Не, нису тада постојале многе хришћанске струје. Опет те неко слагао.
Ти прво не знаш шта је догма а нисмо ни о томе ни почели. Мешаш канон Новог Завета тј. књиге Новог Завета и догму.
Опште позната су била сва четири Јеванђеља у другом веку. Гоњење хришћана помињем из разлога што је пре свега било опасно бити хришћанин, хришћанство се ширило и без обзира на то.
Отишла си у потпуно погрешну тему. Ја те питам да ли си некада чула за гностике и да ли знаш шта је Мураторијев канон ? Само ако гледамо Мураторијев канон побија све то о чему ти пишеш.
Пусти сад ту широку причу кренули смо од Јеванђеља и другог века.
Ја те питам опет. Пошто постоје четири канонска Јеванђеља и десетине и десетине других списа који су настали касније. По чему и по ком критеријуму ти бираш тај спис (Јеванђеље по Јуди) а не неки други кад тих каснијих списа има толико много ?
Једно је кодификација књига Новог Завета, помешала си кодификацију са догматским стварима.
Ја ти пишем да је у неким списима Јермин Пастир био уврштен као део Новог Завета али ти очигледно и не знаш шта је јермин пастир (што је у реду) али видим да те слабо интересује поента приче пре усвајања писма Атанасија Великог.
Hrišćanske struje su postojale, ali ih ti ne priznaješ jer poštuješ samo naš pravoslavni oblik hriščanstva.
Objektivno gledano, nije se odjednom iz prvog veka došlo do konačnog oblika hriščanske misli kakvu sada znamo.
"Nakon smrti Isusa, njegovi sledbenici - mala jevrejska poznata kao
nazareni - su tvrdili da je on bio Mesija prorokovan u jevrejskim spisima. Vremenom je ovaj mali jevrejski verski pokret evoluirao u hrišćansku veru.
Prvobitnu hrišćansku
crkvu (lat:
ecclesia - zajednica) formirali su nakon Isusove smrti, njegovi učenici i
apostoli u
Jerusalimu. Prema spisama
apostola Petra (15.-67. g. n. e) mnogi
judejci okreću se hrišćanstvu. Pristalice Isusa iz
Nazareta se u početku nazivaju
nazareni, da bi tek kasnije stekli naziv
hrišćani. Sedište nove religije je u početku bilo u
Jerusalimu. Zajednicu su u samom početku činili isključivo
Jevreji.
Kada je odlukom
apostolskog sabora (48–49. godine) rešeno da
nejevreji budu primljeni u hrišćanstvo, započinje epoha munjevitog širenja hrišćanstva među
Grcima. Već u drugoj polovini
1. veka, zahvaljujući delatnosti
apostola Pavla, hrišćanski pokret postaje pretežno nejevrejski."
(Vikipedija)
Što se tiče Muratorijevog kanona, vidim da ga preciznije nazivaju fragment, informisla sam se danas o njemu, ali nikakve dokaze u vezi sa našom diskusijom nema.
Naša diskusija je otpočela Jevanđeljem po Judi, a opet u vezi sa ovim mozganjem izvesnog dr Željka Porobija.
Naravno da ovo jevanđelje nije uvršteno u novozavetnu literaturu.
Ovde i nije reč o problemu šta je prihvaćeno a šta nije.
Reč je o pokušaju da se sazna šta se pre 2 000 godina zaista dogodilo i da li se dogodilo.
Ko je Juda, koje motive je imao, u kakvom odnosu je bio sa Hristom, i tome slično.
Što se tiče termina dogma, kodifikacija, gnosticizam, za koje insistiraš da ti odgovorim šta su, evo ja ti odgovaram da se informišeš šta ti termini znače u izvornom obliku.
Ako su te učili da su to neka tajna znanja hrišćanskih teologa, izgleda da je tebe neko lagao.
