Dodir noći ....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nott
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Biću noćas violina, nežan ton
koji samo tebi svira
da te sretim zvukom njenim
u tišini snova diram
Biću noćas, pesma nepevana
nota duše dugo otkrivana
da po žici prospem dodir vreli
da zadrhte i biseri beli ...

Z3Rm4Nm.jpg
​
​
 
Starinska ura na ormaru spava
kazaljke njene već su rđom žute
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotničke pute
Ja ne znam gdje sam?
nešto tamno slute umorne oči

Noć je. Topla. Plava.

Tako je teško kada stvari šute
i kad se miješa prošlost, san i java
pa gasim staru lampu, sklapam oči
Nitko mi neće u posjetu doći,
ni brat,ni gost, drug, ni draga žena
Naslonim glavu na krilo samoći
i slušam zvižduk vlakova u noći ...
Gustav Krklec

NTS6bDx.jpg
 
F90fe9c.jpg


Svetlosni snopovi kao zapisi napadaju mrak, prodorniji od meteora, visoki kao nepoznati grad, zauzimajući prirodu.
Sigurna u svoj život i smrt, posmatram ove ambiciozne i nadri umne .. a volela bih da ih bar malo mogu razumeti.
Jer dan im je pohlepan kao lariat u vazduhu a njihova noć je odmor od besa, unutar čelika.

Ali oni bi da govore o čovečanstvu ?!
A čovečanstvo oseća da smo svi glasači istog siromaštva !
Oni bi da govore o domovini ?
Moja domovina je ritam gitare, nekoliko tumaranja, stari, dedin mač a i vrba vrbe je vidljiva, izvečeri.
Vreme me živi.
Tiše od moje senke, prolazim kroz to bezobrazno, pohlepno mnoštvo.
Oni misle da su nezamjenjivi, jedinstveni, dostojni sutra.

Moje ime je možda neko ili već bilo ko i zato idem polako, kao onaj,
koji odlazi tako daleko ... da ne očekuje da će tamo stići ....

Januar 2020 ... .​
 
Zelena milja:
Hvala ti što si mi rasklopio celu paletu nepodnošljive lepote patnje.Videla sam boje ,za koje nisam ni znala da postoje.Spoznala kopnjenje duše u senkama sebe.Vredelo je ,kao potvrda da sam ipak bila čovek ,a ne utvara .Pogledajte prilog 1360859
Kliknite za proširenje...

Od uspomena do uspomena​

Usamljena soba sa praznom stolicom
Još jedan dan, teško podnošljiv
Stvari koje vidim oko sebe podsećaju me
Na prošlost, kako je sve bilo nekada

Od uspomena do uspomena živim ja
U prošlim danima kad sve od srca dala si mi
Od uspomena do uspomena živim ja
Sa snovima koje si ostavila
Naći će me svaka uspomena

Neće nikad biti druge kao ti
S kim bih mogao taj svet podeliti
Sad je usamljenost zauzela tvoje mesto
Vidim tvoje lice kad zatvorim oči
 
Ne postoje čudotvorci niti čarobni lek, ali spas postoji. U našim je rukama.
Uz svaku noć i svaki bol, uz tugu, ide i novo otkrivanje sreće, radosti i blagodeti koju,
na žalost, nekad' izgubimo zarad našeg nemara ... pa nam dodelimo najteže iskušenje ...

ChDKPz9.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top