Dodir noći ....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nott
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Jel' zna neko slučajno svet ... gde je još uvek sve uredu ?...

XViMbtY.jpg
​
 
Svetlosni snopovi kao zapisi napadaju mrak, prodorniji od meteora, visoki
kao nepoznati grad, zauzimajući prirodu.
Sigurna u svoj život i smrt, posmatram ove ambiciozne i nadri umne ..
a volela bih da ih bar malo mogu razumeti.
Jer dan im je pohlepan kao lariat u vazduhu a njihova noć je odmor
od besa, unutar čelika.

Oni bi da govore o čovečanstvu ?!
A čovečanstvo oseća da smo svi glasači istog siromaštva !

Oni bi da govore o domovini ?
Moja domovina je ritam gitare, nekoliko tumaranja, stari, dedin mač
a i vrba vrbe je vidljiva ... izvečeri.

Vreme me živi !
Tiše od moje senke, prolazim kroz to bezobrazno, pohlepno mnoštvo.
Oni misle da su nezamjenjivi, jedinstveni, dostojni mog sutra.
Moje ime je možda neko ili već bilo ko i zato idem polako, kao onaj,
koji odlazi tako daleko ... da ne očekuje da će tamo stići ....
Januar 2020 ...

7p1yE2S.jpg
​
 

Kada utonem u noć, sretnem te uvek k'o život !
Taj sjaj zvezda, koji će kao otisak zauvek ostati
seta me na te obuzme, pa poželim opet proleće
da mi sve one pesme otpevane, mirisom vrati
Tumarajući u potrazi za nadanjima i tišinom
nije to bio neki poseban san, o koji se slučajno
sapletosmo jedno o drugo, pa se sudbina pita:
"Kako bi izgledala ta priča, da smo se slučajno
zamrsili u to proleće, da smo uspeli da poklonimo
jedno drugom sve ono, što smo možda hteli ?"
Čudni su putevi sudbine !
Ukrasmo jedno drugom potpuno budni,
ono malo, što beše u nama ostalo ..
Polumesec, iskrzanom stranom noći pokri ruže
najlepšim notama, sećanje u nizu melodije stvori
misli izbrojane u duginim bojama, vatru pod prstima
a strgnuto vreme curi i tera, da te do jutra odćutim
Ne, ja neću noći od stavljenih snova i mesec koji ne volim
jer ne mogu svaki put > laku noć < da ti poželim ....
maj, 2017.-
vKZAvLT.jpg

​
 
Volio bih da si tu
Ove noći tako trebaš mi
Kao more mornaru
Nemam s’ kim nadu dijeliti
Dijeliti i sačuvati

Volio bih da si tu
Noćni program je na radiju
Puštaju neku dragu muziku
Moje misli tebi putuju
Putuju, da te pronađu

Noćas zvijezde padaće
Jedna od njih naša je
Jedna nosi utjehu
K’o u snu
Volio bih da si tu

Volio bih da si tu
Ove noći da pričaš mi
Slavili bi do zore
Svu bi nježnost svijeta popili
Popili, pa se ljubili

*** . 1679187837429.jpeg..​
 
Noć..moje vreme,kada mogu da spletkarim sama sa sobom.Čak iako boli,izvlačim nit po nit iz duše,slažući ih po osećaju.Davne uspomene..nedočekane dane..tuge i neke mračne misli...jedno kraj drugog ,liče mi na stare igračke koje više nikome ne trebaju.Osim meni.Sve su mi.
Bez njih više ne bi bilo ni mene.Ne onakve,koja je konačno pronašla nešto ..šta liči na pripadanje.



S
66616_usamljena-devojka_ls.jpg
 

Dobro veče noći budna, željo nevidljivih gumica što mi,
u inat, stalno brišeš ne ispavana ćutanja s'polica sećanja!
Gde da odem raspletene duše dovoljno daleko, iz tog sna,
pobegnem zaboravu između razapete nade i tame nemira?
Boliš me, k'o žulj u čizmi ludih skitnica a čađavo nebo,
što kao eho aplaudira ubogom delu potrošenog vremena,
crni se u oskudnoj bašti ruža, vatre, kamena i tla ...

15.decembar 2015.- iz pesmarice:”Kamene ruže”
39RYvfu.jpg

​
 
Kada se noc spusti tiho, ona me nezno dodirne, a ja osetim toplinu, koja me obuzme, ostavi bez daha i podigne u svakoj mojoj pori, skrivene romanticne emocije.

Uvek se to blazenstvo romantike desi, kada se setim ruznih trenutaka u zivotu, gde su me mnogi lagali, izdali, odbacili, ona mi tada vrati emociju, koju sam dugo skrivao u sebi.

Tada, neka me traze, sve zle kreature moje proslosti, a ja cu ih pozdraviti i docekati, sa osmehom na licu i nemo gledati kroz njih.

Oprostiti mogu, zaboraviti necu, one koji su im rekli i one sto su njima rekli i one koji su kao culi, mnoge izmisljene istine o meni, a ja se samo i opet tebi okrecem, jer znam da ti svoje otvoreno srce, zeljno tvoje ljubavi, polako, uz poljupce predam.

Zato te opet sebicno grlim, sa zeljom da te nikada ne pustim i znaces tada, da ljubav je opet tu, na mestu gde je i nekada bila.
 
Kada moja mladost prođe ... to smo mi !,, ...reči koje se nikada ne susreću,
činjenice, koje se nikada ne otkriju i duše, koje se samo dotiču ! ...
Ništa me više ne brine i ništa ne plaši. Sve dolazi i prolazi – sve u svoje vreme.
Samo je potrebno prespavati noć - do strpljenja koje mi, ljudi, nikad' nemamo ...

jaPOEdK.jpg
​
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top