Dodir noći .....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nott
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Kakvi su bili snovi Milene?Spokojni..uznemirujuci,stvaralacki,nemoguci...neznam.Moji su sve to..
milenapavlovicbarili-hot-1.jpg
 
ZAGUŠLJIVA NOĆ

Rosilo je, – al’ se ne sviše
Trave u olujnoj vreći,
Prasina je gutala pilule kiše,
Zelezni prah, lebdeći.

I nisu sela laka htela,
Mrak je tonuo u vrtlog,
U zapaljenju raž je gorela,
I u groznici buncao Bog.

Iz besane, vlažne, sirote,
Iz širine svesvetske, neme,
Sa straže uzdah se mnogi ote,
Al’ ukopan, vihor je zbijao vreme.

Kapljice kose u begu pred njim
Slepele su. Uz plot drveni
Međ mokrim granama, s vetrom bledim,
Spor se vodio. Obamreh. O meni!

Osetih u večnost kako slazi
Užasan vrt taj, koji mrmlja.
Ne primetiše me, još, na stazi
Zbog razgovora kapka i grmlja,

Al’ nazad ne mogu – videće me:
Progovoriće u vek, u vreme.

Boris Pasternak
 
ЗИМСКА НОЋ


Све, сва земља, би у колу
Мећаве што је млела.
Свећа горела на столу,
Свећа горела.


Ко, лети, мушицā ројиште
К пламу што хрли,
Пахуља рој, с дворишта,
Рам прозора грли.


По стаклу мећава у молу
Свуда украсе прела.
Горела свећа на столу,
Свећа горела.


Низ плафон у сјајном хуку
Рој сенки дршће,
Раскршћа ногу, раскршћа руку,
Судбе раскршће.


А звук се од две кломпе
Уз пад с подом стап’о.
И восак са ноћне лампе
Ко сузе свуд кап’о.


Земља у снежном нестала колу,
Седа и бела.
Свећа горела на столу,
Свећа горела.


На свећу из угла пирило,
И саблазан чврста
Два крила, ко ангел, ширила
У знаку крста.


Фебруар, мећава све већа,
Но, све како хтела,
Горела на столу свећа,
Свећа горела.

Борис Пастернак
 
KAD MESEC IZLAZI


Kad mesec izlazi,
zvona nestaju,
a javljaju se staze
neprohodne.
Kad mesec izlazi,
more prekriva zemlju,
a srce se oseća
otok u beskraju.

Niko ne jede narandže
pod punim mesecom.
A treba jesti voće
zeleno i hladno.

Kad mesec izlazi
sa sto jednakih lica,
srebrni novčići
u džepu jecaju.

Federiko Garsija Lorka
 
Necu te traziti,u svojim snovima,
necu te zvati,dovikivati,i vristati
u svojoj javi.Necu te svojim grehovima
privijati na svoje grudi kao sto sam nekada
znala.Savrseno si me razumeo u mojim nemirima,
dok si bezao iz svog zivota,nevidljivim cvorom
sam te vezivala.Strast nas je obuzimala.Bili
smo uvek gladni jedno drugoga.Sada oplakujes
ono sto je proslo,pustas tisinu da se sunja
izmedju nas.Dok se magla spusta na nas grad.
Znam,da bi me ponovo voleo,da bi me u zagrljaj
ponovo drzao.Ali bojim se da smo nase uloge
odigrali,treba ovu zimu prezimeti.Mozda sve zaboraviti
i ne kvariti.Tragove strasti,koje su svoj kraj ispricali.
Zasto smo se rastali?Ne bi umela objasniti.Prazne reci
jos uvek nasim ulicama tumaraju.I onaj uzdah koji
je ostao na ramenu,pamticu kao svaku svoju
pesmu napisanu.
Beskraj
1613971_861262300567691_4346814765741267217_n.jpg
 
MESEČINA



Vedra mesečina morske vale ljubi.
Kroz otvoren prozor najzad stiže lahor.
Sultanija gleda more koje plaho
Srebrnim talasom crni otok rubi.

Iz ruku, drhteći, pada joj gitara.
Sluša… Prigušeni zvuk odjeke diže.
Da li turska lađa to s otočja stiže
Grčkog, pa veslima gluhi odjek stvara?

Da li kormorani to rone, pa voda
Kao biserje im s krila se rasula?
Ili to u more ruši stene s kula
Zloduh što zviždeći po tvrđavi hoda?

Ko to kraj harema uzburkava more?
Ni crni kormoran koga njiše voda,
Ni kamenje zida, ni milenje broda
Čija duga vesla s valima se bore.

To su teške vreće, gde se jecaj gubi.
Ko traži, naći ce, tu, pod talasima,
Kako nesto ljudsko miče se u njima…
Vedra mesečina morske vale ljubi.

Viktor Igo
 
VOLIM OVE NOĆI


Brodovi –
i oni u luke se sliše.
Vozovi – na stanicu teraju i oni.
A mene ka tebi nešto tim više –
jer volim –
ove noći vuče i goni.
Puškinov vitez u podrum se skriva,
cicija u svome novcu da uživa.
Tako ti se vraćam
ja, draga, predano
Moje je to srce,
s divljenjem ga gledam.
i gar
sa sebe spira, brije se i mije.
Tako i ja,
tebi vraćajući se,
zar
ne odlazim kući,
zar nije?!
Konačnoj se vraćamo meti.
Smrtne zemaljsko naručje veže
Tako
tek što rastanemo se
ja i ti,
nepokolebljivo ti
težim.

Vladimir Majakovski
 
Žena zna da čeka ... kao noć !
Zna da voli, razume, zna da oprosti ali i zna kada je vreme da se okrene, uzdahne ...
i sve napusti. Uvek je pogrešne osobe nauče - pravim lekcijama u životu ....
Marta Rivera Gari

10260028_686867841335638_1409232038397823294_n_j.jpg
 
"Znaš li šta postajem kad padne noć,
kad sve utone u okrilje mraka
sanjajući svoje snove...
Noću postajem vajar.
Slepi vajar u čijim prstima nema gline.
Svake noći vazduh postaje moj točak za glinu, a sećanja voda.
Svake noći vajam prstima tvoj lik, nepogrešivo iscrtavajući linije čela, obrva, usana...
Noću te vajam...od sećanja..." ~ N.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top