Ja lično obožavam Đoleta, ali ja volim i Marinu Cvetajevu a i Vedranu Rudan, tako da se moj ukus može smatrati čudnim.
Pre svega za mene, svaka Đoletova pesma (tekst) je delo pesnika pre svega.
A ja cenim svaku napisanu reč koja je u stanju da izazove neku reakciju.
Neki smatraju i Jesenjina patetičnim, a mnogi nisu ništa njegovo ni pročitali, tako da o ukusima ne treba raspravljati.
Kao što mislim da ne treba ni jednog umetnika procenjivati kroz karakter i postupke već kroz njegova dela.
Ako vam mesar u mesari odseče dobar komad mesa, smatraćete ga dobrim čovekom? Iako kod kuće tuče ženu, recimo..
Ne, on je u tom slučaju samo dobar mesar i za vas je samo to i bitno.
Za mene, Đole je naš najveći pesnik među kantautorima i nema nikoga na ovim prostorima da ne zna njegove pesme.
Razumem i da neko ne voli tu vrstu muzike, pa čak i tu tematiku, ljubav jelte..
Ali..
Koji nagon tera na pljuvačinu?
Patetičan, odrtaveo, pa.. koji imbecili slušaju to i koliko glup treba da budeš da bi to slušao... I tako redom..
Pitam, ako hoće neko da mi objasni.. Kako neko ko peva i piše o ljubavi i to na predivan, pametan i nežan način izaziva kod nekih gađenje?
Da li su ovi što se zgražavaju ikad napisali pesmu?
Iskomponovali neku melodiju?
Sa čime se upoređuje? Sa nekim engleskim tralala pesmama sa besmislenim tekstovima(ne kažem da nema dobrih, da se razumemo ali pretežno je totalni nonsens), jer onda ste cool i trendy..
I da, čemu taj strah od ljubavnih pesama, od emocije.. Da li se toliko toga plaše da moraju da potcenjuju one koji se ne plaše, vole i osećaju otvoreno.
Da li je to strah da će ih ta patetična muzika razmekšati i terati da nekoga vole ili nedajbože da joj izgovore neki stih?
Ma neće, ne bojte se. Đole deluje samo na nas.Ovakve kakvi smo.
A vi sad recite, možemo valjda da razgovaramo o tome?
