Evo kako to izgleda
Sveta knjiga komunizma
Još od prvog dana proces protiv đenerala Draže predstavljao je nešto mnogo veće od običnog suđenja
Bio je to pokušaj novih vlasti da osude ne samo prethodni „nenarodni režim", već i sve tradicionalne vrednosti građanskog društva, tvrdnjom da su one, takve kakve su bile, mogle odvesti samo na put „zločina i izdaje". To je podrazumevalo i pretvaranje procesa u svojevrsnu istorijsku čitanku. Verzija suđenja koja je plasirana u javnost predstavljena je kao apsolutna istina o događajima iz Drugog svetskog rata. Za istoričare, od pisaca udžbenika pa nadalje, ova verzija bila je, a nažalost to je donekle i danas, neizostavni izvor.
Kako bi istakli dokumentovanost svoje priče, komunisti su novu istoriju objavili u formi stenografskih beleški. Tek što je proces okončan, leta 1946. godine, štampali su obimnu knjigu pod naslovom „Izdajnik i ratni zločinac Draža Mihailović pred sudom". Podnaslov je glasio: „Stenografske beleške i dokumenta sa suđenja Dragoljubu Draži Mihailoviću". Sumnja u autentičnost beleški i dokumenata nije bila dozvoljena, a preciznije rečeno, plaćala se teškom robijom, ili čak glavom. Bila je to sveta knjiga komunizma, koja je narednih decenija citirana bezbroj puta.
Međutim, 1989. godine pao je Berlinski zid, pa je i o ovome počelo slobodnije da se govori. Tako se 1991. godine pojavila nova, „ekskluzivna" knjiga Jovana Kesara i i Dragoja Lukića, koristeći kao naslov Dražinu izjavu „Ne osećam se krivim". Mada je, u suštini, sve ostalo isto, smatralo se da je javnost najzad saznala istinu o procesu stoleća. To ubeđenje kod mnogih je ostalo do naših dana, pa je nedavno jedan dnevni list u feljtonu prenosio opširne izvode iz knjige falsifikata.
Jer, svako ko se udubio u priču, lako je shvatao da sve kockice nisu složene kako treba: proces je trajao 35 dana, dok su ponuđene stenografske beleške, i u prvoj i u drugoj knjizi, mogle da pokriju tek možda jednu sedmicu suđenja.
Taj nedostatak uočili su i oni koji najviše polažu u celu ovu priču - sami komunisti. Zato je SUBNOR Jugoslavije 2001. godine objavio treću verziju „integralnih stenograma" i pratećih dokumenata, pod naslovom „Dokumenta sa suđenja Ravnogorskom pokretu".
Neki radoznali istraživači i čitaoci ipak su potražili istinu u beogradskom Vojnom arhivu, gde se čuvaju originalni stenogrami sa procesa, utvrdivši da je ova četvorotomna knjiga još jedan u nizu falsifikata. U originalnim stenogramima ne samo što ima upola više materijala, već se mnoge stranice do neprepoznatljivosti razlikuju od ove najnovije „istine".
Tako, završna reč Dražinog advokata Dragića Joksimovića, u verziji SUBNOR-a ima svega 10 strana, dok u originalu sadrži 62 stranice! Danas, u procesu rehabilitacije đenerala Draže pred Okružnim sudom u Beogradu, nije potrebno učiniti ništa drugo do priložiti perfektnu Joksimovićevu odbranu. Iz nje su komunisti izbacili sve bitne momente.
Ali, postavlja se pitanje da li su i stenogrami iz Vojnog arhiva autentični, jer su i oni delo komunista? Suočavajuvajući se sa ovim, ekipa TV serije „Proces stoleća" zaključila je da se kao nesporno Dražine mogu smatrati samo njegove reči sačuvane na audio-snimcima...
U procesu rehabilitacije đenerala Draže pred Okružnim sudom u Beogradu, nije potrebno učiniti ništa drugo do priložiti perfektnu Joksimovićevu odbranu
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=69647§ionId=63&view=story
...cisto da se vidi koliko lazes izmedju ostalih gluposti...
