Prijatelju, posto si pristalica logike onda sad cu ti *logikom*objasniti zasto je prizeman covek - prost, primitivan... (a ne skroman, realistican, neuobrazen...)
Izvorno (nekad davno) se to prizemno (kao atribut za ljude) koristilo da oznaci da takav covek ima niske (male) ciljeve i zelje, da je srecan kad zadovolji elementarne (bioloske, *htonske* potrebe) - da lepo pojede, dobro popije i eventualno nadje neku *snajku* za *gimnastiku*... i on ne trazi nista preko toga.
A to ti je upravo definicija prostaka, primitivca, *buzdovana* (zivotni scenario - u se, na se i podase).
Nasuprot njima su bili sanjari, fantasti, *umetnici*, filozofi i ostali idealisti/*zanesenjaci*, vetropiri - kojima su glave *u oblacima* (cesto i nesposobni za realni, svakodnevni zivot) - koji zele da se u zivotu bave necim *VISIM, necim sto je IZNAD banalne egzistencije i bioloskog vitalizma.
Da li sad razumes zasto su prizemni ljudi - prosti i primitivni (ono nemoralni je pridodato zato sto su u ta davna vremena ljudi te vrste u zelji za zadovoljenjem onih svojih *prizemnih* potreba bili skloni i da do njih dodju na nacin koji nije u skladu sa moralnim normama... to je danas svakako manje bitna odredinca *prizemnosti*).
Valjda sad razumes da ovakvo razlikovanje *prizemnosti* od *zanesenjaka* kod opisa ljudi nije vrednosna podela (pa da su prizemni samo negativci... oni su pozitivni sto zahvaljujuci njima vrsta bioloski opstaje) jer i ova druga grupa (zanesenjaci) ima i pozitivnost i negativnost (jer je cesto neprakticna, nesposobna za suocavanje sa realnim zivotnim teskocama) vec estetska podela - podela po tome sta odredjeni tip coveka dominantno trazi i cime se preokupira, sta su mu prioriteti (nesto *pri zemlji* ili nesto *gore, visoko).
