Dovrsi pricu ...

iluzionista:
Sad sam ponovo pročitao. Pa uopšte nije loše. :D Ne znam čega se ti bojiš... Trebaš malo više da obbrađuješ i muške likove. ;)

BTW, samo mala zamerka na onaj deo: "4 godina kasnije"... Osećam da je priča naglo prekinuta... Trebalo je još malo obrađivati ono od ranije, pa onda može i to. ;) Moje lično mišljenje. :)
Kliknite za proširenje...

Hvala hvala trudim se ;)

P.S. Sve ima svoje zasto :D
 
Nasuprot njenom ocekivanju, videla je kameno lice ispred sebe. Sasvim odmereno, kao da su se juce videli pozdravio ju je i seo pored nje.
Turobna, mucna tisina koja se spustila niotkuda se tu pojavila. Naravno da se ona plasila ovakvog osecaja. Led koji je sedeo pored nje, ledena stena pogledog uprtog negde napred, kao da ona i nije tu, nije joj slutilo ni na sta dobro.
- Dakle, sta se desavalo svih ovih godina?
To je bio mrtvacki ton, ponosit u svojoj neizrazajnosti.
Samo je uspela da promuca:
- Vidis li onog deckica tamo koji stoji kod onog hrasta. Tvoj je Nenade. Mada mi ne deluje da lici na tebe, barem ne na ovo sta vidim pored sebe.
- A da li ima ista znacajno da se vidi na meni?
- Nisi sretan sto vidis svog sina?
- Jesam, na jedan drugi nacin. Zapamti da ga ne poznajem.
Njegovo lice je i dalje bilo nepomicno, kao da nikada nije odavalo radost, kao da se ne ume nasmejati niti odati ista pozitivno u sebi.
- Sasvim si se promenio.
- Da, izgleda da jesam. Godine su bile mucne, nije bilo mnogo stvari za radovanje.
- A tako...

Ne, ovo nije onaj Nenad kakvog je ona znala. Ucinilo joj se za momenat gledajuci njegovo lice da se u njemu probudi neko sasvim drugi, neka nova licnost koju ona nije nikada primecivala.
Tezina same atmosfere je bivala sve nepodnosljivija. Tako da ona pokusa nekako da je odagna.
- Dakle, cime se sada bavis?
Gledajuci pravo u decaka, odgovorio je.
- Iskljucivo samim sobom...Nije zabavno, ali sam siguran da i tome ima kraja.
Ponosna Jelena, ona Jelena koja je jedina mislila da ima svo pravo da samo ona bude ta kojoj je dozvoljeno da bude hladna, svojeglava i sasvim razuzdana, prvi put je naletela na zestok zid otpora. Vise joj nije prijalo njegovo drustvo, smetao joj je ovaj Nenad, ili ko li je vec to pored nje. Svejedno, nije ga poznavala.
Ali nije htela da se preda.
- I kako je Biljana? Kako se zove devojcica? Pretpostavljam da je ovo vasa cerka.
Istim pogledom kao sto je gledao i svog sina, sada je pogledao i u devojicu.
- Da, nema sumnje da je to nase dete. To je i jedino sto me cini zivim.
- A kako se zove?
- Pretpostavljas vec. Uobicajeno ime.
- Nemoj da me zbunjujes.
- Ja samo drzim do svojih secanja, ne volim kada mi ona sasvim iskliznu iz ruku. To je Jelena.
- I lici na tebe.
- To joj nije prednost.

Ona najednom plane. Kako se usudjuje da posle ovoliko vremena svo vreme ovako sa visine prica sa njom.
- Vredjas me svojim ponasanjem!
- Ne cudi me. Ja sebi to radim svaki dan.
- Sta ti zapravo hoces?
Blago okrenuvsi glavu prema njoj rekao je:
- Ti si tu bila da stvoris jedan zivot zajedno sa mnom. Rezultat je vidljiv. Od tvog odlaska moja volja za zivotom se sasvim smanjila.
- Ne razumem te. O cemu ti to pricas?
- Ti i dalje imas zelju da zivis i da stvaras zivot. Dok je meni zivot sasvim odvratan. I u bilo kom pravcu da je krenuo, pa i da smo ostali zajedno, rezultat bi bio isti.
Skoro zinuvsi samo ga je posmatrala.
- Ne zelim da zivim ni sekundu vise nego sto moram. To sto ostajem u zivotu nije zbog Biljane, a jos manje zbog tebe. To je zbog moje Jelene. Ja samo hocu jedno.
- Sta to?
Upita ga van sebe.
- Da budem sasvim i potpuno mrtav.

The Oath.
 
- Sasa sine, dodji da te mama upozna sa nekim - sada vec pribrana progovori Jelena.
- Nemoj, nisam zasluzio da me upozna. Sta ces mu reci "Ovo je skot od tvog oca."
- Nenade, da li si ti svestan svog ponasanja? Sta radis sebi, meni, deci a verovatno i Biljani?
- Biljana, pa ona je vec odavno u srecnom braku i nije je briga kako se ja osecam. I zasluzio sam da ostanem sam i zato i ne zelim da nastavim.
- Ha znala sam, sve ovo je samo samosazaljenje. O Boze, nisam znala da si toliki slabic. Da jadan mali Nenad sam i napusten od svih. Niko ga ne razume i sto bi sad on ziveo. C c c kako si samo jadan i patetican. Pitam se koga sam ja u opste volela? Da li je samo obmana bio onaj veseo covek koji me nasmejavao u svakom momentu?

Pored njih su se deca igrala. Sada je Jeleni bilo jasno zasto su se tako brzo zblizili. Ipak, krv nije voda...
 
I u svom tom gledanju i divljenju njihovoj deci.. obuzetosti dogadjajem i uzbudjenosti... Jelena ne primeti praznu flasu kuka kole na zemlji... i u momentu se nasla 2 metra iznad zemlje... napravila trostuki salto i sletela direkt na glavu... :lol:
Krv je pocela da joj curi...
Nenad joj brizno pridje i rece... Ej dobila si menstruaciju na celu... :lol: Moramo ti isprati ranu... A i koleno si razlupala... Gora si od ove dece... :lol: Ajmo tu kod mene iza ugla zivim da ti isperemo i previjemo rane... Al pod uslovom da obecas da me neces silovati... :lol:

Jelena ga ljutito pogleda i rece... Ma ebalo te silovanje ovde se radi o bolu a ne o sexu... Ako hoces pomozi al ne kenjaj... :lol:

I tako krenuse svih 4-voro...
 
Kiss_me:
Oooops za malo, hvala ti sto si me uhvatio... mislim da ne padnem ;)
Kliknite za proširenje...
I slucajno si prislonila svoje grudi na mene... sto je bilo dovoljno... da se zadrzis...
Eto imala si srece sad... sledeci put dobro pazi... mislim da ne padnes...
Jel mi to sad krecemo pricu unutar price? Oterace nas Gazdarica sad zbog chatovanja... Kazace to rade klinci 87-o... ili ce reci zna se gde se chatuje... :wink:
 
Petar_Pan:
I slucajno si prislonila svoje grudi na mene... sto je bilo dovoljno... da se zadrzis...
Eto imala si srece sad... sledeci put dobro pazi... mislim da ne padnes...
Jel mi to sad krecemo pricu unutar price? Oterace nas Gazdarica sad zbog chatovanja... Kazace to rade klinci 87-o... ili ce reci zna se gde se chatuje... :wink:
Kliknite za proširenje...

Pratim ga vec par nedelja... unajmila me Biljana, kaze da joj ne placa nista za dete..., Posmatram Nenada i razmisljam sam sa sobom, tako znaci, prijavio si lazna primanja na sudu, frajeru, kako bi odredili sto manju alimentaciju a ovde se provodis sa dve udate zene, previjas rane stavljajuci ulozak na celo kako bi sto bolje upio krv koja se sliva sa cela, i jos postavljas flase kako bi dosao do svog novog plena, cudan nacin da se dodje do dobrog parceta, ali kao sto vidim, fercera... To kosta, frajeru, odakle ti novac, a sad vidim lovis i trecu zrtvu, umalo da i ona prodje kao Jelena, ali Kiss_me je iskusna, zna ona da izbegava zamke,... A mozda je to znak za Nenada da je ustvari naisla ona prava, a ionako je izbegla pad, time sto se naslonila grudima na njega, mozda je to znak od boga,... Mislim da je dovoljno patio, necu nista prijaviti Biljani, recicu da nisam primetio da covek trosi vise nego obicno... valjda ce mu ovog puta uspeti da nadje srodnu dusu i da se skrasi... Odoh kod Biljane po svoj honorar, zasluzio sam ga...
 
Kiss_me:
-
Pored njih su se deca igrala. Sada je Jeleni bilo jasno zasto su se tako brzo zblizili. Ipak, krv nije voda...
Kliknite za proširenje...

-Jadan... Patetican...- rece promuklao. -ne, nije to, Jelena. Pogledaj sta sam sve uradio tokom ovih godina. Seti se kako sam te oterao od sebe, kako sam Biljanu oterao, kako sam sve oterao. Nije patetika, vec strah. Strah da i ovo malo stvorenje, moje najmilije, ne oteram, unistim... Ovo do sada sam podneo kako-tako, to necu podneti. Ne gledaj me tako, ne mislim da dignem ruku na sebe, to je glupo, vec cu jednostavno da se iskljucim i cekam kraj. Nista necu hteti, nista necu osecati, samo cu mirno sedeti i cekati. -Punile su mu se oci suzama, a nije im dao da krenu. morao je da izdrzi. Ali, zasto? Tek sada, posle ovoliko vremena, on oseti da joj moze iskreno reci sta i kako oseca. I kako se osecao, dok je nije bilo.
-Pitas me gde je onaj covek koji te je zasmejavao? Otisao je sa tobom, kao i jos poveci deo njega. Mislio sam... Ne, NADAO sam se da ce se sa tobom sve to vratiti, da ce me pogled na tebe oziveti, tvoja rec probuditi... Ali treba vremena, koliko sam samo gradio ovaj zid, ne moze sada pasti za jedan tren, ma koliko ja to zeleo.- Ali krenulo je, lavina koju je tako vesto sprecavao da krene, konacno se pokrenula, rusila ga iznutra i naprsla zidove kojima je sputao sebe.
-Razumi me, molim te, bar ti od svih koji su me voleli, bili pored mene... Nista ti ne trazim, sem da mi das sansu, dozvoli mi da opet postanem isti, da te nasmejem i razveselim u svakom trenu. Od kada si otisla, znam samo za bol koji sam svima nanosio. Oterao sam tebe, pa Biljanu, pa sve druge... Strah, glupi strah koji me je svog obuzeo, da ne moze niko da mi pomogne, da sam se varao da osecam nesto, da sam ikada mogao da volim... -Odjednom je zacutao. Pogledao je u njene oci, koje su ga netremice gledale, zapanjena onim sto je cula. Blago nastavi...
-Nikada ti ovako nesto nisam rekao. Nikada ti nista nisam rekao sa ozbiljnoscu, samo sam zbijao sale. Ali vise mi nije do toga, a dalje ne mogu ovako. Nisam ono sto sam nekad bio, a sta sam postao - ni malo mi se nesvidja. I gde sam ja? Ni tamo, ni vamo, zarobljen u proslosti, koju sam unistio, zivim za buducnost, gde se ne vidim... -Glas mu se pretvori u sapat. U grudima mu se srce stezalo, i sve je teze disao. Kao da ga je neko davio... Postajalo je sve toplije... Vise je nije gledao, samo je prazno zurio u daljinu. Sta joj je sve rekao, odzvanjalo mu je u usima. A jos bi joj toliko toga rekao...
 
Jelena ga je nemo gledala dok se u njoj ceo svet rusio. Sve sto je u protekle 4 godine stvarala, zivot koji je zivela, sada se slomio kao suva grancica pod nogom deteta. Suze koje su tekle po njenom licu pekle su joj obraze. Htela je da pobegne, ali je stajala kao kopana - Kako se usudjujes Nenade? Kako mozes sve to sada da mi kazes? Da li si svestan sta mi radis? Rusis mi svet, snove, zivot. Izvlacis iz mene i ono malo snage i dostojanstva sto mi je ostalo kada sam otisla i rodila Sasu. Ne, nemoj nikada ocekivati da cu samo preci preko svega kao da se nista nije dogodilo. Kao da je vreme stalo i da su ove 4 godine vakum. Mislis li da zasluzujes moje pomilovanje? Znas li koliko egoizma i sebicnosti ima u ovim tvojim izlivima emocija? - govorila je u sve vecem grcu i osetila je kako drhti, kako joj celo telo obuzima grc besa.
- Oprostila sam ja tebi davno sto si me prevario sa drugom, ali ti nikada necu oprostiti sto si me izdao. Izneverio si me u trenutku kada sam ti najvise verovala. Ostavio si me kada si mi najvise bio potreban. I znas sta Nenade? Ti si samo jedna mizerna samosazaljiva kukavica...
 
-Egoizam, sebicnost... A sta ocekujes!? Od kada si otisla samo sam ja postojao i moja mala devojcica. Nikoga nisam hteo pored sebe... nikoga sem vas. I kaznjavao sam sve druge zato sto niko nije bio vi. Ubijao sam polako sebe, jer sam sam vas oterao...- zastade i pogleda je, duboko u oci, kao nekada sto je znao.
- Osecas se izdanom... JA NISAM ZELEO DETE SA NJOM, ZELEO SAM GA SA TOBOM!- dreknuo je. Njihovi klinci su prestali sa igrom, gledali su u njih zbunjeni time sto se desilo. - Samo sto je ona htela mene, pa je na tu kartu i odigrala.
- Pogledaj me sada, stvarno me dobro pogledaj. Mogu da predpostavim kako se osecas, sta sam vam uradio... Ali odgovori mi samo jedno... Sto nisi otisla posle mog "egoisticnog" i "sebicnog" govora, ako ti je nevazno? Da li si ubila sve sto si osecala, zaboravila kako nam je bilo, sta smo sve jedno drugom rekli? Reci mi, da li si se ikada pitala sta radim, kako zivim, da li sam srecan sa zivotom koji zivim? Reci mi da se nikad nisi pitala da li bi mozda, da je sve ispalo drugacije, bili zajedno? Ja jesam, milion puta do sada... - opet je stao u pola recenice, napola u zelji da joj sve kaze, a napola da joj bar nesto precuti. - Samo mi nemoj reci da sam bezobrazan, bezobziran, da te mucim... Ako ti je bilo lepo bez mene, ako si nasla sebe u tome kako sada zivis, kako ti onda ja sve rusim? Ne, nije sve lepo ni kod tebe, nisi zivela kako si htela, kako si se nadala. A ja sam tome kriv, znam, znam... Jedino zelim da mi pruzis poslednju sansu, dozvolis da ispunim ti snove...
- Nisam zeleo da te isprovociram, da te povredim, slomim... Zeleo sam da ti kazem... Zelim da ti kazem da si mi nedostajala, da sam se svo ovo vreme nadao da cu vas videti jos bar jednom u svom zivotu. Zelim da znas da zelim da mi dan pocinje i zavrsava sa vama, da zajedno prolazimo kroz dobro i lose, da stvaramo dobre stvari, menjamo lose... Da me tvoje usne ljube, tvoji pogledi miluju... Zelim vas,nikog vise... Znam da mi ne verujes ni rec, ali mi pruzi sansu da vam dokazem...
- Ako sam i dalje u tvojim ocima kukavica, mizeran, kreten...okreni se i idi, zaboravi me, zivi svoj zivot i ispunjavaj svoje snove. I nemoj se okrenuti... Idi...- Pruzio je svoju drhtavu ruku ka njoj, da je uzme ili ostavi. Stajao je i cekao da ona ostane ili krene. Tresao se kao prut, dah mu je postao sporiji, srce je lupalo kao pomahnitalo. I nikada mu nije bilo teze nego tih par sekundi, dok ona nije...

(nastavi dalje!)
 
Tresla se kao prut, jeza je prolazila celim njenim telom, a emocije su se smenjivale munjevitom brzinom. Tuga, bes, bol, sreca, radost... vise nije ni znala ime onome sto oseca...
Htela je da mu pridje, da ga zagrli i vise nikada ne pusti iz zagrljaja, a u isti mah je pozelela da ga besomucno isamara.
- Ne mozes da me krivis sto sam nastavila da zivim. Kako mi je bilo to samo ja znam, ti mozda mozes da predpostavis, a ostali ne mogu ni zamisliti. Plod nase ljubavi rastao je u meni zajedno sa bolom i osecanjem napustenosti. Kada nisi bio pored mene, drugi niko nije ni postojao. Jedino lepo sto se desilo u medjuvremenu je Sasa. Gledala sam njega i videla tebe. U isti mah mi je sve to pricinjavalo radost i zadavalo ogroman bol... Znas li Nenade koliko puta sam pozelela da te pozovem i kazem kako mi svaki udisaj pricinjava mucenje jer ga ne udisem sa tobom. Kako mi svako svitanje znaci jednako kao pomracenje, jer mi dan nije svanjivao bez tebe. Jedina svetlost je bio onaj maleni osmeh i rucice, koje su vapile za tobom jednako kao i ja, iako nikada nije osetio tvoj pogled, tvoj dodir i tvoje srce. - Sada vec skoro bez glasa je govorila, a telo joj se treslo sve vise. Deca su prisla sa strahom i zacudjeno gledala sta se to desava.
- Mama, sto places, jel te ovaj ciko ne voli? - decije naivno je upitao Sasa.
- Ne sine, placem jer sam srecna. Placem jer napokon moigu da kazem ono sto se neprestano vrtelo po mojim mislima a nisam imala kome da kazem. - ovo je bilo vise upuceno Nenadu, i to je on znao. Prisao joj je polako, i zagrlio je. Iako nista nisu razumeli, malisani su se nasmejali i zagrlili jedno drugo. Bili su srecni sto njihovi roditelji nisu u svadji i to im je bilo dovoljno da nastave sa igrom.
- Jelena, da li si svesna da sam ovaj zagrljaj osecao sve ovo vreme. Znao sam da negde postojis zajedno sa nasim detetom, ali mi je to saznanje paralo celo bice i um moj. O Boze, Jelena, Jelena...
 
Da je krenula, potrcao bi za njom. Ovaj put, posto je vec proziveo toliko bez nje, ne bi sebi dozvolio da opet nestane, ispari kao san pred jutro, ode negde da nikada se ne vrati. Znao je da se kocka, da moze da je izgubi samo li trepne u pogresnom trenutku, ali nije imao vise sta da izgubi. Sa njom je otisao veliki deo njega samog, parce koje mu je tako nedostajalo. I konacno, bese mu jasno... Nije to zato sto je samo voli, to je zato sto je konacno nasao ono sto svi, bilo gde u svetu, traze. Nasao je svoju drugu polovinu, deo koji mu nedostaje, ono sto mu je od rodjenja falilo, ono za sta je bio uskracen... I konacno nije bilo kraja njegovoj sreci, konacno se osetio posve celim. I nije mogao da je pusti, stezao ju je sve cvrsce i cvrsce, tresuci se od plime srece koja ga je prekrila. Ljubio ju je sve snaznije, sve brze, zeljan nje, njenih dodira, njenih usana... Nije mogao stati... Oseti da ga neko vuce.
- Tata, nemoj da davis tetu, ajde da se igramo!
Prsnuse svi u smeh. "Deca ne znaju lagati, bar ne dok su tako mala, a to ponekad zna da bude tako nezgodno, pogotovu sto smo navikli da svi lazu. Kako nas je ohladila, mala vragolanka! A i jesam je pridavio" - pomisli, pa rece: - Hajdemo da se igramo, a posle, svi u Mek, danas je dan koji moramo proslaviti... I proslavljati.
 
Oboje su znali da tek sada predstoji tezi deo. Trebali su se ponovo upoznati, trebali su deci objasniti sve sto nisu znali, i nadasve trebali su pokusati ziveti. Oboje su vec gotovo zaboravili sta znaci udisati punim plucima i biti srecan.
Samo su netremice gledali jedno u drugo, kao srednjskolci na prvom sastanku i odsutno odgovarali deci na milion pitanja.
Polako su ih uveli u pricu, i na kraju kada su shvatili da su brat i sestra bili su mnogo srecni. Mala Jelena je imala jos jednu malu seku kod mame, ali kako je rekla, brat je ono sto joj treba. Nenad i Jelena su se glasno nasmejali na tu izjavu.
Nenad je ponovo poceo da lici na onog od pre, ali su bore koje je ona tek sada primetila, oslikavale da je dug period patio.
Bilo je toliko toga sto trebaju ispricati jedno drugom, i vreme koje je trebalo nadoknaditi.
Znali su da nece biti lako, ali su ovaj put zeleli da istraju...
 
E al ne moze u zivotu nista biti tako prosto tako se i ova prica zakuvala...

Upita ga Jelena- A zasto si ti pored mene morao da budes sa onom drugom zenom... zasto nisi bio samo sa mnom... Imali smo ljubav...

Nenad: - E vidis ja sam bio unajmio privatnog detektiva i otkrio sam da si ti imala ljubavnika... i to vise njih za vreme naseg druzenja... Cak sam dobio slike gde si se ljubila sa jednom devojkom... Tad mi je postalo jasno da su sve tvoje izjave ljubavi samo laz... I da ti ustvari uopste nije stalo do mene... A ova mi je bila tu tako slatka... i eto ja se okrenuh njoj... nekoj drugoj...

(aj sad majstori isplivajte iz ovog slucaja....al sam vam sad zakuvao :lol: )
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top