Dovrsi pricu ...

Novoga jutra Jelena je odlucila, posto je za sada izbacila vecinu boli iz sebe, da pokusa da nastavi sa zivitom, onako kako je to radila i pre nego sto je upoznala Nenada.
Posto se poprilicno uspavala, pozurila je sa spremanjem da ne bi zakasnila na posao.
Ah, treba ponovo uci u kancelariju i cekati da Nenad udje sa jos jednim predmetom koji ona mora obraditi i arhivirati. "Ma briga me" odlucila je u sebi, "Zar on da mi upropasti sve ono sto sam godinama mukotrpno stvarala? Necu i ne mogu, na kraju, vise nisam samo ja u pitanju, za nekoliko meseci bice nas dvoje". Na tu pomisao cak se i nasmesila, hej pa to i nije tako losa stvar. Zna da ce to dete voleti vise od svega, pa cak ako Nenada vise nikada ni ne sretne.
 
Kiss_me:
Novoga jutra Jelena je odlucila, posto je za sada izbacila vecinu boli iz sebe, da pokusa da nastavi sa zivitom, onako kako je to radila i pre nego sto je upoznala Nenada.
Posto se poprilicno uspavala, pozurila je sa spremanjem da ne bi zakasnila na posao.
Ah, treba ponovo uci u kancelariju i cekati da Nenad udje sa jos jednim predmetom koji ona mora obraditi i arhivirati. "Ma briga me" odlucila je u sebi, "Zar on da mi upropasti sve ono sto sam godinama mukotrpno stvarala? Necu i ne mogu, na kraju, vise nisam samo ja u pitanju, za nekoliko meseci bice nas dvoje". Na tu pomisao cak se i nasmesila, hej pa to i nije tako losa stvar. Zna da ce to dete voleti vise od svega, pa cak ako Nenada vise nikada ni ne sretne.
Kliknite za proširenje...
Kada se nasla u njegovoj kancelariji, ubrzo iza nje se zacuse njegovi koraci.
Cekala ga je pognute glave sa teskim registratorom u rukama.
Pozdravio ju je, zbacio sa sebe jaknu i sjeo za sto. Ali umjesto da odmah prione na posao kao i obicno prekrstio je ruke na stolu i pogledao je pomalo smeteno, pomalo djetinje.
- Znas, Jelena da sam ja tebe uvijek cijenio i da imam pozitivno misljenje o tebi. Mislim da si sjajna osoba i da! Moram ti nesto reci... ne znam kako ali... znam da ces ti to najbolje da shvatis. Zenim se! Ispalo je neplanirano, ali... preuzecu obavezu i ozeniti Biljanu. Trudna je vec treci mjesec. Sto me tako gledas?
 
-Eva-:
Kada se nasla u njegovoj kancelariji, ubrzo iza nje se zacuse njegovi koraci.
Cekala ga je pognute glave sa teskim registratorom u rukama.
Pozdravio ju je, zbacio sa sebe jaknu i sjeo za sto. Ali umjesto da odmah prione na posao kao i obicno prekrstio je ruke na stolu i pogledao je pomalo smeteno, pomalo djetinje.
- Znas, Jelena da sam ja tebe uvijek cijenio i da imam pozitivno misljenje o tebi. Mislim da si sjajna osoba i da! Moram ti nesto reci... ne znam kako ali... znam da ces ti to najbolje da shvatis. Zenim se! Ispalo je neplanirano, ali... preuzecu obavezu i ozeniti Biljanu. Trudna je vec treci mjesec. Sto me tako gledas?
Kliknite za proširenje...


-Ne verujem...
-Sta tu ima da se ne veruje? Pa skoro smo pricali o tome, i ti si ta koja je tako zustro branila stav da tako treba uraditi. Najaci argument, sada, kada malo bolje razmislim, bio je da "ako mi je bilo lepo dok sam ga pravio, bice jos lepse kada ga budem cuvao". Jelena, da li ti je dobro?... Jelena!...JELENA!!!
 
Zavrtelo joj se u glavi, i sledece cega se seca je kako kao kroz maglu vidi Nenadovo lice nad sobom i cuje njegov glas koji je ocajnicki doziva.
-Sta se desilo - upitala je.
-Ne znam ni sam, odjednom si se onesvetsila i pala. Da li si dobro?
-Da dobro sam - rece, a onda se prisetila svega. - Idem sada, moram da radim. Nadam se da ces biti srecan. - ustala je po malo teturajuci, ali odlucno.
-Ali Jelena stani, moram da ti objasnim!.... U ostalom, nije ti dobro, stani!

Nije ga cula jer nije ni mogla. Izletela je napolje sa pogledom zamagljenim od suza.
 
Kiss_me:
Zavrtelo joj se u glavi, i sledece cega se seca je kako kao kroz maglu vidi Nenadovo lice nad sobom i cuje njegov glas koji je ocajnicki doziva.
-Sta se desilo - upitala je.
-Ne znam ni sam, odjednom si se onesvetsila i pala. Da li si dobro?
-Da dobro sam - rece, a onda se prisetila svega. - Idem sada, moram da radim. Nadam se da ces biti srecan. - ustala je po malo teturajuci, ali odlucno.
-Ali Jelena stani, moram da ti objasnim!.... U ostalom, nije ti dobro, stani!

Nije ga cula jer nije ni mogla. Izletela je napolje sa pogledom zamagljenim od suza.
Kliknite za proširenje...

On je stajao na prozoru i netremice posmatrao kako odlazi...

- "Loše je to prihvatila...", pomislio je...

Glasno uzdahnu gledajući je kako nervozno prelazi na drugu stranu ulice... Jednostavno nije hteo više o tome da razmišlja. Spustio je pogled na radni sto ispred sebe. Na njemu je stajao beo i prazan formular kojeg je trebalo odavno da ispuni...
 
Ko chatuje? :lol:

Seo je za sto i polako počeo da prolazi po svim stavkama formulara... Ne razmišljajući, olovkom je prelazio preko svakog pitanja, nervozno se klateći na kožnoj kancelarijskoj stolici...

Nego, Kissy... A što ti ne bi jednom napisala nešto iz muškog ugla? :mrgreen: Don't be afraid. :P
 
iluzionista:
Seo je za sto i polako počeo da prolazi po svim stavkama formulara... Ne razmišljajući, olovkom je prelazio preko svakog pitanja, nervozno se klateći na kožnoj kancelarijskoj stolici...
Kliknite za proširenje...

"Znam" pomislio je, "znam da sam ponovo postupio nepromisljeno, ali isto tako znam da svoju nepromisljenost moram sada i da nosim sa sobom i nemam prava da u to jos uvlacim i Jelenu. O Boze ma sta pricam, pa ona je vec u tome, ona je u mom srcu, ali i to Biljana nosi moje dete i odgovornost moram da prihvatim. Necu i prema tom detetu da ispadnem skot i da raste bez oca..." u tom momentu mu je zazvonio telefon i on se odsutno javio, pa u prvi mah nije ni shvatio da je sa druge strane Biljana - Hej cao Nenade, znas bila sam kod lekara, i za sada je sa bebom sve ok, mislim ako te u opste zanima. Naravno ni ovog puta nisi bio tu da ides samnom, ali nema veze. Srecom bila je tu moja mama" - Biljana je i dalje pricala a on je odsutno ponavljao:izvini, da, ne, hocu...
Da je mogao, poslao bi biljanu do djavola, zalupio slusalicu i otisao od svega. Ako treba klekako bi pred jelenu i molio za oprostaj. Znao je da to ne sme isto toliko koliko mu ni njegov ponos nije dopustao, jer da je bio vise ono sto je u stvari zeleo, do svega ovoga ne bi ni dolso...
 
Kiss_me:
"Znam" pomislio je, "znam da sam ponovo postupio nepromisljeno, ali isto tako znam da svoju nepromisljenost moram sada i da nosim sa sobom i nemam prava da u to jos uvlacim i Jelenu. O Boze ma sta pricam, pa ona je vec u tome, ona je u mom srcu, ali i to Biljana nosi moje dete i odgovornost moram da prihvatim. Necu i prema tom detetu da ispadnem skot i da raste bez oca..." u tom momentu mu je zazvonio telefon i on se odsutno javio, pa u prvi mah nije ni shvatio da je sa druge strane Biljana - Hej cao Nenade, znas bila sam kod lekara, i za sada je sa bebom sve ok, mislim ako te u opste zanima. Naravno ni ovog puta nisi bio tu da ides samnom, ali nema veze. Srecom bila je tu moja mama" - Biljana je i dalje pricala a on je odsutno ponavljao:izvini, da, ne, hocu...
Da je mogao, poslao bi biljanu do djavola, zalupio slusalicu i otisao od svega. Ako treba klekako bi pred jelenu i molio za oprostaj. Znao je da to ne sme isto toliko koliko mu ni njegov ponos nije dopustao, jer da je bio vise ono sto je u stvari zeleo, do svega ovoga ne bi ni dolso...
Kliknite za proširenje...
Pa ipak, i to je znao, morace jednom vise da ostavi sve sa Jelenom iza sebe. Činio je to milion puta, što bi sada bilo drugačije? Zato što je voli? Pa i pre je voleo. I još će voleti... Ali možda ni jednu kao nju. Zato što je sa njom proveo dobar deo svog života? I sa drugom će deliti život, samo što mu se sada čini da je primoran, da mu visi mlinski kamen o vratu. "I ta beba... Baš je našla kada da se začne. Ma, nije beba kriva, već ti, somino. Što ne vadiš?" Kako je moguće da se nekome tako promeni sve u životu, kao da ništa pre toga nije snio, nije želeo, nije gradio...

Prekide ga smeh kolege.

- Prijatelju, pa ti si odlutao najstrašnije! Gde ode?
- A? Ma, nešto sam razmišljao, nije bitno...
- Ajde, ćale, pa nije smak sveta. Dobićeš dete, uuuuu... velika stvar. Samo se opusti. Mnogo brineš.
" Da, ti ćeš da mi kažeš šta i kako. Ne bi mogao ni sa slikovitim uputstvom da vežeš pertle sam, a ovde mi daješ savete.". - Ma, pusti me sada sa tom pričom, nego, onaj ugovor za nabavku industrijskog printera...
 
Legao sam razapet kao Isus... misli me oblecu dvesta na sat...
Nije moguce da ce mi par sekundi nepromisljenosti promeniti zivot, ja je volim, mislim Jelenu, ali istovremeno i malo bice koje ce se roditi je moje i kad dodje na svet i njega cu voleti, bicu otac pa zar to nije ono sto ustvari svaki muskarac zeli da bude, otac tom malom bicu koje kada dodje na svet ne zna nista i sada pored toga ono mora biti bez oca...
Bas je ovaj zivot okrutan, pa sto umesto Biljane nije Jelena, pa sto Jelena ne ceka moje dete nego Biljana...
Pomalo pripit, okrece Jelenin mobilni, - moram je nazvati, volim je, zar to nije dovoljan razlog da sad pricamo i da se vidimo... ali danas sam joj rekao da se zenim, bas sam skot, da li se ja ustvari stvarno zenim Biljanom, da li se zenim samo zato sto imam dete sa njom ili je mozda i volim... ma daj, ako ako ovako nastavim zavrsicu kod psihijatra..

tiiii, ..... tiiii, ...., tiiii, zvonim Jelenin mobilni....

- Cao Jelena, izvini sto te budim, znam da, mozda ne mozes da me smislis... ali moim te moram da pricam sa tobom, moram da ti objasnim...
- Skote, trudna sam, i sto je najgore, sa tobom,... Jelena je brisnula je u plac, i prekinula vezu...

Malo zbog ****, a vise zbog svega sve je pocelo da se vrti,....
Nenad se budi ujutru, sav izmoren, kao da je upravo stigao iz pakla....
 
***
Svanuo je lep proletnji dan i Jelena je odlucila da proseta sa Sasom kroz park - Ljubavi, jesi mi se naspavao. Nadam se da ti ovoliki put i Beograd prijaju. Hocemo li u setnju? - Malene rucice se bez reci pruzise ka poznatom licu i sanjivo prozbori "Mama".
Jelena se nasmesila, ali i duboko uzdahnula. Vec 4 godine nije setala ovim ulicama. Onoga jutra kad je rekla Nenadu za bebu, spakovala se i otisla za Pariz. Vec je imala ponudu za posao tamo, ali je zbog ljubavi bila spremna sve da odbaci. Ipak, kada je sve propalo, jedino sto joj je ostalo bila je ta ponuda.
 
Nije mogao da veruje u to sto cuje. Da li ga samo iskusavaju, grubo se sale, ili je stvarno dosla u Beograd? Nije je bilo cetiri godine, njemu zivot ceo. Sedeo je i razmisljao. Sta sad? Da li da joj pokvari odmor ili da joj se ne pojavljuje na oci? A mozda bi i ona zelela da ga vidi? A sta ako ne zeli? Ista pitanja, isti odgovori, konstantno u krug. A on nikako da prelomi da li da je potrazi ili ne. Imao je razloge zasto bi trebalo, ali ih je bilo isto toliko zasto ne. Ko je on? Kako ce ga predstaviti? "Ma, necu joj kvariti odmor. Vec sam ispao dovoljno svinja da bih joj i to uradio. Na kraju krajeva, potrazice me ako bude htela da se vidimo." A ako ne potrazi?... Strasno je zamorno kada odgovaras sam sebi na pitanja koja si postavio. I nikada nisi siguran da li je to pravi odgovor, da li tako misli, to zeli... A ne mozes da se pravis da ce sve biti u redu, ima toliko faktora, da ti pamet stane, koji mogu sve da promene, da naprave kurslus. "Da se nisam malo uplasio? Ma neeee, samo ne zelim da je opet povredim... OPET. Kao da mogu ono da ponovim?"- pomisli i zamrese mu misli. Vracao se niz ulicu secanja, na jedno jutro i njene reci koje jos mu odzvanjaju u usima. Nije proslo dovoljno vremena da izbledi ono sto joj je uradio, da prodje samo od sebe. Kakav i koliki oziljak joj je ostavio, moze da predpostavi, ali ne i da oseti. "Drzacu se po strani... Drago mi je da je tu, u ovom gradu, ali necu joj, pa ni nenamerno, priciniti bol.". Ustade i poce bezvoljno da se seta po kuci, i dalje se lomeci oko odluke sta mu valja ciniti.
 
Kiss_me:
"Znam" pomislio je, "znam da sam ponovo postupio nepromisljeno, ali isto tako znam da svoju nepromisljenost moram sada i da nosim sa sobom i nemam prava da u to jos uvlacim i Jelenu. O Boze ma sta pricam, pa ona je vec u tome, ona je u mom srcu, ali i to Biljana nosi moje dete i odgovornost moram da prihvatim. Necu i prema tom detetu da ispadnem skot i da raste bez oca..." u tom momentu mu je zazvonio telefon i on se odsutno javio, pa u prvi mah nije ni shvatio da je sa druge strane Biljana - Hej cao Nenade, znas bila sam kod lekara, i za sada je sa bebom sve ok, mislim ako te u opste zanima. Naravno ni ovog puta nisi bio tu da ides samnom, ali nema veze. Srecom bila je tu moja mama" - Biljana je i dalje pricala a on je odsutno ponavljao:izvini, da, ne, hocu...
Da je mogao, poslao bi biljanu do djavola, zalupio slusalicu i otisao od svega. Ako treba klekako bi pred jelenu i molio za oprostaj. Znao je da to ne sme isto toliko koliko mu ni njegov ponos nije dopustao, jer da je bio vise ono sto je u stvari zeleo, do svega ovoga ne bi ni dolso...
Kliknite za proširenje...

Sad sam ponovo pročitao. Pa uopšte nije loše. :D Ne znam čega se ti bojiš... Trebaš malo više da obbrađuješ i muške likove. ;)

BTW, samo mala zamerka na onaj deo: "4 godina kasnije"... Osećam da je priča naglo prekinuta... Trebalo je još malo obrađivati ono od ranije, pa onda može i to. ;) Moje lično mišljenje. :)
 
Cim su stigli u park Sasa se rastrcao iako je dosao u potpuno novu sredinu, jer je rodjen u Francuskoj i do sada nikada nije video Beograd, ali je njegovo malo srce verovatno osetilo da je to njegov grad u kome je zacet sa puno ljubavi.
I Jelena se prisecala te ljubavi i setnji kroz ove iste aleje sa Nenadom, uz mnogo neznosti i neskrivenih osecanja. Pustila je Sasu bez straha da oseti te iste plocnike, sedne na iste klupe i igra se u pesku sa drugom decom. Pitala se, gde li je sada Nenad? Verovatno odgaja istog takvog jednog malisana i sa Biljanom pravi planove za svaki novi dan. Mozda su jos juce i njih dvoje prosli ovim istim putem i drzali se isto tako za ruke.
Iz misli je prenuo Sasa koji je zadihano dotrcao do nje - Mama, mogu li sa Jelenom da idem kupiti sladoled? - Pitao je to kao da mu je sad ta neka Jelena prisna prijateljica sa kojom se igra svaki dan.
- Je li ti to neka nova prijateljica mili? Mogu li da je upoznam? - upitala ga je sa osmehom. Sve to joj je bilo i jako interesantno. Iako je Sasa bio neposredno dete, bilo joj je drago da se tako brzo uklopio medju ljude i Beograd.
- Mozes mama dodji, ona je tu sa tatom. Otisla je da ga pita da nas vodi na sladoled. Znas mama mnogo se lepo igramo.
Ustala je sa klupe, slatko poljubila sina u obraz i posla za njim da upozna njegovu novu drugaricu i njenog tatu. Prema njima je sa osmehom isla devojcica sa plavim loknicama i cikom dozivala Sasu - Sasa, idemo, jesi zvao mamu? Ovo je moj tata - sva ponosna pokazala je prsticem iza sebe.
Jelena je podigla pogled sa devojcice da upozna njenog oca. Sa lica joj je nestao osmeh, a u zilama je osetila jezu koja se sirila njenim telom. O da li je moguce!?... Pa to je, pa to je...Nenad...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top