv Nemaca, na Kraljevu, 1941. godine.
Luki Špartalju Draža piše i 5. septembra 1942. godine:
Molim isplatite preko br. 506 za suprugu majora Lalatovića 15.000 dinara.245
A major Dragutin Keserović 10. septembra 1942. godine piše Draži:
Imam tačne podatke da je đeneral Trifunović sa porodicom u vrlo bednom stanju. Deca i žena gladuju a i bosi su. O tome mi nije hteo ništa reći. Ovaj čovek sa porodicom trebao bi se materijalno pomoći.246
Major Aleksandar Mihajlović izvestio je Dražu 18. januara 1943. godine:
U Požarevcu u jednoj ciganskoj kućici živi sa četvoro sitne dece, bez ikakvih materijalnih sredstava, žena kapetana Stojanovića. Niko joj nije pružio pomoć. Treba joj pomoći radi dece.247

 

[Koča]

Kapetan Radoslav Stojanović bio je legalizovan 1942. godine, ali su ga Nemci otkrili, svirepo mučili i ubili.
Majoru Savi Vukadinoviću, delegatu Vrhovne komande za Crnu Goru, Draža je pisao 10. novembra 1943:
Pomognite novčano preko kapetana Ružića gospođu kapetana Nikole Bojovića, koja se nalazi u s. Zminici u Šarancima.248
Kapetana Bojovića, komandanta 1. durmitorske brigade, zarobili su Nemci maja 1943. godine.
Majoru Radoslavu Cvetiću Draža je 26. novembra 1943. godine izdao ovakvu naredbu:
Do sada su u našim redovima poginula dva sina savetnika ministarstva Petrovića, i to Jovan Petrović, reditelj narodnog pozorišta i najmlađi Žika. Srednji sin Nemanja Petrović nalazi se na službi kod Vas. Neka on radi na propagandnoj službi van boračke dužnosti.249
Kapetan Blagoje Knežević, načelnik štaba komande Starog Rasa, 12. decembra 1943. preneo je majoru Đorđu Lašiću, komandantu Crne Gore i Sanyaka, sledeću naredbu Vrhovne komande:
Izvestite da li su u životu žena i dete kapetana Mitranovića, koji su živeli u Pljevljima. Ako su živi ukažite im svu materijalnu pomoć, mi plaćamo.250
Kapetan Borivoje Mitranović bio je komandant Zeničkog korpusa i delegat Vrhovne komande za Zapadnu Bosnu.
A Draža 31. marta 1944. piše potpukovniku Lalatoviću:
Javite Diši da redovno pomaže majku Dače Simovića.251
Major Zaharije Ostojić izveštavao je Dražu 12. februara 1944. godine:
Narediću Momčiloviću za porodicu majora Terzića, ali nema sredstava za redovno pomaganje.252
Major Ljubiša Terzić bio je u ovo vreme Dražin ađutant. Njegova žena i dete (ili deca, ne može se reći tačno jer je dokument nečitak) živeli su u Sarajevu.
Major Vlastimir Vesić, komandant Deligradskog korpusa, pisao je 21. aprila 1944. potpukovniku Keseroviću:
Toma Obradović, vojnik kod mene, ima majku Milicu Obradović, izbeglicu u selu Tularu, srez Prokupački, sa kojom nema veze. Molim naredite nadležnom komandantu da proveri da li je živa i ukaže joj pomoć. O rezultatu molim izvestite.253
Najzad, neki od pripadnika Jugoslovenske vojske van Otaxbine, koji su se uglavnom nalazili u Egiptu, gde su imali redovna primanja, slali su novac svojim familijama preko četnika.
Nemci su smatrali da upravo četnička finansijska i socijalna politika doprinosi njihovoj popularnosti u narodu. Jer, dok su komunisti pljačkali i ubijali bogate građane, a Nemci u pratnji ljotićevaca i nedićevaca vršili nasilne rekvizicije za Treći rajh, četnici ne samo što su hranu preplaćivali, nego su sprovodili niz mera pomoći ugroženim slojevima stanovništva. Izveštaj o četnicima koji je jedan agent Gestapoa podneo 4. avgusta 1943. u Beogradu, ovo formuliše na sledeći način:
Skrećem naročitu pažnju na to da je neprijatelj u poslednje vreme rasturao velike količine novca i zlata među narod kako bi njega pridobio za njegovu propagandu, što je vama sigurno poznato i molim da se ova činjenica uzme u obzir kada će se odrediti protiv mjere.254
Nema sumnje da je Dražina finansijska politika računala i na pridobijanje pristalica, kao što je to propisivao Uput za četničko ratovanje. Ali finansijska i socijalna politika, uzete zbirno, nesumnjivo svedoče o humanom karakteru pokreta.

IZVORI:
212 Dr D. Todorović, Dr Stevan Moljević, rečju, perom, delom i životom za Ujedinjeno Srpstvo, 134.
213 M. Šijački, Naš put, 113.
214 AVII, :A, K-292, reg. br. 17/1.
215 i 216 AVII, :A, K-277, reg. br. 1/1.
217 AVII, :A, K-277, reg. br. 2/1.
218 AVII, :A, K-278, reg. br. 18/1.
219 AVII, :A, K-278, reg. br. 18/1.
220 AVII, :A, K-277, reg. br. 2/1.
221 i 222 AVII, :A, K-299, reg. br. 14/1.
223 AVII, ČA, K-292, reg. br. 17/1.
224 i 225 AVII, ČA, K-293, reg. br. 1/1.
226 i 227 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2/1.
228 R. Filipović, Ratni dnevnik 1942-1944, 31-32.
229 D. Marković, Pod zastavom 2. ravnogorskog korpusa, 55-56.
230 Izjava potporučnika Božidara Panića autoru, iz knjige razgovora sa ravnogorcima koja je u pripremi.
231 i 232 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2/1.
233 i 234 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2/1.
235 AVII, ČA, K-275, reg. br. 21/1.
236 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.
237 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.
238 AVII, ČA, K-299, reg. br. 6/1.
239 AVII, ČA, K-277, reg. br. 2/1.
240 AVII, ČA, K-299, reg. br. 15/1.
241 AVII, ČA, K-299, reg. br. 3/1.
242 AVII, ČA, K-299, reg. br. 5/1.
243 AVII, ČA, K-299, reg. br. 6/1.
244 i 245 AVII, ČA, K-299, reg. br. 7/1.
246 AVII, ČA, K-278, reg. br. 19/1.
247 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2/1.
248 i 249 AVII, ČA, K-275, reg. br. 21/1.
250 AVII, ČA, K-279, reg. br. 9/1.
251 AVII, ČA, K-277, reg. br. 2/1.
252 AVII, ČA, K-277, reg. br. 1/1.
253 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18/1.
254 P. Milošević, Ravnogorska omladina u pokretu Đenerala Mihailovića 1941-1945, 260-261.

 

[Koča]

PATRIJARH GAVRILO I EPISKOP NIKOLAJ O DRAŽI

Draža je nastavio tajno da održava vezu sa patrijarhom Gavrilom i episkopom Nikolajem i kada su ih Nemci prebacili u Vojlovicu. U četničkoj arhivi ima više međusobnih poruka. Evo jednog primera.
Potpukovnik Mirko Lalatović, načelnik Operativnog odeljenja Vrhovne komande, Draži, 31. januar 1944:
"Iz štaba Vojvodine dobio sam u prepisu poruku patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja.
Poruka patrijarha Gavrila glasi:
Srpsko Bogojavljenje 1944. godine. Velika stradanja krsnog raspeća koja preživljuje blagočestivi srpski narod na svojoj Golgoti mučeničke današnjice padaju teškim bolom i razdiru neizmernom tugom srce srpskog patrijarha. Nemajući mogućnosti da ublaži i olakša čemernu sudbinu svoga sveštenstva i naroda, svestan svoje zakletve, poziva dužnosti i časti on je radije ostao sužanj u zatvoru, nego da bude na prestolu izdajnik i saradnik sa izvesnim, koji svesno ili nesvesno izmećare dželatima svog naroda.
U čvrstoj veri i nepokolebivoj nadi da će doći dan Vaskrsa narodne i državne slobode i srećne budućnosti srpskog naroda, a smatrajući vernost svetosavskoj crkvi, svome uzvišenom Kralju i ljubljenoj Otadžbini kao najveći svoj ideal i svoju dužnost, on ostaje u ovom svome stavu beskompromisno i posle 33 meseca svoga zatočeničkog života, jer jedanput samo čovek umire, pa treba umreti časno, pošteno, srpski i hrišćanski kad dođe taj udes sudbine.
Uz topli arhipastirski blagoslov i iskreni bratski pozdrav, sa dubokim poštovanjem i velikim divljenjem velikom Čiči i njegovim herojskim saborcima dostaviti odgovor. Patrijarh Gavrilo.
Poruka vladike Nikolaja glasi:
Oni koji su uhapšeni bez krivice, ako budu oslobođeni bez ikakvih uslova, produžiće kao i do sada na svetosavskom putu, a vremenom ostale kombinacije. Deda - Čiči.
Kraj poruka. štab Vojvodine dalje izveštava. Vaša direktiva dostavljena ovome štabu za zatočenike preneta je njima uskoro ovih dana i očekuje se odgovor. Vaše traženje njihove poruke anglikanskoj crkvi biće im dostavljeno najdalje 29. o.m. čim se dobije koji od ovih odgovora dostaviće se.
Sem ovoga vladika Nikolaj molio je da poručite Nj. V. Kralju da otkupi zadužbinu Kralja Milutina, koju su Grci u nekoliko mahova nudili na prodaju drugim narodima. Vladika Nikolaj smatra da bi ovaj gest Nj. V. Kralja (bio) od velikog značaja za narodnu stvar, a njemu lično bilo bi od Boga blagosloveno. Pozdrav Mirko. Kraj."

Arhivska oznaka dokumenta: AVII, ČA, K-276, reg. br. 3\1.

''Izvesni'' iz patrijarhovog pisma su Nedić i Ljotić, a ''veliki Čiča'' je, naravno, Draža.
Inače šifra vladike Nikolaja za vezu sa četnicima bila je Deda.

IVO ANDRIĆ I VOJVODA BOJOVIĆ PIŠU DRAŽI:

Ivo Andrić je poručio Draži da podržava njegovu borbu ''da crvena kuga ne zavlada Srbijom'', a vojvoda Petar Bojović je pisao:
''U svojoj dubokoj starosti preživljujem časove minulih borbi našeg naroda za njegovo pravo na đivot i ne nađoh današnjeg primera od Kosovske bitke do Karađorđa i Miloša, i od ovih velikih sinova našeg naroda do danas. Poznato je da veliki događaji stvaraju velike ljude, a veliki ljudi stvaraju velika dela. Verovao sam da je srpski narod nadahnućem Božjim sposoban da daje velike ljude i da će ih u ovim teškim sudbonosnim časovima dati.
Saznanje da ste Vi, dragi Srbine i đenerale, razvili oslobodilačku zastavu sa onog mesta odakle je moj ratni drug Živojin Mišić započeo pre dvadeset osam godina i proterao neprijatelja iz naše Otadžbine, izazvalo je u meni veliku radost i do maksimuma pojačalo želju za ličnim učešćem u današnjoj borbi.
'U odsustvu fizičke snage da uzmem neposrednog učešća u ostvarenju ovog velikog dela nacije, ja sam Vam, dragi i veliki sine srpskog naroda, stavio na raspoloženje moje ime i moju decu, uz očinski pozdrav i vojničku zapovest: Napred u pobedu za Kralja i Otadžbinu! Vojvoda Petar Bojović''.

Izvor:

Živorad Grujičić, ''Zlatibor u Ravnogorskom pokretu'', Kulturno-sportski centar Čajetina, Čajetina, 2003, strana 32.
''Zbornik dokumenata (iz zaostavštine Mladena J. Žujovića)'', Interklima grafika, Vrnjačka Banja, 2004, 78.

 

[Koča]

PESMA EPISKOPA NIKOLAJA O DRAŽI

DRAŽIN DUH GOVORI

1.- Oj Srbijo nebrojeno groblje,
Srbi braćo zarobljeno roblje,
Evo mene da se vama javim,
Iz ovoga sveta nebeskoga,
U svetlosti Hrista spasitelja,
U sijanju nebeske Srbije.
2.- Živ sam, braćo, življi no ikada,
U društvu sam boljem neg' ikada,
U blizini svetitelja Save,
Koji sija kao sto sunaca;
Kraj mene su i Miloš i Marko,
Starac Bogdan sa devet sinova,
I sva srpska krstonosna vojska,
Sa Kosova polja širokoga,
Što izgibe za krst i slobodu.
3.- Oko mene bezbrojni uskoci,
Što braniše sirotinju raju,
Kroz vekove od turskih zuluma:
Pavle Bekić, strašni vojskovođa,
Dva Jakšića, dva heroja divna,
Hadži Prodan, Koča Kapetane,
Hadži Đera i Hadži Ruvime
I Avakum, dika mučenika;
4.- Karađorđe i njegova vojska,
Sa Mišara i sa Ivankovca,
Knez Aleksa, strašni Birčanine,
Goli Zeka i Zmaj od Noćaja,
Hajduk Veljko i Kursula Jovo,
Hadži Miloš i hrabra Ljubica
I sve srpske izginule vojske,
Na Grahovu, Lazu i Nikšiću,
Na Mišaru i reci Tamišu,
Na Angoli i na Maric' reci.
5.- Svi junaci naši s Kumanova,
S Kumanova i sa Oblakova,
Sa Bitolja i s Kajmakčalana,
I bosansko okovano roblje,
Što mu Arad beše kosturnica,
I svo srpsko nežidarsko roblje,
Što izgibe s glada i pomora.
6. - Još su sa mnom svi moji četnici,
Oficiri, hrabri komandiri,
Što pet leta sa mnom četovaše,
Od tirana Srbiju braniše,
U bitkama il' po tamnicama,
7- Brojevi su ljudski premaleni,
Da izbroje svu nebesku vojsku,
Svu nebesku srbinovu vojsku
I večitu svetlost i krasotu.
8.- Gde je moja duša uzletela,
Kad mi jude telo umrtviše,
Bez opela u zemlju zabiše,
Da se meni za grob ne doznade.
9.- Al' Bog vidi sve skrivene tajne,
Zaludu su zemlje bezbožničke,
Nebesa se njima potsmevaju,
Vreme ide i skoro će doći,
Da Srbija bude slobodija.
10- Ja ću nekom prijatelju svome,
Na snu javit' i moj san objavit,
Da se meni poje liturgija,
Toga sveta kao i onoga;
Sve neprapde ljudske su pred Bogom,
Kao pleva pred vihorom vetra.
11.- Dršte veru, slogu i poštenje,
U tome je Srbinu spasenje;
Ne žalite za nama umrlim,
Mi smo živi gde se ne umire;
Ne žalite za dušam umrlim,
Što u telu kao senke kreću,
Što satani protiv Hrista služe,
Protiv Hrista i svoga naroda,
Što Krst lome i grbaču gnječe.
12- Hrabri budte, mi smo s vama stalno,
I dan i noć Boga proslavljamo.
I svi za vas Bogu se molimo,
Mi smo jači od svih ljudskih vojski,
Mi smo vaši moćni saveznici.
13.- Zemlja Nebu odolet ne može,
Niti iko nebeskoj Srbiji,
Čije čislo premašuje zvezde,
Čijoj sili otpori su smešni,
Jer bez muke pobeđuje bedu,
I pre bitke odnosi pobedu,
SVE PO PRAVDI BOGA PRAVEDNOGA
A U SLAVU HRISTA VASKRSLOGA!

VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ

 

[kiseli1]

Konacno je uredjena srpska vikipedija onako kako prvi gerilac okupirane Evrope i vodja treceg srpskog ustanka zasluzuje.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Драгољуб_Михаиловић

Odlikovanja

* Srebrna medalja za hrabrost, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – turski rat, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – bugarski rat, uručena 1913.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1915.
* Engleski Vojni krst, uručen 1917.
* Beli orao sa mačevima četvrtog reda, uručen 1918.
* Beli orao sa mačevima petog reda, uručen 1920.
* Spomenica za rat 1914 – 1918., uručena 1920.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1920.
* Albanska spomenica, uručena 1920.
* Orden Svetog Save četvrtog reda, uručen 1928.
* Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, uručio lično car Boris u Sofiji 1936.
* Čehoslovački Orden belog lava, uručio lično predsednik 1937.
* Francuski Ratni krst, dodelio general Šarl De Gol, 1943.
* Američka Legija zasluga prvog stepena, najviši orden namenjen strancima, dodelio predsednik Hari Truman 16. marta 1948. Uručen Dražinoj kćerki Gordani 2005.

Draža je uoči Drugog svetskog rata poslao paket sa svim ordenima dobijenim do 1938. poštom iz Mostara, gde je bio sa vojnom službom 1940., porodici u Beograd. Ali, porodica nije nikad primila paket. Svi Dražini ordeni su bespovratno izgubljeni u poštanskom saobraćaju. Poslednja dva odlikovanja koja su dodeljena Draži, francuski Ratni krst i američka Legija zasluga prvog stepena, dodeljen posthumno, danas se nalaze u Muzeju na Ravnoj Gori. Dragoljub Mihailović je najodlikovaniji srpski oficir u istoriji.

1.vec smo se dogovorili oko toga da nije bio prvi gerilac evrope i sam je to rekao, pogledaj gore izvod iz politike sto sam postavio.. clanak u magazinu "time" je bio propagandni, i nema veze sa cinjenicama
2. njegova odlikovanja su sledeca, ;. U ratu je odlikovan sa dve Zlatne medalje za hrabrost, i jednom Srebrnom za hrabrost, Ordenom belog orla sa mačevima IV i V reda i engleskim Bojnim krstom, po izboru i jedini u celoj diviziji.

ti kazes:

Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, uručio lično car Boris u Sofiji 1936.
* Čehoslovački Orden belog lava, uručio lično predsednik 1937.

DM kaze:

. Prilikom odlaska iz Sofije lično, iz ruku kralja Borisa, dobio sam Orden Aleksandra Nevskog III stepena uz reči: 'Za vaše korektno držanje kao vojnog izaslanika u Bugarskoj.' Smatrao sam njegov izraz 'korektno' žaokom za moje nekorektno držanje, kako je on mislio, jer sam imao podatke da su Bugari tražili da idem iz Sofije. Formalni razlog mog odlaska za Prag bio je to što se mislilo da sam ja organizovao dolazak Damjana Velčeva u Bugarsku.

citiram samog mihailovica, koji sigurno zna koji je orden dobio (znaci nije komandirski krst sv.aleksandra, koje pise onaj moron samardzic)

DM kaze:

Maja ili juna 1936. godine dolazim u Prag i ostajem do maja 1937. godine, opet na položaju atašea. U Pragu su me primili krajnje bratski i preda mnom nisu imali nikakvih tajni. Ja sam im zaista bio prijatelj. Međutim, Stojadinović je vodio drugu politiku i njegov predstavnik Vasilije Protić imao je neprijateljsko držanje prema Česima. Razlog moga odlaska iz Praga bio je taj što je Marić imao nameru da dovede svoga zeta, s tim što će nekoliko meseci zastupati sledećeg vojnog atašea.

nije odlikovan......

ti kazes:

* Francuski Ratni krst, dodelio general Šarl De Gol, 1943.

odluci se vec jednom, kada mu je dodelio? 1942 ili 1943 , stalno mesas datume...
de gol u svojim memoarima kaze da je odlikovao DM-a 1944 godine
medjutim...generali ne mogu da odlikuju , nego samo mogu da predloze.predsednici drzava ili skupstina to rade, ukazom. do dana danasnjeg nisi pokazao nikakv ukaz o tom odlikovanju. odlikovanje koje je na tvojim slikama, je model 1939, i nema upisano nicije ime, i datum. izgleda da nisi nikada bio odlikovan, pa nemas iskustva. de gol je bio predsednik privremene vlade 1944 godine, posle iskrcavanja u normandiji, i oslobodjenja francuske...i odmah je mislio na DM-a... nije mogao nocu da sklopi oci..

ti kazes:

Američka Legija zasluga prvog stepena, najviši orden namenjen strancima, dodelio predsednik Hari Truman 16. marta 1948. Uručen Dražinoj kćerki Gordani 2005.

odlikovanje je bez ukaza, u teoriji je potpisano od strane trumana 24 marta 1948, posthumno. odlikovanje se daje svima, i svi koji su ucestvovali u operaciji halyard, evakuaciji vazduhoplovaca sa cetnickog teritorija, su dobili taj orden. musulin je dobio treceg stepena, a za DM-a , ponavljam nema ukaza. vise o klasam tog odlikovanja, ovde:

The Legion of Merit is a military decoration of the United States armed forces that is awarded for exceptionally meritorious conduct in the performance of outstanding services and achievements. The decoration is issued both to United States military personnel and to military and political figures of foreign governments

http://en.wikipedia.org/wiki/Legion_of_Merit

ti bezobrazno omalovazas:

Dragoljub Mihailović je najodlikovaniji srpski oficir u istoriji.

smesan si.....vojvoda zivojim misic je najodlikovaniji srpski oficir u istoriji. cetnicki gmizavac da se usporedjuje sa vojvodom misicem....
hoces da ti dam spisak odlikovanja, da preneses moronima na cetnickim sajtovima, koji misle da srpska istorija ovisi o njima, i pocinje od njih?

 

[Koča]

tejk it izi

necemo da lazemo kiseli, to smo se dogovorili, al ne vredi...

PRVI GERILAC OKUPIRANE EVROPE ili kako to saveznici kazu za Drazu The first anti-Nazi leader in Europe
ps

FROM THE OFFICE OF CALIFORNIA GOVERNOR RONALD REAGAN

September 8, 1979

.......I believe that the spirit in which you have gathered here to honor the memory of General Mihailovich, the faithful allied commander and the first anti-Nazi leader in Europe, is shared by the great majority of Americans..........

sta si se isfrustriro

izadji malo na sunce kiseli, da te vidi dan, ja bio do skoro

Jel ovaj Zivojin Misic...hehe...necemo ovde da se uturkujemo izmedju dva srpska junaka, jednostavno je tako, treba samo znati prebrojati...hehe

 

[gost 41715]

Kocho, jel' stvarno Bajden dosao da ponudi pomoc da se Drazin grob locira satelitskim snimcima?

 

[Koča]

inace plitke lazi kiselog se mogu raskrinkati u Vojnom arhivu, gde se nalazi sve o Drazi zakljucna sa 1941. Gde i kad je bio, kad je unapredjivan, odlikovan pa bukvalno kad je imao prehladu...Tu se nalazi i ona cuvena slika koju su Nemci upotrebili na poternici

DRAŽA JE UČESTVOVAO U 6 RATOVA

na strani 3, u rubrici ''U kojim je ratovima učestvovao i u kojoj vojsci-mornarici'', piše:

U Srpsko-turskom 1912-1913. g. u Srpskoj vojsci.
U Srpsko-bugarskom 1913. g. u Srpskoj vojsci.
U Albanskoj pobuni 1913. g. u Srpskoj vojsci.
U Evropskom ratu 1914-18. g. u Srpskoj vojsci.
U Albanskoj pobuni 1920. g. u Srpskoj vojsci.

Šesti je naravno Drugi svetski rat.

 

[Koča]

Kocho, jel' stvarno Bajden dosao da ponudi pomoc da se Drazin grob locira satelitskim snimcima?

ako treba i to

Samo da se do kraja raskrinkaju komunjarski zlocini, lazi i propaganda, i crvene ustase stave na stub srama.

U ostalom videces i sam, taj dan je vrlo blizu....otkrice se velika, dugo cuvana tajna...potera za Drazinim grobom otkrice jos niz komunjarskih nedela...

 

[Koča]

DRAŽA: SVI SRBI U JEDNOJ FEDERALNOJ JEDINICI

Dražina naredba za 23. novembar 1944:

Država koja se stvara treba da bude na federativnoj bazi. Pored hrvatske i slovenačke u novoj Jugoslaviji mora postojati i srpska jedinica, koja će okupiti sve Srbe. Kako će se ona zvati, to nije aktuelno. No, za nas je najvažnije da svi Srbi budu zajedno i da su složni.
U svojoj novoj državi svaki Srbin imaće ista prava i dužnosti ma odakle on bio i prema svom radu srpski mu narod neće zaboraviti dati dužnu nagradu.
Punih pet stotina godina srpski narod je davao stotine hiljada svojih najboljih sinova za svoju slobodu i jedinstvo. Ovo je cilj i „veruju“ Ravnogorskog pokreta.
Primetio sam da ima, na žalost, no srećom mali broj, koji ne misle ovako. To su oni zalutali kojima je na srcu separatizam i šovinizam svoga užeg kraja. Oni ne vide dalje od granice svoga sreza i pokrajine. Takvima ne leži na srcu jednistvo celog srpskog naroda, stoga sam prinuđen da izdam ovu naredbu i
NAREĐUJEM:
Svima oficirima, podoficirima, redovima i ostalim saradnicima Ravnogorskog pokreta da sve svoje sile i sve svoje moći ulože u službu srpskog naroda, njegovog jedinstva i slobode.
Pozivam sve one zalutale, koji misle da će kroz separatizam i šovinizam postići svoje ciljeve, da se vrate velikoj ideji naših otaca „snažnog i ujedinjenog srpstva“, jer je srpskom narodu u tome jedini spas.

Izvor: Zbornik dokumenata, tom XIV, knjiga 4, 419-420.

 

[Koča]

DRAŽIN PROGLAS NEMCIMA!

Istorijski arhiv Niša
Državna komisija za utvrđivanje ratne štete okupatora i njihovih pomagača (prepis), inventarni broj 350.

Moje saopstenje okupatoru!

Istorija ce da kaze svoju rec o nedelima, koje su pocinjene nad neduznim
srpskim narodom. Pravedan sudija dace svoj strogi sud, a on ce pre svega da pogodi tebe, okupatora srpske zemlje. Krvi hiljada (verovatno misli na neduzne srpkse zrtve; prim. Nikola Zivk.) ѕrtava zove na osvetu. Herojska Crna Gora bila je tvoj poslednji plen. Kako ti nije poslo za rukom da postignes tvoj cilj, ti si, okupatoru, u tvojoj nemoci svoj bes iskalio nad nemocnim, golorukim, neduznim stanovnistvom Crne Gore. Hteo si da srpski narod bude nemocan, razoruzan. Okupatoru, ti si hteo da Srbe obezglavis.

Doveo si jaku fasisticku armiju, a pored toga i armiju drugih ugnjetaca
protiv mene, Draze Mihailovica, kako bi me napao. Iza mene stoji kao zid
ceo srpski narod. Tebi to nije poslo za rukom i zato siris glasine, da je
Draza Mihailovic pobegao, da je svoje cetnike ostavio na cedilu, te da je
Draza Mihailovic izdajica svoga naroda.

O, vi, okupatori, bednici! Kao da ima nekoga, ko bi vam mogao da poveruje! Zar ne vidite, da vi samo mozete da prevarite sami sebe i vase pristalice. Jednu stvar ti, krvavi okupatoru, valja da znas! Draza Mihailovic ne bezi, a najmanje tako nesto moze da uradi zbog gomile probisveta, koje ste sakupili po nasim planinama i dolinama. Zemlju bih mogao da napustim, samo ako bi to zahtevala ljubav prema mome narodu i da naredim mojim cetnicima, da se mirno vrate u svoja sela. Moj narod, a narocito moji hrabri Crnogorci, znaju veoma dobro zasto se ja borim i zato svaki pokusaj, da ih se ubedi u moj beg, jeste uzaludan.

Moji četnici primili su naređenje, da u svojim selima mirno sačekaju onaj veliki trenutak, koju nijedna sila na svetu ne može više da zaustavi. Zbog toga ostavite na miru izmučen narod. Ako se ti, okupatotu, opravdavaš i pozivaš na mere odmazde, za to više nemaš nikakva prava. Moji ljudi krenuli su kući, a od mene su dobili naređenje, da tebi više ne daju priliku, da i dalje činiš zla i da oni nastave da trpe tvoja zlodela. Komunisti čine zlodela i nije ispravno, da se ti zbog toga svetiš nad mojim pristalicama. Ukoliko to uradiš, ima da znaš, da ćemo ti odmah da uzvratimo istom merom.
Ovo je moje poslednje saopštenje, posle koga će još samo dela da slede.

Potpis: General Drag. M. Mihailović, svojeručno
Diktirano sekretarici

 

[Koča]

DRAŽINA PORUKA BOSANCIMA

Pored nestašice municije i hrane, bosanski četnici suočavali su se sa još jednom nevoljom, koju je delegat Vrhovne komande major Manojlo Pejić, u radiogramu Draži od 8. aprila 1944, ovako definisao:
''Oficiri i bogataši Bosanci su u Srbiji. Neće oni u Bosnu do svršetka rata. Na reč ove istine imam pravo posle tri godine poniženja, patnje, uspeha, neuspeha i podvala.''406
Draža 12. aprila kao prvu pomoć šalje iz Srbije u Bosnu jednog majora, dva poručnika, dva potporučnika i jednog narednika (poslednja trojica javila su se dobrovoljno). Istog dana piše poruku Bosancima, koja glasi:
''Svaka međusobna nesloga među našim starešinama ide u korist komunista, kojima (je) jedini cilj da unište naše odrede koji im predstavljaju ozbiljnu prepreku da zgrabe vlast i nametnu narodu diktaturu. Svima nama treba da je jedini cilj borba za dobro kralja i naroda.
Bosanci, koji su toliko žrtava dali za kralja i otadžbinu, treba da su svesni da je sada odlučujući momenat i zato sva lična pitanja treba i moraju da otpadnu. Svaki će se ceniti prema delima koja je učinio i koliko je doprineo za opšte dobro naroda, a ne prema položaju koga je zauzimao. Dela konac krase. Dela će biti nagrađena...
Bosanci, na okup protiv najvećeg zlotvora naroda, protiv komunista, koji hoće da unište sve što je u narodu sveto: veru, običaje, porodicu, monarhiju, imovinu, hoće da razjedine braću Srbe, da razjedine i rasparčaju celu zemlju.
Bosanci, svi ste oduvek bili nacionalisti, pa i danas u ovom teškom vremenu treda da idete primerom vaših predaka. Mi radimo sve da vam pomognemo, ali zato treba i vi međusobno da se pomognete i složite...''407

IZVOR: 406 i 407 AVII, ČA, K-277, reg. br. 4\1.

 

[Koča]

IZ KNjIGE ''KAKO JE PISAO I GOVORIO DRAŽA''

Draža kapetanu Jordanu Kimiću, Južna Srbija, 4. jula 1942:
Rat izbacuje ljude na površinu. Mirnodopske veličine propadaju. Vi ste dokaz za to. U Vas polažem mnogo. Verujem da ćete istrajati za dobro Kralja i Otadžbine. Ne brinite se za nagradu, ali je Otadžbina dužna da vodi računa o zaslužnim. Pozdrav Čiča. (AVII, ČA, K-299, reg. br. 3\1.)


Dražina zapovest od 3. januara 1943. godine:
Kako su ustaško-muslimanske organizacije krajem meseca decembra prošle godine, izvršavajući naloge okupatora, upale u Čajnički srez i po srpskim selima ubijali nevino i nezaštićeno stanovništvo, pljačkali i silovali naše žene i devojke, to da bi se ovaj srez zaštitio od daljeg terora i da bi se u celom srezu uspostavila četnička vlast, -
NAREĐUJEM:
Da se za čišćenje Čajničkog sreza od ustaško-muslimanskih organizacija preduzme brza i energična akcija po sledećem... (Zbornik dokumenata, tom 14, knjiga 2, 17.)



Draža svim komandantima, 7. novembra 1943:
Za borbu protiv komunista nikada ne posedati položaje niti vršiti odbranu. Na položajima mogu da se postavljaju samo zasede. Uvek vršiti napade, naročito noću, sa celokupnom oružanom snagom... Čim se utvrdi mesto komunista ili njihovo kretanje, odmah ih napasti celokupnom snagom i to manje sa fronta a više na bokove i pozadinu. Napad noću i za vreme odmora naneće im velike gubitke i rasulo jer imaju mnogo ženskih i neobučenih. U njihovim redovima nalazi se mnogo muslimana koji su nesposobni za noćne borbe. Izabrati smela i hrabra odeljenja koja će prodirati što dublje među njih iz pozadine i unositi im zabunu i nered. Gde god ima potrebe, svuda razviti četničku akciju na celoj teritoriji Jugoslavije. (AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.)



Draža svim komandantima, 4. decembra 1943:
Ponovo skrećem pažnju da će borba protiv komunista biti samo onda efikasna ako se leteće brigade popune samo stalnim ljudstvom a ne mobilisanim. Leteće brigade ovako formirane služiće za teritoriju celog korpusa, a po potrebi one će se grupisati i u jurišne korpuse za specijalne zadatke. Nemam dovoljno reči da podvučem važnost letećih brigada. (AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.)



Dražina uputstva za šifrovanje, 22. novembar 1943:
Ključ 1 - Kolo kolo naokolo vilovito.
2 - Hajte braćo amo amo da se.
3 - Skupa poigramo vilovito.
4 - Sremica se obećala Sremcu.
5 - Da ćesu se sastati na vencu.
6 - Divan je kitnjasti Srem.
7 - Slatko je živet u njem.
8 - Lola keru vezo za banderu.
9 - Pružio se preko Srema lanac.
10 - Ide lola i peva bećarac.
Ovu šifru upotrebljavati samo u kombinaciji po dva ključa. Kad šifruješ na primer po ključu 4, to znači prvu tabelu za šifrovanje staviti po ključu 3, pa je posle prebaciš u tabelu po ključu 4. Onaj koji dešifruje radi obratno. Prema ovome, ključ ćeš uvek određivati sa dvocifrenim ili trocifrenim brojem, jer će ti se pojaviti i trocifreni broj kad upotrebiš ključ 10. U dvecifrenim brojevima poređani su ključevi onim redom kako si šifrovao. Na primer ključ 210 znači uzeti ključ 2 i ključ 10, a ključ 102 znači uzeti prvo ključ 10 pa zatim ključ 2. Ubuduće obeležavaj šifrin ključ ćirilicom a ne latinicom. Za ovi šifru nećeš upotrebljavati nikakva lažna slova. U stihovima koje sam ti poslao uzećeš stvarna slova, po ćirilici, onako kako se izgovaraju... (AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.)



Dražina uputstva za šifrovanje, 30. maj 1944:
Ubuduće kod rada u radio saobraćaju zakazivanje vremena da bude uvek šetvorocifrenim brojevima, tj. KR, ponavljam KR, da bude uvek četvorocifreni broj sa kojim sabrati broj 55. Ponavljam 55. Na pr. 14 i 30 tj. 1485, jer ako se od broja 1485 oduzme 55 dobija se ugovoreno vreme 14 i 30. Objašnjenje tražiti odmah.
U slučaju kakve sumnje u legitimnost stanice koja Vas zove ili koju zovete traži se legitimisanje iste. Kao ključ za legitimisanje služi broj 45, ponavljam 45, kome se dodaje ili oduzima broj datuma kada se legitimisanje vrši. Upitni znak za legitimisanje je K, ponavljam K, pošto stanica kojoj se uputi ovaj znak dužna je da se legitimiše i to brojem koji je zbir iz 45 i datuma toga dana. Ili brojem koji iznosi razliku između ta dva broja. Na pr. stanica AB uputi K po stanici CD na dan 30. maja. Stanica CD dužna je da otkuca stanici AB 75 ili 15. Ako i stanica CD sumnja u stanicu AB, ona će njoj pri svom legitimisanju uputiti znak K kao upitnik. Pri ovomu stanica AB mora mora se legitimisati sa brojem koji nije upotrebljen od stanice CD, tj. ako se stanica CD legitimisala sa brojem 75, onda će se stanica AB legitimisati brojem 15 i obratno. (AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.)



Draža vladi u Londonu, 25. novembra 1943:
Posmatrajući sadanje događaje u zemlji mi smo mislili da engleska propaganda ne zna šta radi, jer Balkan protivno svojim interesima prepušta uticaju komunista, čije jačanje već godinu dana pomaže na našu veliku štetu. Međutim, mi sada otkrivamo da Englezi svesno i sa računom rade na formiranju hrvatskog bloka, u koji treba da uđu sve Pavelićeve ustaše i domobrani naoružani od Nemaca i sve komunističke snage koje oni naoružavaju ili pomažu da se naoružaju preko Italijana...
Ceo ovaj blok imao bi formu komunističku, ili, kako oni kažu, partizansku radi legitimacije (legitimnosti) pred Saveznicima. Mi osećamo da se ovaj blok formira i to kao blok ustaško-katoličko-hrvatsko-komunistički. Područje ovoga bloka Englezi su opredelili istočno sve do Drine, tj. potpuno u granicama Pavelićeve Hrvatske. Nas zbog toga prisiljavaju da se odreknemo svake aktivnosti na ovom Pavelićevom području.
Englezi da bi u tom uspeli traže još i više, oglašujući Crnu Goru i Sandžak kao područje komunističko, a ove dve oblasti služe im kao baza komunističkog napada na Srbiju. Pritiskaju nas još u unutrašnjosti Srbije pojedinim manjim komunističkim grupama u Srbiji koje skoro su beznačajne.
Plan je pakleni, ponavljam, pakleni. Mi ga tačno osećamo i vidimo. Sve mere protiv ovoga mi preduzimamo. Za dokaz ovoga su naše snage na zapadu sve do reke Une, ponavljam, do reke Une, Dinare i Velebita i naša akcija u Slavoniji i Slovenačkoj...
Mi moramo odgovoriti stvaranjem drugog fronta, nacionalnog, od Srba i svih jugoslovenski orijentisanih Hrvata, muslimana i Slovenaca... Sklapamo tajne sporazume i saveze sa Arnautima i Bugarima, naravno ne sa njihovim kvislinzima, već da njihovu tajnu organizaciju vežemo za sebe... Bugari već daju jasne znake da će se okrenuti protiv Nemaca, ali nama je u interesu da se u Bugarskoj razvije samo nacionalni pokret, da ne bismo bili pritešnjeni i sa te strane komunističkom akcijom, pošto Englezi imaju možda nameru da stvore komandu svih komunističkih snaga na Balkanu. Ipak ceo ovaj rad sa Bugarima i Arbancima još je u povoju, a Englezi su umešali duboko prste u Arbaniju i to sigurno na našu štetu.
Engleskom politikom, kao što vidimo, na pomolu su dva fronta, koji će se neminovno sudariti oružanim snagama.
Budite uvereni da Englezi rade svesno i sa računom. Njihova spoljna politika umiruje nas i ohrabruje, a njihova zvanična propaganda nas prosto urniše svojim napadima vešto planiranim. Međutim, kako njihova spoljna politika tako i njihova propaganda potpuno su u skladu i rade da postignu gore izloženi cilj. Nismo sigurni da oni žele Jugoslaviju, a ako je žele oni hoće da u njoj federalna hrvatsko-katolička jedinica, federalna katoličko-slovenačka jedinica, budu što veće i jače, i zato da Engleskoj budu večito zahvalne i večito potčinjene. (Mladen J. Žujović, Zbornik dokumenata (iz zaostavštine Mladena J. Žujovića), knjiga 4, 69-71.)

 

[Koča]

Dražina Vaskršnja poslanica 1944:
Svima starešinama i vojnicima naše hrabre vojske čestitam nastupajuće svetle praznike Hristovog Voskrsenja sa željom za skoro srećno okončanje pravedne borbe koju vodimo već četvrtu godinu. Neka nam svima ovi svetli praznici Hristovog Voskresenja daju nove podstreke da izborimo konačnu pobedu za dobro našeg naroda i omiljenog kralja, koji na svojim mladim plećima u inostranstvu nosi teški teret briga i poslova za svoj narod, svoju zemlju, i neka nam svima ovi praznici donesu još elena, snage i sloge, da istrajemo do konačne pobede, od koje će zavisiti budućnost naroda.
Prebrodili smo mnogo vremena i mnogo teškoća i ostalo je još kratko vreme do osvitka slobode. Doći će bolji dani celom narodu. Junaci, vi ste dugim i teškim borbama do sada zadivili ceo svet. Nadam se i s pravom očekujem da će vaša junačka srca i čelične mišice i od sada pokazati da ste bili dostojni divljenja i poštovanja. Naš narod od vas očekuje slobodu. Od vas treba pokoljenja da žive.
Junaci, budite ponosni i gordi što nam je sudbina dodelila ovaj teški zadatak, ali zadatak pun slave i časti. Samo napred, pobeda je naša. Teškoće su prolazne. Ja sam sa vama.
Hristos Voskrese, junaci!
Da živi Njegovo Veličanstvo kralj Petar Drugi!.
Đeneral Mihailović (AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.)



Draža svim komandantima, leta 1944:
Naš pokret ima pred sobom dva glavna cilja: prvo, da sačuva našem narodu punu slobodu u pogledu izbora njegovog unutrašnjeg političkog i socijalnog uređenja; drugo, da ujedini srpski narod kao zasebnu celinu u novoj Jugoslaviji i da ne dozvoli da mu njegovi neprijatelji povlače granice na Drini, Savi i Ristovcu. (Govori i izjave generala Draže Mihailovića, 62-63.)



Dražin raspis svim komandantima od 25. jula 1944:
Opšti pregled situacije 24. jula.
Srbija: Pokušaj komunista da se iz oblasti Toplice preko Kopaonika i Jastrepca prebace u oblast Zapadne Srbije propao je. Naše hrabre jedinice 4. grupe jurišnih korpusa i Rasinsko-topličke grupe u borbama od nekoliko dana uspele su da potpuno razbiju komunističke jedinice i očiste teren Kopaonika i Jastrepca. Komunisti su pretrpeli velike gubitke od preko 1.000 mrtvih i više ranjenih. Naši gubici su neznatni, jer komunističke jedinice nisu bile dorasle za borbu sa našim prekaljenim trupama.
Sem toga na području Jastrepca zaplenjena je veća količina oružja i municije. Nastavljena je naša akcija u pravcu Jablanice. U najskorije vreme biće i tamo raščišćena situacija u našu korist.
U toku je akcija protiv grupe komunista koja se sa Jastrepca prebacila na onu obalu Južne Morave u oblast Soko Banje. I ova će grupa u najskorije vreme biti razbijena i proterana.
U ostalim delovima Srbije potpuno vladamo celim terenom, sem gradovima. Ovih dana Nemci su izvršili veliko hapšenje naših ljudi u Beogradu. Verovatno će ovo preduzeti i u drugim mestima.
Vojvodina: U Sremu su komunisti pretrpeli velike gubitke. Naši odredi koji su se prebacili preko Save iz Srbije u Srem naišli su na veliko oduševljenje naroda, koji jedva čeka da se oslobodi komunističkog terora. U toku su pripreme za prelaz naših jačih snaga u Srem za potpuno čišćenje Srema i ovladavanje terenom.
U Bačkoj Nemci i Mađari vršili su prisilnu mobilizaciju našeg življa za radove u Mađarskoj, pa čak i u Nemačkoj. Mobilisano je muško stanovništvo do 60 godina starosti. Sem toga vršili su prisilnu mobilizaciju za SS trupe za Istočni front. Sve ovo izazvalo je veliko ogorčenje kod naroda i mržnju protiv Mađara i Nemaca. Komunistička aktivnost u Bačkoj na konspirativnoj osnovi znatno oslabljena... (nečitko - prim. aut). Naša organizacija sprovodi se i dalje na konspirativnoj osnovi. Isto tako i u Banatu i Baranji sprovodi se i dalje naša organizacija na konspirativnoj osnovi. Komunistička aktivnost ne oseća se.
Crna Gora i Stari Ras: Na delu Starog Rasa i delu Crne Gore u oblasti Tare i Lima nalaze se glavne komunističke snage. Pokušaj prebacivanja preko Lima jednog dela njihovih snaga u pravcu Nove Varoši propao je i prebačeni su na levu obalu Lima. Isto tako njihovi pokušaji prebacivanja preko Drine između Foče i Goražda propali su. Naše jedinice iz Istočne Bosne, Starog Rasa i Srbije prebacile su se preko Lima i Drine i zauzele Čajniče i Foču. U toku je dalja akcija protiv crvenih na prostoriji između Drine, Tare i Lima.
Naše snage u Crnoj Gori... (nečitko - prim. aut).
Hercegovina: Komunisti su ovladali delom (...) planine i delom prostorije između Gacka i Bileće... Svi njihovi pokušaji da ovladaju... propali su...
Bosna: U Istočnoj Bosni naše jedinice drže najveći deo teritorija. U sprečavanju prodora komunista u oblast Istočne Bosne naše hrabre jedinice Drinskog i Romanijskog korpusa vodile su mnogobrojne i uspešne borbe u oblasti Lima i Drine. Komunisti se nalaze u oblasti Vlasenice i Kladnja i na delu Srebreničkog sreza. Svi komunistički pokušaji da se iz ove oblasti prebace u pravcu Majevice za Semberiju propali su... Isto tako pokušaji proboja u pravcu Ozrena i Trebave propali su... Hrabri Majevički korpus u svojoj ofanzivi prema jugu je ovladao terenom do Drinjače...
U Zapadnoj Bosni između Vrbasa i reke Bosne nalaze se slabije komunističke snage sa kojima naše jedinice vode uspešne svakodnevne borbe. Tim putem se stalno povećava brojno stanje naših jedinica.
Dalmacija, Lika, Kordun i deo Zapadne Bosne: ...Ustaše svakog dana prilaze partizanima i na sve moguće načine pomažu partizane protiv Srba. U ovim oblastima došlo je do otrežnjenja Srba, koji uviđaju kuda ih vodi komunističko-ustaška klika, kojoj je jedini cilj uništenje Srba. Zbog toga je došlo u poslednjih mesec dana do velikog prebegavanja Srba iz partizanskih redova, koji su se odmah priključili našim jedinicama i odmah nastavili borbu protiv komunističko-ustaške mafije Josipa Broza i Ante Pavelića. Gubitak Srba u partizanskim redovima nadoknađuje se pridolaskom u partizanske redove ustaško orijentisanih Hrvata.
Naše jedinice u ovim oblastima vode svakodnevne borbe sa komunistima i nanose im velike gubitke. Naš 1. bosanski korpus u oblasti Grahova, Livna, Glamoča, Drvara u toku poslednjih mesec dana naneo je partizanima znatne gubitke: 263 mrtva i 27 zarobljenih. Sem toga je zaplenio izvesnu količinu oružja i spreme. Naši gubici su neznatni. Ovome korpusu prebeglo je iz partizanskih redova 125 novih boraca Srba, koji su odmah svoje puške okrenuli protiv komunista.
Isto tako naš 2. bosanski korpus u oblasti Petrovac, Krupa, Cazin, Bihać i Dvor na Uni vodi svakodnevne borbe sa crvenima i ojačava se svakoga dana. Za poslednjih mesec dana ovaj korpus je ojačan za 210 novih boraca, Srba, koji su prebegli od partizana.
Naš 1. lički korpus u oblasti Gračac, Lapac, Udina, koji vlada skoro celokupnim teritorijama ovih srezova, vodi uspešne borbe protiv crvenih. Za poslednjih mesec dana ojačan je za 143 nova borca, Srbina, koji su pobegli od partizana. Naši gubici u borbama neznatni.
Isto tako i naš 2. lički korpus vodi uspešne borbe sa crvenima i ojačava se svakog dana. Njemu je prišlo iz partizanskih redova 250 novih boraca Srba. Među ovima nalazi se i politički komesar Grupe partizanskih odreda Stevan Kosanović, koji je sa 10 partizanskih komesara i komandanata i 200 boraca prešao na našu stranu.
U Gornjoj Lici, Kordunu i Baniji Srbi partizani beže u zeleni kadar i bore se protivu crvenih i ustaša, koji ih progone. Iz svega ovoga jasno se vidi, kako se nacionalna svest kod Srba budi i polako okreće u našu korist.
Naš 1. dalmatinski korpus u oblasti Knin, Sinj... vlada većim brojem srezova ove teritorije i vodi svakodnevne uspešne borbe sa ustaško-partizanskim jedinicama. Za poslednjih mesec dana zadao je partizanima gubitke oko 100 mrtvih i više zarobljenih. Naši gubici vrlo mali. Ovome korpusu prišlo je iz partizanskih redova oko 50 Srba sa oružjem.
U svojoj borbi komunisti ne biraju sredstva da bi došli do svoga cilja, pa pored koketirnja sa ustašama, napravili su i jedan regionalni sporazum sa Nemcima (u Sloveniji - prim. aut). Ono što je najutešnije, nastalo je buđenje nacionalne svesti kod zavedenih Srba u partizanskim redovima u Zapadnoj Bosni, Dalmaciji, Lici, Baniji i Kordunu. Savkodnevno prebegavanje Srba iz njihovih redova i pojačavanje naših jedinica... Samo za poslednjih mesec dana pobeglo je preko 10.000 boraca. Svi oni odmah stupaju u borbu protiv crvenih. Partizani se u ovim borbama ojačavaju samo ustaški orijentisanim Hrvatima. (Izvor: AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1.)


Draža svima, 25. jula 1944:
Reforma vaspitanja: Ceo stav saobraziti sledećoj ideji: mi imamo svetosavski ideal vaspitanja, nasuprot zapadnoevropskim idealima vaspitanja, naime, za narod kao celinu i za individuu kao svetosavsku jedinku, carstvo nebesko i pravda Božja, kao sredstvo za postignuće cilja vaspitanja.
Dostaviti svima imaocima misli, s tim da učine ispravke u gornjem smislu. Pa potom da dostave Centralnom nacionalnom komitetu svoje mišljenje i kritiku. (AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1.)



Draža dr Jovanu Đonoviću, 12. jula 1944:
Kralj mora da shvati da kod komunista nema kraljeva... Obavestite naše političare u Londonu da utiču na kralja da iziđe iz ove zamke u koju je zapao. Bolje je biti interniran nego da bude u zajednici sa komunistima. ( R. i Ž. Knežević, Sloboda ili smrt, 338.)


Draža svima, 13. septembra 1944:
Nj. V. kralj Petar Drugi sprečen je u vršenju svojih kraljevskih dužnosti i nije u mogućnosti da da slobodno svoju reč. Na dan 6. septembra ove godine nije čak ni govorio, kao što je svakad činio na svoj rođendan. Šubašić i hrvatska klika nastavljaju, kao i njegovi istomišljenici Pavelić i Josip Broz Tito, da čine sve što im je moguće da razbiju srpstvo. Josip Broz, još pored toga, i pobegao je iz Jugoslavije... Ovaj kraljev govor potpuna je izmišljotina. (AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1.)

 

[Koča]

DRAŽA: ''NAJSTRAŠNIJI UDAR NANEO NAM JE KRALj...''

I pored strašnih vesti sa radio Londona, malo je ko bio spreman da poveruje u izdaju omiljenog kralja. Sa nestrpljenjem, pa još uvek i sa oduševljenjem, očekivao se njegov tradicionalni rođendanski govor. Tog 6. septembra kralj Petar Drugi punio je 21 godinu. Prethodne noći na vrhovima planina paljene su logorske vatre u obliku slova ''P''. Gde god je bilo moguće, postavljani su zvučnici da bi se kraljeva reč što dalje čula. I Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije priključio se slavlju, zakazavši svečanu sednicu za 6. septembar.
Ali, kraljev rođendan prošao je bez očekivanog govora. Do kašnjenja je došlo zbog Petrovog opiranja engleskim pritiscima da pozove četnike da stanu pod komandu J. B. Tita. Popustio je posle šest dana, kada je, 12. septembra 1944, preko radio Londona lično saopštio:
Dragi moji Srbi, Hrvati i Slovenci,
U ovim sudbonosnim i za Jugoslaviju velikim danima, kada pobedonosne armije Sovjetskog Saveza stoje na našoj granici s jedne strane, a američke i britanske s druge strane, kada je dan naše slobode u punom svanuću, pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedinite i pristupite Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom. Sa mojim punim znanjem i odobrenjem, kraljevska vlada dr Ivana Šubašića zaključila je važne i korisne sporazume sa tom našom narodnom vojskom, koja je jednodušno priznata, podržavana i pomagana od naših velikih saveznika, Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država Amerike.
Samo tako ujedinjeni u borbi, moći ćete sačuvati neukaljanu čast i slavu Jugoslavije i završiti konačnom pobedom najlepšu legendu hrabrosti i ljubavi za slobodu, kojom ste do sada zadivljavali svet. Vaša bratska sloga i jedinstvo razbiće sve neprijateljske planove, a vaša otaybina dočekaće teško zasluženu slobodu i uputiće se srećnijoj budućnosti mira i pravde u krugu Ujedinjenih naroda i celog slobodoljubivog čovečanstva.
Svi oni, koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga, ni pred narodom ni pred istorijom.
Ovom mojom porukom vama, odlučno osuđujem zloupotrebu imena kralja i autoriteta krune, kojom se pokušavalo opravdati saradnju sa neprijateljem i izazvati razdor među borbenim narodom u najtežim časovima njegove istorije, koristeći time samo neprijatelju.
Klanjajući se žrtvama, pozdravljajući našu borbu i odajući zahvalnost našim velikim saveznicima, pozivam vas da svesrdno pozdravite pobedonosne savezničke armije, koje bi došle da vam pruže pomoć u potpunom izvojevanju oslobođenja naše otaybine.
?ivela naša velika slobodna federativna Jugoslavija!35
Posledice govora bile su još teže jer je Draža nekoliko sedmica ranije pojačao propagandu u korist očuvanja monarhije i integriteta kraljeve ličnosti. Primera radi, u proglasu svim komandantima od 27. avgusta, on piše:
Izdajte letak od reči do reči sledeće sadržine: Josip Broz Tito, po zlu čuveni neprijatelj... drznuo se da srpskom narodu daje preko radija časove iz rodoljublja. On, koji je jedino ubijao naše najbolje narodne ljude, evo šta poručuje: kralja Petra ponovo imamo da biramo posle rata, a za te izbore on, Tito, garantuje punu slobodu. Mi mu poručujemo: kralja Petra mi nemamo da biramo, jer je on naš kralj od 27. marta 1941. godine. A što se tiče slobode koju Tito garantuje, te slobode najbolje je iskusio sam narod iz svih onih pokrajina kuda je on prošao...
Samo među Srbima pretrpeli smo preko jedan milion žrtava. Tito želi da jedino srpski narod strada. To je njegov cilj, a ne borba sa okupatorom u koju stupa sad kad je na nju primoran. Sada, kada Titove horde napadaju na Srbiju da i nju unište, i kada je svoje horde popunio ustašama i drugim izrodima koji su do juče klali naš narod, on se drznuo da pokuša da oslabi naše redove nekim velikodušnim oproštajima svima koji mu priđu i koji izdaju svoga kralja i svoj narod...
Znamo mi njegove oproštaje... Koliko je veliki prijatelj srpskog naroda Josip Broz Tito, najbolje se vidi iz njegove izjave da u budućoj federativnoj Jugoslaviji svi su Hrvati ujedinjeni, a Srbi rasparčani na Srbiju predkumanovsku, Crnu Goru, Sandžak, Makedoniju, a Vojvodina, Bosna i Hercegovina prirodno treba da bude Hrvatska. I to ona Hrvatska koju je stvorio Pavelić izdajom 1941. godine. Znači, raskomadati Srpstvo na šest pokrajina, od kojih dve dati Hrvatskoj, a samim tim uništiti plod sedmogodišnjeg rata za oslobođenje i ujedinjenje.
Mi odgovaramo Josipu Brozu Titu: Živeo kralj Petar, koji je na dan 27. marta 1941. godine stupio na presto! Živelo ujedinjeno Srpstvo! ...Čvrsto zbijmo naše redove pred odlučnim događajima, koji se sada odigravaju u celome svetu...36
Početkom septembra, kada je radio London objavio vest da je kralj potpisao ukaz o ukidanju Vrhovne komande, Draža je u raspisu svima saopštio da je to samo jedan u nizu britanskih ''trikova'', naglašavajući: ''Naročito istaći kraljevu poruku uručenu usmeno preko majora Lukačevića da... (nečitka reč, ali svakako u smislu ''verujemo'' - prim. aut) samo onome što on lično bude izgovorio preko londonskog radija. Od kako je smenjena Purićeva vlada, kraljev se glas nije čuo na radiju''.37
U noći pred kraljev rođendan Draža je kao i ranijih godina naredio loženje vatri u obliku slova ''P'' na celoj slobodnoj teritoriji, a na sam rođendan, 6. septembra, održavanje prigodnih svečanosti. On lično govorio je na centralnoj svečanosti, održanoj u Pranjanima.
Dvanaesti septembar 1944. godine bio je jedan od najtežih dana u Dražinom životu. Mada je radio vezom nekoliko dana ranije bio obavešten o predstojećem govoru, on nije verovao da će kralj otići tako daleko.
Vrhovna komanda nalazila se u selu Draginje kod Valjeva. Draža nije želeo da sluša kraljev govor, već je naredio majorima Aćimu Slijepčeviću, načelniku Ađutantskog odeljenja, i Milanu Stojanoviću, njegovom pomoćniku, da zabeleže govor i da mu potom pročitaju kraljeve reči.
U šatoru pored kuće u kojoj se nalazio Draža, dva majora su zapisala govor i sravnila prepis. Slijepčević je rekao da nema snage da tu belešku pročita Draži, dodavši papir Stojanoviću. U kuću su ušli zajedno. Stojanović svedoči:
General Mihailović je sedeo mirno, sa zaturenom šajkačom. U levoj ruci je držao čibuk i pućkao cigaretu, a kažiprstom desne ruke nekako čeprkao po stolu nedaleko od čašice rakije, gledajući preko stola u neku nedoglednu tačku. Na licu mu se čitala duševna patnja. :im smo ušli, rekao je: ''Samo čitajte''. Ja sam uzbuđeno rekao: ''Gospodine ministre, govor je strašan!'' - i pre no što sam hteo još koju reč da dodam, on me prekinu i ponovi: ''Čitajte!''
Isprekidanim i uzbuđenim glasom pročitao sam kraljev govor. Kad sam završio sa čitanjem, general Mihailović, još uvek gledajući u onu nedoglednu tačku, zgrabi šajkaču i tresnu je o pod uz reči koje nisam čuo. Prizor potresan. Posle toga okrenuo se prema nama i, smirenog i blagog izraza, ponudi nas čašicom rakije. Pošto smo zahvalili, on nas umoli da kažemo poručniku Boži Peroviću, komandantu njegove lične pratnje, da ga niko ne uznemirava do polaska koji je ranije bio utvrđen za ponoć.38
Ispred kuće, Slijepčević i Stojanović zatekoše Perovića, zatim Dražinu ''senku'' poručnika Blagoja Kovača i posilnog Miću. Svi su strahovali da će Draža izvršiti samoubistvo. Dogovorili su se da Perović, Kovač i Mića na smenu krišom posmatraju Dražu sa jabuke, čije su se grane pružale do prozora kuće. Jedan je uvek stajao uz vrata i netremice gledao onog na jabuci. Imao je zadatak da, na njegov znak, utrči unutra i osujeti samoubistvo.
Draža je sedeo isto onako kao kada su Slijepčević i Stojanović došli sa govorom. Pio je rakiju i palio cigaretu za cigaretom. Tako satima. Nešto pred ponoć ustao je i podigao bačenu šajkaču sa poda. Stajao je i dugo posmatrao kokardu. Onda ju je poljubio. Krenuo je ka izlazu, ali se vratio setivši se nečega. Ugasio je petrolejku i izašao. Pred vratima je stajao poručnik Perović, kome je Draža odsečno komandovao: ''Pokret!''
Sutradan, svim komandantima Draža šalje sledeći raspis:
Nj. V. kralj Petar Drugi sprečen je u vršenju svojih kraljevskih dužnosti i nije u mogućnosti da da slobodno svoju reč. Na dan 6. septembra ove godine nije čak ni govorio, kao što je svakad činio na svoj rođendan. Šubašić i hrvatska klika nastavljaju, kao i njegovi istomišljenici Pavelić i Josip Broz Tito, da čine sve što im je moguće da razbiju srpstvo. Josip Broz, još pored toga, i pobegao je iz Jugoslavije.
Na dan 12. septembra ove godine preko radio Londona napravili su najobičniji falsifikat sa kraljevim imenom, prenoseći tobože kraljev govor. Ovo je tek početak najoriginalnijim lažima ustaško-hrvatske propagande. To neće biti ni prvi ni poslednji falsifikat kraljevog govora. Ovaj kraljev govor potpuna je izmišljotina. O ovome smo bili još ranije obavešteni od od naših političara iz inostranstva, samo nismo verovali da će imati toliko smelosti da to učine.

 

[Koča]

Krvava ustaško-titovska igra produžava se: istrebljenje Srba do poslednjeg.
Srbi i Slovenci, zbijte redove, ne verujte lažima ustaško-titovskim. Niko ne sem od nas ni trenutka da zaboravi 850.000 srpskih grobova, što nam ustaše počiniše.
Sada, ustaše ulaze u Titove redove da bi produžili ubijanje i najzverskija krvološtva nad Srbima. Šubašić je ustaša. Ne damo se prevariti. Šubašić misli isto što i Pavelić.
Oni hoće granice Hrvatske na Drini. Oni hoće Srbe da rasparčaju. Srbi i Slovenci, preživećete sve opasnosti, jer smo i do sada najteže momente preživljavali zajednički. Svi svesni nacionalni Hrvati složiće se sa nama, a ubice znaju šta ih čeka. Mi ćemo produžiti svoj put, jer mi znamo šta hoćemo. Mi se borimo za slobodu zajednice i prava čoveka.
Živeo kralj Petar Drugi!
Ovo vam poručuje Draža Mihailović.39
U prvi mah svi su bili u neverici. Na frontovima su utihnule borbe između četnika i komunista. ''Niko ne veruje da je to slobodna volja Nj. V. Kralja'', pisao je 14. septembra komandant Sarajevskog okruga pukovnik Gojko Borota, komandantu Istaknutog dela Vrhovne komande potpukovniku Zahariju Ostojiću. Međutim, već 17. septembra, sa Borotine radio stanice M. Rajković javlja Ostojiću:
Borota je u Radovi, gde ličnim kontaktom pokušava da ublaži posledice kraljevog govora, jer je nastalo nespokojstvo i veliki strah kod naših i naših simpatizera.40
Kraljev govor zadao je strahovit udarac srpskom narodu i posebno četnicima. Tek tog dana, 12. septembra 1944. godine, kroz narod i vojsku prostrujala je sablazan katastrofalnog poraza. Dr Milorad Drašković, jedan od vodećih ljudi ravnogorske omladine, svedočio je:
Na nas je strahovito delovao govor kralja Petra u kome je rekao da se priključimo Josipu Brozu Titu. Ma sa koje strane gledišta, to je bila apsolutno nedopuštena izdaja. Mi se bijemo za kralja i otaybinu, narod gine, a kralj sada govori nešto sasvim drugo. Niko nije mogao da prihvati taj kraljev govor. Neki oficiri su izvršili samoubistvo, neki su od besa pucali u radio. Tada mi je postalo jasno da idemo u katastrofu, mada mnogi nisu verovali u to, naročito Beograđani...41
U memoarima, kralj Petar je o ovom svom govoru napisao: ''Imao sam osećanje da sam izneverio svoje najbolje prijatelje, a ukazao podršku jednom pokretu koji je bio u osnovi neprijatelj monarhije i demokratskih načela''. Draža je poslao sledeću depešu srpskim političarima u inostranstvu:
Najteži i najstrašniji udar naneo nam je kralj, čijim smo se imenom zaklinjali. Bog i narod neka mu sude.42

35 R. i Ž. Knežević, Sloboda ili smrt, 911-912.
36 AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1.
37 AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1-34.
38 Spomenica Draži, 117.
39 AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1.
40 AVII, ČA, K-281, reg. br. 2\1.
41 Pogledi, dvobroj 65-66.
42 R. i Ž. Knežević, Sloboda ili smrt, 373.

 

[Koča]

DRAŽA O JEVREJIMA

Evo jednog naredjenja generala Draže Mihailovića o Jevrejima:


"RASPIS: svim jedinicama Jugoslovenske vojske u Otadžbini 7.4.1944.
Tel. br. 884
U jednom od naših listova kao da se oseća nota antisemitizma (četnici su štampali oko 120 listova, među kojima i jedan dnevni, "Vidovdan", koji je imao pet izdanja - prim. M.S). To je, pak, načisto da naš pokret ne sme poći tim putem. U ovom ratu stradali su Jevreji gore nego mi Srbi, a mi nismo nikada bili protiv onoga ko strada, pa nećemo ni sada. U nas se nikada nije postavljalo pitanje Jevreja, već pitanje režima. Ako ne valjaju režimi, ne valjaju ni Jevreji, a ako su solidni režimi i dobar upravni aparat, valjaće i Jevreji. Ali, u prvom redu treba da valjamo mi Srbi.
Antisemitski napad ne sme da se pojavi ni u štampi ni u propagandi. Zabranjujem svaku grdnju, kao i raspirivanje mržnje prema Jevrejima u govorima, na javnim sastancima ili privatno po kafanama prilikom iznošenja mišljenja pojedinaca. Jevreji su ljudi kao i ostali narodi, a u ovom ratu stradali su više čak i od nas Srba. Ako već kao pravi hrišćani ne možemo da razvijemo bratsku ljubav prema Jevrejima, onda ne treba ni da raspirujemo mržnju prema njima.
Sa svakim onim koji bude u ma kom pogledu ma šta rekao s namerom da to bude protiv Jevreja, smatraću kao rad na ostvarenju programa ljotićevaca, te ću sa ovakvim postupati po zakonu i nadležnosti. Čiča."
(AVII, :A, 33-1-22 i 66-2-36)