Добра стара времена :)

[Alisa u zemlji čuda]

Definitivno je bezbrižno detinjstvo to što nas vuče.

Ali meni se sviđa to što smo nekada svi bili jednaki, što se dobijao posao odmah posle škole, što se radilo 8 sati dnevno i živelo od te plate, što se nije radilo vikendom, što smo mogli da preživimo bez kola i da se vozimo gradskim prevozom, što je bio jedan crtani u 7:15h uveče pa smo ceo dan bili napolju i igrali se sa drugom decom i radovali se tom jednom crtanom. Što nismo imali i biciklove i rolere i trotinete i kompjutere i telefone i sve živo i bili besni što drugi imaju i više od nas. Što smo letovali u odmaralištima i bili srećni, a sada ne možemo da zamislimo letovanje sa jednim kupatilom na celom spratu.
Što smo se družili, voleli, bili iskreni, a ne sada da samo gledamo "da komšiji crkne krava" i da se sladimo tuđoj nesreći, da ne možemo da priuštimo putovanje i da jedva čekamo da pobegnemo iz ovog sivila, da moramo da plaćamo privatno doktore iako plaćamo i zdravstveno osiguranje, da moramo da vijamo vezu za vrtić, školu, posao, doktora, advokata, grobno mesto hebote!

 

[gost 204907]

Да, дефинитвно је то безбрижно детињство које није имало прилике да стаса и у безбрижну младост, зарад лажи и парола које су се гомилале 50 г0одина. Неки јесу имали станове, некима су одузети, а деца и унуци оних који су гулили црвене казамате и Отоке нису баш била насрећнија. Као ни домаћина које су терали у задруе, тукли, одузимали тешко стечен хлеб и земљу.
Има сад клинаца и овде на форуму који имају по 20-ак година и који имају јасан и дефинисан став о прошлим временима, углавном врло негативан што из поридичних историја сазнавши што из многобројних књига јербо, од Слобе, практично да немамо цензуру у великој или малој држави, како вам драго.
Што се тиче летовања и рекреативних, па то није био наш избор, тадашње деце да ћемо или 21 дан у Рабац, Умаг, Ровињ и тако..то је било тако организовано, а ја се сећам да је једна цена важила за наше родитеље запослене по фирмама, углавном у некаквој државној и некаквој друштвеној својини, а друга цена за децу посластичара, обућара, пекара, са малим радњицама лол...
Клинци се тог времена, дао Бог, не сећају, оне млађе од 20, сајбер генерацију боли уво за то, што је јако, јако добра појава.
Ми, мало паметнији маторци, смо одавно сајберовани, такође. Ја бих баш био јако срећан да сам имао комп у основној, што ме не би спутавало нити одвраћало да се бавим спортом и да висим са другарима у школском. Мало ми претерујемо, друже се клинци и данас, него сморови увек наглашавају време у ком су они били млади, срећни, што значи - док су се о њима други бринули.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Slušala sam ja o tim što su gulili na Golom Otoku, ali ne znam NIKOG i ničijeg rođaka koje je bio tamo. To meni govori da je mali procenat tih što su gulili. Ali zato sada ljudi oko mene jedva sastavljaju kraj s krajem i boga mole da sutra ne dobiju otkaz, ako uopšte imaju posao.
Moguće da i sada ima dece koja imaju kući kompjuter, a đipaju napolju i druže se, ali se ili drastično smanjio broj dece ili sam ja ćorava, jer je svuda sve pusto, dece nema po blokovima ni od korova. A nekad je na sve strane odzvanjalo od dečje graje.
Dobro je što sad nema cenzure pa možemo da lajemo i p.izdimo na sve oko sebe, ali su nam mogućnosti ograničene i ne znam što onda prigovaramo ako je sada bolje nego što je bilo.
Bilo bi lepo da se i sada nešto organizuje da sva deca mogu da idu na letovanja, a ne samo nekolicina. Sigurno bi se radovali da bi rado išli po tuđem izboru jer je to mnogo bolje nego nikako.

Sreća je bila tada jer ljudi nisu bili opterećeni preživljavanjem nego su se družili i imali dovoljno slobodnog vremena za svoje porodice i prijatelje. Jer je tada većina tako živela, srednja klasa je bila većina. Sad više gotovo da nema srednje klase, samo sirotinja i nekolicina onih koji ne znaju šta će s parama.

 

[gost 204907]

Ево, ја хоћу некоме да поклоним нека два компа стара ко библија Пентијум 1 Вектру и неки ИБМ, са мониторима и просто не знам коме да понудим да га не увредим, али озбиљно. Богами, ја сам се пре пар недеља видео са најмађим голооточанином. Али, он се касније добро снашао, био је стварно клинац и редак је пример касније милованог, како - не знам. Знам доста њих преко неких пријатељстава родитеља, иако нису били никад црвени... Кума моје мајке је имала оца који је по резолуцији ИБ-а, једноставно једног дана нестао, убијен, човек био партизан за време рата, и да не мислиш да ја сад нешто србујем или слично, шесторо деце те жене и она су преживели само захваљући што су им шиптари доле, у Пећи, дотурили неку воћку и хлеб, а наши нису ни хтели ни смели. Нису та времена била ВУНЕНА тек тако Имаш и доста јавних личности који причају о својим очевима или незнаним гробовима својих предака......Додуше, ја из Воше не знам ни једног голооточанина, као ни неког коме је скресано имање са 5 ха на 2 хахаа..можда са 200 на 20 и то кад је дошао Пепо Бандић на готову швапску земљу.

Али, добро, није тема о томе. Шта знам, ја кад год одем у Грчку, прођем поред Паралије коју су изградили Срби. ЛесковЋани су тешко куповали викендице по рвацкој хаха...
Ако ћемо право.
Јесмо гулили шећерне табле уместо чоколада 80-их? Јбте, па купиш Животињско царство кило одмах, јави тетка телефоном да има код ње у радњи,
Јесмо ишли у Трст по патике и левиске?
ЈЕсмо имали реструкцију струје и пар-непар за аутомобиле?
Јесмо чекали уље, шећер, кафу у редовима?
Јесмо имали уравниловку, прикривене штрајкове о којима се није писало? Ја знам то одлично, наши пријатељи су радили у Застави
Јеси могао да аванзујеш само ако си био у партији?
А ако си било, онда си 4. сата дневно висио по партијским састанцима, што знамо шта је значило...

Једна баба овде, код мене у комшилуку, кад год је питам за здравље, помиње ауто-.рели од Београда до Ровиња или Умага.
Ахаха, а девизе ниси имао у слоб. продаји нити су они возили фиће. И онда се оде у Трст по килоте лол..

Шта је било добро. Добро је било образовање и безбезбедност имовине. Ту нема спора. Све остало је био голи пиштољ.

 

[gost 243178]

Ja se uvek setim Danice iz Balkanskog špijuna, kako ljušti krompire pod crvenom sijalicom, i Đure, koji dolazi u posetu sa flašom ulja i toalet papirom...

Nisam nostalgična, a i ne živim mnogo drugačije sada nego onda. Pljuvali smo vlast onda, pljujemo je i sad; nismo ništa imali onda, nemamo ni sad; provodila sam raspuste u bioskopu, provodim i sad... Samo što sada mogu da gledam Sport Bilija ceo dan, ako želim, a onda sam morala da čekam na termin, i uvek mi je bilo žao kad se završi... i sad me niko ne tera da budem Titov pionir, ili da lažem da sam bolesna u vreme Božića ili slave...

 

[gost 204907]

Али је Спорт Били имао торбу лол..Моја мајци је рођ. био исто кад и наша слава, па је теча (једини комуниста) увек долазио не на славу, него на рођендан код свастике хаха. Али, супер је он лик, они поштени, вратили кућу на Дедињу, тамо је тетка правила венчање, на згражавање мојих.
Супер су то приче, свако време-своје приче...

У ствари, сећате се Нешто између? Кад она Американка каже, која сте ви држава, нигде нема кафе - сви пију кафу, како да вам неко убије председника кад их имате 6. хахаха. Некад је и Карановић правио добре филмове. И имали смо талентоване и креативне људе, сад их, богами, немамо, ал као у томе је криза свуда, код нас је к. од културе, ал идемо даље.. односно, стојимо, кано клисурине, што би рекли комунци..,

 

[gost 243178]

Na rođendan

Nešto između je mnogo lep film. Sad je skoro nezamislivo da neko napravi takav film. Svi imaju neke epske ambicije, ništa 'male' priče... I najbolja Simjanovićeva muzika je baš u tom filmu:

(Simjanoviću je baš mesto na ovoj temi).

 

[Vexy]

 

[Vexy]

 

[Hellen]

Овако је изгледао мој први грамофон:

 

[Poznavalac stvari]

Овако је изгледао мој први грамофон:

Pogledajte prilog 248274

Такође, први наш ауто фића који је око 190цм висок мој отац возио вазда погрбљен, ободинов фрижидер који је радио 20 и неку годину, кончаров црно-бели ТВ, нишки ел шпорет, али намештај је био од пуног дрвета!!!

 

[kanarinka]

I ja sam nostalgicna za tim vremenom!Bili smo jednostavno DECA,dok danasnje generacije se uglavnom"smaraju"(taj izraz me izludjuje) niti se druze,niti znaju da se igraju kada imaju drustvo!Odakle tolika nervoza danasnjoj deci!?
Skola je bila vaspitno-obrazovna ustanova,postovali smo svoje nastavnike,naravno saputali smo izmedju sebe sta nam se ne dopada kod nekih,ali ispred nastavnika svi do poslednjeg smo se ponasali pristojno!Secam se raznih sekcija u skoli i takmicarskog duha i zelje da pobedimo u takmicenju onu drugu skolu,koja nam je bila rival u uspesima!Kad kosarkaska ekipa nasih momaka ima utakmicu,to nam je bio izlazak,da navijamo i da ih bodrimo.Ako imas problem sa nekim od predmeta,odlazilo se kod druga-drugaric,a ne na privatne casove.Ali toga danas nema!Danas je sistem plati nastavniku-sto bi se iko mlatio sa tobom!
Danasnja deca su otudjena u svakom pogledu od svojih vrsnjaka i u igri i u ucenju.Sta ce od svega toga ispasti-videcemo,li ne nadam se nicem dobrom!

 

[Only Beer]

I ja sam nostalgicna za tim vremenom!Bili smo jednostavno DECA,dok danasnje generacije se uglavnom"smaraju"(taj izraz me izludjuje) niti se druze,niti znaju da se igraju kada imaju drustvo!Odakle tolika nervoza danasnjoj deci!?
Skola je bila vaspitno-obrazovna ustanova,postovali smo svoje nastavnike,naravno saputali smo izmedju sebe sta nam se ne dopada kod nekih,ali ispred nastavnika svi do poslednjeg smo se ponasali pristojno!Secam se raznih sekcija u skoli i takmicarskog duha i zelje da pobedimo u takmicenju onu drugu skolu,koja nam je bila rival u uspesima!Kad kosarkaska ekipa nasih momaka ima utakmicu,to nam je bio izlazak,da navijamo i da ih bodrimo.Ako imas problem sa nekim od predmeta,odlazilo se kod druga-drugaric,a ne na privatne casove.Ali toga danas nema!Danas je sistem plati nastavniku-sto bi se iko mlatio sa tobom!
Danasnja deca su otudjena u svakom pogledu od svojih vrsnjaka i u igri i u ucenju.Sta ce od svega toga ispasti-videcemo,li ne nadam se nicem dobrom!

Otkud tolika nervoza? Pa u masini su, jednostavno. I masina ih voza. Znas i sama sta im je danas sve u zivotu (kompjuter i mobilni).
A skola? Skola je danas mesto za snimanje porno-scena, tuca i slicnih stvari. Usput, skola sluzi za valjanje droge.

 

[gost 159591]

Opet po danasnjem skolstvu.

Ne znam od kud toliko gnusanja na decu, skolu i nastavnike danas?!

U toku sam. Sve je bolje ili barem isto kao sto je uvek bilo. Neka deca uce neka ne, neka su problematicna neka nisu, neki roditelji vode racuna neki ne, neki su vrhunski takmicari neki ponavljaju godinu, neki puse na velikom odmoru neki ponavljaju gradivo za sledeci cas...

Novo vreme donelo nove probleme ali je isto tako resilo neke stare.
Isto kao sto je nase vreme donelo probleme koje nasi roditelji nisu imali a ono njihovo opet njima donelo ono sto nase bake nisu imale...
Nista alarmantno.

 

[kanarinka]

Ti tvrdis da nam je skolstvo ok?

 

[Софија]

Па јес', вама је било баш опуштено, а ми, генерације рођене мало касније (>1975. ), морали смо преко ноћи да сазревамо.
Ви сте били наивни до 40 година, а гледам моје генерације, пре неко вече седим с друштвом и један другар констатује како ћемо морати да решавамо сва сра*а која сте нам, ви родитељи, оставили у аманет.

Наш стари фото апарат Кодак :

 

[Милунка Савић]

Ево, ја хоћу некоме да поклоним нека два компа стара ко библија Пентијум 1 Вектру и неки ИБМ, са мониторима и просто не знам коме да понудим да га не увредим, али озбиљно. Богами, ја сам се пре пар недеља видео са најмађим голооточанином. Али, он се касније добро снашао, био је стварно клинац и редак је пример касније милованог, како - не знам. Знам доста њих преко неких пријатељстава родитеља, иако нису били никад црвени... Кума моје мајке је имала оца који је по резолуцији ИБ-а, једноставно једног дана нестао, убијен, човек био партизан за време рата, и да не мислиш да ја сад нешто србујем или слично, шесторо деце те жене и она су преживели само захваљући што су им шиптари доле, у Пећи, дотурили неку воћку и хлеб, а наши нису ни хтели ни смели. Нису та времена била ВУНЕНА тек тако Имаш и доста јавних личности који причају о својим очевима или незнаним гробовима својих предака......Додуше, ја из Воше не знам ни једног голооточанина, као ни неког коме је скресано имање са 5 ха на 2 хахаа..можда са 200 на 20 и то кад је дошао Пепо Бандић на готову швапску земљу.

Али, добро, није тема о томе. Шта знам, ја кад год одем у Грчку, прођем поред Паралије коју су изградили Срби. ЛесковЋани су тешко куповали викендице по рвацкој хаха...
Ако ћемо право.
Јесмо гулили шећерне табле уместо чоколада 80-их? Јбте, па купиш Животињско царство кило одмах, јави тетка телефоном да има код ње у радњи,
Јесмо ишли у Трст по патике и левиске?
ЈЕсмо имали реструкцију струје и пар-непар за аутомобиле?
Јесмо чекали уље, шећер, кафу у редовима?
Јесмо имали уравниловку, прикривене штрајкове о којима се није писало? Ја знам то одлично, наши пријатељи су радили у Застави
Јеси могао да аванзујеш само ако си био у партији?
А ако си било, онда си 4. сата дневно висио по партијским састанцима, што знамо шта је значило...

Једна баба овде, код мене у комшилуку, кад год је питам за здравље, помиње ауто-.рели од Београда до Ровиња или Умага.
Ахаха, а девизе ниси имао у слоб. продаји нити су они возили фиће. И онда се оде у Трст по килоте лол..

Шта је било добро. Добро је било образовање и безбезбедност имовине. Ту нема спора. Све остало је био голи пиштољ.

Пар непар и рестрикције су биле у једном кратком периоду после Титове смрти, тако да то и није неко мерило.

Било нас је који смо у Трст ишли не по фармерке, већ у српску цркву Светог Спиридона, и остале тршћанске културне и историјске знаменитости, којих није мало.
Али, слабо је то ко од Срба у она времена знао.

 

[gost 237967]

kupio mi tata '88me kad sam krenula u prvi razred

 

[Only Beer]

Opet po danasnjem skolstvu.

Ne znam od kud toliko gnusanja na decu, skolu i nastavnike danas?!

U toku sam. Sve je bolje ili barem isto kao sto je uvek bilo. Neka deca uce neka ne, neka su problematicna neka nisu, neki roditelji vode racuna neki ne, neki su vrhunski takmicari neki ponavljaju godinu, neki puse na velikom odmoru neki ponavljaju gradivo za sledeci cas...

Novo vreme donelo nove probleme ali je isto tako resilo neke stare.
Isto kao sto je nase vreme donelo probleme koje nasi roditelji nisu imali a ono njihovo opet njima donelo ono sto nase bake nisu imale...
Nista alarmantno.

Najlakse se praviti lud i tvrditi da nije nista alarmantno. To sto se droga prodaje u svakom klubu, kaficu, pa i u skolama - to nije nista alarmantno. Ma da...

 

[gost 159591]

Najlakse se praviti lud i tvrditi da nije nista alarmantno. To sto se droga prodaje u svakom klubu, kaficu, pa i u skolama - to nije nista alarmantno. Ma da...

Svaki dan sam u skoli, moja deca isto tako, a imam ih troje znas, u kaficima su barem pet puta sedmicno, u klubovima nisu doduse ali u skoli jesu i nikad im niko nije prodao drogu niti cak ponudio.
Ja sam skolu zavrsavala pocetkom devedesetih i tada i pre toga bilo je droge, lake doduse na svakom koraku.

Nemam dokaz da je sada vise nego pre osim ako vi iz daleka ne vidite bolje sta se desava u mojoj kuci.

 

[paganinikus_banditus]

да ми је само да се врате неке године...оне вечери када сам нову годину чекао кући уз два канала на ТВ ,са пуном трпезом и насмејаним лицима...да се врате оне зимске вечери када се кући вратим из школе и и када уђеш у кућу и запахне те топлоте и мирис штрудле...они дани када смо у 7 и 15 силазили са комшијских трешања да би смо погледали цртани филм...
тада сам мислио да немам ништа....сада имам много више али се осећам као да немам ништа...да ли сам био срећан тада или сам срећан сада...

 

[gost 159591]

да ми је само да се врате неке године...оне вечери када сам нову годину чекао кући уз два канала на ТВ ,са пуном трпезом и насмејаним лицима...да се врате оне зимске вечери када се кући вратим из школе и и када уђеш у кућу и запахне те топлоте и мирис штрудле...они дани када смо у 7 и 15 силазили са комшијских трешања да би смо погледали цртани филм...
тада сам мислио да немам ништа....сада имам много више али се осећам као да немам ништа...да ли сам био срећан тада или сам срећан сада...

Na zalost srecu vidimo tek onda kada je gledamo izdaleka.

 

[Only Beer]

да ми је само да се врате неке године...оне вечери када сам нову годину чекао кући уз два канала на ТВ ,са пуном трпезом и насмејаним лицима...да се врате оне зимске вечери када се кући вратим из школе и и када уђеш у кућу и запахне те топлоте и мирис штрудле...они дани када смо у 7 и 15 силазили са комшијских трешања да би смо погледали цртани филм...
тада сам мислио да немам ништа....сада имам много више али се осећам као да немам ништа...да ли сам био срећан тада или сам срећан сада...

Ma jok, ****** to. Ne znas ti sta valja. Evo, objasnice ti danasnji klinci sta je zivot i kako se uziva u njemu.

 

[Mushmula]

I danasnji klinci ce jednom da pricaju - A je l' se secas kad smo se gole slikale u WC-u i posle kacile slike na Fejs?

I meni su se moji roditelji iscudjavali, kao i ja sad mom klipanu.

Ali, da je u nase vreme sve bilo bezbriznije i bezazlenije - to jeste.

 

[gost 243178]

да ми је само да се врате неке године...оне вечери када сам нову годину чекао кући уз два канала на ТВ ,са пуном трпезом и насмејаним лицима...да се врате оне зимске вечери када се кући вратим из школе и и када уђеш у кућу и запахне те топлоте и мирис штрудле...они дани када смо у 7 и 15 силазили са комшијских трешања да би смо погледали цртани филм...
тада сам мислио да немам ништа....сада имам много више али се осећам као да немам ништа...да ли сам био срећан тада или сам срећан сада...

Srećan si bio onda, srećan si i sad (živ si, imaš). Nije to o o 'starim dobrim vremenima' nego o mladosti koja je prošla : )
Dakle, umesi štrudlu, upali grejanje, i uživaj. Biće gore.