četnici vikali: “Živeo generalisimus Staljin”,.....
- - - - - - - - - -
na zdravlje
lepo je videti četnike pod srpom i čekićem na crvenoj zastavi
što jes jes
izvini što ne verujem da je draža oslobodio beograd
- - - - - - - - - -
i gde je završio taj debeljan sa bradom sa slike?
5 minuta posle slikanja zaglavio prozor na wc-u dok je bežao kroz njega
- - - - - - - - - -
po sata ranije, pre slikanja, je oslobodio napušteni kruševac od nemaca, tj oslobodio ga od samog sebe jer je ceo život i on i njegova porodica živeli u pećkoj ulicu u kruševcu, štab mu bio dve ulice bliže a sve po kazivanju ćerke gordane
- - - - - - - - - -
монтирани процес из 45дај се мало уозбиљи
стварно је глупо причати о овоме
Dobro je poznat slučaj oslobođenja Kruševca. Taj grad su oslobađali četnici zajedno sa Crvenom armijom. Sačuvane su i fotografije na kojima četnički vojvoda Dragutin Keserović i pukovnik Crvene armije Pronjin stoje zajedno na balkonu kruševačkog hotela “Pariz” i pozdravljaju vojnike – crvenoarmejce i četnike koji marširaju ispred njih.
Piše: Nikita Bondarev
Četnički pokret Draže Mihailovića u svetlu ruske nauke
Свака част за браћу Русе данас
- - - - - - - - - -
треба рећи свака част за браћу Русе данас...нису загрижени комунистичком идеологијом...то је далеко иза њих...време је за историјску истину
Jedno je sigurno: ni zvanični ni “nezvanični” četnici nisu dolazili u sukob sa Crvenom armijom. Crvenoarmejci su svuda dočekivani kao prijatelji i oslobodioci. U gradovima i selima su ih čekali natpisi: “Živeo generalisimus Staljin”, “Živeo kralj Petar”, “Živeo Draža Mihailović”.
Piše: Nikita Bondarev
Četnički pokret Draže Mihailovića u svetlu ruske nauke
Nekada se koristi vera da se unistava neki narod, a nekada ideologija.....Tako su ustase koristile veru protiv Srba, a cetnici ideologiju.
A po Srbima je samo pucalo, zar ne Koco?
kad , koje godine ?
Од Тополе па до Равне горе, нигде страже паралаже Драже. Стража бежи, за њом Дража везе надмашише и саме Енглезе“
Колона прихвати песму и ова проломи пустиње равногорске. А ускоро угледасмо и прве колибе. Једна жена помоли се из прве. Назвасмо јој Бога. -Бог вам помого! – одговори она уплашено -Не бој се ништа, де, не бој се, - храбримо је ми -А како не бих, јадница, - уздахну она. – Шта сам све препатила не дао вам Бог никада. -Где је Равна Гора, снајо?
-Ево је, то је Равна Гора, -показа нам она на пошумљене пределе десно од нас, који су се пружали као природни леви огранак Маљена. – Ено, где су оне колибе попаљене и порушене. Ено, где је оно гробље, где су они нови гробови. Ено, браћо, то је Равна Гора. На једном пропланку, разбацане ту и тамо, дизале су се хумке жртава равногорски. А мало даље угљенисани остаци колиба мирних сељака, сточара равногорских, говорили су о присутности несреће. Овде је закопан и син оног сељака, наредник српски, сетисмо се ми.
Лево од нас биле су равногорске појате Вежица. Њих пет-шест на броју. Колибе махом порушене и попаљене. Дивни пашњаци и шуме дисхармонично су стајали покрај ових видних знакова зла и људске пакости. И веће смо несреће сагледали ми до данас. Али нас ова уистини узбуђује. И зато нас ваљда бес и разјарује.
Чупа је једино равнодушан. Наш мали чупави флегма, прекрстио руке и стручњачки посматра све. И за све се закачи. -
Овде је, - показује нам он, - био аеродром за „Спитфајере“, а овде за „Харикене“. А тамо су хангари. Ове тенковске јаме, а овде слагалишта муниције.
Једна прљава бара. Жабе крекећу. -А овде је била морнарица нашег Министра војске, ваздухопловства и морнарице. Али свему нађох излаз, само не могу да видим где му је била касарнирана армија Нека чавка прелете нас. -Костице, брже митраљез...
Нападају „Спитфајери“ Смех
-Вукобратовићу, пази да не нагазиш мину, - опомену га Чупа и показа на балегу. Опет смех
- - - - - - - - - -
nastavak možete pročitati iz članka iz novina NAŠA BORBA od maja 1942 godine
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
eto šta su neki drugi srbi mislili o draži te 1942 godine
још једном си сам себи скочио у стомак и оповргнуо сопствену пропаганду о четницима најјачи си, кеве ми...шоу
