Kafić Dobro jutro, dobar dan, laku noć i dobrodošli vol 10

mali roker:
Nadam se da će sve biti dobro sa ćerkom.
Kliknite za proširenje...
I ja se nadam, hvala ti.
Moraće neke analize još da uradi, trenutno pije ab. Prilično je u daunu i ja sa njom. Nadam se samo da ozdravi i bude dobro. Tu su onda i druge brige, posao, kolege, novac, drva, i sve tako, jedva ostajem normalna, ali nema kukanja. Iz ovog svega izaći ću jača. Sanjam jedan lep san, maštam. To mi daje snagu. Može mi mnogo promeniti život ako se desi, ne u smislu para, ali u smislu mog zadovoljstva. Što je bilo do mene, uradila sam, čekam rasplet.
Uz brige oko nje i dnevne brige uvek i neka briga pride.
Ali sam se trudila da pišem one lepše stvari, moja nagrada, njena praksa, prvi poziv za posao koji je imala. Sve mi to daje snagu iako je period vrlo težak.
Danas opet stres na poslu, jedva sam se smirila. I svaki dan tako, da li privatni da li neki drugi problem.
Rešiće se. Dao Bog da ona bude dobro što pre i da ovo što smo sada ulagale u sebe se uskoro realizuje i isplati.
U periodu smo tranzicije u svet odraslih, nije lako. Mnogo toga novog i teškog, a ona je htela odmah u mašinu. Verovatno je imunitet popustio. Samo da bude dobro i dođe i kaže mi dobro sam. A sve ostalo, nije zaista toliko važno i ako bude, bude. Sve se reši, samo da smo zdravi.
 
Dobro jutro.
Bus je otišao bez putnika i sad sledećeg nema i nema. Kasnim na posao. Ne znam zašto im plaćati kartu kad je ovako. Sramota. Nema autobusa pola sata. GSP je stvarno dno dna.
Javila sam se da ću da kasnim.
A moram u kancelariju da sredim ormane. Nisam mnogo ni nervozna koliko ne mogu da verujem šta ja plaćam.
Kad stignem stigla sam. Za 10 godina nisam zakasnila nijednom.
Sinoć sam provela veče kao na odmoru. Počela sam da čitam knjigu i dobra je. Legla na vreme. Slušala muziku. Jela lepu hranu. Smejala se mužu. Kao beba sam spavala noćas.
 
Poslednja izmena:
Dobro veče.
Užasno se loše osećam.
Boli me stomak, vrti mi se u glavi, makaksala sam. Bukvalno ne mogu iz kreveta. U kući je katastrofa, ali ja nemam snage ni veš da sklonim.
Ovako se nisam osećala odavno.
Moram da popijem čaj i neke vitamine da uzmem. Kao da me je neko pretukao, eto kako se osećam. Odoh samo da legnem i da pokušam da spavam.
 
Dobar dan.
Koristim pola sata pauzu.
Danas sam bolje ali još uvek nedovoljno dobro. Još sam malaksala i još me probada u grudima i bole noge, stomak me ne boli. Sinoć zaspim obučena u 10, samo sam pustila šefu poruku da ću ostati od kuće jer mi nije dobro i zaspala, ni tuš, ni večera, ni navila telefon. Muž me probudio u pola 1, navila sam samo budilnik i umila se i opet zaspala. Možda mi je sve posledica mnogo stresa (kod mene je on na žalost hroničan) i mnogo nabijenog tempa sa mnogo obaveza.
U ponedeljak idemo tim nabavke iz Srbije sa svim evropskim šefovima kompanije na večeru, uvertira u određene kompanijske izmene.
Možda me, pored ćerkinih tegoba i to onako kljuca podsvesno, jer promena će biti, neizbežne su. Ja neću komentarisati sada oko sebe mišljenje, jer to nije za javnost, za sad.
Osim toga i oko nje se puno kidam. Težak joj je tempo, a ona hoće da odradi sada sve i nauči i pripremi se najbolje da počne da radi uskoro, kad završi. A i nije joj dobro. Pri tome je imala razgovore za posao, vrlo teške, i nije bila baš super, stalno joj se mora davati i motivacija i pomagati da neuspehe gleda kao lekcije.
Tu su bili i oni stresovi nevezani za porodicu i posao - struja, liftovi, drva.
Potpuno sam fizički iscrpljena. Psihički sve dobro podnosim i nalazim prave reči za nju, uvek, ali mi je organizam poručio da malo odmorim. Svakog dana posle posla sam nešto radila, sem jedne večeri, i to je isto baš previše obaveza.
Čekam vikend, ne mogu da iščekam. Da se oporavim, odmorim, izlečim, naspavam i dođem sebi.
Teši me što naredne dve nedelje radim od kuće.
Koleginica mi je opet otišla na operaciju i naravno ja je menjam. Treba mi i to preživeti.
Eto tako. Ima tu i drugih problema, ali ne moram o svemu da pišem, i ovo je dovoljno.
Nije ni čudo što mi je organizam popustio. Čekam da se sve ove naporne stvari završe, da izađem iz kruga napora i neizvesnosti, i dao Bog da koleginica bude dobro. Nisam ovako zamišljala leto, da ću toliko da radim i toliko tenzije da imam, ali jbg. Stvarno nisam u stanju posle posla da odem negde. Moram da nađem način da ovaj prejak tempo, jer svako veče ona se žali i svaki dan, i ja nemam kad za svojih 2 sata odmora, malo olabavim. Da mi ne pukne zdravlje. Ključ je u tome da se i drugi malo pobrinu za sebe, večito ja menjam sve koji su na bolovanju, u kući isto ko da su deca, dežurni čiviluk za sve kapute i potrebe, krpim, jurim, smišljam, organizujem, rame sam za plakanje. Nije ni čudo što sam kčjoknula. Nije ni čudo.
 
Rešim ja tako da strčim posle 4 do prodavnice po nešto slatko, još malo i kraj dana, umesto pauze za cigaru. I uzmem Kapri promo pakovanje na akciji 6 sladoleda za 300 dinara. Ćerka je već uzela kornet a ja štapić. Posle mene neka dvojica su uzeli poslednji i to otvoreno pakovanje. Nema više kod mene. Ako nađete negde u Maksiju uzmite. Baš mi je legao sladoled i klima ceo dan, ona je otišla da završi jednu obavezu i danas je kraj. Praksu ima još sledeću nedelju a onda je i to kraj. Bićemo obe kući i raditi sledeće nedelje. Posle toga je završila sa praksom, koja joj mnogo znači. Da li će da odmah gleda posao ili će samo da sprema ispite i odmori, neka odluči sama kako se oseća i kako želi. Prvo svakako da se oporavi, danas je završila ab. Nije bilo ništa strašno, ali svejedno.
Malo me sladoled i vitamini vratiše u život. Još malo i vikend. Moram da ga iskoristim, preko mi je potrebno. I večeras isto.
A u ponedeljak da blistam na večeri. Potrudiću se baš. Malo se i radujem.
 
Dobro veče.
Imala sam dva sata za sebe i čitala sam knjigu. Super je. Ćerka čeka da završim knjigu da joj dam. Muž je kupio sebi pantalone i njoj teksas šorts. Večeras ću da slušam muziku i priuštim sebi još vremena za sebe i razonodu, čitam knjigu, pijem kafu kasno, vilenim, a sad idem da jedem drugi sladoled.
Knjiga mi se mnogo sviđa, čitam je u dahu.
Ćerka je dobila knjigu na poklon danas od svog mentora, deluje zanimljivo.
Večeras je neko lagano veče, sladoled, muzika, knjige, a mogu sada konačno da se opustim malo. Smislila sam šta ću u ponedeljak da obučem. Cigareta i kafe imam, imam i plazmu i kikiriki puter za napad gladi, a svakako ću večeras sasvim da se opustim. Imamo sada tri knjige za čitanje, a sutra ću dopuniti zalihe u kući koječega, npr da jedemo mus sa bananama. Imamo Nesquick sirup od čokolade i sa bananama ide mrak. Nisam smislila meni za sutra, kasnije ću. Sad prvo da zapalim jednu, i da slušam muziku. Svi smo se konačno malo smirili i opustili, a veče je prijatno, stvoreno da se uživa. 🌹🌙🍧
 
Dobro veče.
Trenutno se odmaram. Izvela sam kuče i dala mu lekove, dala im obojici vode.
Ceo dan mi je protekao ni u čemu. Nisam ni knjigu čitala, noćas sam zaginula do dva, malo sam slušala muziku danas.
Jele smo banane sa čoko sirupom. Ona ode u grad sa drugaricama. Muž gleda utakmicu. Treba da platim račune. Nisam otišla ni u kupovinu, baš ništa. Bolela me glava pa sam pila lek. Ništa od onog što sam planirala nisam uradila, ali sam nju slušala dva sata. Idem da pojedem kikiriki puter, njima se ne sviđa. Smršala sam kilo, normalan mi je BMI. Mesec dana nisam unela kilažu u aplikacije. Ista je kao i pre mesec dana. Večeras ću da uradim zaostale poslove, ako ne zaspim. Treba i večeru da spremim, samo da ispečem. Lenja sam ubibože. Ni po čemu zanimljiv dan.
Večeras ću da iskoristim za sebe, do sada nisam stigla.
Ali bar se osećam normalno.
Nije svaki dan ni lep ni dobar, uzeću od njega ono što se može.
 
Poslednja izmena:
Zapravo i ne znam. Subjektivni osećaj.
Kao izduvan balon. Niti se vučem, niti sam izbegavala dnevne poslove, jednostavno mi treba odmor za živce, i od tolike potrebe da se psihički odmaram, nalazim potrebu da se fizički odmaram. Mrzi me sve jer sam stalno pod nekim stresom. Ne običnim stresom, već iz događaja u događaj i iz situacije u situaciju, ne želim da pišem o tome.
Knjiga me je na kraju razočarala, završila sam je. Muzika je zakon. Nisam večerala, jedino što me večeras nije razočaralo jeste moja voljena pljuga i jedan simpatičan ispad, ali neću reći šta.
Ne spava mi se. Slušaću muziku, možda popijem kafu. Možda samo iz dremke pređem u san. Bilo kako bilo, biće bolje.
 
Dobar dan.
Koliko mi je s jedne strane glupo da se samo žalim, jer znam da drugi ljudi imaju veće probleme i smatram da ne treba više da se žalim kao nekad, toliko mi treba i neki izduvni ventil.
Ne osećam se danima dobro, ali se borim. Ćerka pravi knedle sa šljivama, dobili smo šljive na poklon. Ja sam morala da odem po prezle, pa sam uzela i štošta još da imamo.
Pustila sam omiljenu pesmu i malo mi je lakše. Bar me ova hrana uteši i raduje, kad sam već ovako neraspoložena.
Bar kad se osećam oronulo me uteši što stvarno uvek nešto lepo spremimo, uvek nešto lepo kupim, uvek imam puno lepe muzike i šta da čitam, što nije dosadno. Tu su na kraju krajeva i njih dvoje, sa svojim problemima, ali spremni za zagrljaj, smeh i mudre priče da me malo podignu.
Nisu to hvala Bogu neki krupni problemi, ali ih je puno i najviše me pogađa što ćerka nije dobro.
Proći će.
Ali da nije sve tako crno jedna pesma koju sam im pustila danas za ručkom i koja lepo kaže sve što treba :lol:
Tako ja se tešim, moje srce me je sada zagrlilo i sve je lakše 💖
 
Knedle su ispale bez greške. Čekam muža da proba knedle, toliko se štimovao i na kraju još nije došao. Puna kuhinja za pranje. Oprala sam kosu. Ćerka kaže isto da je knjiga sranje. Za sutra imam i ručak i knedle, samo za večeru nešto da se kupi. Slušala sam malo muziku, imam i sledeću knjigu da čitam, ali ne stižem. Zbog knedli sam mnogo srećna. To je ona jedna sitna stvar koja mi je ulepšala dan, pored muzike. Malo sam se i oraspoložila i osvestila. Ako se budem smislila, slikaću ih, možda zbog fejsa. Trenutno se obe malo odmaramo. Mogla bih da popijem kafu pa da zasučem rukave u kuhinji i sredim sve. Posle ovih knedli kafa je kao... Uff... Trenutno mi je teško da se odvojim od slušalica, ali kad sve završim, s mirom ću da uživam u muzici večeras.
A evo i knedli
 

Prilozi

  • IMG_20220717_202054.jpg
    IMG_20220717_202054.jpg
    101,9 KB · Pregleda: 38
mali roker:
Polako, Lady, ima vremena za sve.
Lepo opušteno
I da se ne uradi danas, postoji sutra.

To ja sebe malo tešim.
Samo malo da se odmorim i eto mene u kuhinji osim ako ne iskrsne nešto nepredviđeno a skoro uvek nešto iskrsne.

Sad čekam da vidim najnovije ćerine avanture.
Kliknite za proširenje...
Poljubi je za mene, srce naše 💖
Uživajte. Svaki period nosi svoja divna iskustva.
Izvela sam Akija, čekam da mu muž donese lekove. Što se tiče kuhinje, sad ću malo da odmorim i psihički se pripremim :lol: oslobodila sam ćerku svega večeras jer je ipak napravila knedle skoro sasvim sama.
Stavila sam telefone da se pune. Veče je lepo, nije vruće.
Kosa mi je konačno baš lepa, neću je posvetljivati, jer je smeđe plava i sad konačno izgleda vrlo lepo uz moje lice, zadovoljna sam. Puno mi je sama od sebe posvetlela kosa. I kilaža mi je super, konačno 76.
Sutra veče idem na tu famoznu večeru 👏 sutra se i šminkam i pravim frizuru i oblačim najlepšu haljinu i stavljam parfem i nosim brdo cigareta sa sobom, to uvek treba. Tek sad se osećam uzbuđeno, po malo. Ne kažem da to nešto donosi ili ne donosi, ali to se u ovim okolnostima nikad ne zna.
Ne može meni niko da oduzme to što sam ja, znam ja to, ali vreme je da... Kako da kažem... Da se vidim u svetlu u kome me nisu videli do sad. Ta moja strana je počela polako da se pomalja iza godina i godina nemilosrdnog ritma i bavljenja pukim životom, bez neke veće vizije. Sada mi je oživela vizija koju nosim još odavno. Ako budu umeli da čitaju ono što govori moj nasmejani pogled uz par značajnih reči, shvatiće da se u meni krije zapravo svet koji je neistraženo carstvo ideja. Ali ja neću da se namećem. Kao i muskatno vino. To je za znalce. Ako tu ne proradi da ja vidim da sam shvaćena u par reči, da ne moram pričati priče koje ništa ne znače, i da ne moram biti nešto što nisam, onda je dovoljno meni samoj da shvatim situaciju. U govoru tela je sve. U osmehu je suština svih reči. Jer realno, možda prosto ni meni ne klikne. Možda ceo taj svet luksuza i glamura nije nešto što meni treba.
 
Idem pušit. Zamišljeno gledajući u voće na stolu, ni da večeram, ni da ne večeram, da uzmem još knedli mi je mnogo i da se pomirim da jedno sat provedem u najgorem poslu na svetu. Znam. Popiću rakiju. Staviću slušalice. Potopiću sve. Duga je noć. Ako samo malo nađem motivacije, koje nemam, uopšte, to će ići glatko. Nije čak ni da me mrzi, već mi je sve drugo lepše, muzika, forum, fejs... Znate već... To je ono kad počneš da se zabavljaš i baš ti je lepo a onda dođe šef nazad u kancelariju :lol:
Sve u svemu, ja o njemu, taka mi je mantra :lol:
Zamoliću cenjene prijatelje da više ne donose nikakvo voće jer po običaju ja najebem u sudoperi. 🥜
 
mali roker:
Čitam tebe, vdim sebe.
Šta je urađeno, urađeno je.
Sutra je novi dan
Kad si odmoran lakše ide sve.

A sutra će nešto lepo da se desi, ali pst to je tajna

Kakva tajna?

Slatka tajna
Kliknite za proširenje...

:heart:
Šta god da je sa srećom :ljubav:
Gle čuda moj stand up sinopsis je uspeo, a i ovo nije bilo t ako strašno. Bljljlj tu sam. Sad sam gospodar pljuge i gospodar nerada i glupiranja dok me vreme ne opomene da sam jebeni zaposleni. No dobro. Svo vreme večeras je moje. Moje što reko Patak Dača, ili što reklo moje dete Patak Paja :lol:
Za teže oblike kuhinje imam rakijštinu na kuhinji, večeras nije bilo potrebe, ali imam i to jednu flašu ljute. To je ona što me je dizala kad sam zimus pala. ***** ga. I jebene kućne poslove. A da jedem to volem. E moj kume Pero... :lol:
 
Dobro veče ili laku noć ili kako god.
Bila sam na večeri. Bilo je baš lepo.
Sedela sam između dva najveća heada.
Nismo pričali o poslu već smo se družili. Baš sam se lepo provela i vidim da je i njima bilo lepo u priči sa mnom.
Nova koleginica mi je dala kompliment da mnogo lepo i sveže izgledam.
Potpuno su obični ljudi kao i ja ili bilo ko, zanimaju ih obične stvari, i vode sasvim obične razgovore i smeju se istim stvarima kao i svaki običan čovek. Vrlo lepo veče. O poslu nije bilo ni reči, ali ono što meni ostaje kao utisak večeri je da sam ostavila dobar utisak na njih kao ličnost, ne samo zaposleni u nekoj lestvici. I da su se lepo proveli. Ne verujem da sada neće znati ko sam.
Nema tu šta mnogo da se kaže.
Ja sam zadovoljna večerom, a to je jedino važno. Bila sam dobro i zabavno društvo, ni mnogo dosadno, ni mnogo ćutljivo, ni previše duhovito, ali dovoljno duhovito da svima bude lepo i svi budu opušteni.
Meni je bilo stvarno divno veče, a ova hrana na me je uništila, neću zaspati do dva sigurno koliko sam se najela.
Pas je dobro, a moji su izašli večeras.
Popila sam hektolitre vode i još sam žedna.
Da ne dužim, bilo je lepo.
 
I šta još imam da kažem.
Ništa. Ce la vie. Gomila sranja on a daily basis. A kako ono kažu, problem ide na problem. Znaš šta, ti što se zajebavaš sa mnom, bog ili đavo ili koji li je andrak već, mogu da ti poručim da me boli štikla. Nisam ja nikad pala pa neću ni sad, imam ja svoj stav and who cares. Ne možeš mi ništa jer ja ionako sve rešavam. Kao šalter za rešavanje svih tuđih problema ja sam expert i možeš da se trudiš da me ometeš, ali džaba - rešiću. Suviše ja imam iskustva da bi me nešto slomilo. Mogu samo da ti pljunem u lice i kažem puši ga, ja ću se snaći.
 
Mali pas opet krvari. Idemo popodne kod veterinara.
Nisam mnogo bolje, a kako i da budem. Muž me je malo utešio sa svojim viđenjem ovog svega.
Pokušavam da se malo odmorim, psihički. Nije kao da mi nešto dobro ide. Ali šta mogu. Život što ide dalje sve si bliži kraju i život ide silaznom putanjom. Sa tim valjda moram da se pomirim. Da će biti samo gore nego što je sad.
A da se više nerviram ne mogu. Rekla sam da ću pustiti da problemi odu kako su i došli. Što se nešto više upinjem to je sve gore, a problema sve više.
Čini mi se da je ćerka malo bolje hvala Bogu. Za cuka svakako moram da se pomirim da je pravo čudo što je sa 15 godina uopšte živ i da mu je kraj blizu. Mi smo mu bili jedan srećan život. Uvek bezbedan, sit i voljen. Ako je vreme došlo da ode, tu se ništa ne može...
Moram malo više da pustim život da ide. Ja sam naučila da upravljam i da utičem da uvek sve popravljam i činim dobro, ali ako nešto ne mogu da popravim.... Neka ga, tu se ništa ne može. Na kraju krajeva, mirenje sa sudbinom u nekom trenutku i pustiti da stvari idu kako idu, naročito tamo gde ništa ne zavisi od mene, je prirodan tok stvari i treba da shvatim da nije ni sve do mene.
Samo ću da pustim da prođe sve. Da prođe. Proći će. Jer ionako treba znati kada si učinio sve i ne ide da ga *****. Tada je jednostavno dosta.
 
Bili smo kod veterinara. Izvadio mu je deo zuba i uklonio fistule, operacija na živo, jer da ga je uspavao, umro bi. Jadan sve je podneo. Bio je na livadi sa mužem pola sata i sada spava mučenik. Ali je živ i dobro je. Rečeno je da jede normalno, koliko bude hteo, a on ima apetit, srećica. Živ je. Mislila sam da je gotovo danas.
Svratila sam u prodavnicu i kupila neke grickalice da se svi malo zanimamo i skrenemo misli.
Ćerka čita knjigu, ja sam pustila muziku da malo odmorim živce. Ona je rekla bih bolje hvala Bogu 💖.
A sve druge sitne brige o klin. Rešila sam da pokušam da se ne nerviram i da poslušam muža koji kaže, nema od nerviranja pomoći, problemi se lakše reše kada je čovek smiren i staložen.
Sad sam se malo opustila i ići ću da pijem kafu i jedem ove gluposti kad već volim. Ali prvo malo muzika, odmor za dušu.
Ohrabrilo me je što će Aki još da živi, ovako kako mora, ali hoće. I naravno što je ćerka bolje, to je najvažnije. Odmah sam i ja bolje.
 
Dobar dan...nisam vas zaboravila...samo nisam imala neke volje da se javim do sad, a nisam ni stigla.
Cuko je živ, preživeo je. Jede i pije vodu iako je bilo dramatično. Nosimo ga napolje za izvođenje jer ne može da ide još, ali je bolje, vraća se u život.
Muž danas ide na put, a ćerka sutra završava praksu. Nas dve ćemo same oko malog psa nekoliko dana.
Ja polako hvatam priključak za posao iako radim za dve osobe, koleginici je danas operacija.
Za sada mi je rečeno da nema promena za moj odmor tako da će to biti ok.
Ćerka mora da ide na neke analize, ali uradiće. Svi verujemo da će biti sve u redu.
Meni stiže pomoć od kolege, a jedan deo posla se prebacuje na drugi tim i jedva čekam.
Uzela je nove knjige za nas dve. Još ova dva dana da preguramo pa vikend da stvarno malo dođemo sebi.
Težak period ali izguraćemo. Mnogo sam se brinula i bila utučena, ali sam mnogo bolje sad.
Shvatila sam na kraju da je sve rešivo, i da u krajnjoj liniji čuvam svoje živce. Potrebna sam i sebi i drugima, a posle teškog perioda uvek dođe lepši.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Jbt danas sam nesto inspirativan za otvaranje tema
2
Odgovora
26
Pregleda
352
tab503
tab503
Edmund
Kafić Calimero caffe 2 (daire, SJ, i sve ono 🖖🥰😋)
62 63 64
Odgovora
1.582
Pregleda
7.506
totsi
totsi
O
Opuštanje ili seks? Budite iskreni.
2
Odgovora
48
Pregleda
728
japageve
J

Back
Top