Dragi roditelji... resila sam vama da otvorim dusu, jer bi me porodica i prijatelji linchovali da im ovo kazem. Imam bebu od 3 puna meseca, koju iskljucivo dojim. Dojim ga - ali nisam srecna. Naime, meni se desava nesto cudno, dok se druge zene bore za dojenje, mole boga da imaju mleka i sve su srecne kad doje, ja nisam i osecam se nekako sputanom, kao da me je neko zatvorio u kavez. Tri puna meseca ga dojim kao mi je pedijatar rekao, na zahtev, tj. kad god trazi, a on trazi svakih sat, dva, sisa kratko, a cesto. Nikako nisam uspela da mu uvedem onaj trocasovni (sad bi već trebalo da bude cetvorocasovni) raspored dojenja. Ne dopada mi se da izadjem u grad, da stalno vadim sisu, kad god zaplace, dok sedim sa ljudima, jednostavno se ne osecam dobro. To cesto sisanje me iscrpljuje psihicki,sisanje po nocu, mokra majica sa kojom se budim, jednostavno, odbija me sve u vezi sa dojenjem. Ne osecam se ni kao zena ni kao individua. Verovatno imam neki psihicki problem. Cula sam za zene koje moraju da predju na adaptirano mleko zato sto nemaju mleka, pa ih grize savest, a ja sam imala mastitis i boga molila da to bude kraj dojenju.
Svuda oko mene su plakati sa majkama koje doje bebe, u domovima zdravlja propaganda u korist dojenju... moja majka i svekrva koje su uspesno dojile po godinu ipo dana, muz koji je velika pristalica dojenja... samo sam ja nesrecna, a ne smem nikome da kazem, jer bih naisla na veliku osudu i svi bi me smatrali losom majkom. A najgore mi je sto bih verovatno i ja sabe smatrala, tj. već se sada smatram, zato sto ne uzivam u dojenju i ne zelim bebi da pruzim najbolju ishranu, iako sam dobro informisana o prednostima dojenja. Obozavam moju bebu, sa njom sam po ceo dan, nije mi tesko da je nosim, pricam,nije mi tesko ni da ga nocu nosim kad ima grceve, ali dojenje... Prvo sto me svako od prijatelja, poznanika (pa čak i nepoznatih ljudi koji pridju da vide bebu) je da li dojim. Kad kazem da, zadovoljno odobravaju. Kao da ta cinjenica odlucuje o celom odnosu sa detetom. Najvise me grize savest pred samom sobom, citala sam da su dojena deca psihicki stabilnija, inteligentnija, zdravija, da imaju dublji i prisniji odnos sa majkom... čak sam kupila Aptamil, resena da skratim sebi muke i bacila ga kad sam videla da čak i na njemu pise da je majcino mleko najzdravije.
Eto, samo da vam se izjadam i da pitam da li je neko cuo da se to desavalo nekoj zeni. Samo da naglasim da me cin dojenja ne odbija, lepo mi je kad beba sisa i gleda me u oci, vidim da je zadovoljan, ali me sve ostalo u vezi dojenja odbija. I izmuzavanje mleka, i curenje istog, i stalno dojenje, i dojenje u javnosti, i one gazice što se kupuju i sto stite od curenja, pa ih preko noci izgubim, jer dojim, pa se budim mokra i presvlacim se... Znam da će mnogi da me osude, ali se nadam da je neko i da me razume.
