Dosada i dokolica

Moja prva licna filozofska misao je bila o dosadi. Secam se da sam posle razmisljanja vise puta o toj temi na kraju zapisao definiciju: "dosada je apstinentska kriza koja se javlja kod ljudi koji su zavisni od zabave".

A u 155d Platonovskog dijaloga Taetej, Sokrat kaze: "Cudjenje je jedini pocetak filozofije" ; cudjenje, od glagola thaumazo- zacuditi se nad necim, zapitati se.
 
Moja prva licna filozofska misao je bila o dosadi. Secam se da sam posle razmisljanja vise puta o toj temi na kraju zapisao definiciju: "dosada je apstinentska kriza koja se javlja kod ljudi koji su zavisni od zabave".

A u 155d Platonovskog dijaloga Taetej, Sokrat kaze: "Cudjenje je jedini pocetak filozofije" ; cudjenje, od glagola thaumazo- zacuditi se nad necim, zapitati se.
svaka cast da si dosao sam do def.Interesantno,mada mozda jos nisi uzeo u obzir da moze osjecati dosadu i neko ko njije zavistan od zabave(samo to sto ne primjecuje,a ako ne primjecuje,ne znaci da ne postoji)

tema.zlatni Marks.Covjek je reko da treba prvo zivjeti,raditi,pa filozofirati.
Jer moze da filozofira samo onaj ko ima osnovne uslove za zivot,ukolikjo ih nema,tesko da ce se baviti filozofijom.
Tako da hje tacno,vazan uslov za filozofiranje jeste dokolica, ali jos vazniji uslov je inteligencija,sklonost dubljem posmatranju,itd
 
Jer moze da filozofira samo onaj ko ima osnovne uslove za zivot,ukolikjo ih nema,tesko da ce se baviti filozofijom.
A to je, kao i sve pametno sto je rekao, plagirao od nekoga. Ono ostalo je sam smislio. Radi o Rusoovoj misli "tesko ce covek da se bavi time sta je plemenito a sta nije, ako mora da se brine da li ce sutra imati hleba".

a kako se postaje filozof?
Tako sto je neko privrzen mudrosti. Sta je mudrost? To je razumevanje toga sta je istinito a sta nije, i ispravan sud o tome sta je dobro a sta lose. Dakle, filozofija je privrzenost zakonima logike, ispravnoj epistemologiji i ispravnoj moralnosti.
 
Jesu li i mogu li biti za vas dosada i dokolica majka filozofije?
Obrazloži :D

Филозофија се тиче узвишеније стране живота. Она се бави питањима суштине истог као и света у коме смо. Шта је живот, шта је смрт. Шта је идеално а шта реално. Филозофија захтева размишљање о таквим питањима и ако је мисао слободна то је стање које тражи филозоф. Да може размишљати, да не замајава свој ум градњом кула од карата, и баналностима свакодневног живота.
У том смислу , парадоксално, у бољој су ситуацији они у руднику , јер је њихов ум слободан док раде, него они који се баве неким интелектуалним занимањем и морају своју пажњу и свој ум ставити у службу тог занимања.

Наравно, најбоља је доколица и поптуна слобода од рада, ако је човек у стању да је обоезбеди на неки начин. А то је заправо лакше него што звучи . Јер онај ко се одрекао јарма брака у свом животу... заправо му не треба много за егзистенцију. А још је Цицерон рекао: " Ко има врт и библиотеку не жуди ни за чим."
 
Sve je to tako. Ali ipak treba platiti i struju, treba i nešto jesti, iako je to minimalno opet trebaju pare. Ma da Ciceronovo vrijeme je bilo potpuno drugačije od našeg, složićeš se da je i auto potrebno, to za sobom povlači i gorivo, a iako nismo materijaliste, složićemo se da ćemo na neku lokaciju prije doći autom nego pješke...Jedino nam je rešenje kao Dionis da parazitiramo na račun roditelja, a onda će nas i oni i okolina smatrati za propalice, jer se ne možemo brinuti sami za sebe. Šta nam je onda činiti ?
 
A to je, kao i sve pametno sto je rekao, plagirao od nekoga. Ono ostalo je sam smislio. Radi o Rusoovoj misli "tesko ce covek da se bavi time sta je plemenito a sta nije, ako mora da se brine da li ce sutra imati hleba".
bolje plagirat pametnog nego glupog covjeka
danas se ne plagira pametan(a ako je to marks radio neka je,pa i veliki pisci plagiraju jedni druge)vec glup.
zali boze vremena kada se plagirala pamet
 
Sve je to tako. Ali ipak treba platiti i struju, treba i nešto jesti, iako je to minimalno opet trebaju pare. Ma da Ciceronovo vrijeme je bilo potpuno drugačije od našeg, složićeš se da je i auto potrebno, to za sobom povlači i gorivo, a iako nismo materijaliste, složićemo se da ćemo na neku lokaciju prije doći autom nego pješke...Jedino nam je rešenje kao Dionis da parazitiramo na račun roditelja, a onda će nas i oni i okolina smatrati za propalice, jer se ne možemo brinuti sami za sebe. Šta nam je onda činiti ?

За шта ће те околина сматрати потпуно је небитно. Сујета је општа манија човечанста која се самим тим узима за нешто нормално, али није нормално. То је патологија. Шта неко мисли о теби у својој тупавој глави тебе не би требало да се ни најмање тиче.

Погледај ово што сам писао о сујети:

http://forum.krstarica.com/entry.php/7642-O-životnoj-mudrosti-SUJETA

Што се тиче аутомобила, наравно да је боље са њим него без њега, и да је боље имати пара и уместо рецимо читати о уметничким делима Лувра у књигама ..отићи тамо. Или уместо слушати музику на ЦД у отићи на концерт. Све је то боље...( али нажалост тешко достижно)... али не и неопходно.
 
Ali kako me ne shvataš, za to minimalno je potreban neki rad, znači nikako se ne može ostvariti POTPUNA SLOBODA, za filozofsko razmišljanje. Svi pričaju o tome a niko nije dao de facto odgovor. Šta i kako naći potpunu slobodu samim tim egzistenciju a da ne zavisiš od roditelja ili od nekog drugog.
 
Ali kako me ne shvataš, za to minimalno je potreban neki rad, znači nikako se ne može ostvariti POTPUNA SLOBODA, za filozofsko razmišljanje. Svi pričaju o tome a niko nije dao de facto odgovor. Šta i kako naći potpunu slobodu samim tim egzistenciju a da ne zavisiš od roditelja ili od nekog drugog.

То што ти тражиш нажалост може се постићи једино уз помоћ богиње Фортуне, То је слично веслању ,при чему један мора веслати а другога послужи срећа па га ветар потера много даље него што би икада стигао веслањем.

Ако не наиђе такав ветар, мораш веслати да би живео ..али не да радиш до пензије трошећи све што зарадиш већ већ са циљем да се једном ти ратосиљаш рада а да новац ради за тебе. Да издајеш неки стан рецимо или живиш од уштеђевине и слично..
 
Ali kako me ne shvataš, za to minimalno je potreban neki rad, znači nikako se ne može ostvariti POTPUNA SLOBODA, za filozofsko razmišljanje. Svi pričaju o tome a niko nije dao de facto odgovor. Šta i kako naći potpunu slobodu samim tim egzistenciju a da ne zavisiš od roditelja ili od nekog drugog.

Како мислиш да није могућа слобода у том смислу? Рецимо, ако се родиш богат, или те послужи срећа у животу па стекнеш велику количину новца да више никад не мораш ни да помислиш да радиш или тако неку сличну одвраштину у којој радиш сада да би имао за после, после које никад не дође, или дође кад си физички пропао и ментално отупео.
Када знаш да можеш да имаш шта год пожелиш, постајеш слободан од свих жеља.

Што се тиче теме, не може се свако размишљање услед доколице назвати филозофијом. Ако човек у свом размишљању не долази до неких истина о свету и животу, већ се непрестано врти у круг, црпећи задовољство само из размишљања, не видим шта ту заслужује да се назове филозофијом. Данас се свашта сврстава под филозофију, па и опсесивно мантрање о мушко - женским односима, итд.
 
Da li je srecniji onaj koji radi ono sto voli i zivi od toga, ili neko koga je "posluzila sreca", pa vise ne mora da radi ono sto nikad nije volio i u sto nikad nije vjerovao, te je sad narkoman zbog "besmislenosti svijeta", prosto jer niusta nije sposoban da vjeruje. Ziv les kojem je novac bijeg od vlastite nevjere u zivot, jer na sta bi licio taj rob da mora raditi, nevjerovati i jos ne moci prekinuti tu magarecu egzistenciju?
 
Чак и Ниче, кога тако несрећно покушаваш да имитираш, негде је написао да се целу другу половину живота "лечио" од Шопенхауерове идеје негације воље, и последично развио amor fati идеју. Само, ја мислим да је Ниче погрешио што је мислио да негација воље значи негација објеката које видиш око себе, а будући да су они у свести, није могао доживети ништа друго но расцеп у сопственој личности. Јер, кад покушаваш објекат да подредиш својој вољи, или да му негираш такво постојање, нигде друго не можеш ни доживети расцеп него у себи. Негирати објекте исто је као желети умрети, а истовремено бити жив. Да је разумео да негација воље у свом изворном значењу значи негација природе, која тежи несвести и распадању, можда би му то донело исцељење, да је разумео да таква негација значи промену природе саме те воље, чиме се мењају и објекти, можда не би завршио у доживотној "мрачној ноћи душе" и полулуд.

Да тежња да се, у пролазном и променљивом, спознају вечне идеје не доноси никакву декаденцију, већ напротив, неспутаније бујање животне силе, либидо који отиче без препрека, од објекта ка субјекту, а не обратно. Тад би и ти схватио да нећеш афирмисати животну силу тако што ћеш афирмисати мртве објекте и мртви присилни рад за неку наводну добробит цивилизације, који ништа друго не ради човеку, осим што му ту животну силу исисава ко пијавица. Читава историја Универзума неважна је у односу на човеково биће, јер је оно њен носилац. И читава та историја може се спаковати у мање од метафоричке милисекунде када се време избаци из једначине, ево, питај наркомане на лсд - ју.
 
Postoje nadljudske ideje, ne vjecne, samo je vrijeme vjecno. Upravo to vam najvise smeta. Vama relativistima vremena i prostora. Ljenost i slabost je to, vjecne, fiks ideje radi sabata nad sabatima. Nije ni cudno sto vam je sazaljenje jedini "moralni princip". To takvim dekadentima cak omogucuje da se razmnozavate, jer je iza toga polni nagon.
 
Mozes misliti kad je "ludi Nice" pominjao, onda je sigurno i paja patak.

A sta ti to znaci "paliti"? Kao da nemam svoju volju, nego me i liliputanci mogu izbaciti iz perspektive jednog crva?

A to sto fiskalna kasa stalno klepece po forumu, nikom nista?
 

Back
Top