Pozorište je, bilo prisutno u velikom broju drevnih civilizacija, počev od plesa u kulurama kamenog doba. U egiptu su između 2000. i 1500. p. n. e. održavani verski festivali sa elementima pozorišta, ali je tek kultura Stare Grčke definisala principe pozorišne umetnosti.
Tragedija, komedija i drama igrale su se još u davna vremena.
Pozoriše je nastalo u Staroj Grčkoj.Stari Grci su boga Dionisa slavili kroz pesmu, recitacije i ples. Ove svečanosti predstavljaju začetak komedije i tragedije.
Tragedija, prva forma drame, pojavila se pre 534. p. n. e. Komedija je nastala oko 480. p. n. e.
Dve muze u grčkoj mitologiji se povezuju sa pozorištem. Talija je muza komedije, dok je Melpomena muza tragedije.
Rimljani su prihvatili grčko pozorište u vreme Punskih ratova. Kasnije su najpopularniji oblici pozorišta postale farse i pantomime.
U srednjem veku pozorište je postojalo u obliku predstava koje su prepričavale biblijske priče i priče iz života svetaca. Krajem ovog perioda pojavili su se karnevali i komadi o moralu.
Renesansno pozorište je spojilo hrišćanske teme i klasične tragedije i komedije. Na dvorovima severne Italije su se pojavile takozvane „učene komedije“ (ital. commedia erudita). U pozorišnim tragedijama dominirale su Aristotelove ideje.
Pozorište zapadnog sveta nastavilo je da se razvija u Novom dobu u Španiji, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Rusiji i drugde. Opšti trend je bio u udaljavanju od idealizovanih poetskih antičkih uzora i težnji ka realizmu u pozorištu.
Pozorište u Aziji pojavilo se oko 1000. godine p. n. e, o čemu nam svedoče sanskritske drame u Indiji. U isto vreme pozorišna umetnost se začela u Kini. Pozorište u Japanu (kabuki, no) nastalo je u 17. veku. U islamskom svetu najpopularnije izvorne pozorišne forme su pozorište lutaka i pozorište senki.
Drama
Drama se razvila iz verskih rituala, u kojima je grupa izvođača recitovala priče o bogovima i heroji. Kineska drama nije imala reči do 19. veka.
Za većinu drama je svojstveno da su namenjene scenskom izvođenju. Glumci izvode drame na sceni u pozorištu pred publikom. Struktura dramskog teksta je prilagođena ovoj nameni (lica, scene, replike). Osnovna karakteristika drame je sukob između najmanje dva lica (ili stava, suprotnosti). Drama se često kombinuje sa muzikom i igrom. Primeri su opera i mjuzikl.
Tragedija
Tragedija je priča sa tužnim krajem. Nastala je u Grčkoj u petom veku, p.n.e. Klasična tragedija podrazumeva glavnog lika koji je dobar, ali koji ima neku manu, koja ga na kraju u potpunosti upropasti.Aristotel je smatrao da se publika poistovećuje sa likovima, sa njihovom tugom i strahovima.Autori tragedija su bili Eshil, Sofoklo i Euripid.
Komedija
Kada je nešto komično, mi se smejemo. Upravo je komedija priča, odnosno predstava, koju rado gledamo. Satira je vrsta komedije koja kritikuje društvo, predstavljajući njegove slabosti. Od komedije se očekuje samo" da nas nasmeje. Zato mnogi misle da je to najteža pozorišna forma.
Najpoznatiji među prvim autorima komedije je Aristofan.
Mimika
To je izražavanje raspoloženja ili misli kroz pokrete i izraze lica i ne podrazumeva reči.
Preteču klovna predstavljaju pantomimičari Harlekin i Pijerot koji su se razvili u italijanskom pozorištu, u 16. veku.
Pozornica
Na pozornici, odnosno na uzdignutom podijumu izvode se predstave.
U Staroj Grčkoj, pozorišta su bila na otvorenom, dok su Rimljani gradili pokrivena pozorišta sa stalnim kulisama i složenim mehanizmima za potrebne efekte.Uobicajeni tip pozornice, gde je publika odvojena od izdignute pozornice, osmišljen je u Italiji u 18. veku.
