Da li je Draza ikada izrazio spremnost da se bori protiv Engleza???
Vladimir Velebit:
Strani izvori o spremnosti vrha KPJ da stupi u zajednicku borbu sa Nemcima protiv saveznika, ukoliko dodje do iskrcavanja
Miso Lekovic, Martovski pregovori 1943.
1950. godine, u Becu i Lincu je V. Hetl pod pseudonimom Valter Hagen, objavio knjigu ''Die geheime Front'' u kojoj govori o pregovorima....
O tome Hetl pise:
''Nakon nekoliko dana Petrovic je generalu Glezu preneo cudnovatu izjavu da je on u stvari general Velebit i da ima zadatak da prenese licnu Titovu poruku nemackom vojnom komandovanju. Prema toj izjavi Tito je spreman da zakljuci primirje pod sledecim uslovima: ukoliko su Nemci spremni da se obavezu da ga nece napadati u granicama jednog odredjenog podrucja, po mogucstvu u zapadnoj Bosni, tada ce se on odreci sirenja ustanka u drugim oblastima hrvatske drzave. Kao dokaz iskrenosti svojih namera naredice obustavljanje za odredjeno vreme svih teroristickih akcija.''
General Horstenau je kako Hetl navodi ozbiljno shvatio poruku, pridajuci joj poseban znacaj, i o njoj oje obavestio nadlezne organe. U novom razgovoru koji je zatrazio, posto je od Tita primio nove instrukcije, Velebit je Horstenauu
''saopstio novu vaznu Titovu licnu poruku upucenu nemackoj vladi''. ''Radilo se'' - kaze Hetl - ''o zvanicnoj ponudi Tita nemackom komandovanju da u slucaju anglo-americkog iskrcavanja zajednicki nastupaju sa nemackim divizijama koje se nalaze u Hrvatskoj, protiv snaga zapadnih sila koje bi se iskrcale na obalu''
________________________
1956. godine, u Gracu i Kelnu izasla je knjiga Rudolfa Kislinga ''Die Kroaten'', u kojoj se detaljnije govori o pokusajima Vrhovnog staba NOVJ da sa nadleznim nemackim komandantima sklopi sporazum o primirju:
''Nekoliko dana docnije Velebit je preneo generalu Glezu
zvanicnu ponudu Tita da u slucaju anglo-americkih iskrcavanja stupi u dejstvo protiv iskrcanih vojnih trupa zapadnih sila zajedno sa nemackim divizijama koje se nalaze u Hrvatskoj. Ovaj predlog je ucinjen uz prethodnu saglasnost Staljina posto je Rusija bila odlucna u tome da oruzjem, pa cak i uz pomoc Nemaca, spreci ma kakav upad Angloamerikanaca na Balkan, posto je Staljin smatrao Balkan svojom interesnom sferom.......''
_________________________
1960. godine u Franfurktu na Majni i u Tibingemu izasle iz stampe knjige Paula Leverkina ''Der geheime Nachrichtendienst....'' i Helmuta Gintera Damsa ''Der zweite Weltkrieg'' u kojima se izmedju ostalog govori o tim pregovorima. I u knjizi ''Geschichte des zweiten Weltkrieges'' koja je iste godine izasla u Vircburgu, nalaze se iste tvrdnje o pregovorima.
_____________________
U toku 1961. i 1963. godine objavljene su u Londonu, Keselu i Njujorku knjige Antoni Pirija ''Operation Bernhard'' i Zak de Lonija ''Secret Diplomacy of WWII'', u kojima se takodje govori o pregovorima i
osudjuje navodno izrazena spremnost NOVJ da se iskrcavanju anglo-americkih trupa na jadransku obalu odupre po svaku cenu, pa makar i u saveznistvu sa nemackom vojskom''
______________________
U knjizi Zivka Topalovica (Pokreti narodnog otpora u Jugoslaviji 1941-1945'', izdatoj 1958. u Parizu), Borivoja Karapandzica (''Gradjanski rat u Srbiji 1941-1945'', stampanoj u Klivlendu, SAD, 1958) i Mihaila Minica (''Rasute kosti'', objavljene 1965. u Detroitu, SAD) uglavnom prepricavaju Hetlove tvrdnje.
Topalovic tako govori o '
'Titovoj ponudi Nemcima za saradnju protiv Angloamerikanaca pa kaze: ''Ovu cinjenicu da je Velebit zaista bio u Zagrebu kod nemackog generala, Titovci nisu smeli odlucno da demantujue''
A Karapandzic navodi da je kruna
''komunisticko-hitlerovske saradnje bila misija Titovog generala Vladimira Velebita'' koji je ''pod laznim imenom dr Petrovic bio od strane Tita akreditovan kao zvanicni predstavnik Vrhovnog komunistickog staba kod Hitlerovog glavnokomandujuceg generala u Zagrebu Gleza fon Horstenaua''. ''Titov predstavnik u Zagrebu, advokat Velebit, kaze on, ''kao hrvatski komunista (Velebit je po nacionalnosti Srbin - prim. M.L.), sporazumno sa hrvatskom perjanicom Pavelicem, radi preko nemackog komandanta za Hrvatsku, djenerala Gleza, da se Tito s partizanima drzi na teritoriji ustaske Hrvatske i pripremi za borbu protiv cetnika i srpskog naroda''
__________________
Treba imati u vidu da do tada, kada su izdate ove knjige jos nisu bila dostupna dokumenta koja Miso Lekovic kasnije objavljuje u svojoj knjizi, pa svi pricaju samo o Velebitovoj misiji u Zagrebu,
a ne i o boravku trojice delegata Vrhovnog staba u Gornjem Vakufu, i Djilasovom i Velebitovom boravku u Sarajevu i Zagrebu. Tada arhivski fondovi jos nisu bili otvoreni istrazivacima (Bon, London, Vasington). Autori ovih knjiga bili su uskraceni za zapsinik razgovora u Gornjem Vakufu, ''memorandum'' Vrhovnog staba, telegrami Kasea, Ribentropa itd...)
U svojoj knjizi ''Mihailovic prema nemackim dokumnetima'' koja je 1969. objavljena u Londonu Ivan Avakumovic istice '
'da su partizani izrazili spremnost da se suprostave saveznickom iskrcavanju na Balkanu''
_________________
I britanski istoricar Stevan K. Pavlovic u knjizi ''Yugoslavia'' koja je 1971. objavljena u Londonu, pise:
''Pregovori nisu bili postignuti po svim tackama, usled Hitlerovog veta. Medjutim partizani su ipak dobili slobodan put na desnom boku cetnika, koji je ostao neotkriven''
Drugim recima, partizani su porazili cetnike u bici na Neretvi jer su im Nemci omogucili ''slobodan put''
http://www.znaci.net/00001/170_9.pdf
....не знам зашто треба крити да је Дража пред крај рата почео да сарађује са Немцима(дошло му из дупета у главу спасе оно што се спасти може). То су већ радили Ђујић, Недић, Љотић, Јевђевић и остали див јунаци иако су знали да ће их потомци пљувати за 50/100 година, али је тада било битно само спасти српски живаљ у окупираној Србији и преко Дрине, па макар се правио пакт са самим ђаволом. Дража се као војник а не као политичар( дакле без икаквог разумног размишљања ) одма пригрлио англо-саксонским крволоцима, за чије је потребе спасао преко 500 пилота који су бомбардовали Београд на ВАСКРС, Лесковац, Ниш итд.
