Dakle, sve i pod pretpostavkom, neproverivom u ovom trenutku, pa otuda i sumnjivom, da su socijalistima bliži proevropljani, ovo demokratsko-socijalističko udruženje „vatre i vode”, kao što će po hemijskom sastavu biti i ostala udruživanja, ne može da izabere gradonačelnika, pa bi neko krajnje ciničan mogao reći da su za izbor Vučića najzaslužniji liberali Čedomira Jovanovića.
U svim računicama oko republičkog nivoa vlasti, čitalac je primetio, računa se s raznim varijabilama, od tri glasa Dragana Markovića Palme do dva glasa Sulejmana Ugljanina, a jedina je konstanta da niko neće s LDP-om.
Ovi su se nekako „zafarbali u ćošku” ili kako ih u jučerašnjem dnevniku „Danas” opisuje sociolog Srećko Mihajlović, oni su ispoljili „infantilni dogmatizam” kojem „tepaju kao principijelnosti.”
Stranka sklona tome da sebe vidi kao arbitra moralnosti mlati batinom principijelnosti naokolo, aman po vazduhu. Pun sam poštovanja za doslednost, ali u Srbiji, u narednih najmanje tri do četiri izborna ciklusa, biće sastavljane vlade po principima manje ili više bliskih koalicija, pa mi se, nekako, čini da makar radi hvale vrednih političkih ideja nije dobro svima zalupiti vrata, jer se svet o kome sanjaju liberali neće ostvariti „skokom iz carstva nužnosti” već kaljanjem cipela po blatu srpske političke scene.
http://www.politika.co.yu/pogledi/Dr...UDARCA.lt.html
