Dositej stvorio prvo književno moderno pismo Albancima?

  • Začetnik teme Začetnik teme Holy1
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Upravo sam čuo u jednoj emisiji da je Dositej čekao brod u Draču par meseci (jer je takav bio raspored vožnje tada) i on jr iznajmio dtan u gradu i primetio kako ljudi tu nrmaju zabeležene oznake za glasove koje koriste u govoru te je odlučio da im smisli pismo.. Da li je to stvarno istina? Da li neko ima postoje neki podaci o tome?

U kojoj emisiji?
 
Upravo sam čuo u jednoj emisiji da je Dositej čekao brod u Draču par meseci (jer je takav bio raspored vožnje tada) i on jr iznajmio dtan u gradu i primetio kako ljudi tu nrmaju zabeležene oznake za glasove koje koriste u govoru te je odlučio da im smisli pismo.. Da li je to stvarno istina? Da li neko ima postoje neki podaci o tome?
O тој епизоди из Доситејевог живота можеш прочитати у његовом делу:
''Живот и прикљученија''.
Занимљива прича о шиптарском непокорном племену,
азбуци коју доситеј прилагођава њиховом језику,
'ДОБРОМ ПОЉУ'' којег они изговарају баш тако али
не знају значење. Има ту свега, један од актера је и
ПУТИН.
 
O тој епизоди из Доситејевог живота можеш прочитати у његовом делу:
''Живот и прикљученија''.
Занимљива прича о шиптарском непокорном племену,
азбуци коју доситеј прилагођава њиховом језику,
'ДОБРОМ ПОЉУ'' којег они изговарају баш тако али
не знају значење. Има ту свега, један од актера је и
ПУТИН.

Di?

Ја сам већ могао доста добро албанески говорити. Њихов је језик прост и зато ласно се даје научити; а с нашим словами пише се колико да су за њега начињена. И тако сваки дан бих писао по који разговор и наизуст изучио. Томе се Албанези чуђаху и радоваху, видећи, што никад пре тога нису вид’ли, да се и њихов језик тако лепо даје писати. Ја сам наблизо две године после тога у Венецији познао некога попа Теодора, учитеља мосхополскога, који је и на штампу издао био нешто албанески с греческими словами; али с овима не може се ни трећа част тако писати као са славенскима, зашто у Греков нема слова за изговарати жа, ча, ша и ћа, а ово је све неотложно за албанески како год и за славенски нужно. Ово прилажем овде зато, ако се по случају ко нађе да прорече да ће с временом албанески како год и влашки народ с славенскими словами књига на свом имати језику, такови человеческому роду доброжелатељни прорицатељ нека се нимало не боји, но нека слободно то пожелатељно опште добро предсказује и прориче. Вешт је то такова која се природно и ласно исполнити може и хоће кад се бог смилује на ону храбру нацију и на оне прекрасне земље.

https://skolskabibliotekassnb.files.wordpress.com/2015/01/dositejobradovic-zivot_i_prikljucenija.pdf
 
Di?

Ја сам већ могао доста добро албанески говорити. Њихов је језик прост и зато ласно се даје научити; а с нашим словами пише се колико да су за њега начињена. И тако сваки дан бих писао по који разговор и наизуст изучио. Томе се Албанези чуђаху и радоваху, видећи, што никад пре тога нису вид’ли, да се и њихов језик тако лепо даје писати. Ја сам наблизо две године после тога у Венецији познао некога попа Теодора, учитеља мосхополскога, који је и на штампу издао био нешто албанески с греческими словами; али с овима не може се ни трећа част тако писати као са славенскима, зашто у Греков нема слова за изговарати жа, ча, ша и ћа, а ово је све неотложно за албанески како год и за славенски нужно. Ово прилажем овде зато, ако се по случају ко нађе да прорече да ће с временом албанески како год и влашки народ с славенскими словами књига на свом имати језику, такови человеческому роду доброжелатељни прорицатељ нека се нимало не боји, но нека слободно то пожелатељно опште добро предсказује и прориче. Вешт је то такова која се природно и ласно исполнити може и хоће кад се бог смилује на ону храбру нацију и на оне прекрасне земље.

https://skolskabibliotekassnb.files.wordpress.com/2015/01/dositejobradovic-zivot_i_prikljucenija.pdf
Писао сам по сећању па ми се поткрала грешка,
није 'добро поље' већ ''Лепажита''.
Одмах испод текста који си ти поставио следи:
Недалеко од Хормова находе се нека прекрасна поља
која Албанези не зову другојаче него ''Лепажита''.
Питам их ја шта то значи? ''Не знам'' кажу ми ''то је
име поља''.Кад им ја то изјасних казујући им да је
серпска реч. '' Море калуђеру'' одговоре ми
''не чуди се ти томе, ми смо са Сербљи један род
и племе у старо време били''.
 
U svakom slučaju, biće da je celu priču Radovan malčice ošišao u svom starom dobrom maniru, iz senzacionalističkih razloga...tako da je odgovor na pitanje postavljača teme negativan. :)
Пре ће бити да су Албанези на крају изотимали српску
земљу. Смрадови су очигледно једно са оним ко је тренутно
најјачи, тј. данас су једно са Американцима као што су у
’’стара времена’’ кад су Срби били сила ’’једно с нама били’’.
Између је било Талијана, Немаца, Турака...
 
Dositej je lepo rekao za Teodora iz Moskopolja. U Moskopolju je izdat cincarsko-albansko-grčko-bugarski rečnik jer su u pravo u okolini Moskopolja živeli sve 4 grupice naroda, pa čak i dan danas, sem što se bugara tiče,to su danas severni makedonci.
Ali jedna stvar je interesantna a to je sledeća:
Ја сам наблизо две године после тога у Венецији познао некога попа Теодора, учитеља мосхополскога, који је и на штампу издао био нешто албанески с греческими словами;
Ne mogu da verujem kako su Venecijanci il Mlečani često koristili svoj uticaj eto preko cincara u južnoj albaniji.
 
Пре ће бити да су Албанези на крају изотимали српску
земљу. Смрадови су очигледно једно са оним ко је тренутно
најјачи, тј. данас су једно са Американцима као што су у
’’стара времена’’ кад су Срби били сила ’’једно с нама били’’.
Између је било Талијана, Немаца, Турака...

Pročitaj šta piše u naslovu ove teme i njene otvaračke poruke.
 
Pročitaj šta piše u naslovu ove teme i njene otvaračke poruke.
Dobro Slavene, tačno je da ima senzacionalizma, ali ima i u tom naslovu teme da je Dositej kumovao albancima na taj način što je potrvdio da je sa srpskim alfabetom najlakše da se albanski parla, zbori i piše.A u naslovu teme proističe da neke veze srba i albanaca postoje kao što su postojale i to je to. Držati se teme jeste ok,ali šta fali malo proširiti, naročito ono što iz teme proitstiče. Proističe to da je albanija na srpskim temeljima. Mi dok se ovako budemo ubedjivali, drugi ce da nas uniste kao sto nas unistavaju, a evo i nas istoricar i politicar Protic je potvrdio da su mu hrvati nedavno rekli : "Znate sta bi mi hrvati uradili da imamo kralja". Pametnom dosta. A i sam znas kao poznavaoc istorije da je srpska istorija istorija, a hrvatska mit (kubure sa dokazima).
malo slika iz južne albanije sa slovenskim toponinima: (nije senzacionalizam)

selenice.png

novosele.png
 
Poslednja izmena:
Dobro Slavene, tačno je da ima senzacionalizma, ali ima i u tom naslovu teme da je Dositej kumovao albancima na taj način što je potrvdio da je sa srpskim alfabetom najlakše da se albanski parla, zbori i piše.A u naslovu teme proističe da neke veze srba i albanaca postoje kao što su postojale i to je to. Držati se teme jeste ok,ali šta fali malo proširiti, naročito ono što iz teme proitstiče. Proističe to da je albanija na srpskim temeljima. Mi dok se ovako budemo ubedjivali, drugi ce da nas uniste kao sto nas unistavaju, a evo i nas istoricar i politicar Protic je potvrdio da su mu hrvati nedavno rekli : "Znate sta bi mi hrvati uradili da imamo kralja". Pametnom dosta. A i sam znas kao poznavaoc istorije da je srpska istorija istorija, a hrvatska mit (kubure sa dokazima).
malo slika iz južne albanije sa slovenskim toponinima: (nije senzacionalizam)

Pogledajte prilog 615257
Pogledajte prilog 615258
Imaš li još ovakvih fotografija?
 
ja skupljam takve stvari, možeš li mi poslati na mejl? :)

Може, али да ми обећаш да нећеш ширити пропаганду. Ове слике постају опасне ако се употребе као националистичка ствар. Сам топонин каже да је то некад било српско, али више није. Сама чињеница да Доситеј још у 18. веку каже да албанци не знају шта значе лепажита иде у прилог томе да тамо живе албанци који не знају шта значе имена места која су српска имена, али су ти људи ипак албанци....дакле тамо нема више срба. Било их је. То више није наше.
pobrat.png

roskovec.png
 
Poslednja izmena:
Може, али да ми обећаш да нећеш ширити пропаганду. Ове слике постају опасне ако се употребе као националистичка ствар. Сам топонин каже да је то некад било српско, али више није. Сама чињеница да Доситеј још у 18. веку каже да албанци не знају шта значе лепажита иде у прилог томе да тамо живе албанци који не знају шта значе имена места која су српска имена, али су ти људи ипак албанци....дакле тамо нема више срба. Било их је. То више није наше.
Pogledajte prilog 615296
Naravno, ja sam toga svega svestan, samo mi je ovo jako zanimljivo.. Selo se zvalo Dobra Žita a kako se danas zove? Pošalji mi još neke slike na mejl koji ću ti poslati u porukama.. :)
 
Може, али да ми обећаш да нећеш ширити пропаганду. Ове слике постају опасне ако се употребе као националистичка ствар. Сам топонин каже да је то некад било српско, али више није. Сама чињеница да Доситеј још у 18. веку каже да албанци не знају шта значе лепажита иде у прилог томе да тамо живе албанци који не знају шта значе имена места која су српска имена, али су ти људи ипак албанци....дакле тамо нема више срба. Било их је. То више није наше.

Проблем је што постоје историчари који тврде да је то била српска
територија веома кратко време за Душанова царства.
Колико дуго су Срби живели на том простору да и дан-данас
ти топоними носе српска имена?
Не морамо ово користити у смислу 'крви и тла' али у смислу
староставности и културне заоставштине би требали.
Једини који се баве овим темама су управо они које званични
називају шарлатанима, новоромантичарима, аутохтонистима,
митоманима...
 
Проблем је што постоје историчари који тврде да је то била српска
територија веома кратко време за Душанова царства.
Колико дуго су Срби живели на том простору да и дан-данас
ти топоними носе српска имена?
Не морамо ово користити у смислу 'крви и тла' али у смислу
староставности и културне заоставштине би требали.
Једини који се баве овим темама су управо они које званични
називају шарлатанима, новоромантичарима, аутохтонистима,
митоманима...
Pa nije baš. Bila je srpska teritorija 1332-1417 , dakle i posle smrti dušana. Ja čak i mislim da je bila srpska do 1455 jer Golema Arijanita Komninovića smatram srbinom, sam se potpisivao na -ić, a držao je teritoriju južne albanije do tada. No, nema veze. Заоставштине доле српске баш и нема сем топонима, а православни манастири су саграђени од византије, она црква Свете Тројице у Берату могуће је да је саграђена од стране срба....
 
Pa nije baš. Bila je srpska teritorija 1332-1417 , dakle i posle smrti dušana. Ja čak i mislim da je bila srpska do 1455 jer Golema Arijanita Komninovića smatram srbinom, sam se potpisivao na -ić, a držao je teritoriju južne albanije do tada. No, nema veze. Заоставштине доле српске баш и нема сем топонима, а православни манастири су саграђени од византије, она црква Свете Тројице у Берату могуће је да је саграђена од стране срба....

Da li se tako potpisivao ili ga samo zovemo tako?
 
Da li se tako potpisivao ili ga samo zovemo tako?
Dobro pitanje

Studia Albanica. University of Tirana. 1964. p. 143. Retrieved 26 May 2011. April 1452 aus Neapel an Skanderbeg gerichtetes Schreiben, das abschriftMch fùnf weiteren Adligen Albaniens, darunter 'Magnifico viro Golemi Arenit Cominovich [...] Auffallend ist hier die slavische Namensform Golem Arianit Komnenovic

Majka mu se prezivala progonovic :)
 
А и ћерке су му се звале Војислава, Ирена и Јелена (по српски) и Андроника, Ангелина, Деспина, Екатерина (по византијски), Комита (по бугарски). У то време управо су ови народи сачињавали становништво деспотовине Валоне на чијој територији је он завладао.
Нема говора о томе да је албанац. Него албанска нација је састављена управо од ових нација које сам горе набројао укљућујући цинцаре и протоалбанце и разна племена која су Турци доселили. Ако гледамо тако онда је он албанац, али чак и ако тако гледамо онда опет није албанац јер је Албанија, па тако и албанска нација настала 1913. године. Ипак, након свега грци и цинцари у албанији се не дају и не пада им на памет да се данас изјашњавају као албанци. Ради се о народима са високом свешћу.
 
Poslednja izmena:
Upravo sam čuo u jednoj emisiji da je Dositej čekao brod u Draču par meseci (jer je takav bio raspored vožnje tada) i on jr iznajmio dtan u gradu i primetio kako ljudi tu nrmaju zabeležene oznake za glasove koje koriste u govoru te je odlučio da im smisli pismo.. Da li je to stvarno istina? Da li neko ima postoje neki podaci o tome?

Da Dositej, osim dugog cekanja u Dracu, nema veze s albanskom azbukom ima puno dokaza:

Gjon Buzuku


From Wikipedia, the free encyclopedia




Jump to navigation Jump to search

A page from the Meshari.
Gjon Buzuku (16th century) was an Albanian Catholic priest who wrote the first known printed book in Albanian. Gjon Buzuku was born in the village of Ljare (Krajina, Albanian: Krajë) in the Bar district, close to Northern Albania (Krajë is located on the shores of Skadar Lake), then Ottoman Empire. He probably lived in or near Venice, Italy. There are claims that he was the bishop of two dioceses in north Albania or that he was a monk.
From March 20, 1554 to January 5, 1555 he wrote a translation of the Catholic missal into the Gheg dialect of Albanian. He published it as a book of 188 pages. The Apostolic Library in the Vatican holds the only known copy of the book. It is missing the frontispiece and the first 16 pages, which explains why the title and year of publication of the work are not known.
The book was discovered in 1740 by Gjon Nikollë Kazazi, the archbishop of Skopje. In other libraries there are three photocopies from the original, one of them in Tirana. In 1996, the librarians were not able to locate the book, which had been used in 1984 for the last time. Eqrem Çabej wrote a monograph on the book in 1968. The dialect used in Mëshari was one of the main subjects of Selman Riza's works.[1]
The place the book was printed is thought to be either Venice or Shkodër.
The book contains the liturgies of the main holidays. There are also texts of prayers and rituals and catechetical texts. Every page contains two columns. The initials are decorated. The grammar and the vocabulary are more archaic than in the Gheg text from the 17th century. The text is very valuable from the viewpoint of the history of language. The vocabulary is quite rich. The archaic text is easily read due to the circumstance that it is mainly a translation of known texts, in particular the Bible. Most of the Gospels of Matthew, Luke and John were translated in the book. It also contains passages from the Psalms, the Book of Isaiah, the Book of Jeremiah, the Letters to the Corinthians, and many illustrations.
The orthography is peculiar. The Latin alphabet with some additional letters is used. The consequent character of orthography and grammar seems to indicate an earlier tradition of writing.
In Albanian, the book is known as Meshari (The Missal). All we know about the author is from the book's colophon written by Buzuku himself in Albanian. Language used is a pre-runner to the Official Gheg Albanian Language. However, it is clear that the Gheg dialect was used. Even today one can hear words and expressions from older Malësians that sound as if jumping from the pages of the missal.

Isitom azbukom pisane su dve knjige na albanskom od Pjeter Budi, (1566-1622), Rituale Romanum or Rituali Roman (Roman Ritual) i Speculum Confessionis or Pasëqyra e t'rrëfyemit , Frang Bardhi (Latin: Franciscus Blancus, Italian: Francesco Bianchi, 1606–1643) was an Albanian Catholic bishop and writer,knjige The Apology of Scanderbeg i Diktionaium latino-epiroticum,(

Le Dictionnaire albanais de 1635, édité avec introduction et index complet, par Mario Roques. I : Dictionarium latino-epiroticum, per R. D. Franciscum Blanchum (1932) kao i remek delo, kako procenjuje Čedomilj Mijatović, Pjetra Bogadija, Cuneus profetarum,1685, Padova.
 
Poslednja izmena:
А и ћерке су му се звале Војислава, Ирена и Јелена (по српски) и Андроника, Ангелина, Деспина, Екатерина (по византијски), Комита (по бугарски). У то време управо су ови народи сачињавали становништво деспотовине Валоне на чијој територији је он завладао.
Нема говора о томе да је албанац. Него албанска нација је састављена управо од ових нација које сам горе набројао укљућујући цинцаре и протоалбанце и разна племена која су Турци доселили. Ако гледамо тако онда је он албанац, али чак и ако тако гледамо онда опет није албанац јер је Албанија, па тако и албанска нација настала 1913. године. Ипак, након свега грци и цинцари у албанији се не дају и не пада им на памет да се данас изјашњавају као албанци. Ради се о народима са високом свешћу.

Albanija kao moderna nezavisna država, ne i Albanija kao celina. Taj pojam postojao je tu i na te se teritorije odnosio i dosta pre 1913. godine.

Него албанска нација је састављена управо од ових нација које сам горе набројао укљућујући цинцаре и протоалбанце и разна племена која су Турци доселили

Što se tiče ovog, neka me neko ispravi ako grešim ali zar nisu genetička istraživanja ukazala na manju genetsku raznovrsnost kod Albanaca nego drugih balkanskih naroda? Posebno npr. za gege...čini mi se da je neko na temi o gg pisao koliko im je genetika jednolična, te koliko je indikativno da su poreklom od male, srodne populacije?
 
Poslednja izmena:

Back
Top