Династија Петровић Његош

[Pumpaj Dinstanović]

Da ali ako su Gege zapravo Crnogorci onda to izgleda drugačije.

Domišljato viđenje...ali oni i nisu Crnogorci.

 

[FORMICA]

Domišljato viđenje...ali oni i nisu Crnogorci.

Da to je tačno, ali jesu istog dukljanskog porijekla. Zapravo mi se čini da ne možemo ništo reći o nekakvkom pouzdanom etničkom porijeklu u tom dobu. Skloniji sam da se radi o nekakvoj opštoj mješavini svih i svakakvih i da je ta mješavina otprilike homogena na mnogo širem području.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da to je tačno, ali jesu istog dukljanskog porijekla. Zapravo mi se čini da ne možemo ništo reći o nekakvkom pouzdanom etničkom porijeklu u tom dobu. Skloniji sam da se radi o nekakvoj opštoj mješavini svih i svakakvih i da je ta mješavina otprilike homogena na mnogo širem području.

Kako to misliš, istog su dukljanskog porijekla?

Šta ti znači to u tom dobu; mi ovdje diskutujemo o XX st. i današnjici...

I kako mješavina može biti homogena? Mješavina znači = heterogenost.
To ti je kao da napišeš <homogena heterogenost>.

 

[Вучићевић]

Sve što sam želio reći da je termin pećka patrijaršija određeni <turcizam>, i da je kao takav u literaturi prihvaćen da se označi jedan period (od 1557. do 1766. godine); kao što imamo termine <Bahov apsolutizam> i slično.

Diskusija je počela od preciznosti; kako je Crnogorska pravoslavna crkva neologizam i kao takav termin trebalo bi da se koristi izričito za onu organizaciju koja postoji od 1990-ih godina. E pa kada već želimo biti precizni, govorimo onda o Pećkoj arhiepiskopiji, jer je upravo to ona i bila; a srpski je patrijarh i dan-danas arhiepiskop pećki. Ako već koristimo kolokvijalno, možda bi trebalo pisati <pećka Patrijaršija>, da se označi da se misli na Patrijaršiju sa sjedištem u Peći (nikako kao nekakav naziv pomjesne Crkve). I to, naravno bi trebalo da se koristi jednako kao recimo i žička Patrijaršija ili smederevska Patrijaršija; označavajući periode kada je srpski patrijarh stolovao u Žiči odnosno Smederevu (možda recimo i sentandrejska Patrijaršija?).





On predstavlja određeno isticanje prava nad primorskim oblastima, direktno povezano sa konstrukcijom prava Nemanjića na krunu. Kao što je već poznato, u izvorima postoji pozivanje na dioklićansko-dalmatinsku staru krunu, koju su nosili pripadnici dinastije Stefana Vojislava; pravljen je ideološki kontinuitet nemanjićkoga kraljevstva sa tim. Ovdje, kod Teodosija, pravi se i određena potvrda; pojedinačno se nabrajaju stare slovenske zemljice u primorju i podvlači se da su one srpske zemlje (i kao takve pod srpskom Krunom), one koje se nalaze pod srpskom krunom. To treba dovesti i u vezu sa skraćivanjem titule koje je bivalo sve češće.



Onda može malo pojašnjenja? Jer mi je i dalje nejasno...



Trenutno jedan od vodećih srpskih istoričara, dr Vojin Dabić, stručnjak za polje nacionalne istorije ranog modernog doba, decidno odbija to kao staru praksu u literaturi i kritikuje da bi trebalo od toga odustati. Generacije istoričara koje je on školovao, a koji će se baviti (ili sve već bave) ovom problematikom, usvojili su njegova stanovišta. Tako da se po svemu čini da će to biti noviji trend.

Uzmite recimo Srpsku enciklopediju, odrednica Makarije Sokolović; ne piše da je on obnovitelj 'Pećke patrijaršije'.



Inače, čak i tu, na više mjesta piše srpski patrijarh i srpska patrijaršija.
Obratiti pažnju i da govori o patrijaršijskim pravima pećskoga mitropolita.



U Vojvodini već postoji služba na rumunskom jeziku, a ako se ne varam, mada bez dozvole SPC, sprovodi se negdje i u Timočkoj krajini.

U Americi se grade Srbima crkve pod jurisdikcijom SPC; tu nastupa problem. Ne treba da budu por jurisdikcijom SPC, ali dakako da se treba propovjed održavati na našem jeziku...



Hilandar je srpski manastir, ali ne zato što postoji neka proskripcija ne-Srba niti je Srpstvo nekakav preduslov za ulazak u njega, već zato što se on tako razvio, počevši kao zadužbina i kultni centar Nemanjića. Vi ste pisali o etničkoj selekciji, ali nje nema. Ako neko želi da dođe u Hilandar i zamonaši se, niko ga neće pitati je li Srbin ili davati mu da polaže neki test o poznavanju srpskog jezika, kulture i istorije. To je poenta.

I nisam baš htio kazati da je etnofiletizam produkt modernog doba (štaviše, u krajevima gdje je etnokonfesionalizam prevladavao, savršeno je logično..), već da je došlo do epidemije njega u vrijeme formiranja modernih nacija, tj. pojave nacionalizma, opštih političkih prava i masovne pismenosti. Kada buja nacionalizam da se uzdignu strasti, sve je time pogođeno; naravno i Crkva.
Ali hilandarske monahe srednjeg vijeka i ranog modernog doba povezivati sa razbuktalim nacional-romantičarima XIX stoljeća; sa Obradovićem, Karadžićem, Garašaninom, itd...ne ide.



Svaki monarh ima primarnu i sekundarne titule. Primarna ide na početak i ona mu je osnovna; u slučaju skraćivanja titule, ona se koristi.

Puna titula ruskoga cara iznosi imperator i samodržac sve Rusije, Moskve, Kijeva, Vladimira, Novgoroda, kazanjski car, car Astrahana, car Poljske, car Sibira, car Taurijskog Hersonesa, car Gruzije, gospodar pskovski i veliki knez Smolenska, Litvanije, Volinije, Podolije i Finske,...

Ili samo kažemo ruski imperator. Ili recimo pogledati razvijenu titulu bosanskoga monarha...to je sve dugačko, a njegov skraćeni oblik jeste bosanski ban. Svi vladari su znali imati razvijene titule, i ne nabrajaju se naravno uvijek sve one, tj. u svakoj situaciji koriste...

Ви сте почели од приче око прецизности, која је веома значајна за српску историју и историју српске цркве, али је вантематска. Ја сам почео од тога да се краљ Никола залагао за обнову Пећке патријаршије. Ви јесте у праву, јер се и сам текст на који се позивам назива "Српска патријаршија", али сам у праву и ја, јер Никола није хтео само да обнови ту патријаршију, већ је хтео да јој седиште буде у Пећи. Цела забуна настала је око тога што мени као циљ није био да говорим о имену које треба користити у историографији, већ о томе да Никола није као циљ, чак ни после рата имао очување неке црногорске цркве, већ је, као и остали Срби желео да се обнови обједињена српска патријаршија. Међутим термин српска патријаршија односи се и на оне периоде када у склопу наше патријаршије нису биле територије, које јесу биле део оне у доба Соколовића. Односно,Српска Православна Црква јесте по територији коју обухвата много сличнија оној из турског доба, па се по мом мишљењу, ипак може рећи да се ради о обновљеној Пећкој патријаршији. Ви сте ми лепо скренули пажњу да не треба користити термин Пећка патријаршија за целокупан историјски период постојања српске патријаршије, али превише смо тиме одлутали са теме. Моја поента је била и остаје, да се чак и Никола, у најгорем периоду односа двеју српских династија залагао за патријаршију са седиштем у Пећи.


Не знам да ли сте били у Хиландару некада, али мислим да је боље да не причамо о томе док не одете тамо. Верујте ми да нема места са више национал-романтизма данас од Хиландара. Ваша прича је опет тачна, ако посматрамо цркву теоретски, али ја причам о реалности, а реалност је да и у Аустрији Срби иду у српске цркве, и да су у Хиландару монаси Срби. Прво што ће вам тамо рећи јесте и њихов мото, да не постоји Србин бескућник, јер сваки Србин има своју кућу, Хиландар. То прелепо звучи, али јеста пар екселанс национал-романтизам.

Што се тиче појашњења око имагинарне титуле, врло је једноставно. Ви сте рекли да би био архиепископ жички и све српске земље, аја написао да би био архиепископ жички и све српске земље и приморске. Само наводим уобичајене титуле, тј. онако како су коришћене, односно барем, како их ја налазио. Што се тиче скраћених титула, ви, колико разумем, мислите на период царства, када сте, како сте јасно образложили користе примарне титуле. Ја под скраћеним титулама мислим на нешто што није објашњавано до сада. То су двојнни називи за територије, односно дужи и краћи. Због непознавања ове терминологије и дошло се до оне честе грешке, да Србљем значи Србима. Наиме, свака територија има дужи назив и краћи, односно Српске земље или српска земља или србље, приморске земље, односно приморска земља или приморје, дунавске стране или Подунавље и хумске земље, хумска земља или захумље. Код сваке титуле користи се одабрани начин, тј. нема комбиновања. А што се тиче једнине и множине, осносно земље или земља, проистиче из тога што земље, стране, крајеве, треба преводити као територије, па тако и данас, рекли ви територије Новог сада или територија новог сада, значење је исто. Још када бисте ви умели да ми објасните због чега се некада испред Српске земље или Србља писало всем, односно свом?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ви сте почели од приче око прецизности, која је веома значајна за српску историју и историју српске цркве, али је вантематска. Ја сам почео од тога да се краљ Никола залагао за обнову Пећке патријаршије. Ви јесте у праву, јер се и сам текст на који се позивам назива "Српска патријаршија", али сам у праву и ја, јер Никола није хтео само да обнови ту патријаршију, већ је хтео да јој седиште буде у Пећи. Цела забуна настала је око тога што мени као циљ није био да говорим о имену које треба користити у историографији, већ о томе да Никола није као циљ, чак ни после рата имао очување неке црногорске цркве, већ је, као и остали Срби желео да се обнови обједињена српска патријаршија. Међутим термин српска патријаршија односи се и на оне периоде када у склопу наше патријаршије нису биле територије, које јесу биле део оне у доба Соколовића. Односно,Српска Православна Црква јесте по територији коју обухвата много сличнија оној из турског доба, па се по мом мишљењу, ипак може рећи да се ради о обновљеној Пећкој патријаршији. Ви сте ми лепо скренули пажњу да не треба користити термин Пећка патријаршија за целокупан историјски период постојања српске патријаршије, али превише смо тиме одлутали са теме. Моја поента је била и остаје, да се чак и Никола, у најгорем периоду односа двеју српских династија залагао за патријаршију са седиштем у Пећи.

Ne, zapravo nisam se uključio oko toga, već oko ovoga:

није постојала никаква Црногорска Православна Црква, него Црногорска црква, а то је велика разлика

Poznato je da se u literaturi ne pridržava uvijek precizne terminologije; u sintezi o istoriji Srba u poznom srednjem vijeku dr Jovanka Kalić Crkvu naziva, po neologizmu, Srpska pravoslavna crkva.
Moje je stanovište sa te perspektive bilo da, slobodnije govoreći i ne pridržavajući se preciznosti, za one crnogorske suvereniste koji su proponenti samostalne CPC, možemo imati razumijevanja zbog čega se, anahrono, taj naziv koristi recimo za period Crnogorske crkve krajem XIX i početkom XX stoljeća.

Ukoliko ćemo insistirati na terminologiji, onda treba valjano i izbjegavati termin Pećka patrijaršija - ukoliko (1) ne govorimo o fizičkom objektu (manastiru), (2) direktno citiramo tekst gdje je tako zapisano, i (3) bavimo se analizom unutarnjeg osmanskog poreskog sistema.

Не знам да ли сте били у Хиландару некада, али мислим да је боље да не причамо о томе док не одете тамо. Верујте ми да нема места са више национал-романтизма данас од Хиландара. Ваша прича је опет тачна, ако посматрамо цркву теоретски, али ја причам о реалности, а реалност је да и у Аустрији Срби иду у српске цркве, и да су у Хиландару монаси Срби. Прво што ће вам тамо рећи јесте и њихов мото, да не постоји Србин бескућник, јер сваки Србин има своју кућу, Хиландар. То прелепо звучи, али јеста пар екселанс национал-романтизам.

Ne razumijem, da li to nešto mijenja?
Ja se slažem. Samo bih još dodao, da ako dođe neki Grk, njemu vrata neće biti zatvorena zato što pripada 'pogrešnoj' narodnosti...

Mi smo diskutovali o epohi i preko pola milenija starijoj...

Што се тиче појашњења око имагинарне титуле, врло је једноставно. Ви сте рекли да би био архиепископ жички и све српске земље, аја написао да би био архиепископ жички и све српске земље и приморске. Само наводим уобичајене титуле, тј. онако како су коришћене, односно барем, како их ја налазио. Што се тиче скраћених титула, ви, колико разумем, мислите на период царства, када сте, како сте јасно образложили користе примарне титуле. Ја под скраћеним титулама мислим на нешто што није објашњавано до сада. То су двојнни називи за територије, односно дужи и краћи. Због непознавања ове терминологије и дошло се до оне честе грешке, да Србљем значи Србима. Наиме, свака територија има дужи назив и краћи, односно Српске земље или српска земља или србље, приморске земље, односно приморска земља или приморје, дунавске стране или Подунавље и хумске земље, хумска земља или захумље. Код сваке титуле користи се одабрани начин, тј. нема комбиновања. А што се тиче једнине и множине, осносно земље или земља, проистиче из тога што земље, стране, крајеве, треба преводити као територије, па тако и данас, рекли ви територије Новог сада или територија новог сада, значење је исто. Још када бисте ви умели да ми објасните због чега се некада испред Српске земље или Србља писало всем, односно свом?

Ne, ja ne mislim na period carstva isključivo, već i na bilo koji. Ali i možda sam se pogrešno izrazio, jer se primarna titula u literaturi kao termin obično koristi za primarno kraljevstvo (tj. ako vladar ima više država kojima vlada, onda je to ono u kojem on sjedi i koje se stavlja na prvo mjesto u svim intitulacijama).
Skraćena je titula - jednostavno srpsko, a ne srpsko-primorsko. Naravno, dolazilo je do postepenog sažimanja titule; u početku su izravno navođene sve teritorije u punoj, razvijenoj tituli: Dioklitija, Travunija i Zahumlje.

Da obrazložim, evo titule bosanskoga kralja Stefana Ostoje iz 1408. godine:

краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Далмације, Хрвата, Доњих краја, Западних страна, Усоре, Соли, Подриња и к тому.

Možemo, da izbjegnemo zabunu dvostruke srpsko-bosanske krune, možda ići i dublje u prošlost kada su Kotromanići bili još uvijek samo banovi. Jasno je da oni nisu bili bosansko-usorsko-solsko-podrinjsko-donjokrajsko-humski banovi, niti državu možemo zvati tim imenom. Savršeno je jasno da je država Bosna, a ban bosanski, kao što se i u skraćenom obliku titule tako jednostavno i navodi.

Evo jednog primjera gdje je, u tekstu, kralj Vladislav samo kralj srpski:

Ovo se ne može opravdati tvrdnjom da je pasaž relevantan po Srpsku zemlju, zato što nikada i nigdje srpski kralj/car nije navođen kao pomorski kralj/car ili tako nešto slično. A iako sam izdvojio iz samog sadržaja, postoje čak i potpisi gdje stoji samo 'srpski kralj'.

Dakle u pitanju je skraćeni oblik titule koji je savršeno prihvatljiv, i zbog čega nema razloga da ne prihvatimo kao ustaljeni naziv za tu državu Nemanjića Srpsko kraljevstvo. Tako je bilo i u hagiografskoj književnosti: pogledajte živote kraljeva i arhiepiskopa srpskih iz pera Danila II; a čak se i prvi kralj, Stefan, naziva kraljem srpskim. U izvorima Sv. Simeon je prvi mirotočac srpski, a Sv. Sava prvi srpski arhiepiskop...dakle jasno je zašto ćemo, ako govorimo o instituciji (čijeg imena nema u izvorima, sem jedina Crkva itd...), pisati slobodno Srpska arhiepiskopija, bez insistiranja Srpsko-pomorska, ili eventualnog dodavanja još nekih segmenata razvijene vladarske titule.

P. S. Neki su pokušavali pomorske zemlje isticati kao osnov za smatranje zasebnog državnog entiteta, koji bi, u stilu Ugarske i Hrvatske, ili možda Bosne i Srpske, imao samo zajedničkog vladara, tj. srpskog kralja koji uživa svoja prava kao nekakav 'pomorski' kralj. Dok je s jedne strane možda postojao u prva vremena kao određeni relikt prošlosti, nekakav skup, naslijeđe starih primorskih slavinija iz ranog srednjeg vijeka, to je bio sastavni dio srpske države. Situacija se otprilike javlja i u raznim spisima naroda, gdje se javljaju plemenska imena; nikada nije bilo plemena Pomorjana ili nečeg sličnog. Veliki župan Stefan Nemanja sam piše da je Bog dao da su Ugri kraljevi, a Grci carevi; stanovnici Pomorja su => Srbi.

 

[Вучићевић]

Ne, zapravo nisam se uključio oko toga, već oko ovoga:



Poznato je da se u literaturi ne pridržava uvijek precizne terminologije; u sintezi o istoriji Srba u poznom srednjem vijeku dr Jovanka Kalić Crkvu naziva, po neologizmu, Srpska pravoslavna crkva.
Moje je stanovište sa te perspektive bilo da, slobodnije govoreći i ne pridržavajući se preciznosti, za one crnogorske suvereniste koji su proponenti samostalne CPC, možemo imati razumijevanja zbog čega se, anahrono, taj naziv koristi recimo za period Crnogorske crkve krajem XIX i početkom XX stoljeća.

Ukoliko ćemo insistirati na terminologiji, onda treba valjano i izbjegavati termin Pećka patrijaršija - ukoliko (1) ne govorimo o fizičkom objektu (manastiru), (2) direktno citiramo tekst gdje je tako zapisano, i (3) bavimo se analizom unutarnjeg osmanskog poreskog sistema.



Ne razumijem, da li to nešto mijenja?
Ja se slažem. Samo bih još dodao, da ako dođe neki Grk, njemu vrata neće biti zatvorena zato što pripada 'pogrešnoj' narodnosti...

Mi smo diskutovali o epohi i preko pola milenija starijoj...



Ne, ja ne mislim na period carstva isključivo, već i na bilo koji. Ali i možda sam se pogrešno izrazio, jer se primarna titula u literaturi kao termin obično koristi za primarno kraljevstvo (tj. ako vladar ima više država kojima vlada, onda je to ono u kojem on sjedi i koje se stavlja na prvo mjesto u svim intitulacijama).
Skraćena je titula - jednostavno srpsko, a ne srpsko-primorsko. Naravno, dolazilo je do postepenog sažimanja titule; u početku su izravno navođene sve teritorije u punoj, razvijenoj tituli: Dioklitija, Travunija i Zahumlje.

Da obrazložim, evo titule bosanskoga kralja Stefana Ostoje iz 1408. godine:



Možemo, da izbjegnemo zabunu dvostruke srpsko-bosanske krune, možda ići i dublje u prošlost kada su Kotromanići bili još uvijek samo banovi. Jasno je da oni nisu bili bosansko-usorsko-solsko-podrinjsko-donjokrajsko-humski banovi, niti državu možemo zvati tim imenom. Savršeno je jasno da je država Bosna, a ban bosanski, kao što se i u skraćenom obliku titule tako jednostavno i navodi.

Evo jednog primjera gdje je, u tekstu, kralj Vladislav samo kralj srpski:



Ovo se ne može opravdati tvrdnjom da je pasaž relevantan po Srpsku zemlju, zato što nikada i nigdje srpski kralj/car nije navođen kao pomorski kralj/car ili tako nešto slično. A iako sam izdvojio iz samog sadržaja, postoje čak i potpisi gdje stoji samo 'srpski kralj'.

Dakle u pitanju je skraćeni oblik titule koji je savršeno prihvatljiv, i zbog čega nema razloga da ne prihvatimo kao ustaljeni naziv za tu državu Nemanjića Srpsko kraljevstvo. Tako je bilo i u hagiografskoj književnosti: pogledajte živote kraljeva i arhiepiskopa srpskih iz pera Danila II; a čak se i prvi kralj, Stefan, naziva kraljem srpskim. U izvorima Sv. Simeon je prvi mirotočac srpski, a Sv. Sava prvi srpski arhiepiskop...dakle jasno je zašto ćemo, ako govorimo o instituciji (čijeg imena nema u izvorima, sem jedina Crkva itd...), pisati slobodno Srpska arhiepiskopija, bez insistiranja Srpsko-pomorska, ili eventualnog dodavanja još nekih segmenata razvijene vladarske titule.

P. S. Neki su pokušavali pomorske zemlje isticati kao osnov za smatranje zasebnog državnog entiteta, koji bi, u stilu Ugarske i Hrvatske, ili možda Bosne i Srpske, imao samo zajedničkog vladara, tj. srpskog kralja koji uživa svoja prava kao nekakav 'pomorski' kralj. Dok je s jedne strane možda postojao u prva vremena kao određeni relikt prošlosti, nekakav skup, naslijeđe starih primorskih slavinija iz ranog srednjeg vijeka, to je bio sastavni dio srpske države. Situacija se otprilike javlja i u raznim spisima naroda, gdje se javljaju plemenska imena; nikada nije bilo plemena Pomorjana ili nečeg sličnog. Veliki župan Stefan Nemanja sam piše da je Bog dao da su Ugri kraljevi, a Grci carevi; stanovnici Pomorja su => Srbi.

Колико се сећам, ја сам Хиландар навео као пример за очигледни национал-романтизам у цркви. Тамо су монаси од настанка етнички Срби, било је изузетака, али то су изузеци који потврђују правило. Неће вам ни у институцијама српске Православне Цркве нико нешто забранити, ако нисте србин, али тешко да ће икада неко ко није Србин бити важна личност. Односно, изузетно је ретко да било коју службу обавља неко ко није Србин. Не постоје закони и правила о овоме, али таква је реалност. Исти као што вас нико у Бечу неће проклињати што идете у руску цркву, али тешко да ће неки Србин ићи тамо, док постоји српска црква. Филетизам, мада већина тако сматра, не постоји од 19. века, већ од раније. Ево вам пример из 18. века када се црногорске владике жале Русима због тога што у српским црквама столују Грци. Да ли ће Грку бити забрањено нешто, не знам, али очигледно, још пре настанка термина филетизам национализам, или боље речено етничка структура и подела у цркви јесте постојала.

Не разумем на шта се односи овај пасус о приморној титули и српско-поморским титулама. Ја знам ово одлично и слажем се да је примарна титула краљ српски, само сам навео да имагинарна титула не би била архиепископ жићки и све српске земље, јер се у таквим набрајањима наводе и остале територије. ја лично, нисам наишао на титулу која би гласила владар све српске земље, био он жупан или краљ. Ако пише господин всем Србљем, обавезно стоји и остало, било то приморкје или нешто друго. Значи моја исправка у случају вашег навођења имагинарне титуле, није се односила на текст о патријаршији већ представља исправку нечега што сам сматрао вашим лапсусом, односно сматрао сам да сте случајно заборавили да наведете и остале територије. Ако сте ви пронашли негде натпис "краљ све српске земље" волео бих да цитирате, али ја сам увек овде начлазио целокупне титуле. Нешто друго је натпис краљ српски, односно српски краљ.

Нисмо се разумели, ја сам мислио да сте причу о правилном називу патријаршије почели због мојег помињања Николине обнове. И даље сам при ставу да је огромна црногорских националиста када модерне називе за националне цркве користе да опишу институције пре 19. века. За разлику од назива српска црква или пећка патријаршија, где је прецизност важна, али се суштина не мења, овде се суштина и те како мења, пре свега због тога што назив овог типа треба користити за патријаршије. Даље, на овим просторима он приказује, признали ми то или не, цркву једног народа. Српска црква назив је за аутокефалну цркву кнежевине и краљевине Србије. Српска је територијална одредница, док је Српска Православна Црква назив за институцију која је настала у периоду када Србија не постоји ни као држава, ни као регион, ни као територија, већ се држава зове Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ више нема територијалне одреднице у титули, већ етничке. А назив Српска у имену цркве је етнички. Нико термин Пећка патријаршија не користи како би извео неку манипулацију и представио средњовековну цркву као турску институцију или нешто слично. Међутим, назив Црногорска Православна Црква користи се намерно, како би се приказала нека национална црква Црногораца у периоду када они нису били нација. Такође, можда ви знате за тај случај, али ја не знам да се било која црква, која нема статус патријаршије, назива на овај начин, осим непризнатих посткомунистичких секти.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ако сте ви пронашли негде натпис "краљ све српске земље" волео бих да цитирате, али ја сам увек овде начлазио целокупне титуле. Нешто друго је натпис краљ српски, односно српски краљ.

Ne vidim, pogotovo ako ne govorimo izričito o potpisima, zašto bi to bilo previše čudno. Ima recimo u starim srpskim ljetopisima i rodoslovima takvih primjera, gdje su kraljevi i arhiepiskopi 'sve srpske zemlje' (bez pomorske).

 

[k.jankovic]

Најстарија од три нововековне српске династије, владала је Црном Гором пуне 222 године. Српство ове породице је историјски неспорно, иако не престају покушаји извртања историјских чињеница нарочито у задње две деценије. Краљ Никола је, recimo, деценијама био непожељна тема управо због "претераног србовања", а Његош непожељан у уџбеницима због "националистичких, великосрпских и антимуслиманстих ставова према муслиманској популацији". O владарима ове куће се мање-више све зна, међутим, ова породица је дала, сем владара, мноштво познатих људи, војсковођа и политичара, који у свом истицању Српства нимало нису заостајали за својим познатијих рођака. Тендециозно нововременско приказивање, рецимо војводе Божа Петровића Његоша као љутог противника Србије и Српства, најчешће због његове судбине након Божићне побуне и Уједињења, нема никакве везе о његовим ставовима о националној припадности којa је неспорно српскa. Као увод нека послужи говор војводе Шака Петровића Његоша као председника Народне скупштине 1906. године:

"...Viteski nas narod demokratske Crne Gore i uopste sav SRPSKI demokratski narod,vazda je gledao,da dostojno postovanje oda svojim velikanima i onim genijalnim duhovima koji su dika i ponos SRPSKOG naroda.Medju te velikane spada i nas uzviseni Gospodar Knjaz Nikola I"

Srpstvo je bilo toliko ukorenjeno kod Crnogoraca // da Karađorđevići nisu smeli da dozvole nacionalno izjašnjavanje već se se na popisu morali izjašnjavati po verskoj pripadnosti. Crnogorci su morali da se pišu kao pravoslavci, nije postojala druga opcija.

Ali zato su, kada je došla sloboda posle 1945. godine predstavljali, prema popisu iz 1948. godine 90,67%. Znači od NULA Crnogoraca 1931, najednom 90,67% Crnogoraca 1948.

 

[Вучићевић]

Ne vidim, pogotovo ako ne govorimo izričito o potpisima, zašto bi to bilo previše čudno. Ima recimo u starim srpskim ljetopisima i rodoslovima takvih primjera, gdje su kraljevi i arhiepiskopi 'sve srpske zemlje' (bez pomorske).

Није чудно, али јесте интересантно, ако су владали, а нису навели те крајеве. Ако вам није тешко, наведите неки конкретан пример.

 

[Вучићевић]

Srpstvo je bilo toliko ukorenjeno kod Crnogoraca // da Karađorđevići nisu smeli da dozvole nacionalno izjašnjavanje već se se na popisu morali izjašnjavati po verskoj pripadnosti. Crnogorci su morali da se pišu kao pravoslavci, nije postojala druga opcija.

Ali zato su, kada je došla sloboda posle 1945. godine predstavljali, prema popisu iz 1948. godine 90,67%. Znači od NULA Crnogoraca 1931, najednom 90,67% Crnogoraca 1948.

Ово није тема о нацијама. Иначе, ни на једном попису до 1945. није се изјашњавало о националној припадности, јер је она била за државу неважна. Тек када комунисти уводе нове нације, раде се пописи по националној основи. Сви становници, осим оних пореклом из других република, морали су да се изјасне као Црногорци. То је доба диктатуре и само глуп човек може комунистичку диктатуру да назове слободним периодом. У Књажевини Црној Гори на пописима се такође изјашњавало о верској припадности и језику, као и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Само што у доба књаљжевине црне Горе није постојао српско-хрватско*словенски језик, већ се сво становништво црногорскпо, осим Албанаца, изјаснило да говори српским језиком. Још један разлог што у краљевини Срба, Хрвата и Словенаца није било националног изјашњавања, јесте то што смо сматрани истом нацијом!

 

[k.jankovic]

Ово није тема о нацијама. Иначе, ни на једном попису до 1945. није се изјашњавало о националној припадности, јер је она била за државу неважна. Тек када комунисти уводе нове нације, раде се пописи по националној основи. Сви становници, осим оних пореклом из других република, морали су да се изјасне као Црногорци. То је доба диктатуре и само глуп човек може комунистичку диктатуру да назове слободним периодом. У Књажевини Црној Гори на пописима се такође изјашњавало о верској припадности и језику, као и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Само што у доба књаљжевине црне Горе није постојао српско-хрватско*словенски језик, већ се сво становништво црногорскпо, осим Албанаца, изјаснило да говори српским језиком. Још један разлог што у краљевини Срба, Хрвата и Словенаца није било националног изјашњавања, јесте то што смо сматрани истом нацијом!

A čemu vam služie Petrovići nego da nastavite sa pokušajima posrbljavanja na Balkanu. To što su se Petrovići izjašnjavali kao Srbi po veroispovesti ne znači da su bili Srbi. A sve i da jesu, ko vam brani, eto vam ih. To nikako ne znači da će takvi kao ti da mi odredjuju nacionalno osećanje.

A ako ćemo o Petrovićima, vi najviše svojatate Nikolu I, a on je, pošto mu je unuk zabio nož u leđa shvatio koliko se zjbo, pa se poslednjin nakoliko godina u izgnanstvu jasno izjašnjavao kao Crnogorac.

 

[Лекизан]

Ово није тема о нацијама. Иначе, ни на једном попису до 1945. није се изјашњавало о националној припадности, јер је она била за државу неважна. Тек када комунисти уводе нове нације, раде се пописи по националној основи. Сви становници, осим оних пореклом из других република, морали су да се изјасне као Црногорци. То је доба диктатуре и само глуп човек може комунистичку диктатуру да назове слободним периодом. У Књажевини Црној Гори на пописима се такође изјашњавало о верској припадности и језику, као и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Само што у доба књаљжевине црне Горе није постојао српско-хрватско*словенски језик, већ се сво становништво црногорскпо, осим Албанаца, изјаснило да говори српским језиком. Још један разлог што у краљевини Срба, Хрвата и Словенаца није било националног изјашњавања, јесте то што смо сматрани истом нацијом!

Пусти будалу тај је од историје оперисан овде долази само да спамује.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Srpstvo je bilo toliko ukorenjeno kod Crnogoraca // da Karađorđevići nisu smeli da dozvole nacionalno izjašnjavanje već se se na popisu morali izjašnjavati po verskoj pripadnosti. Crnogorci su morali da se pišu kao pravoslavci, nije postojala druga opcija.

Ali zato su, kada je došla sloboda posle 1945. godine predstavljali, prema popisu iz 1948. godine 90,67%. Znači od NULA Crnogoraca 1931, najednom 90,67% Crnogoraca 1948.

Nije postojalo nacionalno izjašnjavanje, prilikom popisivanja u staroj Knjaževini/Kraljevini Crnoj Gori, i prije jugoslovenskoga objedinjenja 1918. godine (popis iz 1909. godine, nema tako nečega). Tako da je komentar da Karađorđevići nisu smjeli dozvoliti nešto što uopšte nije niti traženo (niko nije zahtijevao uvođenje nacionalnog izjašnjavanja 1921. niti 1931. godine - a i kako bi? Svi su bili pripadnici jedne nacije, te bi se [kao što i jesu] vodili kao Srbo-Hrvato-Slovenci, odnosno Jugosloveni) niti postojalo u prethodnom periodu, van mjesta...

Crnogorci se nisu '31. morali popisivati, vjerski, samo kao pravoslavci, postojale su mnoge druge opcije za vjersko izjašnjavanje (katolička, muslimanska, jevrejska, itd...)...tako da komentar da su morali se pisati pravoslavcima uopšte ne razumijem.

Malo ko je između dva svjetska rata osporavao Srpstvo Crnogorcima. U samom početku to je bilo neosporno i komunistima, koji su stajali na pozicijama Podgoričke skupštine i jugointegralizma i srbointegralizma, da bi se u docnijem periodu, poslije kongresa u Drezdenu 1928. godine, prešlo samo na prećutkivanje, uz vrlo strogu potporu crnogorske nacionalnosti, ali ne negiranja njihova srpskog entičkog porijekla. To se u pojedinim izvorima komunističke provenijencije primjećuje tokom četvrte i pete decenije prošlog stoljeća; za vrijeme NOB-a tokom Drugog svjetskog rata, a posebno treba obratiti i na Đilasov 'referat' kojim je poslije 1945. g. obrazložio priznavanje Crnogoraca za samostalnu nacionalnost.
Crnogorstvo Srpstvo nije bilo sporno za većinu Crnogoraca; posebno i daleko manje od komunista za one zelenaške orijentacije, koji su odbijali bezuslovno ujedinjenje sa Srbijom i, naprotiv, uz epske pjesme i nadahnuće kosovoskoga legendarija pozivali na borbu protivu Beograda.
Nije bilo nešto sporno ni za crnogorske seljačke federaliste; i sam Sekula Drljević je isticao dotično, a suprotni stav je bio zauzeo tek u dosta poznije vrijeme, kada je počeo teoretisati o crnogorskoj etnogenezi krenuvši Štedimlijinim putem...i utemeljivši određeno uvjerenje koje je bilo dominantno u kolaboracionističkoj Petrovdanskoj Nezavisnoj Državi Crnoj Gori - koja je postojala svega jedan jedini dan - što posebno naglašavam, jer Srpstvo Crnogoraca za vrijeme Drugog svjetskog rata nije bilo sporno za nijednu od tri strane (s tim što su se četnička i krilaška busale u nj, mada iz drugačijih razloga [jedni radi Velike Srbije, a drugi jer su kroz to srpstvo konstituisali zapravo crnogorstvo, odnosno njegovu suštinu], dok je partizanska postupala 'progresivno' i antinacionalistički).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Није чудно, али јесте интересантно, ако су владали, а нису навели те крајеве. Ако вам није тешко, наведите неки конкретан пример.

Evo recimo iz Pećkog ljetopisa; patrijarsi zemlje srpske:

 

[Вучићевић]

Evo recimo iz Pećkog ljetopisa; patrijarsi zemlje srpske:

Интересантно, нисам ово виђао раније. Што се тиче теме, треба истаћи да иако је званично Србија обједињена са Црном Гором, односно, обе су нестале и постале део нове државе, хералдички посматрано, Црна Гора је ушла у састав Србије. Наиме по уставу Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, штит на грудима орла раздељен је у три дела, а на њима су симболи који представљају три земље, Србију, Хрватску и Словенију, а Црне Горе нема. Пошто Хрватска и Словенија нису до тада као државе постојале, нема говора да су по било ком питању имале предност у односу на лава Црне Горе. Тако да је једино објашњење да је Црна Гора подразумевана под симболима Србије. Интересантно је такође, да, готово целу историју српски двоглави орао представља српску краљевску круну, односно краљевство. Тако још од Тврка када се нашао на штиту, па све до Краљевине Србије, орао постоји као симбол те круне. Интересантно је да се ово односи и на југословенски период, када су под истом круном обједињене све територије, па је круна представљена орлом, док је на малом штиту симбол Србије, као државе. Наравно орао само симболише да је српска круна обновљена, а круна изнад штита показује уређење модерне српске државе.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Интересантно, нисам ово виђао раније. Што се тиче теме, треба истаћи да иако је званично Србија обједињена са Црном Гором, односно, обе су нестале и постале део нове државе, хералдички посматрано, Црна Гора је ушла у састав Србије. Наиме по уставу Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, штит на грудима орла раздељен је у три дела, а на њима су симболи који представљају три земље, Србију, Хрватску и Словенију, а Црне Горе нема. Пошто Хрватска и Словенија нису до тада као државе постојале, нема говора да су по било ком питању имале предност у односу на лава Црне Горе. Тако да је једино објашњење да је Црна Гора подразумевана под симболима Србије. Интересантно је такође, да, готово целу историју српски двоглави орао представља српску краљевску круну, односно краљевство. Тако још од Тврка када се нашао на штиту, па све до Краљевине Србије, орао постоји као симбол те круне. Интересантно је да се ово односи и на југословенски период, када су под истом круном обједињене све територије, па је круна представљена орлом, док је на малом штиту симбол Србије, као државе. Наравно орао само симболише да је српска круна обновљена, а круна изнад штита показује уређење модерне српске државе.

Pregledajte Stojanovićevu hrestomatiju starih srpskih rodoslova i ljetopisa...možete tamo pronaći i arhiepiskopa cijele srpske zemlje, kralj srpske zemlje, itd...

A što se tiče grba KSHS/J, ja mislim da to ima veze sa onim što je neko već na forumu pominjao; sa doživljavanjem heraldičkih elemenata kao nacionalnih simbola. Jugosloveni su trebali da sačinjavaju jedinstvnu naciju, koja je pak tri plemena, a svaki od tih elemena bi trebalo da sačinjava jedno od naziva troimenoga naroda.

 

[D U K Lj A N I N]

Srpstvo je bilo toliko ukorenjeno kod Crnogoraca // da Karađorđevići nisu smeli da dozvole nacionalno izjašnjavanje već se se na popisu morali izjašnjavati po verskoj pripadnosti.

Toliko je bilo ukorijenjeno da su se 80% Crnogoraca koji su odlazili na rad u USA izjašnjavali kao Crnogorci i pored nevjerovatne propagande kojom su od Nikole bili napadnuti - da su Srbi. Dokumenta su neporeciva:

http://www.network54.com/Forum/6145...MOIZJA%8ANJAVANJE+CRNOGORACA+PRIJE+100+GODINA

 

[Statler and Waldorf]

Toliko je bilo ukorijenjeno da su se 80% Crnogoraca koji su odlazili na rad u USA izjašnjavali kao Crnogorci i pored nevjerovatne propagande kojom su od Nikole bili napadnuti - da su Srbi. Dokumenta su neporeciva:

http://www.network54.com/Forum/6145...MOIZJA%8ANJAVANJE+CRNOGORACA+PRIJE+100+GODINA

наравно да су били национални Црногорци, па држава им се звала Црна Гора ("country of which citizen or subject"). не видим у каквој је то супротности са њиховом српском етничком припадношћу. и за Јосипа Рубића и Лука Смољановића пише да су Аустријанци из Далмације

 

[D U K Lj A N I N]

Postojala je rubrika broj 9, za narodnost, a rubrika broj 8 je označvala državljanstvo. Pogledaj opet.

 

[Statler and Waldorf]

Postojala je rubrika broj 9, za narodnost, a rubrika broj 8 je označvala državljanstvo. Pogledaj opet.

под бројем 9 стоји ''race of people''. ти мислиш да су Црногорци посебна раса?

 

[D U K Lj A N I N]

To je značilo - RASA ILI NARODNOST.

 

[Pumpaj Dinstanović]

O DUKLJANIN-ovoj mitomaniji o imigracionim listinama sa Elis ostrva je na ovom forumu već bilo više puta diskusije; relevantne poruke se mogu pronaći na temi: Ellis Island Emigration.

Po tom pitanju bih citirao trenutno vodećeg crnogorskog istoričara, dr Živka Andrijaševića (inače osvjedočenog suvereniste, da ne dođe do nekakve zabune):

Nedavno je objavljen članak u prilog tezi da su se stanovnici Crne Gore početkom 20. vijeka iskazivali u nacionalnom smislu isključivo kao Crnogorci. Kao izvor je poslužio jedan sajt, na kojem su podaci o crnogorskim useljenicima u SAD. I naravno, za svakog državljanina Crne Gore koji je početkom 20. vijeka došao u SAD, u rubrici “Ethnicity” piše: Crnogorac. Ovo je za autora članka bio glavni dokaz da su se Crnogorci oko 1900. godine nacionalno izjašnjavali Crnogorcima. Ali, na istom sajtu, za osobu istog prezimena, odnosno, pripadnika istog bratstva, stoji drugačiji nacionalni iskaz, ukoliko dolazi iz neke druge zemlje. Primjera radi, za Andrijaševića koji dolazi iz Crne Gore, u rubrici “Ethnicity” piše: Crnogorac, ali za Andrijaševića koji dolazi iz Austro-Ugarske, u rubrici “Ethnicity” piše: “Austrian, Herzegovian”. Očito je da se u ovom slučaju pod “etnicitet” podrazumijeva državna, odnosno, regionalna pripadnost. Hoću reći da je nemoguće donositi tačne sudove na osnovu jednog tipa izvora ili njihovog jednostranog tumačenja.

Kopao sam i istraživao lično i kako je dolazilo do kategorisanja; osnov je služila naučna knjiga Danijela Folkmara.

Nije postojalo u koncepciji nacionalno izjašnjavanje; popis rasa predstavlja objektivno kategorisanje, odnosno nešto što se smatra za činjenično stanje. Tamo nije bilo propitivanja o nekakvoj rasnoj pripadnosti, zato što oko dotičnoga ne može biti ni spora, jer ne konstituiše ličnu volju već objektivno stanje. Evo i da citiram:

This paper is part of a larger study about how the American federal statistics system came to classify European immigrants in racial terms in the years after 1898—and on the interpretation of those terms. The classification system then devised, the List of Races and Peoples (the List, henceforth), remained in use for fully half a century; the list appears in table 1. Moreover, in 1909 it came close to being adapted for the United States decennial Census. In earlier work I have described how mid-level bureaucrats at Ellis Island had become frustrated with the way in which the origins of arriving immigrants were being classified (Perlmann 2001).[SUP]1[/SUP] The crucial problem was that many different peoples were coming from the multinational empires of Russia and Austro-Hungary, but they were described in the records only by country of origin, either as Russian or Austrian. Similar, if smaller scale, problems came to mind as well, for example immigrants from the German Empire. How then to distinguish, for example, Polish Catholics from Jews or Finns leaving the Russian Empire, Slovaks from Hungarians or Ruthenians leaving the Austro Empire and so on? These Ellis Island officials decided (on their own dubious authority) to collect supplemental information for a few years from the arriving immigrants—information on color, religion, province, and mother tongue, and then they concluded that they could get at what was needed from a single descriptor: race. They soon amended the label for the descriptor to race or people, without any explanation, but probably to emphasize that they were not claiming that any given category was one thing or another.

* J. Poerlman, Views of European Races among the Research Staff of the US Immigration Commission and the Census Bureau, ca. 1910, Working Paper No. 648, Levy Economics Institute of Bard College, January 2011, 2.

Obratimo pažnju i da su, u skladu sa principima koje su birokrate sa Elis ostrva primjenjivali, Crnogorci grupisani kao podetnos zajedno sa Srbima i Bugarima, tj. u skupnim i docnijom popisnim podacima zavođeni kao jedna rasna kategorija, srpsko-bugarsko-crnogorska. Također, osvrnimo se i na to da ovi termini konstituišu pripadnost određenoj zajednici, tj. stanovnicima srpske, bugarske i crnogorske države. Pogledajmo i šta piše u američkim relevantnim publikacijama:

In like manner, Bosnian, Dalmatian, Montenegrin, and Herzegovinian are only names of nationalities or of political groups, while the corresponding race or people is Serbo-Croatian. [..] Some are merely names of political divisions. Thus the " Cernagorians" are simply the Montenegrins, the two words having the same meaning. "Tsrna Gora," in their language, means "black mountain."

* Dictionary of Races or Peoples, Reports of The Immigration Commission: Washington, 1911, 42, 47.

I na kraju, hajde da pogledamo definiciju Folkmarovih šta je zapravo to 'Servian':

SERVIAN: "This must be limited to natives of Servia."

Treba oštro obratiti pažnju na ova uputstva u vezi 'Srba', zato što opažamo jednu značajnu razliku. U Slučaju Bugara, piše:

BULGARIAN: “Natives of Bulgaria whose mother tongue is Bulgarian.”

..da se precizira da se misli na one ljude iz Bugarske čiji je jezik identifikovan kao bugarski. Ovo je jasno izbjegnuto u slučaju <Srba>, koje bi možda bilo bolje navesti kao <Srbijance>. Prema istim interpretacijama, srpski je jezik tzv. južno narječje, kojem pripada svakako i jezik Crnogoraca:

(1) The southern, Servian, or, better, that spoken in Herzegovina, which has become the literary form of the SerboCroatian;

* Dictionary of Races and Peoples, 47.

Jasno je da se 'srpski jezik' kao definicija, a koji je zapravo po lingvističkoj osnovi isti sa drugim srpsko-hrvatskim govorim odnosno jedan jezik, ne smije navesti kao kategorija u slučaju Srba. Ovdje vidimo oštru intonaciju da mora biti ograničeno na stanovnike države Srbije, zbog toga što je usljed cijele zbrke bilo dosta slučajeva da su pojedinci iz Austro-Ugarske i Crne Gore bili popisivani kao Srbi, a ova rasna nedosljednost je uvodila konfuziju u cijeli sistem...a kao što je i poznato, upravo su ovi dokumenti sa Elis ostrva bili i predmet mnogih žalbi Srba u emigraciji, koji su zahtijevali da realnije pristupi problemu. Žalili su se, primjerice posebno zajednica paštrovskih Srba u Americi, da ovakav, potpuno nerealni i neutemeljeni način rasne klasifikacije, krši njihova ljudska prava i suštinski osporava nacionalni identitet.

Stoga, ovoj problematici se ne može pristupiti bez prethodno pogleda na američku rasnu antropologiju koja je bila na snazi od oko 1898. godine (djelomice i prije) sve do sredine prošlog stoljeća; značajni pomaci su bili učinjeni poslije Prvog svjetskog rata i Vilsonovih 14 tačaka, kada su počeli da se uvode principi samoopredjeljenja, a posebno poslije Drugog svjetskog rata, kada su sve one budalaštine rasne antropologije, dobrim dijelom zbog posljedica nacifašističke stravične epizode, pali u bunar...

 

[Вучићевић]

O DUKLJANIN-ovoj mitomaniji o imigracionim listinama sa Elis ostrva je na ovom forumu već bilo više puta diskusije; relevantne poruke se mogu pronaći na temi: Ellis Island Emigration.

Po tom pitanju bih citirao trenutno vodećeg crnogorskog istoričara, dr Živka Andrijaševića (inače osvjedočenog suvereniste, da ne dođe do nekakve zabune):



Kopao sam i istraživao lično i kako je dolazilo do kategorisanja; osnov je služila naučna knjiga Danijela Folkmara.

Nije postojalo u koncepciji nacionalno izjašnjavanje; popis rasa predstavlja objektivno kategorisanje, odnosno nešto što se smatra za činjenično stanje. Tamo nije bilo propitivanja o nekakvoj rasnoj pripadnosti, zato što oko dotičnoga ne može biti ni spora, jer ne konstituiše ličnu volju već objektivno stanje.

Што се југословенског грба тиче, намера јесте била та, али нхералдичари су очигледно скренули пажњу да није могуће да грб представља племе, па су у истову ипак дефинисани као грбови земаља, Србије, Хрватске и Словеније. Пренесено, требало је да симболишу та племена исте нације, али ја сам нагласио устав који у хералдичком смислу Црну Гору представља као део Србије, односно подводи је под српски штит. Такође зна се и да је након формирања Бановине Хрватске, требало формирати Бановину Србију, чији би Црна Гора била део, што опет показује да зеленаши јесу били у праву када су оптуживали власт да припаја Црну Гору Србији. Ово нема везе са националношћу појединаца, али има везе са темом.


Што се тиче Дукљанинових постова са разних форума, нема потребе да се демантује Андријашевићевим текстовима, довољно је видети одреднице Далматиан, Херзеговиан и Монтенегрин. Па колико су далматинци и херцеговци тада били нација, толико су били и Црногорци. Ово ме подсећа на онај летопис Матице Српске, који је такође помињан као доказ сасебности Црногораца, а наравно, сечен је део који засебно приказује и Далматинце и Славонце. Ово све само показује колико су аргументи Дукљанске националне елите слаби, и чиме су све спремни да се баве да би бар још неког Црногорца убедили да не треба да признаје српско порекло и да треба да буде део њихове нације, која у целом свету има мање од 350000 припадника. Толико о успеху ове националне идеологије.

 

[FORMICA]

Kako to misliš, istog su dukljanskog porijekla?

Šta ti znači to u tom dobu; mi ovdje diskutujemo o XX st. i današnjici...

I kako mješavina može biti homogena? Mješavina znači = heterogenost.
To ti je kao da napišeš <homogena heterogenost>.

U smislu države. duklju su naseljavali rimljani, romanizovani Iliri i razna slovenska plemena. Sve je to jedna ista pašta (pašta je raznog oblika ali istog sastava).

Da danas je to drugačije.

Mješavine su uglavnom homogene. Kad se miješaju razni kvaliteti ruda onda se mješavina četvrta odnosno uzimaju se uzorci iz jedne četvrtine koja se opet četvrta, pa se prelazi na drugu četvrtinu na isti način i tako dalje pa se analiza ukupone mješavine radi kao analiza četvrtanog uzorka. U Mješavini postoje lokalne nehomogenosti u pogledu tako dobijene analize ali je cjelokupna mješavina analiziranog sastava i na osnovu nje se predviđa utrošak potrebnih komponenti. Naravno da kasnija analiza pokazuje da li je četvrtanje dobro izvedeno, pa se tom postupku poklanja velika pažnja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U smislu države. duklju su naseljavali rimljani, romanizovani Iliri i razna slovenska plemena. Sve je to jedna ista pašta (pašta je raznog oblika ali istog sastava).

Pa kakve veze imaju Albanci sa tim?

Nije to bio dio Dioklitije ako si to mislio...