Dr Željko Porobija: Juda nije kriv za izdaju Isusa. Tako kažu evanđelisti

[Gedeon]

Bivši adventistički pastor i dekan Adventističkog teološkog fakulteta u Hrvatskoj dr Željko Porobija:

https://www.index.hr/mobile/vijesti...aju-isusa-tako-kazu-evandjelisti/2665338.aspx

Niko još nije ispričao priču o Isusovom raspeću, a da nije spomenuo Judu Iskariotskoga. I svi znamo glavne detalje: da je izdao Isusa, dobio trideset srebrenjaka, a potom bijedno skončao. Samo što i dva milenijuma kasnije raspravljamo o razlozima koji su ga nagnali na podli čin. Kao i o načinu na koji je završio svoj život.

Judine škude (škude - tal. srebrenjaci)

Najpliće objašnjenje Judinog postupka, koje daje Matejevo Evanđelje, jeste da je to napravio zbog novca. Trideset srebrenjaka koji su ušli i u izreke relativno su mala suma novca, za nju je običan čovjek morao raditi četiri mjeseca.

Doduše, Matej do ove brojke nije došao slučajno. U Starom zavjetu trideset srebrenjaka je bila odšteta za roba kojega je ubio vo bez nadzora, jer je to i inače bila cijena zdravog i sposobnog roba (usput, toliko o apsolutnoj vrijednosti života u Bibliji).

Matej ne dolazi slučajno do te brojke: kombinovanjem dvaju tekstova iz Jeremije i Zaharije (iako on navodi samo Jeremiju, većeg proroka), on želi pokazati da je prodaja Isusa po cijeni jednoga roba bila odavno prorečena.

Takvo poklapanje događaja iz Isusovog života i starozavjetnih proročanstava i inače je karakteristično za Mateja. Razborito je upitati nije li Matej konstruirao Isusov život prema starozavjetnim tekstovima.

Čovjek sa dugim nožem

Istoričari koji kritički pristupaju tekstu smatraju da je Judin motiv za izdaju bilo njegovo nezadovoljstvo Isusovom relativno pomirljivom politikom. Oni smatraju da je Judino "prezime" Iskariotski (što bi značilo "čovjek iz Kariota") zapravo iskvareni oblik aramejske riječi sikarios. Sikariosi su bili fanatični teroristi onog vremena, koji su svojim nenadanim napadima dugim noževima (sikar) sijali strah među Rimljanima. Evanđelja vele da je Isus oko sebe imao i zilote, sklone borbi protiv Rimljana, nije li onda svoje mjesto mogao naći i jedan još veći radikal? Koji se onda jako razočarao prilično pasivnim Isusovim odnosom prema rimskoj okupaciji.

U tom kontekstu, Judina izdaja je bila pokušaj radikalizovanja situacije i izazivanja većih nemira.

Mogli bi još o tome raspravljati, ali činjenica je da se nikakav nož ne spominje u svezi s Judom. Nož će koristiti samo Petar u znamenitoj epizodi s odsjecanjem uha jednome iz svjetine koja je došla uhaositi Isusa.

Satanina igračka

Međutim, Luka i Jovan – autori koji nikada nisu čitali jedan drugoga – ne pribjegavaju ovozemaljskom objašnjenju Judine izdaje. Obojica počinju priču gotovo identičnom zlokobnom rečenicom: I Satana uđe u Judu (Luka 22:3; Jovan 13:27). Nema tu neke Judine želje da proda dušu Knezu Tame, Satana ulazi bez pitanja. Jovan čak veli da se to opsjedanje zbilo neposredno nakon zalogaja hljeba kojega mu je dao lično Isus.

Širi kontekst, kako i Jvan objašnjava (13:8) jeste ispunjenje proročanstva da će Mesiju izdati prijatelj, što je ujedno i ispunjenje Božje volje za provedbu spasonosnog plana. "Sad je proslavljen Sin Čovječji i Bog se proslavio u njemu", komentira Isus Judin odlazak s večere (redak 31).

Čitatelj ostaje zbunjen, jer ispada da Juda lično nije ništa skrivio, nego je naprosto poslužio kao sredstvo u ostvarenju vječnoga plana. Istina, Jovan će nešto ranije rogoboriti o tome da je Juda navodno volio krasti iz zajedničke im kase (12:1-6).

Samo par decenija nakon Jovana gnostički autori Evanđelja po Judi smatraće da je on sve radio po direktnoj Isusovoj naredbi, jer je jedini znao njegova prava učenja. Premda ni gnostici ne donose povijest, dobro su shvatili suštinu onoga što sami Evanđelisti pišu.

Judin svršetak

Svi znate priču o tome kako se Juda ubrzo gorko pokajao zbog svoje izdaje, vratio sveštenicima onih prokletih trideset srebrenjaka i zatim se objesio. Sveštenici su za novac kupili njivu Akeldama ("krvna njiva"), na kojoj su sahranjivali strance. Tu nam priču donosi Matej (27:1-1-10), ali samo nekoliko knjiga dalje Djela apostola citiraju Petra kako iznosi prilično drugačiju verziju priče o Judinoj smrti. Navodni prvi papa izlaže ex cathedra da je Juda za dobiveni novac kupio zemljište, a onda se "stropošta, puče po sredini i razli mu se sva utroba", zbog čega se to mjesto i dalje zove Akeldama (1:18-19). Stariji katolički prevod (Ivan Šarić) da bi izbjegao problem dodaje "objesi se i puče po sredini", ali je izvorniku bliža (takođe katolička) Jerusalimska Biblija. Dakle, prema Djelima, Juda se nije niti pokajao niti vratio novac, nego je za njega on lično kupio njivu i onda poginuo, po svemu sudeći, nesretnim slučajem. Toliko o unutarnjem skladu Biblije.

Usput spominjem da je među ranim kršćanima bila popularna i verzija Judine smrti koju je iznio Papije Jerapoljski (umro 130. g.), a u kojoj se Juda toliko nadunuo da je na kraju od muke presudio sebi na svojoj njivi.

Da li je Juda uopšte postojao?

Sve dosad spomenuto može nas s pravom navesti na pitanje da li je Juda Iskariotski uopšte i postojao. Bart Erman (Herman), ateista i akademski stručnjak za Novi zavjet, odgovara potvrdno, jer ta cijela priča inače prikazuje Isusa kao malo naivnog u izboru učenika.

Premda s Ermanom dijelim temeljno uvjerenje da je postojao Isus iz Nazareta (na kojega se kasnije nadogradila cjelokupna mitologija), moram priznati da sam prema Judinom postojanju prilično sumnjičav.

Kao prvo, zbog navedenih proturječja o njegovoj smrti.

Kao drugo, zbog prilične bezrazložnosti njegovog čina. Ne samo što ne shvaćamo Judine motive, nego nam nije jasno ni zašto bi vlasti trebale nečiju pomoć u lociranju javno poznate osobe.

A znakovito je da ni Pavle nije čuo za priču o Judi. U Prvoj Korinćanima 11:23 (koja je pisana petnaestak godina prije Marka), Pavle govori o noći "kad je Isus bio predan". Stariji prevodi (opet Šarić) vele na tom mjestu "izdan", kako bi se to povezalo s kasnijom pričom o Judi, ali u izvorniku stoji "predan" (što opet tačno prevodi Jerusalimska Biblija). Oni koji su upućeni u Pavlovu terminologiju znaju da je neizrečeni subjekt koji predaje Isusa bio Bog, a ne Juda. Kao što je prema Luki i Jovanu Juda bio Satanina igračka, tako je i Isus prema Pavlu samo oruđe u Božjoj ruci. I vi se s pravom pitate koga se tu uopšte može pozvati na odgovornost.

Uglavnom, da se vratimo našoj temi, Pavle nema pojma o Judi. Iako je lično upoznao neke od apostola, uključujući i Petra, koji mu očito nije pričao o Isusovom izdajniku i tragičnom padu na njivi koju je pribavio nečasnom zaradom.

Možda jednostavno zato što se tako nešto nikada nije ni zbilo.

 

[Gedeon]

Bivša perjanica adventističke (subotarske) teologije na prostorima bivše Jugoslavije dr Željko Porobija se sasvim odmetnuo od Biblije. Sve dovodi u sumnju. Sad odjednom ispada da ni sv. apostol Pavle nije nikada čuo za Judu i njegovu izdaju Gospoda Isusa Hrista. Pa tako i inače naši subotari rezonuju (čega nema u Bibliji vezano za biblijske ličnosti, to kao da nije ni postojalo), pa kako sv. apostol Pavle u svojim spisima ne pominje Judu tako ispada da nije ni čuo za njega.

 

[Dobro situirani gospodin]

Po svemu sudeci prica o Judi je naknadno ubacena u tekstove novog zaveta

 

[Antigon@]

Imaš i apokrifnu književnost koja može da pruži neke odgovore, osim ako to za tebe nisu merodavni izvori u traganju za činjenicama.

 

[Сале]

geda drži pdf religiju u životu

 

[RIA77]

Imaš i apokrifnu književnost koja može da pruži neke odgovore, osim ako to za tebe nisu merodavni izvori u traganju za činjenicama.

Које одговоре на која питања ? Јудино издајство није спорно.
Апокрифна књижевност обухвата десетине наслова и све су то каснији списи. Нема апокрифа из првог века.
Много има и гностичких списа. Апокрифи су разни.

 

[Antigon@]

Judino jevanđelje je nastalo u drugom veku.
Ima podataka ovde.

 

[Cackalica21]

detalji dogadjaja kako je raspece se desilo i ko je stvarno raspet na krizu


izvadjeno iz barnabinog evandjelja:

Poglavlje
214
Pošto je izišao iz kuće Isus se povuće u vrt da se moli, onako kako je on imao običaj da semoli, kleknuvši na koljena sto puta i padnuvši ničice na svoje lice. Juda, pošto je znao mjestogdje je Isus sa svojim učenicima, ode prvosvećeniku i reče: “Ako mi date šta je obećano, oveću vam noći predati u vaše ruke Isusa kojeg tražite; jer on je sam sa jedanaest drugova”.Prvosvećenik odgovori: “Koliko tražiš?”Reče Juda: “Trideset zlatnika”.Tad odmah prvosvećenik izbroja njemu novac i posla farizeje guverneru da dovedu vojnike iHeroda, a oni dadoše legiju njih, zato što su se bojali naroda; stoga oni uzeše svoje oružje i sabakljama i fenjerima na palicama iziđoše iz Jerusalema.

215
Kad se vojnici sa Judom privukoše blizu mjesta gdje je bio Isus, Isus začu približavanjemnoštva naroda, zato se on sa strahom povuće u kuću. A jedanaestorica su spavali.Tad Bog videći u opasnosti svog slugu naredi Gabrielu, Mihaelu, Rafaelu i Urielu, svojimizaslanicima, da uzmu Isusa sa svijeta.Sveti anđeli dođoše i izvukoše Isusa kroz prozor koji gleda na Jug. Oni ga otkriše i smjestiše utreće nebo u društvo anđela koji vječno slave Boga.

216
Juda uđe hitro u sobu prije svih, odakle je Isus uzdignut. A učenici su spavali. Nato je čudesniBog čudesno djelovao tako da je Juda bio tako izmijenjen u govoru i licu nalik Isusu da smomi vjerovali da je on Isus. A on je, probudivši nas tražio gdje je gospodar. Mi smo se tomečudili i odgovarali: “Ti gospodaru, si naš gospodar; zar si nas sad zaboravio?”A on, smješeći se reče: “Pa jeste li ludi pa ne znate da sam ja Juda Iskariot!”I dok je on ovo govorio vojnici uđoše i spustiše svoje ruke na Judu, jer je on po svemu biosličan Isusu.Mi, pošto smo čuli šta Juda kaže, i vidjevši mnoštvo vojnika, pobjegosmo kao izvan sebe.A Ivan, koji je bio umotan u laneno platno, se probudi i uteče, a kad su ga vojnici ščepali zalaneno platno, on ostavi laneno platno i pobježe go. Jer Bog je čuo molitvu Isusovu i spasiojedanaestoricu od zla.

217
Vojnici uzeše Judu i svezaše ga, ne bez izrugivanja. On je istinski poricao da je on Isus; avojnici rugajući mu se rekoše: “Gospodine, ne boj se, jer mi smo došli da te načinimo kraljemIzraela, a mi smo te svezali jer znamo da ti odbijaš kraljevstvo”.Juda odgovori: “Pa jeste li vi izgubili razum! Vi ste došli da uzmete Isusa iz Nazareta saoružjem i fenjerima kao (protiv) lopova; a vi ste svezali mene koji sam vas vodio, da meučinite kraljem!”Tad vojnici izgubiše strpljene i sa udarcima i šutovima počeše da se izruguju Judi i oni ga sbijesom odvedoše u Jerusalem.Ivan i Petar su slijedili vojnike izdaleka; i oni su potvrdili onom koji piše da su vidjeli svoispitivanje Jude od prvosvećenika i vijeća farizeja koji su se skupili da Isusa kazne smrću.Potom je Juda izgovorio mnoge riječi ludosti tako da su se svi smijali, vjerujući da je onstvarno Isus, i da je on zbog straha od smrti izigravao ludost. Nato pismoznanci povezašezavojem njegove oči i rugajući mu se govoriše: “Isuse, proroče Nazarenaca (jer tako su onizvali one koji su vjerovali u Isusa), ”reci nam, ko je bio taj ko te je udario?" A oni su gaudarali i pljuvali mu u lice.Kad je nastalo jutro, tamo se sakupilo veliko vijeće pismoznanaca i narodnih starješina; aprvosveštenik je sa farizejima tražio lažne svjedoke protiv Jude vjerujući da je on Isus: i onine nađoše ono šta su tražili. A zašto ja kažem da su svećeničke vođe vjerovali da je Juda Isus?Štaviše, svi učenici, sa onim koji piše, su vjerovali to; i još je sirota djevica majka Isusova sasvojom rodbinom i prijateljima to vjerovala, tako da je tuga svakojeg bila nevjerovatna. Takomi Boga živog, onaj koji piše je zaboravio sve šta je Isus rekao: kako će on biti uzdignut sasvijeta i da će on propatiti u trećoj osobi, i da on neće umrijeti do kraja svijeta. Zato je onotišao sa majkom Isusovom i sa Ivanom do krsta.Prvosvećenik je dao da se Juda pred njega dovede vezan i upita ga o njegovim učenicima injegovom naukovanju.Nato Juda, iako izvan sebe, ne odgovori ništa na to. Prvosvećenik ga onda zamoli Bogomživim Izraelovim da mu on kaže istinu.Juda odgovori: “Ja sam vam rekao da sam ja Juda Iskariot, koji sam vam obećao da ću vam uruke dati Isusa Nazarenca; a vi ste, ne znam kako - izvan sebe, jer pošto poto hoćete da sam jaIsus”.Prvosvećenik odgovori: “O perverzni zavodniče, ti si obmanuo sav Izrael, počevši od Galileječak do Jerusalema ovdje, sa svojim naukom i lažnim čudima: a sad misliš da umaknešzaslužnoj kazni koja ti pristaje izigravajući da si lud? Tako mi Boga živog, ti joj nećešumaći!” Rekavši ovo on naredi svojim slugama da ga udaraju boksajući i šutajući, tako da bimu se njegovo razumijevanje vratilo u glavu. Izrugivanje koje je on onda pretrpio u rukamasluga prvosvećenika je izvan vjerovanja. Jer oni su sa žarom izmišljali nove izume da bizadovoljili svijet. Tako ga oni obukoše kao mađioničara i tako su ga obrađivali rukama inogama, da bi se i sami Kananaci sažalili da su vidjeli taj prizor.Ali svećenički prvaci i narodne stariješine su imali svoja srca tako razjarena protiv Isusa da su- vjerujući da je Juda stvarno Isus - uživali gledajući ga tako tretiranog.Kasnije ga odvedoše vezanog guverneru koji je potajno volio Isusa. On-misleći da je JudaIsus, dade da on uđe u njegovu prostoriju i govorio je sa njim pitajući ga iz kog razloga su gasvećeničke vođe i narod dali u njegove ruke.Juda odgovori: “Kad bih ti rekao istinu, ti mi ne bi vjerovao; jer ti si možda obmanut kao štosu (vođe) svećeničke i ferizeji obmanuti”. Guverner odgovori (misleći da on želi govoriti oZakonu): “Pa zar ti ne znaš da ja nisam Jevrej?, međutim (vođe) svećenika i narodnestarješine su te dale u moje ruke; zato nam reci istinu da bih ja mogao učiniti ono šta jepravedno. Jer, ja imam moć da te oslobodim i da te kaznim smrću”.Juda odgovori: “Gospodine, vjeruj mi, ako me kazniš smrću učinićeš veliku grešku, jer ćešubiti nevinu osbu, videći da sam ja Juda Iskariot, a ne Isus koji je vrač i svojom vještinom meje tako transformisao”.Kad je ovo čuo guverner, on se naveliko čudio, tako da je mislio da ga pusti na slobodu.Guverner zato iziđe vani i smješeći se reče: “U jednom slučaju, ovaj čovjek nije vrijedansmrti već prije sažaljenja”. “Ovaj čovjek kaže”, reče guverner, “da on nije Isus, nego izvjesniJuda koji je vodio vojnike da uzmu Isusa i on kaže da ga je Isus Galilejac svojom magijskomvještinom tako preobličio. Zato - ako je ovo istina - bila bi velika greška ubiti ga pošto je onnevin. Ali, ako je on Isus, a poriče da jest, sigurno je izgubio pamet i bilo bi bezbožnički ubitiluđaka”.Tad svećeničke vođe i narodne stariješine sa pismoznancima i farizejima, povikaše govoreći:“On je Isus iz Nazareta, jer mi ga znamo; jer da on nije zločinac mi ga ne bismo dali u tvojeruke. Niti je on lud, već prije opak, jer ovom hujdurmom on traži da umakne iz naših ruku, apobuna koju bi on podstakao ako bi umakao, bila bi veća od prethodne”.Pilat (jer takvo je bilo ime guvernera), da bi se otresao od ovakvog slučaja, reče:"On jeGalilejac, a Herod je kralj Galileje: zato ne pripada meni da takav slučaj sudim, zato ga voditeHerodu".U skladu s tim oni odvedoše Judu Herodu koji je dugo vremena želio da Isus dođe u njegovukuću. Međutim Isus nikad nije želio otići u njegovu kuću, zato što je Herod bio mnogobožac iobožavao je krive i lažne bogove, živeći na način nečistih mnogobožaca. Sad kad je Juda biotu doveden, Herod ga upita za mnoge stvari na koje Juda nije dao prave odgovore, poričući daje on Isus.Tad mu se Herod izrugivao sa svim svojim sudom i dao da bude obučen u bijelo kao što seluđaci oblaće i posla ga nazad Pilatu rekavši mu: “Ne omahni u pravdi prema narodu Izraela!”A ovo je Herod napisao zato što su mu svećeničke vođe, pismoznanci i ferizeji dali velikukoličinu novca. Guverner, čuvši da je to tako bilo od sluge Herodovog, a da bi on takođemogao dobiti nešto novca, simulirao je da on želi da pusti Judu na slobodu. Nato on dade daga njegovi robovi bičuju, a bili su plaćeni od pismoznanaca da ga ubiju pod udarcima.Međutim, Bog koji je odredio stvar, je rezervisao Judu za krst, da bi on pretrpio tu strašnusmrt kojoj je prodao drugog. On nije dopustio Judi da umre pod udarcima bića uprkos tomešto su ga vojnici tako žestoko bičevali da je iz njegovog tijela lila krv. Potom u izrugivanjuoni ga obukoše u staru purpurnu odjeću govoreći: “Pristaje našem novom kralju da gaobučemo i krunišemo ga”: tako oni sakupiše trnja i načiniše krunu, kao one od zlata i dragogkamenja koje kraljevi nose na svojim glavama. I ovu krunu od trnja oni staviše na Judinuglavu, stavivši mu u ruku trsku kao žezlo i prisiliše ga da sjedne na visoko mjesto. I vojnicidođoše pred njega, klanjajući se u izrugivanju, pozdravljajući ga kao kralja Jevreja. I oniispružiše svoje ruke da prime darove, kao što je običaj da daju mladi kraljevi; i ne primivšiništa oni izudaraše Judu, govoreći: “Pa kako si ti krunisan ludi kralju, ako nećeš platitivojnicima i slugama?”Svešteničke vođe sa pismoznancima i farizejima, vidjevši da Juda nije umro pod bičevanjem istršeći se da ga Pilat ne pusti na slobodu, oni dođoše novčani poklon guverneru, koji, primivšiga - predade Judu farizjima i pismoznancima kao osuđenika na smrt. Tad oni osudiše dvalopova s njim na smrt na križu.Oni ga tako odvedoše na brdo Kalvarija, gdje su obično vješali zločince i tu ga oni razapešegolog radi veće sramote.Juda ne učini ništa osim što povika: “Bože zašto si me ostavio, pošto je zločinac pobjegao, aja umirem nepravedno?”Uistinu, kažem da je glas, lice i osoba Judina bila tako slična Isusu, da su njegovi učenici ivjernici posve mislili da je on Isus; zato neki ostaviše nauk Isusa, vjerujući da je Isus lažniprorok i da je magijskom vještinom učinio čuda koja je učinio: jer Isus je rekao da on nećeumrijeti do kraja svijeta; jer on bi u to vrijeme bio uzet sa svijeta.Ali oni koji su ostali čvrsti u nauku Isusovom bili su tako opsjednuti tugom, videći da umireonaj koji je sasvim sličan Isusu, da se oni nisu sjećali šta je Isus rekao. I tako u društvu saIsusovom majkom oni odoše na brdo Kalvarija i nisu samo bili prisutni pri smrti Jude,neprestano plačući, nego su pomoću Nikodema i Josipa iz Arimateje dobili od guverneratijelo Judino da ga sahrane. Nato ga oni skinuše s krsta s takvim plačem da niko ne bipovjerovao i sahraniše ga u novu Josipovu grobnicu, omotavši ga u stotinu skupocjenih masti.

 

[Cackalica21]

poglavlje
218
Potom se svaki čovjek vrati svojoj kući. Onaj koji piše sa Ivanom i Jakovom njegovimbratom, ode sa majkom Isusovom u Nazaret.Oni učenici koji se nisu bojali Boga, odoše noću (i) ukradoše tijelo Judino i sakriše ga širećivijest da je Isus uskrsnuo ponovo; otud nastade velika zbrka. Prvosvećenik onda naredi daniko ne govori o Isusu iz Nazareta, pod prijetnjom anateme. I tako tu nastade veliki progon imnogi bijahu kamenovani, a mnogi prebijeni, a mnogi prognani iz zemlje, jer oni nisu moglida ostanu mirni na takvu stvar.Novosti stigoše u Nazaret kako je Isus, njihov sugrađanin, nakon što je umro na krstu ponovopodignut. Nato onaj koji (ovo) piše zamoli majku Isusuvu da se ostavi plakanja, jer je njen sinopet bio podignut. Čuvši ovo Djevica Marija reče plaćući: “Hajmo u Jerusalem da nađemomog sina. Umrijeću zadovoljna kad ga vidim”.

219
Djevica se vrati u Jerusalem sa onim koji piše i Ivanom i Jakovom, na onaj dan na koji jeprvosvećenik izdao dekret.Nato Djevica koja se bojala Boga, iako je ona znala da je dekret prvosvećenika nepravedan,naredi onima koji su stanovali s njom da zaborave njenog sina. Pa kako je svaki pojedinac biouzbuđen! Bog koji raspoznaje srca ljudi, zna da smo između žala za smrću Jude, za kojeg smovjerovali da je Isus naš gospodar - i želje da ga vidimo uskrsnutog opet, mi sa majkomIsusovom izgarali.Tako se anđeli, koji su bili zaštitnici Marijini, uznesoše na treće nebo, gdje je bio Isus udruštvu anđela i sve mu ispričaše.Zato Isus zamoli Boga da mu da moć da vidi svoju majku i svoje učenike. Tad milosredniBog naredi svojoj četvorici omiljenih anđela, koji su Gabriel, Mihael, Rafael i Uriel, daodnesu Isusa u kuću njegove majke i da ga tu čuvaju tri dana neprestano, dopuštajući da gavide samo oni koji su vjerovali u njegov nauk.Isus dođe okružen blještavilom u sobu gdje je boravila Marija Djevica sa svoje dvije sestreMartom i Marijom Magdalenom i Lazarom i onim koji piše i Ivanom i Jakovom i Petrom.Nato oni od straha padoše kao mrtvi. A Isus podiže svoju majku i druge sa tla govoreći: “Nebojte se, jer ja sam Isus; i ne plačite, jer ja sam živ, ne mrtav”. Oni ostaše svi dugo vremenaizvan sebe na prisustvo Isusa, jer su svi zajedno vjerovali da je Isus mrtav. Tad Djevicaplačući reče: “Reci mi sine moj zašto je Bog dozvolio da umreš na sramotu tvoje rodbine iprijatelja i na sramotu tvog nauka, pošto ti je dao moć da dižeš mrtve? Jer, svako ko te je voliobio je kao mrtav”.

220
Isus odgovori, grleći svoju majku: “Vjeruj mi majko, ja ti uistinu kažem da ja uopće nisambio mrtav; jer Bog me je ostavio do kraja svijeta”. I rekavši ovo on zamoli četiri anđela da sepokažu i posvjedoće kako je stvar prošla.Nato se anđeli pokazaše nalik na četiri sjajna sunca, tako da od straha ponovo svi padoše kaomrtvi.Tad Isus dade četiri lanena platna anđelima da bi mogli da se pokriju, da bi se mogli vidjeti ičuti s njegovom majkom i njenim pratiocima. I podigavši ih sve, on ih utješi, rekavši: “Ovo supomagači Božji: Gabriel, koji najavljuje Božje tajne, Mihael, koji se bori protiv Božjihneprijatelja; Rafael, koji prima duše onih koji umiru; i Uriel, koji će svakog pozvati na sudBožji na Dan posljednji”.Potom četiri anđela ispričaše Djevici kako je Bog poslao po Isusa i preobličio Judu, da bi onmogao iskusiti kaznu kojoj je prodao drugog.Tad reče onaj koji piše: “O gospodaru, da li mi je dopušteno da te sad pitam, kao što je bilodopušteno kad si boravio sa nama?”Isus odgovori: “Pitaj šta želiš Barnaba, a ja ću ti odgovoriti”.Tad reče onaj koji piše: “O gospodaru, pošto je Bog milosrdan, zašto nas je tako mučio, dajućida vjerujemo da si ti mrtav?, a tvoja majka je tako plakala za tobom da je bila blizu smrti; a tikoji si sveti Božji, na tebe je Bog dopustio da padne kleveta da si ubijen među lopovima nabrdu Kalvarija?”Isus odgovori: “Vjeruj mi Barnaba, da svaki grijeh, ma koliko mali bio, Bog kažnjava savelikom kaznom, pošto grijeh vrijeđa Boga. Pošto su moja majka i moji vjerni učenici koji subili sa mnom voljeli mene malo sa zemaljskom ljubavlju, pravedni Bog je htio da ovu ljubavkazni sa sadašnjom tugom, da ona ne bi bila kažnjena u plamenovima pakla. I mada sam jabio nevin na svijetu otkad su me ljudi nazvali ”Bog i “sin božji”, Bog je - a da mi se demonine bi rugali na Dan sudnji - htio da mi se ljudi rugaju na ovom svijetu smrću Jude, čineći dasvi ljudi vjeruju da sam ja umro na krstu. A ovo izrugivanje će se nastaviti do dolaskaMuhammeda Poslanika Božjeg, koji će, kad on dođe otkriti ovu prevaru onima koji vjeruju uBožji Zakon."Govoreći tako Isus reče: “Ti si pravedan, o Gospode Bože naš, jer samo tebi pripada čast islava bez kraja.

221
I Isus se okrenu onom koji piše i reče: “Gledaj Barnaba da obavezno napišeš moje Evanđeljeo svemu šta se zbilo za vrijeme mog boravka na svijetu. I opiši na isti način ono šta se desiloJudi, da vjernici ne budu prevareni i da svi vjeruju istinu”.Tad reče onaj koji piše: “Sve ću učiniti ako Bog htjedne, o gospodaru; međutim kako se todesilo Judi ja ne znam, jer nisam vidio sve”.Isus odgovori: “Ovdje su Ivan i Petar koji su vidjeli sve i oni će ti reći sve šta se zbilo”.I Isus nam naredi da pozovemo njegove vjerne učenike, da bi oni mogli da ga vide. Tad Ivan iPetar sazvaše zajedno sedam učenika sa Nikodemom i Josipom i mnoge druge odsedamdesetdvojice i oni jedoše sa Isusom.Trećeg dana Isus reče: “Idite na Goru Maslinsku sa mojom majkom, jer ja ću se tamo uspeti unebo i vi ćete videjeti ko će me uznijeti”.Tako tamo odoše svi, izuzev dvadesetpetorice od sedamdesetdva učenika, koji su zbog strahapobjegli u Damask.I pošto oni svi stajaše u molitvi, u podne dođe Isus sa velikim mnoštvom anđela koji su hvaliliBoga: a sjaj njegovog lica ih tako prestravi da oni padoše svojim licima na zemlju. Međutim,Isus ih podiže tješeći ih i govoreći: “Ne bojte se, ja sam vaš gospodar”.I on ukori mnoge koji su vjerovali da je on umro i opet ustao, rekavši: “Da li vi mene i Bogadržite lažljivcima?, jer Bog mi je podario da živim skoro do kraja svijeta, kao što sam vamrekao. Uistinu, ja vam kažem, ja nisam umro, nego Juda izdajnik. Pazite, jer Satana će ućinitisvaki pokušaj da vas prevari, budite moji svjedoci u svom Izraelu i po čitavom svijetu, o svimstvarima koje ste čuli i vidjeli”.I govorivši tako on zamoli Boga za spas vjernika i obraćenje grešnika. I njegova molitva sezavrši, on zagrli svoju majku, rekavši: “Mir neka je tebi majko moja, počivaj u Bogu koji jestvorio tebe i mene”.I tako govoreći on se okrenu svojim učenicima, rekavši: “Neka je Božja milost i milosređe uzvas”.Potom pred njihovim očima četvorica anđela ga uznesoše u nebo.

222
Nakon Isusovog odlaska učenici su se razasuli kroz različite dijelove Izraela i svijeta, a istinaje - koju mrzi Satana - bila proganjana, kao i uvjek, lažju. Jer neki zli ljudi su, izdavajući se zaučenike, propovjedali da je Isus umro i ponovo ustao. Drugi su propovijedali da je on stvarnoumro, ali ne i uskrsnuo. Neki su propovijedali i još propovijedaju da je Isus sin Božji, međukojima je Pavle obmanut. Ali mi, onako kako sam ja napisao, tako mi propovijedamo onimakoji se boje Boga, da bi se oni spasili na Dan posljednji od Božjeg suda. Amen.

 

[bas kao]

Bivši adventistički pastor i dekan Adventističkog teološkog fakulteta u Hrvatskoj dr Željko Porobija:

поробија и преварија као овога, само шта теби треба да се бакћеш са њима

Po svemu sudeci prica o Judi je naknadno ubacena u tekstove novog zaveta

 

[RIA77]

Judino jevanđelje je nastalo u drugom veku.
Ima podataka ovde.

Ти не знаш ко су били гностици ? Постоје десетине и десетине истих списа.
Зашто би неко једном веровао а другом не ?
То што неко назива "јеванђељем" су неретко списи Христових изрека. Нема догађања, нема других описа. Само Христово обраћање ученицима.
Јуда је умро у првом веку а доста фалсификата је настало у другом.
Зашто би неко веровао документима из другог века а не старијима из првог ?

 

[Antigon@]

Ти не знаш ко су били гностици ? Постоје десетине и десетине истих списа.
Зашто би неко једном веровао а другом не ?
То што неко назива "јеванђељем" су неретко списи Христових изрека. Нема догађања, нема других описа. Само Христово обраћање ученицима.
Јуда је умро у првом веку а доста фалсификата је настало у другом.
Зашто би неко веровао документима из другог века а не старијима из првог ?

"Novi zavet" je svoj konačni oblik dobio u četvrtom veku, a ne u drugom.
Uobličili su ga ljudi koji nisu imali kontakt sa Hristom.
Pitanje je šta je za četiri veka ostalo kao autentično učenje.
Žao mi je što mogu razočarati vernike pišući ovako nešto.

Ako je za utehu, većim delom su sve religije bazirane na humanizmu, na ljubavi prema bližnjem svom i zato je religioznost, duhovnost, neophodna ljudskom rodu.

 

[RIA77]

"Novi zavet" je svoj konačni oblik dobio u četvrtom veku, a ne u drugom.
Uobličili su ga ljudi koji nisu imali kontakt sa Hristom.

Неко те слагао.
Канонска Јеванђеља су била позната и раширена у другом веку. У време убиства и прогона хришћана.
Ниси никада чула за Мураторијев канон ?
Ти очигледно не знаш ништа о канону и настанку Новог Завета.
Канон није настао декретом или сабором већ усвајањем садржаја писма Атанасија Великог. Пре тога су нпр. налажени списи као Јермин пастир у оквиру неких примерака Новог Завета.

 

[Antigon@]

Неко те слагао.
Канонска Јеванђеља су била позната и раширена у другом веку. У време убиства и прогона хришћана.
Ниси никада чула за Мураторијев канон ?
Ти очигледно не знаш ништа о канону и настанку Новог Завета.
Канон није настао декретом или сабором већ усвајањем садржаја писма Атанасија Великог. Пре тога су нпр. налажени списи као Јермин пастир у оквиру неких примерака Новог Завета.

Kad već spominješ progon hrišćana u drugom veku, pa i u trećem, uzmimo u obzir da su i tada postojale mnoge hrišćanske struje, da su vernici lutali u nastojanju da ustanove versku dogmu.

Hriščanstvo su na našem tlu uglavnom prenosili rimski vojnici. Sa njima je stiglo i arijanstvo koje je bilo veoma jako u Sirmijumu, u Hercegovini i Bosni, tadašnjem Iliriku, i u Dalmaciji. Ono je postalo prvo hrišćansko verovanje germanskih plemena i njihovih vladara u Raveni.
Taj vid shvatanja Hristovog učenja bio je predmet rasprave na Prvom vaseljenskom saboru, a car Konstancije II, srednji sin Konstantina Velikog, često je bio na strani arijanaca.

Arijanstvo je proglašeno za jeres u četvrtom veku. Veliki borac protiv jeresi je bio Atanasije Aleksandrijski.
Isti Anastasije je sredinom 4. veka prvi naveo spisak od 27 knjiga Novog zaveta.

Sve pre Anastasija bio je proces kodifikacije Hristovog učenja.

 

[RIA77]

Kad već spominješ progon hrišćana u drugom veku, pa i u trećem, uzmimo u obzir da su i tada postojale mnoge hrišćanske struje, da su vernici lutali u nastojanju da ustanove versku dogmu.

Не, нису тада постојале многе хришћанске струје. Опет те неко слагао.
Ти прво не знаш шта је догма а нисмо ни о томе ни почели. Мешаш канон Новог Завета тј. књиге Новог Завета и догму.
Опште позната су била сва четири Јеванђеља у другом веку. Гоњење хришћана помињем из разлога што је пре свега било опасно бити хришћанин, хришћанство се ширило и без обзира на то.

лог
Hriščanstvo su na našem tlu uglavnom prenosili rimski vojnici. Sa njima je stiglo i arijanstvo koje je bilo veoma jako u Sirmijumu, u Hercegovini i Bosni, tadašnjem Iliriku, i u Dalmaciji. Ono je postalo prvo hrišćansko verovanje germanskih plemena i njihovih vladara u Raveni.

Отишла си у потпуно погрешну тему. Ја те питам да ли си некада чула за гностике и да ли знаш шта је Мураторијев канон ? Само ако гледамо Мураторијев канон побија све то о чему ти пишеш.

Taj vid shvatanja Hristovog učenja bio je predmet rasprave na Prvom vaseljenskom saboru, a car Konstancije II, srednji sin Konstantina Velikog, često je bio na strani arijanaca.

Пусти сад ту широку причу кренули смо од Јеванђеља и другог века.
Ја те питам опет. Пошто постоје четири канонска Јеванђеља и десетине и десетине других списа који су настали касније. По чему и по ком критеријуму ти бираш тај спис (Јеванђеље по Јуди) а не неки други кад тих каснијих списа има толико много ?

Sve pre Anastasija bio je proces kodifikacije Hristovog učenja.

Једно је кодификација књига Новог Завета, помешала си кодификацију са догматским стварима.
Ја ти пишем да је у неким списима Јермин Пастир био уврштен као део Новог Завета али ти очигледно и не знаш шта је јермин пастир (што је у реду) али видим да те слабо интересује поента приче пре усвајања писма Атанасија Великог.

 

[bas kao]

поента приче пре усвајања писма Атанасија Великог.

pa sta je poenta, da kanon nismo imali dok se nisu pojavili fals spisi?
ali oni su postojali vec u 2. veku, sta se cekalo do 4.?

 

[bas kao]

Ја ти пишем да је у неким списима Јермин Пастир био уврштен као део Новог Завета

Antigon@:

pa mogu oni da se slazu, ali tebe ne zanima na bazi cega se slazu - na bazi tvrdnje o jermi pastiru.
one fotografije teksta gde se pominje jevsevije ne dovode u vezu muratorijev fragment sa kanonom znanim jevseviju

ja ne znam kako ti ne shvatas da je muratori ziveo u 8. veku, da je tada otkriven taj fragment
kao sto su otkriveni dead sea scrolls raznih sekti koje su onda zivele, i tu imas svacega, ali to ne znaci da je Crkva drzala to svasta

tako i ovde, petrova apokalipsa i jerma pastir - ko je to drzao? Crkva? tako tvrdi jeronim, neke grcke kongregacije? koje? kako ga rim nije drzao ako je jerma bio pijin, papin neki rodjak?

https://promisao.com/pastir-jermin/
Muratorijev fragment kaže da je Jerma bio brat rimskog Episkopa Pija (140-155 g). Blaženi Jeronim o njemu piše sledeće: „Jerma, kojega pišući Rimljanima Apostol (Pavle) pominje, kako tvrde, autor je knjige koja se zove Pastir, i koja se u nekim grčkim (istočnim) Crkvama čita javno pred narodom.”

samo na bazi tvrdnje o rodjackoj liniji se muratori stavlja u 2. vek, ali to je dokaz tipa: "hvalite me usta moja", drugi dokaz nemamo..
znaci njihova rec, i moja sumnja da se radi o jos jednopj ujdurmi lukavih latina

ali zasto ne potrazimo temu o jermi, pa da vidimo, nisam li vec raskrinkao laznog pastira JERMU, ovde negde?

naravno da jesam
jerma je kao i didahe sluzio samo da da potporu laznom otkrivenju.


ali zasto se ne citaju te dve knjige ako su preporucene od navodno svetitelja?

 

[RIA77]

pa sta je poenta, da kanon nismo imali dok se nisu pojavili fals spisi?
ali oni su postojali vec u 2. veku, sta se cekalo do 4.?

Шта си очекивао, да Црква сазове сабор у другом веку па да их неко убије 5 минута после састајања ?
Свети оци су објашњавали да хришћанство није тајна наука и тако га разликовали од гностичких јеванђеља.
Постоје апокрифи који су просто неистинити и покривали су неке делове којих нема у Јеванђељима. Мураторијев канон је и постојао да би хришћани знали шта да читају а шта да одбаце.
Не заборави да је у другом веку било десетине списа који су претендовали на име "јеванђеље". Оци су баш говорили о канонским Јеванђељима и о оним другим списима.

 

[bas kao]

Шта си очекивао, да Црква сазове сабор у другом веку па да их неко убије 5 минута после састајања ?

znaci, sta, samo obican svet da se ubija, a ne autoriteti koji su bili ilegalci, ziveli negde sakriveni? kako onda, i odakle nam muratorijev kanon?

Свети оци су објашњавали да хришћанство није тајна наука и тако га разликовали од гностичких јеванђеља.
Постоје апокрифи који су просто неистинити и покривали су неке делове којих нема у Јеванђељима. Мураторијев канон је и постојао да би хришћани знали шта да читају а шта да одбаце.
Не заборави да је у другом веку било десетине списа који су претендовали на име "јеванђеље". Оци су баш говорили о канонским Јеванђељима и о оним другим списима.

to te i pitam, kako ne imadosmo nekog "autoriteta" atanasija u 2. veku, i crkvu da da kanon, da dopuni muratorijev kanon?
jel bese svetim duhom, i mnostvom autoriteta dodjosmo do kanona?

 

[RIA77]

znaci, sta, samo obican svet da se ubija, a ne autoriteti koji su bili ilegalci, ziveli negde sakriveni? kako onda, i odakle nam muratorijev kanon?

Не разумем питање.

to te i pitam, kako ne imadosmo nekog "autoriteta" atanasija u 2. veku, i crkvu da da kanon, da dopuni muratorijev kanon?

Имали смо много светих отаца који су говорили о Јеванђељима у другом веку. Тако су и та четири канонска препозната у то време.

 

[bas kao]

Не разумем питање.

Имали смо много светих отаца који су говорили о Јеванђељима у другом веку. Тако су и та четири канонска препозната у то време.

pa evo jos jasnije pitanje:
bez drzave, imperije na strani crkve, nemamo kanon, a sam kazes da smo mogli da ga imamo ako je 4-rojevandjelje prepoznato - moglo je i sve ostalo sto drzimo kao kanon, ALI NIJE - kako smo saglasni oko 4 jevandjelja vec u 2. veku, a oko ostalog nismo?

 

[RIA77]

pa evo jos jasnije pitanje:
bez drzave, imperije na strani crkve, nemamo kanon,

Није држава створила канон.

a sam kazes da smo mogli da ga imamo ako je 4-rojevandjelje prepoznato - moglo je

Па јесте препознато у другом веку. Ти бар знаш читаш доста на интернету.

i sve ostalo sto drzimo kao kanon, ALI NIJE - kako smo saglasni oko 4 jevandjelja vec u 2. veku, a oko ostalog nismo?

Добар део канона је постојао у другом веку. Није било ни могуће да се канон тада "фиксира" и не мења на даље. Зато је мањих промена и било.
Али велики део је тада решен.

 

[bas kao]

"Novi zavet" je svoj konačni oblik dobio u četvrtom veku, a ne u drugom.

ma, kakvi, to je samo narativ zapadnjaka koji smo mi na prevaru usvojili

Uobličili su ga ljudi koji nisu imali kontakt sa Hristom.
Pitanje je šta je za četiri veka ostalo kao autentično učenje.

sve je autenticno 99,99%, Crkva vec postoji tada vekovima, ali je njihova poenta da se do 4. veka i atanasija nije znalo sta je ISTINA, nego se lutalo, i onda nas je konstantin i atanasije izveo na pravi put sa tim pismom, a u stvari se desila kohabitacija sa imperijom

Žao mi je što mogu razočarati vernike pišući ovako nešto.

ne precenjuj sebe

Ako je za utehu, većim delom su sve religije bazirane na humanizmu, na ljubavi prema bližnjem svom i zato je religioznost, duhovnost, neophodna ljudskom rodu.

ovo jeste tacno, ali je poenta druga

 

[bas kao]

Добар део канона је постојао у другом веку. Није било ни могуће да се канон тада "фиксира" и не мења на даље. Зато је мањих промена и било.
Али велики део је тада решен.

ne slazemo se, ja mislim, da je postojao kompletan kanon vec u 2. veku, samo ste eto kupili narativ da je zasluzan atanasije u 4. veku, i onda problem, kako ne didahe, kako ne jerma pastir? koje to grcke crkve ga citaju? piin neki rodjak, rimska ujdurma.... pa sve do knjige otkrovenja koja je na istoku, da u tim grckim crkvama odbacivana

e, onda se neki pitaju zasto se sada rusi porfirije, kao autoritet patrijarha? ja to sve radim, samo da bih dosao do ovih pitanja, drevnih autoriteta koje ne priznajem, atanasijevu stranku komplet... da ti kazem, svi autoriteti su upitni recimo da samo svetog jovana zlatoustog priznajem i mozda jos nekolicinu, a sve ostalo je fals narativ koji nam je natuknut u velikoj meri

ria, pametan si covek, shvatas ti da se radi o kohabitaciji, i danas, kao i onda, studentio su u pravu, a ne autoriteti, patrijarh, ili ondasnje pape imperije - sve ih rusim, pocev od 21. veka, pa do 4. i svetog zlatoustog koji je na mojoj strani, a protiv onoga opadaca i tuzitelja epifanija

sns stranku, kao vucic-peric STRANKU, jednako kao i ATANASIJEVU imperijalnu STRANKU

 

[bas kao]

ria, pametan si covek, shvatas ti da se radi o kohabitaciji, i danas, kao i onda, studentio su u pravu, a ne autoriteti, patrijarh, ili ondasnje pape imperije - sve ih rusim, pocev od 21. veka, pa do 4. i svetog zlatoustog koji je na mojoj strani, a protiv onoga opadaca i tuzitelja epifanija

Свети Јован Златоусти је дознао да се Свети Епифаније сагласио са царем против њега, зато му је написао писмо: "Брате Епифаније, чух да си саветовао цара, да се ја прогнам; знај да и ти више нећеш видети престола твога". На то му Свети Епифаније отписа: „Страдалниче Јоване, одолевај увредама; знај да и ти нећеш стићи до места, у које те прогоне"