Династија Петровић Његош

[Перута]

Не знам јел било. У Биљарди ми рекоше да су скоро добили ову слику Његоша и његове сестре и да не знају ништа у вези ње.

Друга слика на којој је Његош са турбаном.

 

[Matt Wolfeys]

Зависи која сес тра је у питању. Ево с Википедија:

Tomo and Ivana had five children; their eldest son was Petar ("Pero"), Rade was their middle son and Jovan ("Joko") was their youngest. The couple's daughters were named Marija and Stana; Marija was married to a Montenegrin chieftain named Andrija Perović, the serdar (count) of Cuce, while Stana was married to Filip Đurašković, the serdar of Rijeka Crnojevića.

 

[Перута]

Мислио сам на то да не знају из које године је слика, и ко је аутор. За име сестре рекоше, ал заборавих..

 

[Matt Wolfeys]

Мислио сам на то да не знају из које године је слика, и ко је аутор. За име сестре рекоше, ал заборавих..

Aхааа. Схватам.

 

[dela973]

Глас Црногорца 1921.

Вест о смрти краља Николе I, ступање на престо краља Данила II, затим његова абдикација у корист краља Михаила I под намесништвом краљице Милене....

 

[Gruban]

Grubane namjerno ne govoriš istinu, iako ti je poznata. cfrna Gora niti je kapitulirala, niti je prestala voditi borbu, jer su njene jedinice bila i na Solunskom frontu, a Crna Gora je bila slobodna kad su u nju ušli okupatorski vojnici Srpske Vojske.

Taj bataljon je bio sastavljen od necrnogoraca.U njemu po jednom crnogorskom istoričaru nije bilo ni jednog Crnogorca pa je to bio razlog da saveznicka komanda nametne promenu imena bataljona ,Jedno vreme pre raspuštanja zvao se ako se ne varam - hercegovačko-bokeljski-bosanki ili tako nešto a onda samo bosanski iako je najveći broj pripadnika tog bataljona bio iz Hercegovine.Zanimljivo je da su se pripadnici tog bataljona protivili promeni imena bataljona insistirajući da ostane crnogorsko ime iako ponavljam u njemu bilo ni jednog Crnogorca.

 

[DareS]

Краљ Данило, краљ Михаило, намесник краљица Милена ... тужан крај и недостојно повлачење са историјске сцене једне породице која је играла велику и запажену улогу у српској историји.

 

[Gruban]

Краљ Данило, краљ Михаило, намесник краљица Милена ... тужан крај и недостојно повлачење са историјске сцене једне породице која је играла велику и запажену улогу у српској историји.

zapazenu ali destruktivnu

 

[Matt Wolfeys]

Краљ Данило, краљ Михаило, намесник краљица Милена ... тужан крај и недостојно повлачење са историјске сцене једне породице која је играла велику и запажену улогу у српској историји.

И сад је поптуно нестала, јер нема нити једног мушког потомка. Угасила се.

 

[DareS]

zapazenu ali destruktivnu

Зашто деструктивну? Створили су независну српску државу и активно учествовали у ослобађању околних Срба,нарочито помажући устанке у Херцеговини.Обзиром на менталитет Црногораца то није била европска држава са модерним институцијама тог времена и спорије се развијала,али ипак мислим да су имали велику улогу у нашој историји.Ако под деструкцијом мислиш на ту проклету 1918.,тешко да неко ко је владао 57 година препусти престо и тек тако постане обичан грађанин.

- - - - - - - - - -

И сад је поптуно нестала, јер нема нити једног мушког потомка. Угасила се.

Зар није принц Никола директан потомак Мирка, Краљевог средњег сина?

 

[haeul]

Деструктивну, зато што је своје интересе ставила испред националних.

Краљ Никола се залагао за српско уједињење више него ико, а онда кад је схватио да ће то значити и крај његовој владавини, променио је плочу. Шта је очекивао? Да ћемо наставити са два краља, или да ће им Карађорђевичи уступити место? Зар је то било логично, побогу?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Деструктивну, зато што је своје интересе ставила испред националних.

Краљ Никола се залагао за српско уједињење више него ико, а онда кад је схватио да ће то значити и крај његовој владавини, променио је плочу. Шта је очекивао? Да ћемо наставити са два краља, или да ће им Карађорђевичи уступити место? Зар је то било логично, побогу?

Problem nije u tom potezu, već u činjenici da mi, u današnjem društvu prepunom gubitnika tranzicije, sve gorih životnih standarda i na određenom raskoraku uz jednu vrstu identitetske krize koja od raspada Jugoslavije traje do današnjeg dana, idealizujemo prošlost, gurajući u daleko lepše svetlo nego što je ona realno bila. Ovde ne želim ni najmanje da kažem da su Milošević, Koštunica, Vučić i druge ličnosti koje su vodile i još uvek vode Srbiju lično sposobno ljudi koji znaju šta da rade, već da, govoreći uopšteno, mnogo imamo jednu potpuno nerealnu sliku o našim državnicima i kraljevima u starija vremena, ta govorimo li o Pašiću, kralju Nikoli ili kome već.

Kada se sve posmatr na nešto konzistentniji način, kroz prizmu političke elite koja manje-više ima jedan, mentalitetski gledano, jasan sistem ponašanja, uz manje ili više odstupanja (te manje ili više rezultata u zavisnosti od toga koliko se karata poklopi), te percipiramo kralja Nikolu, prestolonaslednika Aleksandra i druge ličnosti kao što što danas u Evropi imamo ličnosti kao Angelu Markel, Mila Đukanovića ili druge osobe koje se bave politikom, onda stvari postaju dosta i jasnije.

A što se tiče opisa neke uloge kao destruktivne, ako ovde govorimo o konkretno 1918. godini i samo njoj, onda moramo imati na umu da govorimo o dinastiji koja vlada od 1697. godine i čija se uloga ne može objektivno istorijski posmatrati kroz jedan jedini istorijski događaj i on se izolovati, kao da je bitniji od celokupne istorije pre i posle.

Posle majskog prevrata bilo je postalo više nego jasno u kom se smeru kreću stvari. Pre nego što je nastala Jugoslavija, kralj Nikola je odustao od svojih velikodržavnih apetita i počeo se koncentrisati na uređivanje crnogorske države. Zato imamo i toliko opsežne reforme...uređivanje ustavnosti države, uvođenje parlamentarizma, sređivanje Pravoslavne crkve, uzimanje kraljevske tituile i insistiranje na njenom većem značaju od Srbijine. Nije ploču promenio odmah, već je to išlo postepeno, još dok je bio vladar u Crnoj Gori. Kao vrlo star čovek, pred kraj svog života, bio je totalno nerealnih očekivanja i bez dobre svesti o političkoj situaciji u kojoj se tada nalazio, ali njegova namera nije bila da po svršetku Prvog svetskog rata dođe do bezuslovnog ujedinjenja stvaranjem bilo nekakve velike srpske ili južnoslovenske države.

 

[DareS]

Деструктивну, зато што је своје интересе ставила испред националних.

Краљ Никола се залагао за српско уједињење више него ико, а онда кад је схватио да ће то значити и крај његовој владавини, променио је плочу. Шта је очекивао? Да ћемо наставити са два краља, или да ће им Карађорђевичи уступити место? Зар је то било логично, побогу?

Слажем се са тобом,за тебе и мене је то потпуно логично.Али он је 57 година био господар једне земље,од тога се не одустаје лако.Претпоставке ради,да су околности биле другачије, сигуран сам да ни његов унук Александар не би марио за националне интересе.Нормално, не браним то његово себично понашање на самом крају,али у глобалу улогу Петровића сматрам позитивном.

 

[dela973]

Зар није принц Никола директан потомак Мирка, Краљевог средњег сина?

О томе је било говора више пута, али укратко: формално јесте, али је дискутабилно да ли је он и биолошки син принца Михаила, рекао бих да је колега на то мислио. Познато је да је краљ Никола био јединац а да му синови, сем Мирка, уопште нису имали деце. Мирко је имао пет синова али су сви сем Михаила умирали као деца или у млађим годинама.

Иначе, Петровића Његоша у споредним гранама има и данас поприлично. Међутим, кривицом или сујетом остарелог краља Николе, чак и његови најближи рођаци и сарадници су његовом вољом искључени и лишени било каквих права на титуле или права кнежевског, касније краљевског дома. Пре рођења првог сина и наследника Данила, годинама је црногорски престолонаследник био војвода Божо Петровић Његош, у то време дакле, очигледно члан династије и дома, мада не знам да ли то икада некаквим званичним актом потврђено.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Слажем се са тобом,за тебе и мене је то потпуно логично.Али он је 57 година био господар једне земље,од тога се не одустаје лако.Претпоставке ради,да су околности биле другачије, сигуран сам да ни његов унук Александар не би марио за националне интересе.Нормално, не браним то његово себично понашање на самом крају,али у глобалу улогу Петровића сматрам позитивном.

Ma mi ovde i preuveličavamo njegovu ulogu. On je već izgubio određeni kapital kada je pobegao iz zemlje i godine proveo u inostranstvu; već tada su ga se skoro i učesnici komitskog pokreta, tj. crnogorskog pokreta otpora, sami, bili spremni u potpunosti odreći. Za vreme njegove vlade nakupilo se toliko toga dobrog i lošeg, ali jednostavno postalo je gotovo jednoglasna stvar oko kojega se velika većina njegovih sagovornika mogla složiti, a to je da mu je vreme bilo da siđe s prestola. On je postao samo simbol određeni, kao tada, u tom trenutku, glava kuće Petrović-Njegoš.

Njegova reč je u tom trenutku bila izuzetno slabašna i politički uticaj vrlo malen. Tu se uopšte, zapravo, nije radilo o njemu, već o jednoj garnituri u Crnoj Gori i o strateškim interesima Italije, kojoj se nije svidelo neostvarivanje odredbi Londonskog ugovora i koja je u aktiviranju kroz svoje vojne jedinice u Boki kotorskoj i uopšteno preko Albanije i Crne Gore htela sabotirati srpsku politiku na zapadnom Balkanu.

 

[DareS]

Ma mi ovde i preuveličavamo njegovu ulogu. On je već izgubio određeni kapital kada je pobegao iz zemlje i godine proveo u inostranstvu; već tada su ga se skoro i učesnici komitskog pokreta, tj. crnogorskog pokreta otpora, sami, bili spremni u potpunosti odreći. Za vreme njegove vlade nakupilo se toliko toga dobrog i lošeg, ali jednostavno postalo je gotovo jednoglasna stvar oko kojega se velika većina njegovih sagovornika mogla složiti, a to je da mu je vreme bilo da siđe s prestola. On je postao samo simbol određeni, kao tada, u tom trenutku, glava kuće Petrović-Njegoš.

Njegova reč je u tom trenutku bila izuzetno slabašna i politički uticaj vrlo malen. Tu se uopšte, zapravo, nije radilo o njemu, već o jednoj garnituri u Crnoj Gori i o strateškim interesima Italije, kojoj se nije svidelo neostvarivanje odredbi Londonskog ugovora i koja je u aktiviranju kroz svoje vojne jedinice u Boki kotorskoj i uopšteno preko Albanije i Crne Gore htela sabotirati srpsku politiku na zapadnom Balkanu.

Не мислим само на Николу, мислим о целокупној историјској улози Петровића Његоша.

 

[haeul]

Problem nije u tom potezu, već u činjenici da mi, u današnjem društvu prepunom gubitnika tranzicije, sve gorih životnih standarda i na određenom raskoraku uz jednu vrstu identitetske krize koja od raspada Jugoslavije traje do današnjeg dana, idealizujemo prošlost, gurajući u daleko lepše svetlo nego što je ona realno bila. Ovde ne želim ni najmanje da kažem da su Milošević, Koštunica, Vučić i druge ličnosti koje su vodile i još uvek vode Srbiju lično sposobno ljudi koji znaju šta da rade, već da, govoreći uopšteno, mnogo imamo jednu potpuno nerealnu sliku o našim državnicima i kraljevima u starija vremena, ta govorimo li o Pašiću, kralju Nikoli ili kome već.

Kada se sve posmatr na nešto konzistentniji način, kroz prizmu političke elite koja manje-više ima jedan, mentalitetski gledano, jasan sistem ponašanja, uz manje ili više odstupanja (te manje ili više rezultata u zavisnosti od toga koliko se karata poklopi), te percipiramo kralja Nikolu, prestolonaslednika Aleksandra i druge ličnosti kao što što danas u Evropi imamo ličnosti kao Angelu Markel, Mila Đukanovića ili druge osobe koje se bave politikom, onda stvari postaju dosta i jasnije.

A što se tiče opisa neke uloge kao destruktivne, ako ovde govorimo o konkretno 1918. godini i samo njoj, onda moramo imati na umu da govorimo o dinastiji koja vlada od 1697. godine i čija se uloga ne može objektivno istorijski posmatrati kroz jedan jedini istorijski događaj i on se izolovati, kao da je bitniji od celokupne istorije pre i posle.

Posle majskog prevrata bilo je postalo više nego jasno u kom se smeru kreću stvari. Pre nego što je nastala Jugoslavija, kralj Nikola je odustao od svojih velikodržavnih apetita i počeo se koncentrisati na uređivanje crnogorske države. Zato imamo i toliko opsežne reforme...uređivanje ustavnosti države, uvođenje parlamentarizma, sređivanje Pravoslavne crkve, uzimanje kraljevske tituile i insistiranje na njenom većem značaju od Srbijine. Nije ploču promenio odmah, već je to išlo postepeno, još dok je bio vladar u Crnoj Gori. Kao vrlo star čovek, pred kraj svog života, bio je totalno nerealnih očekivanja i bez dobre svesti o političkoj situaciji u kojoj se tada nalazio, ali njegova namera nije bila da po svršetku Prvog svetskog rata dođe do bezuslovnog ujedinjenja stvaranjem bilo nekakve velike srpske ili južnoslovenske države.

Славене, потпуно си изврнуо све што сам рекао. Надовезао сам се на претходни коментар и нисам се најбоље изразио, па је испало као да имам нешто против целе династије. Сам сам крив, разуме се.

Ја немам ништа пртов ни самог краља Николе. Тих пар последњих година њиховог живота представљају можда и једину мрљу у његовој биографији.

Слажем се са тобом,за тебе и мене је то потпуно логично.Али он је 57 година био господар једне земље,од тога се не одустаје лако.Претпоставке ради,да су околности биле другачије, сигуран сам да ни његов унук Александар не би марио за националне интересе.Нормално, не браним то његово себично понашање на самом крају,али у глобалу улогу Петровића сматрам позитивном.

И ја је сматрам позивином. Чак и улогу самог кнеза, потоњег краља Николе, сматрам добрим делом позитивном.

Заправо, управо због тога што се за српско јединство залагао више него ико други му пребацујем што у томе није остао доследан, али добро. Зато није крив само он.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A na šta onda misliš pod destruktivnom ulogom?

 

[haeul]

Да нагласим на почетку: за неспоразум сам крив ја.

Мислим на поменуто постепено 'мењање плоче', посебно након усвајања Нишке декларације, као и његово понашање у изгнанству. Сматрам да се није понео достојанствено и да је изгубио из вида ширу слику. Јасно је да српске националне интересе није ставио на прво место.

А што се тиче његове 'деструктиване улоге', првенствено имам на уму улогу коју погрешна представа тог периода има у савременој монтенегринској пропаганди.

 

[dela973]

О томе је било говора више пута, али укратко: формално јесте, али је дискутабилно да ли је он и биолошки син принца Михаила, рекао бих да је колега на то мислио. Познато је да је краљ Никола био јединац а да му синови, сем Мирка, уопште нису имали деце. Мирко је имао пет синова али су сви сем Михаила умирали као деца или у млађим годинама.

Иначе, Петровића Његоша у споредним гранама има и данас поприлично. Међутим, кривицом или сујетом остарелог краља Николе, чак и његови најближи рођаци и сарадници су његовом вољом искључени и лишени било каквих права на титуле или права кнежевског, касније краљевског дома. Пре рођења првог сина и наследника Данила, годинама је црногорски престолонаследник био војвода Божо Петровић Његош, у то време дакле, очигледно члан династије и дома, мада не знам да ли то икада некаквим званичним актом потврђено.

У тексту објављеном у новинама 1929. године поводом смрти војводе Ђура Петровића Његоша се помиње његово држање кад је краљ Никола приликом доношења Устава, "једним неопрезним параграфом" искључио из краљевског дома своје најближе рођаке. Тешко да је тај акт био случајан или неопрезан, али су, по овоме, и ови "споредни" Петровићи до тад ипак били чланови владарског дома. Краљ Никола, по мушкој линији, ближе браће од поменутих није имао, а били су, у ближем степену сродства него Његош и наследник му, кнез Данило. Дакле, дедови су им били рођена браћа.

 

[Matt Wolfeys]

Зар није принц Никола директан потомак Мирка, Краљевог средњег сина?

О томе је било говора више пута, али укратко: формално јесте, али је дискутабилно да ли је он и биолошки син принца Михаила, рекао бих да је колега на то мислио. Познато је да је краљ Никола био јединац а да му синови, сем Мирка, уопште нису имали деце. Мирко је имао пет синова али су сви сем Михаила умирали као деца или у млађим годинама.

Иначе, Петровића Његоша у споредним гранама има и данас поприлично. Међутим, кривицом или сујетом остарелог краља Николе, чак и његови најближи рођаци и сарадници су његовом вољом искључени и лишени било каквих права на титуле или права кнежевског, касније краљевског дома. Пре рођења првог сина и наследника Данила, годинама је црногорски престолонаследник био војвода Божо Петровић Његош, у то време дакле, очигледно члан династије и дома, мада не знам да ли то икада некаквим званичним актом потврђено.

Мислио сам на чињеницу да Борис, Николин син (како год га ми посматрали, он је званично чело дома Петровић-Његош) има само једну ћерку, и не планира да више има деце, а Никола нема других синова сем Бориса. И ту је крај тој династији.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Мислио сам на чињеницу да Борис, Николин син (како год га ми посматрали, он је званично чело дома Петровић-Његош) има само једну ћерку, и не планира да више има деце, а Никола нема других синова сем Бориса. И ту је крај тој династији.

Kako je nedavno dobio drugu ćerku, Boris, ne znači ništa nužno oko te odluke. da će tako na kraju i biti.

 

[СрбинПодгорица]

Династија Петровић Његош је династија која је највише тежила српском уједињавању и то је чињеница. Краљ Никола, као и Петар II је данас од екстремних ``Црногораца`` означени као издајници. Такође идеја Петровића до књаза Данила је била да кажем савршена. Петровићи на челу Српске цркве, Карађорђевићи/Обреновићи на челу Српске државе. Да се вратим на краља Николу имао је заиста много грешака, кроз читаву своју владавину. Јесте ставио лични интерес испред националног када је побјегао за Италију, а и у суштини и краљ Александар је ставио лични испред националног стварајући Југославију умјесто Србије. Такође да краљ Никола није побјегао, ко зна како би се све завршило можда би био и на челу Српске државе.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Династија Петровић Његош је династија која је највише тежила српском уједињавању и то је чињеница. Краљ Никола, као и Петар II је данас од екстремних ``Црногораца`` означени као издајници. Такође идеја Петровића до књаза Данила је била да кажем савршена. Петровићи на челу Српске цркве, Карађорђевићи/Обреновићи на челу Српске државе. Да се вратим на краља Николу имао је заиста много грешака, кроз читаву своју владавину. Јесте ставио лични интерес испред националног када је побјегао за Италију, а и у суштини и краљ Александар је ставио лични испред националног стварајући Југославију умјесто Србије. Такође да краљ Никола није побјегао, ко зна како би се све завршило можда би био и на челу Српске државе.

Ma daj.

 

[СрбинПодгорица]

Нзм, нарвно то је шта би било када би било, али мислим да се није понио како се понио данас у ЦГ неби имали измишљену нацију.