Đukanović: Cilj DPS-a je samostalna pravoslavna crkva

[Тихи]

Svešteni mučenikoslov novih sveštenomučenika i mučenika Mitropolije Crnogorsko-primorske
Postradalih od bezbožnih komunista i nacifašista:

Joanikije, mitropolit crnogorsko-primorski, mučen i ubijen od komunističkih bezbožnika polovinom juna 1945. G. u Aranđelovcu;
Petar L. Uskoković, prota, sekretar crkvenog suda Mitropolije, rođen 1908. g. postradao od komunista u Sloveniji 1945.
Dr. Luka Vukmanović, doktor teologije, rođen u Podgoru (Crmnica) 14. H. 1907. profesor Cetinjske gimnazije, ubijen od komunista u Sloveniji (okolina Maribora);
jerej Petar Vujović, paroh meteriško-drušićki, rođen 1896. g. u Dobrskoj Župi, bačen od bezbožničkih komunista 1942. u jamu Kunovo Prisoje gdje je poslije šest dana u najvećim mukama izdahnuo;
jerej Filip R. Popović, rođen u Vukovcima 1902. g. sudski tužilac eparhijskog crkvenog suda na Cetinju, ubijen od komunista u Sloveniji 1945.
jerej Blažo Popović, rođen u Stijeni 1909. g. ekonom Cetinjske bogoslovije, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Luka T. Vučinić, rođen u Dupilu (Crmnica) 1912. g. nastavnik vjeronauke u Cetinjskoj gimnaziji, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Mihailo I. Bušković, paroh kosjersko-bokovski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Radule Aleksin Šćepanović, rođen u Donjem Zagaraču 1916. g. pisar cetinjskog Crkvenog suda, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Đuro N. Radoman, rođen u Pensilvaniji SAD 1913. g. paroh donjoljubotinjski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Pavle Đ. Radoman, rođen 1917. paroh dupiosko-trnovski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Stanko Raduković, rođen u Progonovićima 1908. g. paroh sotonićko-bukovski, adm. parohije brečeoske, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Jovan Đ. Lukić, rođen 1903. g. paroh gluhodoljski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
Branko Š. Mustur, profesor Cetinjske bogoslovije, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
Spasoje Begović, rođen 1902. godine suplent Cetinjske bogoslovije, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
Spasoje Pavićević, rođen 1908. g. suplent Cetinjske bogoslovije, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Radoje Đ. Božović, rođen 1894. g. paroh četvrte podgoričke parohije, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Aleksa K. Živković, rođen 1909. g. paroh stijenski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Mihailo T. Dragović, rođen 1910. g. paroh rogamsko-đurkovićki, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Boško A. Dragović, rođen 1989. g. paroh vukovački, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Andrija P. Laković, rođen 1906. g. paroh lješkopoljski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Ljubomir J. Jovović, rođen 1905. g. paroh kosovoluški, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Krsto F. Pavićević, rođen 1904. g. paroh spuški, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Niko V. Pavićević, rođen 1907. g. paroh martinićki, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Savić. J. Popović, rođen 1908. g. paroh jelenački, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
protojerej Vuko N. Popović, rođen 1896. g. paroh kolašinske parohije, arhijerejski namjesnik u Kolašinu, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
protojerej Milorad V. Kljajić, rođen 1902. g. paroh druge nikšićke parohije, bivši arhijerejski namjesnik u Nikšiću, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Nikica Jovović, rođen 1907. g. vjeroučitelj u Nikšiću, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Milosav N. Vulanović, rođen 1901. g. paroh ozrinićki, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Miloš N. Vasiljević, rođen 1907. g. paroh praški kod Nikšića, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Stojan V. Kostić, rođen 1906. g. paroh doljožupski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Savo F. Kustudić, rođen 1907. g. paroh gornjopoljski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Tomaš P. Nikolić, rođen 1901. G. paroh riđanski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Dragomir I. Mijušković, rođen 1902. g. paroh bogetićki, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Simo J. Lalatović, rođen 1904. paroh trepačko-borački, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Ilija Dedić, rođen 1902. g. paroh lipovski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Nikola V. Milošević, rođen 1905. g. u Lijevoj Rijeci; ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Savo R. Vuksanović, rođen 1906. g. paroh rečinski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Savo M. Rakočević, rođen 1905. g. ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Radonja D. Jukić, rođen 1904. g. paroh druge andrijevačke parohije i arhijerejski namjesnik andrijevički, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Marijan M. Marsenić, rođen 1908. g. paroh drugi andrijevički, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
Jerej Aleksandar A. Labović, rođen 1908. g. paroh kraljski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Dmitar R. Dubak, rođen 1914 g. paroh šekularski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Tomica 3. Pantović, rođen 1913. g. paroh polički kod Berana, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Danilo N. Nišavić, rođen 1911. g. paroh zaostro-štitarski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Jovan G. Todorović, rođen 1908. g. paroh pošćenski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
protojerej Đorđije Ivanović, rođen 1902. g. paroh i arhijerejski namjesnik šavnički, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jeromonah Borivoje R. Tomović, nastojatelj Man. Ćelije Piperske, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jeromonah Visarion B. Vulićević, rođen 1906. g. sabrat, man. Vranjine, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jeromonah Pavle J. Pavićević, rođen 1906. g. nastojatelj man. Ždrebaonika, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jeromonah Nikodim M. Popović, rođen u Podgorici 1901. g. sabrat man. Ostroga, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
protosinđel Irinej Krstić, vjeroučitelj Nikšićke gimnazije, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
iguman Damjan Tomić, starješina man. Kosijereva, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Radojica Perišić, četnički komandant, rođen u Kazancima 1906. g. paroh stabanski i golijski, ubijen od ustaša na Lijevče Polju 4 aprila 1945. G. (tamo je i sahranjen).
jerej Božidar J. Danilović, izbjegli paroh šumski-Trebinje, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
protojerej Savo S. Danilović, rođen 1890. G. izbjegli paroh zubački-Trebinje, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
Obrad S. Danilović, student Bogoslovskog fakulteta, ubijen od komunista zajedno sa svojim ocem Savom 1945. g.
Vlajko S. Danilović, bogoslov ubijen sa ocem Savom i bratom Obradom u Sloveniji od komunista 1945. G.
jerej Aleksa Živković, rođen u Matagužima 1909. g. paroh berislavačko-bjelopoljski, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Božina Jakše Minić, rođen 1885. g. ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Vuko Božine Dedić, rođen 1910. g. ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
Spasoje P. Ilinčić, bogoslov, rođen 1925. g. u Međuriječju, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
Petko M. Jovanović, rođen 1903. g. u Međuriječju; teolog, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
Janko V. Šćepanović, rođen 1904. g. u Međuriječju; bogoslov, poginuo od komunista 1944. g.
Sekule V. Sekulović, iz sela Padež, profesor Bogoslovije, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
Petar M. Grdinić, bogoslov, rođen 1921. u Poljima Kolašinskim; ubijen od komunista 1942. g.
Mato Jakova Šćepanović, bogoslov, rođen 1904. g. u Donjem Lipovu, ubijen 1941. G.
Batrić Đura Grujić, rođen 1909. g. u selu Ulica (Prekobrđe); pratilac mitropolita Joanikija, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
jerej Velimir Božović, rođen 1895. u Zagradu Beranskom; paroh lubnički, ubijen između Zidanog mosta i Trbovlja od komunista, maja 1945. g.
jerej Golub M. Čukić, rođen 1919. g. paroh bučičko-vinicki, zarobljen 1944. g. u planini Gradina kod Kraljeva, strijeljan od komunista.

 

[Тихи]

nastavak

Boško R. Guberinić, rođen 1915. na Polici (Goražde); bogoslov, poginuo na Lijevče Polju, aprila 1945. g. od ustaša.
jerej Gavrilo Kecojević, rođen u Boričju (Šavnik) 1904. g. paroh crkvički, ubijen od ustaša na Lijevče Polju, aprila 1945. g.
arhimandrit Nikodim Janjušević, rođen u Ozrinićima 1875. g. nastojatelj manastira Župe, ubijen 1941. g.
arhimandrit Serafim Džarić, nastojatelj man. Svete Trojice kod Pljevalja, ubijen od komunista 1941. g. (u toku rata manastir je bio pod nadzorom Mitropolita Joanikija).
jeromonah Teofan Beatović, sabrat man. Kosijereva; ubijen od komunista 1942. g.
protosinđel Varnava Bućan, profesor Cetinjske bogoslovije, u man. Praskvica ubijen od komunista 1942.
iguman Gavrilo Dabić, rođen 1904. u Putincima (Srem); sabrat manastira Župe nikšićke, bačen u jamu i ubijen od komunista 1942. g. sahranjen u man. Župi.
đakon Manojlo M. Šoškić, rođen 1914. nastavnik vjeronauke u Danilovgradu, ubijen od komunista u Sloveniji 1945. g.
protojerej Lazar Radonjić, rođen 1877. g. paroh kolašinsko-rečinski, ubijen 1942. g. u Peći od Šiptara.
jerej Risto Jaramaz, paroh kosijerevski, ubijen od komunista 1942. g.
jerej Novo Delić, paroh planinopivski, ubijen od komunista u Šavniku 1942. g. (iskopali su mu oči i bacili ga u Petrov bunar sa još 17 Šavničana, izbjegao u aprilu 1941. g. iz Bosne da spasi glavu od ustaša);
jerej Pavić Jovanov Keković, rođen 1897. g. u Gornjem Zagaraču; paroh pavkovićki, ubijen od komunista juna 1942. g. u Banjanima kao četnički komandant.
protojerej Rade Š. Popović, rođen 1885. G. u Veliki; učitelj pa sveštenik, nosilac Obilića medalje, penzionisani paroh velički, ubijen 1942. g.
jerej Bogdan Cerović, paroh žabljačko-jezerski, ubijen od komunista sa jedincem sinom Draganom, 5. decembra 1941. u Žabljaku (direktni potomak vojvode Novice Cerovića);
jerej Vaso Popović, paroh vučedolski, ubijen od komunista 1942. g.
jerej Vasilije Božarić, paroh rogamsko-đaurkovački, ubijen od komunista-partizana 15/2 novembra 1941. Leš mu pronađen u januaru 1942. g. u Vukovcima u Zeti pored rijeke Morače, jer je po svoj prilici poslije ubijanja bačen u rijeku.
jerej Stanko Šaulić, rođen 1895. g. paroh tepački, strijeljan u Nikšiću od komunista 30. decembra 1944. g. ne zna mu se groba ni mramora.
protojerej Mihailo V. Barbić, rođen 1899. g. u Port Saidu, Egipat; paroh krtolski, vojne vlasti ga uhapsile u novembru 1944. g. krajem novembra iste godine izdahnuo u kotorskom zatvoru.
protojerej Tihomir Balšić, rođen 1906. g. biv. parohdrugi bjelopoljske parohije, osuđen na smrt i strijeljan februara 1945. g. u Novom Pazaru.
jerej Gojko S. Krivokapić, rođen 1908. g. u Trešnjevu; paroh trešnjevski, ubili su ga komunisti iz zasjede 7. maja 1945. g.
jerej Vladimir M. Sekulović, rođen 1910. g. paroh brskutski, strijeljali ga komunisti 17. septembra 1945, u Podgorici.
jerej Milisav V. Drakulović, rođen 1901. g. paroh orahovski, gonjen od komunista, da mu ne bi pobili porodicu izvršio samoubistvo u jami na Koritima-Kuči 12. jula 1946.
jerej Miloš Markov Turčinović, rođen 1907. g. u Velestovu čevskom; paroh čevski, bio je vojni sveštenik zelenaške katunske brigade Krsta Zrnova Popovća od početka 1944. g.; ubijen od OZN-e kao odmetnik 7. marta 1947. g. sa grupom odmetnika u pećini na planini Pustom Liscu.
jerej Miloš N. Joksimović, rođen 1907. g. paroh pavinopoljski (kod Bijelog Polja), uhapšen i ubijen u Bjelopoljskom zatvoru 17. decembra 1949. g. po naređenju islednika UDB-e.
jerej Savo Pejović, paroh poborsko-lastvanski, ubijen 26. avgusta 1943. g. iz zasjede.
jerej Krsto S. Marković, rođen 1901. g. u Buronjima, paroh oraško-štitarski, ubijen od komunista 1944.g.
jerej Đuro I. Tomović, rođen 1903. u Kolašinskim Poljima; paroh prošćenski, ubijen od komunista 17. aprila iz zasjede 1944. g. sahranjen 1996.g.
protojerej-stavrosror Miloš Popović, rođen 1893. g. u Azani; paroh bjelopoljski, arhijerejski namjesnik, odlikovan ordenom Sv. Save IV stepena, ubijen od komunista 1945. g.
iguman Ilarion Mijatović, nastojatelj manastira Pive, živ spaljen od Njemaca iz odmazde, juna 1943. g.
prota Joko Sočica, penzionisani paroh pivski, živ spaljen u Stabni sa porodicom od Njemaca iz odmazde juna 1943.g.
jeromonah Vasilije Dragović, sabrat man. Ostroga, postradao od savezničkog bobmardovanja 1944. g.

Sveštenici Mitropolije Crnogorske strijeljani od Njemaca i Italijana kao simpatizeri komunista i partizani:
jerej Marko Borozan, paroh konagdžijski, strijeljan od Njemaca kao simpatizer partizana 1944. G. na Cetinju.
protojerej Mirčeta Golović, penzionisani sveštenik iz Nikšića, poginuo u šumi kao partizan Juna 1943. g.
jerej Bogić Jovićević, rođen 1901. G. na Riječkom Gradu; paroh riječko-obodski, strijeljan od Italijana kao simpatizer komunista 19. jula 1941. G.
jerej Novak Koljenšić, rođen 1901. G. u Sretnji (Danilovgrad); paroh jelenački, poginuo od italijanske granate u martu 1942. G.
jerej Boško Popović, rođen 1900. u Dragovoljićima; paroh gornjopoljski, strijeljan od Italijana 27. Jula 1942. G. pod Trebjesom kod Nikšića zbog učešća u partizanskom pokretu.
jerej Simo Popović, paroh kosorski, strijeljan od Italijana 25. juna 1943. G. kao saradnik partizana.
jerej Cvjetko Stanišić, crkveno-sudski tužilac u penziji, strijeljan od Italijana kao simpatizer partizanskog pokreta 25. juna 1943. na Cetinju.
jerej Ratomir Janković, paroh strečanjski, strijeljan od Italijana 3. decembra 1941. G. zbog pomaganja partizana u napadu na Pljevlja.
jerej Andrija Šiljak, paroh bobovski, strijeljan od Italijana 3. jula 1941. kao saradnik partizana.
Milo Radulović, diplomirani teolog iz Rovaca, ubijen od četnika kao partizanski komandant.

 

[Casino Royal]

najvise su se turcili srbi u crnoj gori

recimo svi ovi bosnjaci u srbiji su 99% doseljenici iz crne gore koje su Petrovici proterivali kako su koji kraj crne gore oslobadjali

skoro da nema u srbiji porodice muslimanske a da su poreklom iz srbije ...

svi su iz crne gore ili severa albanije

na kosmetu je bilo turcenja ali u mnogo manjoj meri nego u crnoj gori

Pa na cetinju je pre istrage poturica od knjaza Danila bilo tacno 12 dzamija!

da nije bilo toliko muslimana na Cetinju ne bi se ni desila ta cuvena istraga poturica

a ti muslimani nisu bili turci vec domaci islamizovani Srbi sa Cetinja zato su i prozvani kao POTURICE

Ccccc ... Koja količina neznanja Muka mi je da ti ukazujem đe si sve odvalio neistine (pa i gluposti) ... Samo da ti skrenem pažnju da je istraga poturica mitski događaj - nikad je nije bilo u onoj formi kako ti to zamišljaš.

 

[DarkSoul]

Ma nista on nije promijenio, samo hoce podmuklije da sprovede svoje namjere. U Crnoj Gori vec postoji jedinstvena pravoslavna crkva - Srpska pravoslavna crkva. Ovo samo predstavlja stvaranje CPC u 2 koraka umjesto u 1, prvo hoce posebnu pravoslavnu crkvu, a posle ce da joj promijene ime u CPC.

 

[Тихи]

Ccccc ... Koja količina neznanja Muka mi je da ti ukazujem đe si sve odvalio neistine (pa i gluposti) ... Samo da ti skrenem pažnju da je istraga poturica mitski događaj - nikad je nije bilo u onoj formi kako ti to zamišljaš.

naravno da ti je muka jer argumente nemas. zato je lakse reci "muka mi je" nego pokusati da dokazes da si u pravu

kapiram nemas cinjenice pa zato bezis. nema problema

istraga poturican ije mitski dogadjaj vec se desavala sve do kraja srpskog turskih ratova 1878 godine

prva istraga poturica se desila na Cetinju i to je zabelezio vladika Rade a ostale su se desavale svaki put kada bi Petrovici oslobodili odredjeni kraj danasnje Crne Gore

to oslobadjanje se gotovo skoro uvek po pravilu zavrsavalo egzodusom islamizovanih Srba a u nekim slucajevima i nasilnim pokrstavanjem
na prime Bar Podgorica Niksic Kolasin Berane su bili 100% muslimanski gradovi iz kojih je proterano kompletno muslimansko stanovnistvo koje se posle toga naselilo u bosni i u srbiji koji su tada i dalje bili delovi turske imperije

 

[Casino Royal]

Зато кад је стекла аутокефалност 1219. године Црна Гора и Црногорци нису постојали.

Pa te 1219. godine ime autokefalne pravoslavne crkve u Nemanjićkoj državi nije bilo Srpska Pravoslavna Crkva. A nije joj takvo ime bilo ni kasnije, to nije nikakvo tradicionalno ime. To ime je relativno novo - potiče od 1919. godine. I

 

[Тихи]

Pa te 1219. godine ime autokefalne pravoslavne crkve u Nemanjićkoj državi nije bilo Srpska Pravoslavna Crkva. A nije joj takvo ime bilo ni kasnije, to nije nikakvo tradicionalno ime. To ime je relativno novo - potiče od 1919. godine. I

nego kako je bilo ? da nije crnogorska pravoslavna crkva

a da nije . jer vasa nacija je nastala 1945 godine i to tako sto ste pobili sve svestenike i monahe u Crnoj Gori koje ste mogli , i to tako sto ste crkve i manastire pretvarali u stale skole skladista i domove kulture

ovako je nastajala vasa nacija . na zlocinu nasilju sili otimacini pljacki

BEZBOZNICI koji su se setili sada da bez svoje crkve ne mogu zaokruziti nastanak sopstvene nacije pa resili da to urade tako sto ce unistiti SPC i oteti srpske crkve i manastire u Crnoj Gori

 

[peti ligament]

Pa te 1219. godine ime autokefalne pravoslavne crkve u Nemanjićkoj državi nije bilo Srpska Pravoslavna Crkva. A nije joj takvo ime bilo ni kasnije, to nije nikakvo tradicionalno ime. To ime je relativno novo - potiče od 1919. godine. I

Ček'...je l' ti želiš da ta pravoslavna crkva počiva na temeljima autokefalne pravoslavne crkve u Nemanjićkoj državi (inače, ta država je Srbija...)?
Pa zar to nisu isti oni Nemanjići koji su okupirali, osvojili Crnu Goru il' tako nešto...? (čini mi se da je to Šerbova verzija)

 

[Casino Royal]

Svešteni mučenikoslov novih sveštenomučenika i mučenika Mitropolije Crnogorsko-primorske
Postradalih od bezbožnih komunista i nacifašista:

Joanikije, mitropolit crnogorsko-primorski, mučen i ubijen od komunističkih bezbožnika polovinom juna 1945. G. u Aranđelovcu;

Čekaj, je li to ovaj "sveštenomučenik" Joanikije, što je zajedno sa Sekulom Drljevićem dočekao "pobožne" italijanske okupatore i nacifasšiste 12. jula 1941. godine kada se proglašavala kvislinška nezavisna Crna Gora - evo ti ga na snimku:

 

[Тихи]

Čekaj, je li to ovaj "sveštenomučenik" Joanikije, što je zajedno sa Sekulom Drljevićem dočekao "pobožne" italijanske okupatore i nacifasšiste 12. jula 1941. godine kada se proglašavala kvislinška nezavisna Crna Gora - evo ti ga na snimku:

svestenik je svestenik i on docekuje svakoga ko pozeli da ga vidi

tako danas srpski svestenici i vladike na Kosovu i Metohiji okupiranoj , docekuju okupatore Bajdene , Solane, Blerove , Klintone i njima slicne

jel ih zbog toga sve treba likvidirati ko sto ste vi BEZBOZNI CRNOGORSKI KOMUNISTI likvidirali svestenike i monahe u Crnoj Gori nakon 1945 ?

 

[Casino Royal]

Ček'...je l' ti želiš da ta pravoslavna crkva počiva na temeljima autokefalne pravoslavne crkve u Nemanjićkoj državi (inače, ta država je Srbija...)?
Pa zar to nisu isti oni Nemanjići koji su okupirali, osvojili Crnu Goru il' tako nešto...? (čini mi se da je to Šerbova verzija)

Nema ja tu šta da želim hoće li ona da počiva na temeljima crkve Svetog Save - ona počiva na temeljima te crkve. Tačno je da su Nemanjići okupirali Duklju, ali ta okupacija nije bila baš takva kakva se danas predstavlja iz tih krugova - to je bio srednji vijek, brat je protiv brata nerijetko ratovao za posjed, tako da to ne treba gledati kroz današnje nacionalne vizure i praviti neprimjerene istorijske paralele. Zahvaljujući tim Nemanjićima, iako su tada bili okupatori, mi smo danas pravoslavni. A upravo je kasnije pravoslavna crkva udarila temelj ove današnje Crne Gore koju baštine i Crnogorci i Srbi. Pa i Turci su bili okupatori, pa su donijeli islam, zahvaljujući kome dio Slovena temelji i svoj kulturno-vjerski identitet iz kojega je proizašao i njivov današnji nacionalni identitet.

 

[Тихи]

Nema ja tu šta da želim hoće li ona da počiva na temeljima crkve Svetog Save - ona počiva na temeljima te crkve. Tačno je da su Nemanjići okupirali Duklju, ali ta okupacija nije bila baš takva kakva se danas predstavlja iz tih krugova - to je bio srednji vijek, brat je protiv brata nerijetko ratovao za posjed, tako da to ne treba gledati kroz današnje nacionalne vizure i praviti neprimjerene istorijske paralele. Zahvaljujući tim Nemanjićima, iako su tada bili okupatori, mi smo danas pravoslavni. A upravo je kasnije pravoslavna crkva udarila temelj ove današnje Crne Gore koju baštine i Crnogorci i Srbi. Pa i Turci su bili okupatori, pa su donijeli islam, zahvaljujući kome dio Slovena temelji i svoj kulturno-vjerski identitet iz kojega je proizašao i njivov današnji nacionalni identitet.

kako je to Stefan Nemanja okupirao Duklju kada je on Rodjen u tadasnjoj Ribnici sadasnjoj Podgorici. Pa i obala pored morace se zove nemanjina obala al joj vi promeniste ime da vas ne podseca na korene

drugo tadasnje drzave su bila kraljevstva a ne nacionalne drzave kao danas . kraljevstva su cinili narodi razlicitih hetorogenih nacija naroda i plemena

pa sama nemacka je bila podeljena na preko 50 kraljevstava drzavica koje su ratovale jedna protiv druge okupirale i slicno no ih to nije sprecilo da se u 19 veku sjedine u jedinstvenu nemacku naciju i drzavu. ono sto vi uporno odbijate kao deca komunista

Zasto se poljana na kojoj lezi cetinje zove Obilica poljana po Milosu Obilicu ako Srbi niste?

pokaj se covece dok jos ima vremena. Ne budi tvrdoglav radis na svoju stetu . Pokaj se i vrati se veri i naciji svojih predaka - srpstvu i pravoslavlju

Међутим, осјећамо као своју дужност да у свакој ствари, Божијом милошћу и сопственом добром вољом, тражимо оно добро, да читамо добре намјере и да пружимо шансу неупућенима да се поправе и неукима да се уразуме. У том духу, ово наше обраћање јавности завршавамо подсјећањем да свако ко искрено жели народно јединство и унутрашњи мир у Црној Гори, има у Православној Митрополији Црногорско-приморској, односно Православној Цркви Српској, искреног сарадника. Подјеле, које аутори поменутог текста желе превазићи, никада нијесу имале мање додирних тачака са оним што Црква проповједа, него што то имају теме које данас дијеле људе око нас.

http://www.mitropolija.me/?p=6944#more-6944

 

[Тихи]

Nema ja tu šta da želim hoće li ona da počiva na temeljima crkve Svetog Save - ona počiva na temeljima te crkve. Tačno je da su Nemanjići okupirali Duklju, ali ta okupacija nije bila baš takva kakva se danas predstavlja iz tih krugova - to je bio srednji vijek, brat je protiv brata nerijetko ratovao za posjed, tako da to ne treba gledati kroz današnje nacionalne vizure i praviti neprimjerene istorijske paralele. Zahvaljujući tim Nemanjićima, iako su tada bili okupatori, mi smo danas pravoslavni. A upravo je kasnije pravoslavna crkva udarila temelj ove današnje Crne Gore koju baštine i Crnogorci i Srbi. Pa i Turci su bili okupatori, pa su donijeli islam, zahvaljujući kome dio Slovena temelji i svoj kulturno-vjerski identitet iz kojega je proizašao i njivov današnji nacionalni identitet.

vidi plakate proslava dana svetog save na Cetinju u nezavisnoj crnoj gori. vidi program

КРАЉ НИКОЛА I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

Пред Савиндан, 1912.

ПЈЕСМА СВЕТОМ САВИ

У свом двору на Рибници
подранио краљ Немања,
стар и брижан, а животом
рђавога одвек стања;

подранио, слуге зове;
зове слуге и дворјане
прије сунца да на ноге
као и он свак устане.

Двор је краљев у забуни,
у њ најљепшег нема члана,
који га је украсива'
неколико прије дана.

Краљ, краљица, Вук и Стефан
и дворјани сви устали;
прошлу ноћ су и дан прошли
у бригама исплакали.

Књаза Растка нигдје нема,
- ка' прогутан земљом да је -
гдје је поша', куд се дио,
досад нико не дознаје.

Није ли га прогутао
вал Мораче ил' Рибнице,
на чамчићу ловећ' рибу
испод града и Горице?!

Јесу ли га звјерад у лов
растргнула у планине,
када се је за срнама
гором пео уз висине?

Да л' је жртвом зликоваца
књаз лијепи гдје пануо?
Хвала Богу, гдје ће бити
млад краљевић издахнуо?!

Свак се пита, свако зебе,
на несрећу свако слути,
а краљевски пар и кућу
превелика жалост мути ...

Гдје је онај дивни момак,
ка' звијезда што јежђаше
Ћемовскијем на свом хату,
и ка' соко летијаше?

Гдје је онај зор младосни
с бујном својом околином;
куда зађе сјајни витез
из властеле са дружином?

Њемило је зам'јенило
пјесму, свирку, смијех, шале;
црне слутње на двор краљев
ненадно су ето пале ...

Свако тражи, распитује
гдје је Растко? - Растка није;
да л' га жива или мртва
ко год, можда, гдје год крије?

У његовим одајама
представља се на погледу
све на мјесту, ствари све су
и у добром све је реду,

књиге, стр'јела, мач и копље
и од'јело и штит ту је;
у подруму зорни хат му
копа ногом, подврискује ...

Многобројни слуге му се
с пажљивошћу распитују,
ал' не знају ништа рећи,
него горко јадикују ...

Један само од њих свију,
плакајући тужан рече
да је младог књаза Растка
застануо једно вече,

обливена са сузама,
пред иконом на кољена
у молитви страсној, врелој,
чак до земље превијена

и ријечи чуо ове:
"Опрости ми, родитељу,
за одлуку, са којом ћу
нанијет' ти тугу вељу,

и ти, мајко, слатка мајко,
и ви, браћо, обојица
опростите, а тјешите
милог оца сва тројица!

Родитељски дом остављам
и књажевска преимућства;
другом двору, другој кући
мене тајна вуку чувства!

Тамо нема бојних справа
од стријела и мачева;
тамо оклоп, срма, злато
са зидова не одс'јева ...

Тамо нема тамбурица,
ни свирала на дохвату;
пјеваније чут' там' нећу
ни глас моме добром хату ...

Тамо ми је омиљена
душе моје вјереница,
халак, пјесму и оружје
та не воли сиротица ...

Она хоће кротост срца,
мир и љубав и самштину
и молитву, изречену
у побожност и тишину.

Њој је име, свето име -
црква, рајско уточиште;
руку њену, свету руку
моја душа данас иште.

Света цркво, вјеро света,
у твоме ме прими крилу,
драгу Зету, краљевину,
ти заштити моју милу;

у то име приносим ти
на жртвеник младост моју;
цркво света, вјеро света
милост за род просим твоју!

О Атонска Горо света,
мог спасења Арарате,
нек' анђели кроке моје
к твојој страни сјутра прате!"

Кад Немања ово чуо
мутно му се бистри лице,
па ће рећи пред дворјанством
и краљевства поглавице:

"Није љепше Бог могао
наградити моје труде,
ни положај створити ми
завиднији међу људе;

сам сам парче све по парче
скупља' ове краљевине,
и подига' пред свијетом
њезин углед у висине ...

А Бог ме је обдарио
у мом дому са три сина;
јемство среће у њих наћ' ће
краљевства ми величина.

Два ће сабљом да га бране,
а у савез трећи с Богом
краљевство ми опасати
с добрим редом и са слогом.

Слава теби, Боже свети,
и ти, Растко, славан био
краљевство ми и сам себе
узвисио, прославио!"

Суза топла иза тога
краљевим се лицем ваља;
није суза жалосница,
коју око лије краља,

но је роса од блаженства,
што му борним лицем тече,
јер једнога светитеља
у својему дому стече...

* * *

Српска црква би плакала
да се Растко не појави;
српској књизи и просвјети
кам темељац он постави,

и завјешта у аманет
да се Срби слогом вежу,
да туђину рад' неслоге
и трвења не подлежу.

Ка' анђео из њедара
божанствених он излеће,
да му рука света сади
по ливади српској цв'јеће;

цв'јеће књиге, цв'јеће знања,
за које је уложио
своју младост, своју сјајност,
кад је цркви приступио.

У прегнућу младих срца
будућност је домовине;
младе снаге отачаство
умним радом сретним чине.

Своја лична удовољства
књаз је Растко пренебрега',
а цркви је и науци
себе дао, дао свега ...

Није лако младој души
сјајност двора оставити,
па се пустит' под сводове
од ћелија покмастити;

није лако, ал' је слатко
за народ се жртвовати,
и најдраже, најмилије
на олтару рода дати.

Дат' му душу, дат' му живот,
способности све му дати,
па ће мила домовина
као алем кам засјати,

а да нам је она љепша,
слобода је ресит' мора;
слободи је колијевка
Немањина Црна Гора.

Без слободе што су људи?
Чопор стоке на пасиште!
Груд Србаља од слободе
да удише - тамјан иште.

Здраво, мали слободани!
Здраво, синци земље ове!
Прирастајте да стечете
родном крају славе нове,

да дуг свети одужите
и аманет од прошлости,
да у гробу од радости
Немањине шену кости

и да харност укажете
наше књиге светој глави,
и захвални на вјекове
останете светом Сави!

pokaj se covece i vrati se tamo gde ti je mesto. ne idi putem koji vodi u pakao

 

[Peśo]

Ma nista on nije promijenio, samo hoce podmuklije da sprovede svoje namjere. U Crnoj Gori vec postoji jedinstvena pravoslavna crkva - Srpska pravoslavna crkva. Ovo samo predstavlja stvaranje CPC u 2 koraka umjesto u 1, prvo hoce posebnu pravoslavnu crkvu, a posle ce da joj promijene ime u CPC.

Nema ništa "podmuklo" (to su srbski "specijaliteti"), jer sve je objavljeno. U CG ne postoji "jedinstvena pravoslavna crkva" već imamo dvije - CPC i SPC. Namjera DPS-a jest poništenje akta o ukidanju CPC iz 1920. i otvaranje puta za ujedinjenje MCP i CPC u jedinstvenu Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Država će ponovno uzest pod svoje svu nezakonito otuđenu državnu imovinu od strane SPC i stavit na razpolaganje svijem pravoslavnijem vjernicima. Novci će opet bit u državnu, a ne Ristovu kasu pa će ih popovi dobijat kako zasluže. Ako žele koristit (ne i pośedovat) crkve, manastire i imanja, dvije Crkve morat će se ujedinit. Državi se neće žurit.

 

[Пресретач]

Nema ništa "podmuklo" (to su srbski "specijaliteti"), jer sve je objavljeno. U CG ne postoji "jedinstvena pravoslavna crkva" već imamo dvije - CPC i SPC. Namjera DPS-a jest poništenje akta o ukidanju CPC iz 1920. i otvaranje puta za ujedinjenje MCP i CPC u jedinstvenu Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Država će ponovno uzest pod svoje svu nezakonito otuđenu državnu imovinu od strane SPC i stavit na razpolaganje svijem pravoslavnijem vjernicima. Novci će opet bit u državnu, a ne Ristovu kasu pa će ih popovi dobijat kako zasluže. Ako žele koristit (ne i pośedovat) crkve, manastire i imanja, dvije Crkve morat će se ujedinit. Državi se neće žurit.

Преко 60% грађана Црне Горе се изјашњавају као верници СПЦ, а ако је број припадника националних мањина близу 30% (Бошњаци, Албанци, Хрвати и др.) испада да је мање од 10% поборника непризнате Дедеићеве цркве.

 

[Casino Royal]

Moraš jasno definisati da li ti želiš nacionalni predznak ili ne?
Tj. da li je to uslovljeno?
Jer ti čas želiš da bude samo pravoslavna crkva, ali kada čuješ da Srbi žele da ostane kako jeste, tj. da to bude SPC, e onda želiš da bude CPC ili SCPC.
A to, čini mi se, nije iskreno osjećanje.

U neku ruku, i ja bih volio da je pravoslavna crkva jedinstvena (ne pričam o Crnoj Gori, već o uopšte), ali nije.
Zašto nije...ne bih znao.
Ali znam da ja ulazim u bilo koju pravoslavnu crkvu, bez obzira na nacionalni dodatak kao u svoju crkvu.
Jednako ću ući u crkvu SPC, kao i u bilo koju drugu crkvu, tj. isto ću osjećanje imati.

Ali, da neko želi da me stavi u isti koš sa Mirašem Dedeićem ...da prostiš, neće moći.

Ti bi prvo trebao da se zapitaš da li je Gospodar Crne Gore prava osoba da rešava crkvene probleme crnogorskog naroda. Ili da budem još precizniji, da rešava probleme pravoslavaca u Crnoj Gori?
On, koji je komunista, ateista?
Ako si došao do odgovora da jeste...onda se uklapaš u priču u kojoj je Crna Gora država Crnogoraca, crnogorskog jezika i crnogorske crkve.
Država u kojoj su Srbi strano tijelo.
I to je put (put podjela) na kojem ovaj režim živi...i na kojem će da živi još dugo, dugo, jer su te podjele sve dublje.

Ako već želite svoju crkvu...zna se ko će od nje napraviti pravoslavnu...ko o tome odlučuje...vjeruj mi da to nije Milo Đukanović.
Mogu da garantujem da nećete dobiti crkvu strategijom napada na SPC.

EDIT: Dodatak, vezano za pretke. Za najtačnije poznavanje istorije uzimam priče mojih roditelja, njihovih roditelja (toliko sam mogao uživo slušati)...a i oni su mi pričali ono što su njima njihovi govorili.
To nije istorija svijeta...nije ni istorije cijele Crne Gore...ali jeste istorija jedne porodice i jednog područja na kojem su oni živjeli.
Istorija koja se na sopstvenoj koži preživjela.
Odatle ja znam ko sam i šta sam, i to sve knjige ovoga svijeta ne mogu da promijene.

Dakle, ti vjeruješ da prije 1918. 4S nije viđen u Crnoj Gori. Ja vjerujem u suprotno, a rekao sam ti zbog čega.

Ja bih najradije da nikakvog nacionlnog predznaka uopšte nema. Naravno postoje pravoslavne crkve i sa takvim predznakom - ako vi hoćete da opstane taj prefiks "srpska", ja imam pravo da tražim da se uvaži i moj nacionalni identitet i doda i ovo "crnogorska". Ne znam zašto se izbjegava poštovanje samih pravoslavnih kanona đe se kaže u više njih, da je teritorijalan princip osnov po kome se organizuju pomjesne crkve, tj da "razređenje državno odgovara razređenju crkovnom" u državama đe su pravoslavni vjernici dominantni?
Ovaj dio o Milu ću da preskočim, on je čovjek od danas do sjutra, a ovi crkveni problemi i podjele ostaju - valjda neko treba da se uhvati u koštac da se ti problemi riješe i saniraju na zadovoljstvo svih. Dobro je da je neko otvorio temu - pa vrijeme je pred nama, ne može se to pitanje rješavati preko koljena.
Ono što su ti ispričali o istoriji otac i đed, nije beznačajno - ali to više govori o njihovom istorijskom znanju i njihovoj istorijskoj svijesti, nego o samim istorijskim procesima i istoriji kao nauci. To nije istorija - to je subjektivan pogled na istorijsku svijest određenoga čovjeka u određenom vremenu.

 

[Тихи]

Nema ništa "podmuklo" (to su srbski "specijaliteti"), jer sve je objavljeno. U CG ne postoji "jedinstvena pravoslavna crkva" već imamo dvije - CPC i SPC. Namjera DPS-a jest poništenje akta o ukidanju CPC iz 1920. i otvaranje puta za ujedinjenje MCP i CPC u jedinstvenu Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Država će ponovno uzest pod svoje svu nezakonito otuđenu državnu imovinu od strane SPC i stavit na razpolaganje svijem pravoslavnijem vjernicima. Novci će opet bit u državnu, a ne Ristovu kasu pa će ih popovi dobijat kako zasluže. Ako žele koristit (ne i pośedovat) crkve, manastire i imanja, dvije Crkve morat će se ujedinit. Državi se neće žurit.

pa onda ce biti rata

i u tom ratu odredicemo na bojnom polju cije su crkve i manastiri

ja kazem da vasi KOMUNISTICKI NISU

 

[picololeone]

pa onda ce biti rata

i u tom ratu odredicemo na bojnom polju cije su crkve i manastiri

ja kazem da vasi KOMUNISTICKI NISU

Naravno da nisu.

 

[Casino Royal]

Преко 60% грађана Црне Горе се изјашњавају као верници СПЦ, а ако је број припадника националних мањина близу 30% (Бошњаци, Албанци, Хрвати и др.) испада да је мање од 10% поборника непризнате Дедеићеве цркве.

Odakle ti ovi podaci? Naravno da oni nisu tačni - što se samih nepravoslavnih tiče njihov broj na popisu 2003. godine je bio oko 22%, pravoslavnih je bilo oko 74.5%, 1% su ateisti a ostalih 2.5% se nije izjasnilo po pitanju vjeroispovjesti. Pravoslavni vjernici se nisu izjašnjavali kojoj crkvi organizaciono pripadaju. A što se tiuče anketa znam da oko 40% građana ima pozitivan stav prema SPC, a ostalih 55% negativan, a oko 5% nema jasan stav. Što se tiče CPC oko 8% građana ima pozitivan stav prema njoj, oko 55% negativan, a oko 37% nema stav.

 

[Тихи]

Odakle ti ovi podaci? Naravno da oni nisu tačni - što se samih nepravoslavnih tiče njihov broj na popisu 2003. godine je bio oko 22%, pravoslavnih je bilo oko 74.5%, 1% su ateisti a ostalih 2.5% se nije izjasnilo po pitanju vjeroispovjesti. Pravoslavni vjernici se nisu izjašnjavali kojoj crkvi organizaciono pripadaju. A što se tiuče anketa znam da oko 40% građana ima pozitivan stav prema SPC, a ostalih 55% negativan, a oko 5% nema jasan stav. Što se tiče CPC oko 8% građana ima pozitivan stav prema njoj, oko 55% negativan, a oko 37% nema stav.

imate li vi kakvoga monaha u tu vasu CPC ?

zasto ne pravite svoje crkve nego otimate tudje ?

 

[Peśo]

kako je to Stefan Nemanja okupirao Duklju kada je on Rodjen u tadasnjoj Ribnici sadasnjoj Podgorici. Pa i obala pored morace se zove nemanjina obala al joj vi promeniste ime da vas ne podseca na korene

drugo tadasnje drzave su bila kraljevstva a ne nacionalne drzave kao danas . kraljevstva su cinili narodi razlicitih hetorogenih nacija naroda i plemena

pa sama nemacka je bila podeljena na preko 50 kraljevstava drzavica koje su ratovale jedna protiv druge okupirale i slicno no ih to nije sprecilo da se u 19 veku sjedine u jedinstvenu nemacku naciju i drzavu. ono sto vi uporno odbijate kao deca komunista

Zasto se poljana na kojoj lezi cetinje zove Obilica poljana po Milosu Obilicu ako Srbi niste?

pokaj se covece dok jos ima vremena. Ne budi tvrdoglav radis na svoju stetu . Pokaj se i vrati se veri i naciji svojih predaka - srpstvu i pravoslavlju

Ti bijaše oni te sve zna, a ne zna ništa?
Nemanja jest rođen u Duklju, ali roditelji su mu ođe bili izbjeglice iz Raške (sudbina). Kršten je u katoličku crkvu, jer naši predci samo takove su imali.
Obala pored Morače jest nosila, a mnim još nosi njegovo ime, ali to je "dar" istijeh onijeh komunista što "izmisliše" crnogorsku naciju.
Tadašnje države jesu bile države vladara, a ne države naroda. Jesu obuhvatale "šaren" skup naroda, ali čudo jedno kako su Nemanjićima izmakli baš dukljanski "Srbi" pa su ih morali mačem privodit "vjeri prađedovskoj" - prekrštavat u pravoslavce, pošto bijahu redom katolici.
Njemci se jesu ujedinili, Talijani se jesu ujedinili, Francuzi se jesu ujedinili, ali ni kod jednoga od tijeh naroda nije jedna narodna grupa nametala svoje ime i svoju religiju drugijema, već su se ujedinili na ravnopravnu osnovu iz zajedničkijeh interesa, uzeli jedno zajedničko (dotle ničije) ime, dogovorili se o jednome standardnome jeziku (koji nije obavezno bio jezik dotle najbrojnijega naroda, ka što su Talijani izabrali toskanski dijalekat jer je njime pisa veliki pjesnik Dante). Sve suprotno onome kako su Srbi zamišljali ujedinjenje.
Ime Obilića poljani da je lično knjaz Nikola u sklopu njegovoga nametanja srbstva Crnogorcima, u vrijeme kad još nije slutio e će se to i njemu obit o glavu.
Da bismo se vrnuli svojijem korijenima moramo opet bit Dioklićani i katolici. No, pošto nas više zanima budućnost, ostat ćemo Crnogorci pravoslavnoga svjetonazora.

 

[eremita]

Nema ništa "podmuklo" (to su srbski "specijaliteti"), jer sve je objavljeno. U CG ne postoji "jedinstvena pravoslavna crkva" već imamo dvije - CPC i SPC. Namjera DPS-a jest poništenje akta o ukidanju CPC iz 1920. i otvaranje puta za ujedinjenje MCP i CPC u jedinstvenu Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Država će ponovno uzest pod svoje svu nezakonito otuđenu državnu imovinu od strane SPC i stavit na razpolaganje svijem pravoslavnijem vjernicima. Novci će opet bit u državnu, a ne Ristovu kasu pa će ih popovi dobijat kako zasluže. Ako žele koristit (ne i pośedovat) crkve, manastire i imanja, dvije Crkve morat će se ujedinit. Državi se neće žurit.

О чему ти Пешовани трабуњаш??? Како ВЛАСНИШТВО СПЦ КОЈА ЈЕ ОДВОЈЕНА ОД ДРЖАВЕ ВАШИМ УСТАВОМ МОЖЕ ПОСТАТИ ВЛАСНИШТВО ДРЖАВЕ--- изгледа да је неки сифилис многима у ЦГ оштетио мозак...

ИЗГУБИЋЕТЕ НА СВАКОМЕ СУДУ - ВЕРСКЕ СЛОБОДЕ И ПРАВА МОРАТЕ ПОШТОВАТИ........

 

[Peśo]

imate li vi kakvoga monaha u tu vasu CPC ?

zasto ne pravite svoje crkve nego otimate tudje ?

Muči, lupežki advokatu! SVE crkve u CG su naše, crnogorske. Ima ih dovoljno, ne trebaju ni nove. CPC nema monaha, jer su sve manastire uzurpirali lupeži iz Ristove SPC. Srbski manastiri zvrje poluprazni (da ne rečem baš prazni), a srbski monasi okupiraše crnogorske manastire! Što misliš e je tome razlog? Pokušava Risto "živom silom" sačuvat oteto, ali tome je, kako se da viđet odzvonila smrtna ura.

 

[picololeone]

О чему ти Пешовани трабуњаш??? Како ВЛАСНИШТВО СПЦ КОЈА ЈЕ ОДВОЈЕНА ОД ДРЖАВЕ ВАШИМ УСТАВОМ МОЖЕ ПОСТАТИ ВЛАСНИШТВО ДРЖАВЕ--- изгледа да је неки сифилис многима у ЦГ оштетио мозак...

ИЗГУБИЋЕТЕ НА СВАКОМЕ СУДУ - ВЕРСКЕ СЛОБОДЕ И ПРАВА МОРАТЕ ПОШТОВАТИ........

Jeste, dokazano je da je u planinskim krajevima bilo vise sifilisticara nego u ravnicarskim i brdskim.

 

[Пресретач]

Odakle ti ovi podaci? Naravno da oni nisu tačni - što se samih nepravoslavnih tiče njihov broj na popisu 2003. godine je bio oko 22%, pravoslavnih je bilo oko 74.5%, 1% su ateisti a ostalih 2.5% se nije izjasnilo po pitanju vjeroispovjesti. Pravoslavni vjernici se nisu izjašnjavali kojoj crkvi organizaciono pripadaju. A što se tiuče anketa znam da oko 40% građana ima pozitivan stav prema SPC, a ostalih 55% negativan, a oko 5% nema jasan stav. Što se tiče CPC oko 8% građana ima pozitivan stav prema njoj, oko 55% negativan, a oko 37% nema stav.

Било данас на Б 92 да се у ЦГ 60% изјашњава као верници СПЦ.

Ево овде имаш по том попису да се 63.49% изјаснило да им је матерњи језик српски.