Династија Петровић Његош

Može on da smatra što hoće, što nas briga što on smatra o nama.

:hahaha: :hahaha:
A сад није брига "шта он сматра"? Па кад те није брига што га цитираш, ти си први увео Добрицу Ћосића на овој теми.

Него то је оно како ви пишете историју, мало одавде, мало оданде, али само оно што вам одговара. Једне године вам је је Секула Дрљевић "највећа срамота црногорског народа", а следеће вам је писац химне.
 
Fotografije su urađene tokom burdanja kapele. Tačno je da je sa austrijkog broda top pogodio kapelu, ali granata nije eksplodirala, već je napravila rupu u zidu. ta se rupa mogla zatvoriti i nikekavih problema ne bi bilo. Naravno da se to nije smjelo dozvoliti već je kapela uništena jednako kao i svaki trag crnogorske državnosti.

pa kao što vidiš posrbljavanje vam nije uspjelo. Džabe ste potrošili više para nego za obnovu privr5ede Srbije puneći džepove crnogorskih Srba.

Наравно да није успело кад никога нисмо посрбљавали. Ко је Србин био, тај је Србин и ост'о, такав је то народ. ;)
А ови други, шта да ти кажем, то су ови што се потуцало за сваком влашћу, па ће и опет тако. Уопште не сумњам да ће опет да буду Срби и то највећи, као што су и били највећи Срби, па највећи комунисти, а сад су највећи Црногорци.
A ti vjeruješ onome što je gore napisano?:eek:
Јок, теби и Дукљанину верујем. Тај Дукљанин лаже и измишља јер би да преправи историју, али ти је не преправљаш, ти имаш неку твоју приватну коју само ти знаш.
Enio ga izvor na Cetinje, pored Biljarde, stoji ploča na kojoj je lijepo napisano da je crkva posvećena Petru II Karađorđeviću. Možda nađem i fotografije same građevine na vrhu lovćena.
Има и у моме селу једна тараба, знаш шта пише на њој, ако не знаш јави па да ти кажем.
 
Fotografije su urađene tokom burdanja kapele. Tačno je da je sa austrijkog broda top pogodio kapelu, ali granata nije eksplodirala, već je napravila rupu u zidu. ta se rupa mogla zatvoriti i nikekavih problema ne bi bilo. Naravno da se to nije smjelo dozvoliti već je kapela uništena jednako kao i svaki trag crnogorske državnosti.



pa kao što vidiš posrbljavanje vam nije uspjelo. Džabe ste potrošili više para nego za obnovu privr5ede Srbije puneći džepove crnogorskih Srba.



A ti vjeruješ onome što je gore napisano?:eek:



Enio ga izvor na Cetinje, pored Biljarde, stoji ploča na kojoj je lijepo napisano da je crkva posvećena Petru II Karađorđeviću. Možda nađem i fotografije same građevine na vrhu lovćena.


Форографију је усликао Светозар Тошић 19. 7. 1924. много пре почетка радова на рестаурацији капеле. Капелу је погодило доста граната, а слика на коју сте ви наишли приказује кратер од прве гранате. Међутим до краја рата, она је потпуно порушена, а да су Аустријанци победили, ту би био саграђен огроман споменик, симбол католичког приморја. Обновљена капела је била на грбу Црне Горе, све до 1993. и никоме то није сметало. Да вам је сметало склонили бисте је са амблема. А најважније је питање зашто не обновите оригиналну капелу. Нико не прича о Југословенској, питање је због чега се не обнови оригинална капела, да буде смештена поред маузолеја и да посмртни остаци владике буду у православној капели, како доликује.
Интересантно је то што је идеја Ивана Мештровића и краља Александра Карађорђевића заправо била да се 1925. подигне маузолеј, на Ловћену, задужбина Његошева. Међутим главни људи Српске Православне Цркве нису дозволили ове масонске атеистичке грађевине и нису одустали од идеје обнове православне капеле.

Сличан маузолеј, такође дело истог вајара, налази се у Србији, на Авали. 1934. по идеји два пријатеља и члана исте масонске ложе, Ивана и Александра почела је градња маузолеја. Капела, она обновљена ипак је била Његошева, а маузолеј је чисто у масонском стилу краља Александра. Парадокс црногорско-комунистичке тредоглавости је што им није сметало да остваре краљев сан, само да би цркви контрирали.

Александар је скинуо са груди једини доказ да је са војском прешао преко Албаније и оставио у сандук. Александар, познатији као краљ витез, да покаже врхунац покорности и поштовања своју сабљу положио је на Његошев гроб (наравно између сабље и плоче била је палмина грана). Знате добро шта значи када ратник клекне и положи мач пред неким. То су витезови радили пред својим краљем, на тај начин је символички приказано да краљ Александар Његоша посматра као свог господара! Ево и тачног описа обновљене капеле:

Обновљена Капела је израђена од тесаног ловћенског камена донешеног из рудника "Златице". Темељ Капеле је подигнут на солидној основи, у могућности да се одупре зубу времена. Све што је остало од старе Капеле узидано је у обновљену. Величина и облик старе и нове Капеле били су исти, а простор око нове Капеле је нешто проширен. Око Капеле је подигнута ограда са степеницама од тесаног камена. На врх Капеле је постављен крст од мермера са Венчаца. Унутрашњост је израђена потпуно према старој Капели. Капела и олтар су покривени плочама. Под унутрашње Капеле постављен је од камена са Брача. Унутрашњост Капеле је сачињена од мермерних плоча које имају иницијале Петар Петровић Његош. У мраморној плочи урезано је златним словима: "Ми Александар I, Краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, вође и почетника ослобођења Србије, унук Кнеза Александра Карађорђевића, и син Петра I великога ослободиоца и ујединитеља нашега народа, и Књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо овај свети храм, који је на Ловћену близу Цетиња подигао и за вечну кућу изабрао славни наш предак Петар Петровић Његош, Владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник, Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловћену, 21. 9. 1925. године". При улазу у Капелу је икона светог Ђорђа. У олтару је намјештен жртвеник из старе Капеле. У унутрашњости, насликане на мраморним плочама, налазе се иконе светога Петра Цетињског, светога Василија Острошког, светога Стефана Пиперског и светога Јована Владимира. Поврх ових икона је фреска Господа Исуса Христа. Свети престо остао је на истоме мјесту као у старој Капели и оспособљен је за вршење богослужења. На улазу у Капелу, са десне стране, постављени су саркофаг, покривен једном плочом од мермера, и круна, израђена од истог мермера. Испод саме круне је Његошев лик у мозаику. Са стране саркофага је узидан у зид камен Његуша и на њему је такође насликан Његошев лик. Златним словима израђени су цитати из Горског вијенца: "Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити" и "Вјечна зубља, вјечне помрчине, нит догори нити свјетлост губи". Спроведен је и громобран који је Капелу штитио од громова. Никола Краснов је свој рестаураторски задатак обнове Капеле извршио на највишем нивоу тадашњих знања конзерваторске струке. Краснов је сачувао мјесто, основу, облик и половину камена старе Капеле. Капелу је осликао Урош Предић.

Знате колико се цене његове слике, па можете замислите колико су културно благо биле фреске које су рушењем уништили комунисти.

Све у свему Формице, цео интелектуални свет супротставио се рушењу овог споменика, и настављању Аустријске традиције да се Његошев гроб премешта. А народ га је на рукама донео до обновљене капеле, толико о тадашњим Црногорцима!
 
Poslednja izmena:
Fotografije su urađene tokom burdanja kapele. Tačno je da je sa austrijkog broda top pogodio kapelu, ali granata nije eksplodirala, već je napravila rupu u zidu. ta se rupa mogla zatvoriti i nikekavih problema ne bi bilo. Naravno da se to nije smjelo dozvoliti već je kapela uništena jednako kao

Vrlo interesantno. Imaš li neke slike; literaturu za ovo?
Volio bih da dopremo do istine...

i svaki trag crnogorske državnosti.

Svaki trag? :think: Znači do današnjega dana nije nam ostao niti jedan jedini materijalni ostatak povezan sa crnogorskom državnošću, ili bilo koji tekst? :eek:

A ti vjeruješ onome što je gore napisano?:eek:

Istina jeste da je autor teksta (koji i odiše određenim nacionalističkim zanosom) poznati srpsko-crnogorski propagandista, ali on navodi tri bibliografske odrednice kao literaturu koju je koristio prilikom pisanja tog članka za Rastko, tako da bi ih trebalo konsultovati. Prilično su dostupne knjige, tako da ne bi trebalo da bude isuviše teško potvrditi njegove tvrdnje, odnosno opovrgnuti ukoliko se otkriju određene neistine ili pak manipulacije...
 
Poslednja izmena:
Vjeruj mi već sam pretraživao, ako te tačan datum interesuje, nema tu ništa epohalno.

Imali smo široke diskusije o tome na FK. Trobojnicu je pokušao uvesti knjaz Danilo, i onda to formalno i učinio knjaz Nikola 1876. godine; u sklopu namjera izgradnje crnogorske samostalne države...

Знам ја то о чему пишете, међутим мене збуњује орден Светог Петра, који је установљен 1869. а у свим описима приказан је с тробојном лентом. Ово је веома редак орден, али могуће је да су најређи примери са оригиналном срвено-белом лентом пре 1880. постојали.
 
Знам ја то о чему пишете, међутим мене збуњује орден Светог Петра, који је установљен 1869. а у свим описима приказан је с тробојном лентом. Ово је веома редак орден, али могуће је да су најређи примери са оригиналном срвено-белом лентом пре 1880. постојали.

E to mi nije poznato, mada me ne bi iznenadilo. Kao što rekoh, nije trobojnica bila uvedena 1880. godine, i ne znam zašto potencirati na tome. Ostaje samo sporno od kada tačno je uvođena; najpouzdanije se navodi 1876. godina, međutim mi znamo da je prvi pokušao još knjaz Danilo, tako da me, i da je istina to napisano, ne bi pretjerano čudilo.

Ali jedno je sigurno; za Njegoša nema trikolora (barem u crnogorskim krajevima; nešto bejah čuo za Boku drukče).
 
E to mi nije poznato, mada me ne bi iznenadilo. Kao što rekoh, nije trobojnica bila uvedena 1880. godine, i ne znam zašto potencirati na tome. Ostaje samo sporno od kada tačno je uvođena; najpouzdanije se navodi 1876. godina, međutim mi znamo da je prvi pokušao još knjaz Danilo, tako da me, i da je istina to napisano, ne bi pretjerano čudilo.

Ali jedno je sigurno; za Njegoša nema trikolora (barem u crnogorskim krajevima; nešto bejah čuo za Boku drukče).

Наравно, зато сам ја и поставио питање, јер је неопрезност људи који пишу о ордењу честа, те поред слике или описа ордена са триколором, наведу да је установљен у доба Његоша, а ја нисам ни помислио да је тробојница била тада застава, већ да је можда нека медаља имала тробојну ленту по застави књажевине Србије, јер ми је то било једино објашњење за појаву оваквих ленти. Касније сам успео да пронађем медаље са оригиналним лентама и наравно боје одговарају онима са крсташ барјака!
 
Наравно да није успело кад никога нисмо посрбљавали. Ко је Србин био, тај је Србин и ост'о, такав је то народ. ;)
А ови други, шта да ти кажем, то су ови што се потуцало за сваком влашћу, па ће и опет тако. Уопште не сумњам да ће опет да буду Срби и то највећи, као што су и били највећи Срби, па највећи комунисти, а сад су највећи Црногорци.

Јок, теби и Дукљанину верујем. Тај Дукљанин лаже и измишља јер би да преправи историју, али ти је не преправљаш, ти имаш неку твоју приватну коју само ти знаш.

Има и у моме селу једна тараба, знаш шта пише на њој, ако не знаш јави па да ти кажем.

Bastiani pobratime griješiš. Ako sebe smataš srpskom nacionalnopm elitom koja donosi i ostvaruje nacionalne projekte razumijem što govoriš, inače mi nije jasno. Ne misli narod Srba ono što misli nacionalna elita Srba. Crnogorci nijesu nikad bili Srbi prije 1918, danas ih je oko 24-5% i tu će se ustaliti dok se prirodnim odumiranjem njihov broj ne smanji na 3-4%. Takav ti je narod. A to da će opet biti najveći Srbi, predviđaš u bliskoj ili malo daljoj budućnosti nova osvajanja Crne Gore od strane Srbije? Ne vjerujem da bi ijedan Srbin krenuo na Crnu Goru sa oružjem, kako bi je "vratio" u Majčicu Srbiju, takav ti je narod.

Dukljaninu ipak ne možeš parirati, Ninajedan njegov navod nema suvislog odgovora, osim uvreda. Ja nemam nikakvu istoriju niti neki politički stav po tom pitanju. Na mnoge nejasnoće, u zvaničnoj istoriji, sam pokušao doći do odgovora i kad sam pristupio podatcima, koji nijesu frizirani od komunista ili srpskih nacionalista, slika koja se dobije, je radikalno drugačija. Svakako mi nije cilj da bilo koga u bilo što ubjerđujem osim da samog sebe stalno provjeravam. Zato sam neizmjerno zahvalan poštovanim sagovornicima koji me uvijek obhraduju novim saznanjima.

Ne radi se o selu već evropskoj priijestonici koja je to bila prije nego je tvoje selo postojalo. Aleksandrova građevina na Lovćenu je demontirana, kamen po kamen. Svaki od njih je numerisan i uredno složen na Cetinju, dok se odlčuči što sa njom činiti. tamo je i ploča koju je postavio Kralj Aleksandar Ujedinitelj i na kojoj piše što sam i rekao. Svako se može tome uvjeriti ako ode i pročita što piše.

Форографију је усликао Светозар Тошић 19. 7. 1924. много пре почетка радова на рестаурацији капеле. Капелу је погодило доста граната, а слика на коју сте ви наишли приказује кратер од прве гранате. Међутим до краја рата, она је потпуно порушена, а да су Аустријанци победили, ту би био саграђен огроман споменик, симбол католичког приморја. Обновљена капела је била на грбу Црне Горе, све до 1993. и никоме то није сметало. Да вам је сметало склонили бисте је са амблема. А најважније је питање зашто не обновите оригиналну капелу. Нико не прича о Југословенској, питање је због чега се не обнови оригинална капела, да буде смештена поред маузолеја и да посмртни остаци владике буду у православној капели, како доликује.
Интересантно је то што је идеја Ивана Мештровића и краља Александра Карађорђевића заправо била да се 1925. подигне маузолеј, на Ловћену, задужбина Његошева. Међутим главни људи Српске Православне Цркве нису дозволили ове масонске атеистичке грађевине и нису одустали од идеје обнове православне капеле.

Сличан маузолеј, такође дело истог вајара, налази се у Србији, на Авали. 1934. по идеји два пријатеља и члана исте масонске ложе, Ивана и Александра почела је градња маузолеја. Капела, она обновљена ипак је била Његошева, а маузолеј је чисто у масонском стилу краља Александра. Парадокс црногорско-комунистичке тредоглавости је што им није сметало да остваре краљев сан, само да би цркви контрирали.

Александар је скинуо са груди једини доказ да је са војском прешао преко Албаније и оставио у сандук. Александар, познатији као краљ витез, да покаже врхунац покорности и поштовања своју сабљу положио је на Његошев гроб (наравно између сабље и плоче била је палмина грана). Знате добро шта значи када ратник клекне и положи мач пред неким. То су витезови радили пред својим краљем, на тај начин је символички приказано да краљ Александар Његоша посматра као свог господара! Ево и тачног описа обновљене капеле:

Postoje fotografije koje su uradili Austrijanci poslije osvajanja Lovćena i na njima se jasno vidi jedna rupa na zidu kapele. da li su Austrijanci mislili nešto praviti na Lovćenu ne znam, a imali su vremena, jer su u međuvremenu paravili mrežu puteva po Crnoj Gori, koji su do nedavno bili jedini putevi kojis u se koristili. karađorđevići nijesu htjeli obnoviti staru kapelu. Ona je propadala dok je nebriga nije toliko iništila da je ona morala biti srušena pri čemu u potpuno niovu građevinu nije uzidan nijedan jedini krš iz stare. Nova građevina je potpuno drugačija od crkvice koja se prije toga nalazila na Lovćenu sazidana od kamenja sa svih strana nove domovine, valjda neki masonski obred.
Pravi vitez polaže oružje pred noge gospodarad a ne preko njega, čime je i na taj simbolični način pokazao svoju moć osvajača, mada ni Acika nije bio vitez nego palikuća. Uzgred ni opis restauracije uopšte nije tačan. Prije se radi o političkom programu posrbljavanja Crnogoraca nego li o bilo čemu drugom.

Sve u svemu ni ja nijsam bio baš za rušenje te građevina na Lovćenu, ali je bilo potrebno prekinutu duhovnu vezu sa podlim osvajačem.

Vrlo interesantno. Imaš li neke slike; literaturu za ovo?
Volio bih da dopremo do istine...



Svaki trag? :think: Znači do današnjega dana nije nam ostao niti jedan jedini materijalni ostatak povezan sa crnogorskom državnošću, ili bilo koji tekst? :eek:



Istina jeste da je autor teksta (koji i odiše određenim nacionalističkim zanosom) poznati srpsko-crnogorski propagandista, ali on navodi tri bibliografske odrednice kao literaturu koju je koristio prilikom pisanja tog članka za Rastko, tako da bi ih trebalo konsultovati. Prilično su dostupne knjige, tako da ne bi trebalo da bude isuviše teško potvrditi njegove tvrdnje, odnosno opovrgnuti ukoliko se otkriju određene neistine ili pak manipulacije...

E sad, da ti opravo kažem mislio sam da toga ima na svakom ćošku, makar u Crnoj Gori. Ima tih slika u onim propagandnim materijalima za izgradnju mauzoleja.


... do kojeg su mogli doći. Na primjer posiječen je Brijest ipred Cetinjskog manastira, koji je za državu Crnu Goru imao ogromno simbolično značenje. Zamisli da je bilo kome od osvajača ili novih vlasti palo na um da posiječe takovski hrast? E to su uradili srpski nacionalisti, na primjer, a drvo se ložilo te zime po dedinjskim vilama. Ili na primjer zvono sa Cetinjskog manastira koje je od Ivana Crnojevića, koje je preživjelo i Turke i Švabe, nijke moglo preživjeti Srbe jer ga je SPC odmah poslije poništenja CPC skinaula, pretopila u kvake za vile nacacionalne elite Srba. Zamisli taj prijezir prema istoriji,, tradiciji, časti i pošetnju, zamisli tu mržnju koja pokreće te monsrume na takva nepočinstva.

Za mene je to politički pamflet oko kojega se ne treba mućiti ni brinuti koliko oko lanjskog snijega.
 
Poslednja izmena:
Bastiani pobratime griješiš. Ako sebe smataš srpskom nacionalnopm elitom koja donosi i ostvaruje nacionalne projekte razumijem što govoriš, inače mi nije jasno. Ne misli narod Srba ono što misli nacionalna elita Srba. Crnogorci nijesu nikad bili Srbi prije 1918, danas ih je oko 24-5% i tu će se ustaliti dok se prirodnim odumiranjem njihov broj ne smanji na 3-4%. Takav ti je narod. A to da će opet biti najveći Srbi, predviđaš u bliskoj ili malo daljoj budućnosti nova osvajanja Crne Gore od strane Srbije? Ne vjerujem da bi ijedan Srbin krenuo na Crnu Goru sa oružjem, kako bi je "vratio" u Majčicu Srbiju, takav ti je narod.

Dukljaninu ipak ne možeš parirati, Ninajedan njegov navod nema suvislog odgovora, osim uvreda. Ja nemam nikakvu istoriju niti neki politički stav po tom pitanju. Na mnoge nejasnoće, u zvaničnoj istoriji, sam pokušao doći do odgovora i kad sam pristupio podatcima, koji nijesu frizirani od komunista ili srpskih nacionalista, slika koja se dobije, je radikalno drugačija. Svakako mi nije cilj da bilo koga u bilo što ubjerđujem osim da samog sebe stalno provjeravam. Zato sam neizmjerno zahvalan poštovanim sagovornicima koji me uvijek obhraduju novim saznanjima.

Ne radi se o selu već evropskoj priijestonici koja je to bila prije nego je tvoje selo postojalo. Aleksandrova građevina na Lovćenu je demontirana, kamen po kamen. Svaki od njih je numerisan i uredno složen na Cetinju, dok se odlčuči što sa njom činiti. tamo je i ploča koju je postavio Kralj Aleksandar Ujedinitelj i na kojoj piše što sam i rekao. Svako se može tome uvjeriti ako ode i pročita što piše.



Postoje fotografije koje su uradili Austrijanci poslije osvajanja Lovćena i na njima se jasno vidi jedna rupa na zidu kapele. da li su Austrijanci mislili nešto praviti na Lovćenu ne znam, a imali su vremena, jer su u međuvremenu paravili mrežu puteva po Crnoj Gori, koji su do nedavno bili jedini putevi kojis u se koristili. karađorđevići nijesu htjeli obnoviti staru kapelu. Ona je propadala dok je nebriga nije toliko iništila da je ona morala biti srušena pri čemu u potpuno niovu građevinu nije uzidan nijedan jedini krš iz stare. Nova građevina je potpuno drugačija od crkvice koja se prije toga nalazila na Lovćenu sazidana od kamenja sa svih strana nove domovine, valjda neki masonski obred.
Pravi vitez polaže oružje pred noge gospodarad a ne preko njega, čime je i na taj simbolični način pokazao svoju moć osvajača, mada ni Acika nije bio vitez nego palikuća. Uzgred ni opis restauracije uopšte nije tačan. Prije se radi o političkom programu posrbljavanja Crnogoraca nego li o bilo čemu drugom.

Sve u svemu ni ja nijsam bio baš za rušenje te građevina na Lovćenu, ali je bilo potrebno prekinutu duhovnu vezu sa podlim osvajačem.



E sad, da ti opravo kažem mislio sam da toga ima na svakom ćošku, makar u Crnoj Gori. Ima tih slika u onim propagandnim materijalima za izgradnju mauzoleja.


... do kojeg su mogli doći. Na primjer posiječen je Brijest ipred Cetinjskog manastira, koji je za državu Crnu Goru imao ogromno simbolično značenje. Zamisli da je bilo kome od osvajača ili novih vlasti palo na um da posiječe takovski hrast? E to su uradili srpski nacionalisti, na primjer, a drvo se ložilo te zime po dedinjskim vilama. Ili na primjer zvono sa Cetinjskog manastira koje je od Ivana Crnojevića, koje je preživjelo i Turke i Švabe, nijke moglo preživjeti Srbe jer ga je SPC odmah poslije poništenja CPC skinaula, pretopila u kvake za vile nacacionalne elite Srba. Zamisli taj prijezir prema istoriji,, tradiciji, časti i pošetnju, zamisli tu mržnju koja pokreće te monsrume na takva nepočinstva.

Za mene je to politički pamflet oko kojega se ne treba mućiti ni brinuti koliko oko lanjskog snijega.

Формице, па ви сте најпристраснији човек кога познајем. О којем истраживању историје причате, ви слепо прихватате све што званична црногорска историографија објави, а све што одудара од ставова Дукљанске Академије сматрате српским национализмом. Овде има толико озбиљних људи који на најкритичкији могући начин приступају историографијама, овде је званична српска историографија толико пута исправљана, а да не причам о црногорској. Ипак и након много примера и бескрајно чињеница које су вам обезбеђене као резултат великог труда саговорника, ви причате исте ствари које сте причали кда сте први пут почели да пишете овде. Пар ствари је успео да вам докаже Казино Ројал, док са осталим саговорницима, након расправа у којима потврдите чињенице, наставите да пишете као да сте заборавили све што су вам они написали, а признаћете, то је озбиљна увреда за труд сваког човека.

Рат се није завршио након аустријског освајања Ловћена, то је прва граната која је погодила капелу Његоша (Довољно је да логички размислите, како је та граната погодила, није сигурно случајно, пошто око капеле није било ничега, да не причам о војним циљевима, те је јасно да је граната резултат намере да се капела поруши), а након рата имате ове фотографије на којима се види како је капела изгледала пре обнове. Сачувани су планови о аустријском споменику, који би био огромних сразмера, и за чију градњу је било потрбно много средстава. Само би будала донела одлуку да у сред најкритичнијег периода рата, у близини црногорских комита, отпочиње градња највећег пројекта те империје на овим просторима. Боље би било да прочитате неки озбиљнији текст о историји догађаја везаних за капелу, место што читате дукљанске памфлете, који за циљ имају да оправдају рушење православног споменика и подизање масонског маузолеја, идеје Александра и Ивана. Ја вам кажем да је тесана од Ловћенског камена, а да су уграђени и они камени блокови који су остали нетакнути, пошто нико неће да уграђује оштећен камен, клесани камен мора да буде правилног облика. А остали делови прављени су од разног материјала, не због масонског обреда (масони се не баве капелама, већ маузолејима) већ због тога што је Краснов желео да капела, иако скромна, буде сачињена од највалитетнијих материјала Југославије. Витез прућа мач у руке господару, а Александар није његошу симболички предао само мач, већ и оно морално навредније одличје, Албанску споменицу, успомену на гполготу и најтеже доба, које за разлику од сабље није касније узео, него је трајно оставио код свог господара. Александра су током првог светског рата прозвали витешким краљем, након што је у балканским ратовима и првом светском рату све време био уз војнике и народ, а шта је радио после рата, знамо и ви и ја, и верујте ми да га ништа више од вас не ценим, али ако пшричамо о историји, не треба да се бавимо личним ставовима.

А што се тиче Дедиња, тамо живе ваши суграђани, који су од моји
 
Формице, па ви сте најпристраснији човек кога познајем. О којем истраживању историје причате, ви слепо прихватате све што званична црногорска историографија објави, а све што одудара од ставова Дукљанске Академије сматрате српским национализмом. Овде има толико озбиљних људи који на најкритичкији могући начин приступају историографијама, овде је званична српска историографија толико пута исправљана, а да не причам о црногорској. Ипак и након много примера и бескрајно чињеница које су вам обезбеђене као резултат великог труда саговорника, ви причате исте ствари које сте причали кда сте први пут почели да пишете овде. Пар ствари је успео да вам докаже Казино Ројал, док са осталим саговорницима, након расправа у којима потврдите чињенице, наставите да пишете као да сте заборавили све што су вам они написали, а признаћете, то је озбиљна увреда за труд сваког човека.

Рат се није завршио након аустријског освајања Ловћена, то је прва граната која је погодила капелу Његоша (Довољно је да логички размислите, како је та граната погодила, није сигурно случајно, пошто око капеле није било ничега, да не причам о војним циљевима, те је јасно да је граната резултат намере да се капела поруши), а након рата имате ове фотографије на којима се види како је капела изгледала пре обнове. Сачувани су планови о аустријском споменику, који би био огромних сразмера, и за чију градњу је било потрбно много средстава. Само би будала донела одлуку да у сред најкритичнијег периода рата, у близини црногорских комита, отпочиње градња највећег пројекта те империје на овим просторима. Боље би било да прочитате неки озбиљнији текст о историји догађаја везаних за капелу, место што читате дукљанске памфлете, који за циљ имају да оправдају рушење православног споменика и подизање масонског маузолеја, идеје Александра и Ивана. Ја вам кажем да је тесана од Ловћенског камена, а да су уграђени и они камени блокови који су остали нетакнути, пошто нико неће да уграђује оштећен камен, клесани камен мора да буде правилног облика. А остали делови прављени су од разног материјала, не због масонског обреда (масони се не баве капелама, већ маузолејима) већ због тога што је Краснов желео да капела, иако скромна, буде сачињена од највалитетнијих материјала Југославије. Витез прућа мач у руке господару, а Александар није његошу симболички предао само мач, већ и оно морално навредније одличје, Албанску споменицу, успомену на гполготу и најтеже доба, које за разлику од сабље није касније узео, него је трајно оставио код свог господара. Александра су током првог светског рата прозвали витешким краљем, након што је у балканским ратовима и првом светском рату све време био уз војнике и народ, а шта је радио после рата, знамо и ви и ја, и верујте ми да га ништа више од вас не ценим, али ако пшричамо о историји, не треба да се бавимо личним ставовима.

А што се тиче Дедиња, тамо живе ваши суграђани, који су од моји

To opet zavisi od gledišta. Svakako izuzetno poštujem svačiji napor poštovanih sagovornika i zaista sam im beskrajno zahvalan na strpljenju i blagonaklonosti. Zaista sam bespogovorno vjerovao svaku riječ istopriji kojim su me učili kroz školovanje. Takođe sam se vrlo iznendaio kad sam otkrio da je i prije komunista postojao neki drugi svijet. Još veće iznenađenje je bilo kads am otkrio da je i prije Srba i Karađorđevića postojao svijet. I to je to. Niko i nikakvi navodi i priče me ne mogu uvjeriti da prije SPC nije postojala CPC, i slično.

Mislim da je pitanje kapele na Lovćenu lijepo dokumentovano i objašnjeno upravo kod Crnogoraca, a da svi drugi pričaju izmišljotine, smišljene s namjerom da Crnogorce ubjede u svoje nepostojanje. Od kako si Austrijanci osvojili Lovćen tamo više pucnjave i borbi nije bilo. Sama kapela je propala nebrigom srpskog/jugioslovenskog kralja i vlasti, namjerno učinjenom kako bi se opravdalo njezino rušenje i kasnije podizanje nekave građevine, koja iako kapelolika nije kapela, a trebala je biti crkva. Aleksandru svaka čast za sve što je učinio ali mu nikakva čast za Crnu Goru, đe se pokazao u najcrnjem svijetlu, na zastiđe sebi i narodu Srba.

Na Dedinju su vazda bili Srbi, pitaj ih što su, naročito tada.
 
Ето првог примера, није постојала никаква Црногорска Православна Црква, него Црногорска црква, а то је велика разлика, постојала је у то време и Српска Црква, а обе су нестале обновом Пећке Патријаршије. И Српска и Црногорска Црква биле су независне од Карловачке Митрополије, која је наследница Пећке Патријаршије, а члан црногорског устава о вери из 1905. преписан је из српског устава 1903. само је српска преправљено у црногорска. Међутим обе цркве биле су само једне од многобројних цркава које су обједињене у други пут обновљену Пећку Патријаршију, која је установљена 1346. Ни краљ Никола није имао ништа против обнове, само се бунио против тога што је седиште место у Пећи било у центру Београда. Али ви и Стево Вучинић сте претпостављам већи верници од краља Николе, па налазите за сходно да се мешате у црквена питања.

Што се капеле тиче, молим вас да ми одговорите код којих то Црногораца је објашњено, ја поштујем свачије мишљење, осим када се људи мешају у питање верских објеката, док им и даље чланска карта комунистичке партије стоји у фиоци.

Такође, нисте ми одговорили на питање због чега се, као прави Црногорац, не залажете за обнову оне старе капеле.

П.С. Ја сам Србин, старим пореклом из Србије, Рашке, а од Карађорђа из Београда, и што се мене тиче, свако ко са Цетиња на Дедиње дође, и отме од мојих пријатеља нешто, нит' је Србин, нит'је Црногорац, лопов је.
 
To opet zavisi od gledišta. Svakako izuzetno poštujem svačiji napor poštovanih sagovornika i zaista sam im beskrajno zahvalan na strpljenju i blagonaklonosti. Zaista sam bespogovorno vjerovao svaku riječ istopriji kojim su me učili kroz školovanje. Takođe sam se vrlo iznendaio kad sam otkrio da je i prije komunista postojao neki drugi svijet. Još veće iznenađenje je bilo kads am otkrio da je i prije Srba i Karađorđevića postojao svijet. I to je to. Niko i nikakvi navodi i priče me ne mogu uvjeriti da prije SPC nije postojala CPC, i slično.
:) Mislim da je ovo označeno ključna formulacija. Formicu zaista niko i ništa ne može da ubedi suprotno onome što veruje.

Mislim da je pitanje kapele na Lovćenu lijepo dokumentovano i objašnjeno upravo kod Crnogoraca, a da svi drugi pričaju izmišljotine, smišljene s namjerom da Crnogorce ubjede u svoje nepostojanje. Od kako si Austrijanci osvojili Lovćen tamo više pucnjave i borbi nije bilo. Sama kapela je propala nebrigom srpskog/jugioslovenskog kralja i vlasti, namjerno učinjenom kako bi se opravdalo njezino rušenje i kasnije podizanje nekave građevine, koja iako kapelolika nije kapela, a trebala je biti crkva. Aleksandru svaka čast za sve što je učinio ali mu nikakva čast za Crnu Goru, đe se pokazao u najcrnjem svijetlu, na zastiđe sebi i narodu Srba.

Na Dedinju su vazda bili Srbi, pitaj ih što su, naročito tada.

Ovo je takođe veoma tipično. Pokazuje na koji način se u Crnogoraca pokušava da rekonstituiše istorijska svest. Pa nisu više naprijatelji bili Austrijanci, koji su Njegoševu kapelu topom gađali (samo jednu rupu napravili, sitnica), nego su neprijatelji Srbi i "srpski kralj" koji su dozvolili da ona propadne (mada je naravno i ta interpretacija krajnje problematična).

Da se ne zadržavam na gomili kvazisitorijskih epizoda poput one o posvećenju kapele "Petru II" i loženje cetinjskog bresta po dedinjskim vilama.
 
Ето првог примера, није постојала никаква Црногорска Православна Црква, него Црногорска црква, а то је велика разлика, постојала је у то време и Српска Црква, а обе су нестале обновом Пећке Патријаршије. И Српска и Црногорска Црква биле су независне од Карловачке Митрополије, која је наследница Пећке Патријаршије, а члан црногорског устава о вери из 1905. преписан је из српског устава 1903. само је српска преправљено у црногорска. Међутим обе цркве биле су само једне од многобројних цркава које су обједињене у други пут обновљену Пећку Патријаршију, која је установљена 1346. Ни краљ Никола није имао ништа против обнове, само се бунио против тога што је седиште место у Пећи било у центру Београда. Али ви и Стево Вучинић сте претпостављам већи верници од краља Николе, па налазите за сходно да се мешате у црквена питања.

Што се капеле тиче, молим вас да ми одговорите код којих то Црногораца је објашњено, ја поштујем свачије мишљење, осим када се људи мешају у питање верских објеката, док им и даље чланска карта комунистичке партије стоји у фиоци.

Такође, нисте ми одговорили на питање због чега се, као прави Црногорац, не залажете за обнову оне старе капеле.

П.С. Ја сам Србин, старим пореклом из Србије, Рашке, а од Карађорђа из Београда, и што се мене тиче, свако ко са Цетиња на Дедиње дође, и отме од мојих пријатеља нешто, нит' је Србин, нит'је Црногорац, лопов је.

Naravno da je postojala, a ostalo je u redu rečeno, mada se nešto Cetinjska mitropolija nije previše bratimila sa drugim crkvama po Balkanu. ja ne znam za obnavljanje nikakve Pećke patrijaršije, radi se o osnivanju nove pravoslavne crkve u novoj državi. :D :D ne nijesan+m veći vjernik od karlja Nikole, zapravo nijesam ni neki ponešeni vjernik, ali ne želim tuđu crkvu u svojoj zemlji.

Ada oko toga su napisane gomile knjiga, komunisti su tu bili iznenađujuće objektivni.

Ja bih bio najsretniji da je ponovo pronađeno kamenje stare crkve nizastrane Lovćena i da se crkvica obnovi. Građevina Krađorđevića je trebala biti sklonjena sa Lovćena.

To se slažem nego ti kažem da su svi oni Srbi.

:) Mislim da je ovo označeno ključna formulacija. Formicu zaista niko i ništa ne može da ubedi suprotno onome što veruje.

Ovo je takođe veoma tipično. Pokazuje na koji način se u Crnogoraca pokušava da rekonstituiše istorijska svest. Pa nisu više naprijatelji bili Austrijanci, koji su Njegoševu kapelu topom gađali (samo jednu rupu napravili, sitnica), nego su neprijatelji Srbi i "srpski kralj" koji su dozvolili da ona propadne (mada je naravno i ta interpretacija krajnje problematična).

Da se ne zadržavam na gomili kvazisitorijskih epizoda poput one o posvećenju kapele "Petru II" i loženje cetinjskog bresta po dedinjskim vilama.

Naravno da ne može jer je to činjenica.

Pa vidi Austruijanci koji jesu bili nepriojatelji jer je Crna Gora objavila rat Austriji jesu pogodili crkvicu. Ali Austrijancima nije palo ni na kraj pameti da tokom rata čine ono što su srpske vlasti činjele poslije rata. Nijesu Austrijanci srušili kapelu nego vlasti Srbije, KSHS/J i njihov kralj.

A to znašp da je posvećena Petru II Petroviću??? ili da su brijest posjekli Turci ili Austrijanci???

Ne dome moj nijesu to kvazistorijske epizode, nego jasni istorijski evidentirani događaji koji su se događali sa jasnom namjerom.

Ja ne znam ja sam stotina puta menjao misljenje o nekom istorickom dogadjaju nekoliko puta bas zbog ovog foruma.

Ako to kod tebe Formice ne moze sto uopste diskutujemo i sta tvoja "vera" ima veze za istorijom.

Pa čekaj kakva je vjera u pitanju na primjer uništenja zvona koje je izlio prvi crnogorski vladar novog doba i koje je preživjelo 6 vjekova svih paljevina, ratova i jada koja su ubijala Crnu goru i njen narod? A takvih primjera ima na hiljade. Pazi radi se o činjenicama. Istina o njima može svako svašto mislit, ali menin je plan, zbog kojih su ti radovi izvođeni, više nego očigledan.
 
Poslednja izmena:
Vera je jer te nista ne moze ubediti da nije tako.

OK evo jednog zanimljivog članka
"U Njujork Tajmsu je 8. januara 1887. godine izašao tekst sa naslovom “Misija Crne Gore”, nepotpisanog autora, koja se bavila željom Crne Gore i Nikole I da zauzme ulogu koju je imao Viktorio Emanuele u ujedinjenju Italije i ujedini južnoslovenske narode na Balkanu. Tekst prenosimo u cjelini:
MISIJA CRNE GORE

Za kneževinu čija je veličina manja od polovine Nju Džerzija, pretežno planisku zemlju koja ima jedva jedan grad, ako se tako može nazvati, koja nema stajaću vojsku, sa milicijskim snagama veličine možda 25.000, i populacijom od 200.000, maloj Crnoj Gori ne nedostaje uvjerenja da proglasi njegovu sudbinsku ulogu u preuzmanju pijemonta među srpskom rasom “i povrati veliko carstvo kralja Dušana, koje je postojalo prije turskoga osvajanja.”

To je jezik novina koje predstavljaju vladu knjaza Nikite ili Nikole, koji je najavio da će da prikupi sve svoje raspoložive snage kako bi ih naoružao repetirajućim puškama. Da li će Srbija, koja ima površinu od skoro 19.000 kvadratnih kilometara, 1.800.000 stanovnika i armiju od 60.000 ljudi, uz mogućnost da bude udvostručena iz rezervi, biti uznemirena ovim najavama, ostaje da se vidi.

Crna Gora, međutim, nikako nije samo muva na volanu balkanskih kola. Mala država ima izdržljivu populaciju, veoma patriotsku i obučenu u baratanju oružjem. Prije pet stoljeća, kada je veliko srpsko carstvo potpalo pod Turcima u bici na Кosovu, Crnogorci su, pod upravom Balše, princa vladajuće kuće, zadržali nezavisnost u svojim planinama, prepuštajući okupatoru područje oko Skadra. Borba se prenosila sa koljena na koljeno. Na kraju XVIII stoljeća vladika Petar I je odbio snage turskog paše iz Skadra sa teškim gubicima; 1832 Turci su ponovo poraženi od strane planinskog naroda, a kasniji napor da ih potčine je ograničen intervencijama velikih sila. Prije deset godina Crna Gora i Srbija su krenule u rat protiv Porte i , dok je Srbija poražena, Crnogorci su vodili bitke sami na terenu, pobjeđujući Turke sve dok Rusija na kraju, svojom intervencijom, nije iznijela rat do kapija Carigrada. U nastalom ugovoru u Berlinu potvrđena je nezavisnost Crne Gore, isto kao i Srbije i Rumunije.
Jasno je iz ovoga zašto Crna Gora ima pretenzije na vođstvo na Balkanskom poluostrvu, bez obzira na prostor koji zauzima i broj stanovnika, i zašto je princ Nikola ubjeđen da može ostvariti uniju balkanskih država pod njegovom vlašću, ništa manje vjerovatnu nego ujedinjenje Italije pod Vitoromijem Emanuelom Savojskim. Crna Gora je imala slobodarsku prošlost koju je ostvarila upornom borbom protiv mnogo nadmoćnijih vojski, što je učinilo manje važnim ukupan broj vojnika koje je princ Nikola mogao poslati na poprište, jer je, u manjem ili većem broju, ta vojska bila trn u oku Turske i privlačila je pažnju njene velike vojske. Brak kćeri kneza Nikole sa Petrom Кarađorđevićem, unukom Кarađorđa, koji je kao vođa Srba podigao ustanak protiv Turaka 1805, dao je dodatni osnov za ambiciozan program, iznijet u novinama na Cetinju. Aleksandar Кarađorđević je svrgnut od strane Srba 1858, ali njegovi potomci su hronično pretendentovali na presto. Ukoliko Rusija dođe u sukob sa Austrijom oko Bugarskog pitanja, Austrija se može staviti na bugarsku stranu, kralj Milan će se pridružiti zbog njegovih poznatih sklonosti ka Beču, uspjeh Rusije bi prouzrokovao veliko teritorijalno uvećanje Crne Gore. Čak i bez rata, sa ruskim intrigama, uz nemačko prećutno pristajanje, i kraljem Milanom kao žrtvom neke od zavjera protiv njega, princ Кarađorđević može, uz promjenu narodnog ośećanja, biti pozvan na presto Srba.

Takve su nade vjerovatno gajili na Cetinju. Crna Gora je bila nezadovoljna njenim teritorijalnim dobicima na osnovu ugovora u Berlinu, i tvrdila je da su njene pretenzije bile jednako nesporne kao pretenzije Srbije na dijelu Makedonije, poznatom kao Stara Srbija. Ona ima veliko povjerenje u prijateljstvo Rusije, od koje je odavno dobila subvenciju, i kojoj je ona bila vjerna za skoro dva stoljeća, bijući svoje bitke protiv Turaka."

Takođe ono što sam ranije govorio da našer Cars Dušan prevode sa kralj Dušan, i pazi Srpska rasa!
 
Poslednja izmena:
Знамо земљаче за Николине жеље за обнову Душановог царства. Свака династија је имала неке своје карте у руци и жељу за што већом моћи, али ето на крају у сукобу двије српске династије Петровић и Карађорђевић, на моју велику жалост Карађорђевићи изиђоше као побједници. Да је Никола побиједио вјероватно би се у Шумадији нашао неки Крсто Зрнов и комити који би устали против Петровића.

Fotografije su urađene tokom burdanja kapele. Tačno je da je sa austrijkog broda top pogodio kapelu, ali granata nije eksplodirala, već je napravila rupu u zidu.

Пошто знаш да су фотографије које је Славен окачио урађење током бурдања, онда сигурно знаш како је изгледала рупа од неексплодиране гранате, тј. морао си виђети неђе слику, па ако можеш то подијелити са нама?

Enio ga izvor na Cetinje, pored Biljarde, stoji ploča na kojoj je lijepo napisano da je crkva posvećena Petru II Karađorđeviću. Možda nađem i fotografije same građevine na vrhu lovćena.

Захвалан би био ако би се могле поставити. Или ако би се могло написати, шта тачно пише на плочи ђе се наводи да је посвећена Петру II Карађорђевићи. Па ћу провјерити први пут кад будем ишао за Цетиње.

Нажалост на овом снимку нема плоче.

 
Ето првог примера, није постојала никаква Црногорска Православна Црква, него Црногорска црква, а то је велика разлика, постојала је у то време и Српска Црква, а обе су нестале обновом Пећке Патријаршије. И Српска и Црногорска Црква биле су независне од Карловачке Митрополије, која је наследница Пећке Патријаршије, а члан црногорског устава о вери из 1905. преписан је из српског устава 1903. само је српска преправљено у црногорска. Међутим обе цркве биле су само једне од многобројних цркава које су обједињене у други пут обновљену Пећку Патријаршију, која је установљена 1346. Ни краљ Никола није имао ништа против обнове, само се бунио против тога што је седиште место у Пећи било у центру Београда. Али ви и Стево Вучинић сте претпостављам већи верници од краља Николе, па налазите за сходно да се мешате у црквена питања.

1) Samo da napomenem; ako ćemo već pokušavati da budemo što precizniji i izbacivati anahronu upotrebu termina SPC i CPC, onda budimo dosljedni i podvucimo da se Pećka patrijaršija odnosi na objekat, fizičku crkvu, odnosno manastir. Ako govorimo o pomjesnoj Crkvi, onda treba reći najbolje Srpska patrijaršija, ili pak srpska Crkva.

2) U kom smislu je Karlovačka mitropolija bila nasljednica stare Crkve? Njoj utemeljitelj jeste bio jedan patrijarh, ali to uopšte ne znači nužno to.

3) Što se tiče Dušana, opet ću napomenuti da pod tim misliš na objekat. Joanikije nije bio pećki patrijarh, već arhiepiskop, a tada je dodao sebi titulu srpskoga patrijarha (da simbolički označi punu autokefalnost i nezavisnost od carigradskoga arhiepiskopa, i u određenom smislu izjednačenje sa njim [kao patrijarhom]).

4) Budimo kritičkiji pri razmatranju izvora. Svakako, to piše u članku koji je kralj-u-izgnanstvu Nikola napisao, ali to u isto vrijeme nije bilo formalno davanje saglasnosti za objedinjenje Srpske pravoslavne Crkve. Izjavu treba interpretirati kao političku, i datu u kontekstu trenutka u kakvom je data; normalno da je Nikola htio imati svoju Crkvu, samostalnu bez nekog stranog upliva, koju bi mogao držati pod svojom kontrolom i izdavati joj naređenja (a to jedinstvena Crkva sa sjedištem u Beogradu isključuje kao mogućnost).
 
1) Samo da napomenem; ako ćemo već pokušavati da budemo što precizniji i izbacivati anahronu upotrebu termina SPC i CPC, onda budimo dosljedni i podvucimo da se Pećka patrijaršija odnosi na objekat, fizičku crkvu, odnosno manastir. Ako govorimo o pomjesnoj Crkvi, onda treba reći najbolje Srpska patrijaršija, ili pak srpska Crkva.

2) U kom smislu je Karlovačka mitropolija bila nasljednica stare Crkve? Njoj utemeljitelj jeste bio jedan patrijarh, ali to uopšte ne znači nužno to.

3) Što se tiče Dušana, opet ću napomenuti da pod tim misliš na objekat. Joanikije nije bio pećki patrijarh, već arhiepiskop, a tada je dodao sebi titulu srpskoga patrijarha (da simbolički označi punu autokefalnost i nezavisnost od carigradskoga arhiepiskopa, i u određenom smislu izjednačenje sa njim [kao patrijarhom]).

4) Budimo kritičkiji pri razmatranju izvora. Svakako, to piše u članku koji je kralj-u-izgnanstvu Nikola napisao, ali to u isto vrijeme nije bilo formalno davanje saglasnosti za objedinjenje Srpske pravoslavne Crkve. Izjavu treba interpretirati kao političku, i datu u kontekstu trenutka u kakvom je data; normalno da je Nikola htio imati svoju Crkvu, samostalnu bez nekog stranog upliva, koju bi mogao držati pod svojom kontrolom i izdavati joj naređenja (a to jedinstvena Crkva sa sjedištem u Beogradu isključuje kao mogućnost).

Не слажем се са вама. Жичка архиепископија, претходила је Пећкој патријаршији и налазила се у манастиру жича. Значи ли то да архиепископију не можемо називати жичком, односно, с друге стране да се манастир назива Жичка архиепископија? Пећка патријаршија име је манастира, и када се у том смислу користи наводи се реч манастир, како би се знало да се ради о манастиру који је био седиште патријаршије. То је као када бисте рекли да се под термином Влада Србије мисли на зграду у Београду и да се треба за институцију користити друкчији назив. Погрешно је користити назив српска патријаршија, јер њен патријарх није био само патријарх српски, већ и српски и грчки, али и још неке територије имао је у титули набројане. Српска Православна Црква, може се називати српском патријаршијом данас, али не и у Душаново доба.

Карловачки Митрополит од 1848. носи титулу српског патријарха, коју није Цариград признавао, али се међу Србима митрополија у карловцима посматрала сигурно као хијерархијски виша институција од Београдске митрополије, односно Српске цркве. Када су помесне цркве обједињене титула патријарха се из Карловаца сели у Београд. Наравно то не значи да су нама из централне Србије угрожена права или да нам је укинута аутокефална (која јесте била аутокефална) Српска црква.

Ово треће нисам најбоље разумео, пре него што се прогласио патријархом, није ли био Жички, а не Пећки архиепископ?

Овим о Николи сам више критиковао данашње атеисте, комунисте, који се баве црквом и чланови су цркви. Ако током најгорих односа Петровића и КарађорђЕвића, Никола ипак поздравља потез обнове патријаршије, смешно је да данас неки људи тај потез проглашавају нецрногорским. Не бих се сложио да Николи није одговарала обједињена црква, сигурно да није 1921. али тад се он ништа није ни питао, међутим, када се питао, када је планирао да буде краљ свих Срба, мислим да му је одговарала и уједињена српска црква, којој би седиште било, можда у Пећи, али можда и у Београду, ако је он тамо.

Иначе, јесте ми скренули пажњу на интересантне детаље, али овде је много важније питање историја капеле и пропаганда која се водила како би се она порушила. А и директно се дотиче теме.
 
Naravno da je postojala, a ostalo je u redu rečeno, mada se nešto Cetinjska mitropolija nije previše bratimila sa drugim crkvama po Balkanu. ja ne znam za obnavljanje nikakve Pećke patrijaršije, radi se o osnivanju nove pravoslavne crkve u novoj državi. :D :D ne nijesan+m veći vjernik od karlja Nikole, zapravo nijesam ni neki ponešeni vjernik, ali ne želim tuđu crkvu u svojoj zemlji.

Ada oko toga su napisane gomile knjiga, komunisti su tu bili iznenađujuće objektivni.

Ja bih bio najsretniji da je ponovo pronađeno kamenje stare crkve nizastrane Lovćena i da se crkvica obnovi. Građevina Krađorđevića je trebala biti sklonjena sa Lovćena.

To se slažem nego ti kažem da su svi oni Srbi.



Naravno da ne može jer je to činjenica.

Pa vidi Austruijanci koji jesu bili nepriojatelji jer je Crna Gora objavila rat Austriji jesu pogodili crkvicu. Ali Austrijancima nije palo ni na kraj pameti da tokom rata čine ono što su srpske vlasti činjele poslije rata. Nijesu Austrijanci srušili kapelu nego vlasti Srbije, KSHS/J i njihov kralj.

A to znašp da je posvećena Petru II Petroviću??? ili da su brijest posjekli Turci ili Austrijanci???

Ne dome moj nijesu to kvazistorijske epizode, nego jasni istorijski evidentirani događaji koji su se događali sa jasnom namjerom.



Pa čekaj kakva je vjera u pitanju na primjer uništenja zvona koje je izlio prvi crnogorski vladar novog doba i koje je preživjelo 6 vjekova svih paljevina, ratova i jada koja su ubijala Crnu goru i njen narod? A takvih primjera ima na hiljade. Pazi radi se o činjenicama. Istina o njima može svako svašto mislit, ali menin je plan, zbog kojih su ti radovi izvođeni, više nego očigledan.

Формице, ако вам кажем да никада пре 1993. није постојала институција која се називала Црногорска Православна Црква, већ је назив цркве у доба краља Николе био Црногорска црква, што је велика разлика за свакога ко се иоле разуме у уређење цркава, ви бисте могли да будете толико пристојни да макар проверите, пре него што негирате написано, не на основу чињеница, већ због тога што вам се не уклапа у само вама познату историју Црне Горе. Пећка Патријаршија јесте обновљена а доказ су сачувана документа од средњег века, као и статус који црква има, за разлику од новокомпоноване организације рашчињених свештеника, самопрозване Црногорска Православна Црква, која нема ни један документ нити било који други доказ о постојању пре 1993. Када бих ја отишао на Цетиње и основао организацију која се зове Црногорска Црква, имао бих више права од њих, јер бар имам прецизније има. А могао бих и да сакупим неке бивше свештенике, бар би се једна будала нашла да нам плати сахрану, свадбу или неки други долазак.

Видим да сд не разумете баш најбоље у рестаурацију и обнову споменика. Да би неки споменик био обновљен, не мора се користити аутентични материјал, већ се при рестаурацији користи исти материјал и начин обраде. Значи, онај ко обнавља неку порушену цркву, запаљени храм или разрушени гран, неће тражити сваки делић, нити објекат мора бити у милиметар идентичан претходном. Важно је да буде веран и по стандардима рестаурације одрађен. Пррочитајте нешто о томе, пре него што тврдите да бисте се залагали за обнову старе капеле ако бисте пронашли камење. Замислите када би у грчој неко одлагао ррестаурацију док се не пронађе сваки камен неког античког храма. Ја сам вам поставио текст о капели, а ако имате неки документ који негира део текста ви поставите, али није коректно да одбијате да прихватите чињенице из текста, само због тога што вас је неки Стево, или Новак убедио да се капела не сме обнављати. Значи, оригинална капела, она коју је Његош подигао, треба се на истом месту обновити и све остале приче само служе да прикрију чињеницу да је маузолеј Александрова и Мештровићева паганска масонска грађевина, која не приличи ни овим просторима, а највећи је грех да владика тамо буде. А, као што сам рекао не подржавам многе потезе краља Александра, али подржавам што је обновио капелу, било коме да је посветио, и било да је имала оградицу или још коју разлику у односу на скромну оригиналну капелу, била је симбол.

Формице, ево још једног питања за вас, пошто видим да браните Аустријанце и објашњавате да им није била намера рушење, Због чега је гувернер Вебер наредио да се изврши ексхумација посмртних остатака, која је извршена 12. августа 1916.?
 
Ovo nie izvjava neke teme nego komentarisem samo ovo "nista me ne moze ubediti".

Inace CPC kao sto postoji danas nema neku istoricku pretecu.

Da to se slažem. današnja CPC je piotpuno nova organizacija koju su osnovali sami građani.

Знамо земљаче за Николине жеље за обнову Душановог царства. Свака династија је имала неке своје карте у руци и жељу за што већом моћи, али ето на крају у сукобу двије српске династије Петровић и Карађорђевић, на моју велику жалост Карађорђевићи изиђоше као побједници. Да је Никола побиједио вјероватно би се у Шумадији нашао неки Крсто Зрнов и комити који би устали против Петровића.
Пошто знаш да су фотографије које је Славен окачио урађење током бурдања, онда сигурно знаш како је изгледала рупа од неексплодиране гранате, тј. морао си виђети неђе слику, па ако можеш то подијелити са нама?
Захвалан би био ако би се могле поставити. Или ако би се могло написати, шта тачно пише на плочи ђе се наводи да је посвећена Петру II Карађорђевићи. Па ћу провјерити први пут кад будем ишао за Цетиње.
Нажалост на овом снимку нема плоче.

Pas naravno da svi znamo, samo se ta njegova želja tumači kako kome odgovara;Srbi to tumasče da su crnogroci geografska odrednicai, Crnogorci to tumače da im je od Boga dato da vladaju svima, a stvarno se radi o planovima Ruskog Carstva za ostvarivanjem dominacije na Balkanu (osvajanjem milom ili silom).
Da naravno zar nijesi nailazio na tu fotografiju? Snimili su je audstrijski vojn fotografi kao propagandni materijal, na kojoj je pred crkvicom austrijski vojnik koji pokazuje na rupu u zidu prečnika 10-20 cm. Ako je uspijem naći postaviću je ovđe.
Zaista ne znam tačan tekst ali znam da piše da je Aleksandare građevinu podigao u čast Petra II, naravno ne Petrovića, već Karađorđevića. Gledao sam i fotografije ploče pa ako ih našem postaviću ih,.

A snimak je napravilo Ministarstvo kuture RS, to govori mnogo toga, a uvodni kadrovi su samo crteži i slike i to ne stare crkve, nego građevine Karađorđevića.

1) Samo da napomenem; ako ćemo već pokušavati da budemo što precizniji i izbacivati anahronu upotrebu termina SPC i CPC, onda budimo dosljedni i podvucimo da se Pećka patrijaršija odnosi na objekat, fizičku crkvu, odnosno manastir. Ako govorimo o pomjesnoj Crkvi, onda treba reći najbolje Srpska patrijaršija, ili pak srpska Crkva.

2) U kom smislu je Karlovačka mitropolija bila nasljednica stare Crkve? Njoj utemeljitelj jeste bio jedan patrijarh, ali to uopšte ne znači nužno to.

3) Što se tiče Dušana, opet ću napomenuti da pod tim misliš na objekat. Joanikije nije bio pećki patrijarh, već arhiepiskop, a tada je dodao sebi titulu srpskoga patrijarha (da simbolički označi punu autokefalnost i nezavisnost od carigradskoga arhiepiskopa, i u određenom smislu izjednačenje sa njim [kao patrijarhom]).

4) Budimo kritičkiji pri razmatranju izvora. Svakako, to piše u članku koji je kralj-u-izgnanstvu Nikola napisao, ali to u isto vrijeme nije bilo formalno davanje saglasnosti za objedinjenje Srpske pravoslavne Crkve. Izjavu treba interpretirati kao političku, i datu u kontekstu trenutka u kakvom je data; normalno da je Nikola htio imati svoju Crkvu, samostalnu bez nekog stranog upliva, koju bi mogao držati pod svojom kontrolom i izdavati joj naređenja (a to jedinstvena Crkva sa sjedištem u Beogradu isključuje kao mogućnost).

:ok:

Формице, ако вам кажем да никада пре 1993. није постојала институција која се називала Црногорска Православна Црква, већ је назив цркве у доба краља Николе био Црногорска црква, што је велика разлика за свакога ко се иоле разуме у уређење цркава, ви бисте могли да будете толико пристојни да макар проверите, пре него што негирате написано, не на основу чињеница, већ због тога што вам се не уклапа у само вама познату историју Црне Горе. Пећка Патријаршија јесте обновљена а доказ су сачувана документа од средњег века, као и статус који црква има, за разлику од новокомпоноване организације рашчињених свештеника, самопрозване Црногорска Православна Црква, која нема ни један документ нити било који други доказ о постојању пре 1993. Када бих ја отишао на Цетиње и основао организацију која се зове Црногорска Црква, имао бих више права од њих, јер бар имам прецизније има. А могао бих и да сакупим неке бивше свештенике, бар би се једна будала нашла да нам плати сахрану, свадбу или неки други долазак.

Видим да сд не разумете баш најбоље у рестаурацију и обнову споменика. Да би неки споменик био обновљен, не мора се користити аутентични материјал, већ се при рестаурацији користи исти материјал и начин обраде. Значи, онај ко обнавља неку порушену цркву, запаљени храм или разрушени гран, неће тражити сваки делић, нити објекат мора бити у милиметар идентичан претходном. Важно је да буде веран и по стандардима рестаурације одрађен. Пррочитајте нешто о томе, пре него што тврдите да бисте се залагали за обнову старе капеле ако бисте пронашли камење. Замислите када би у грчој неко одлагао ррестаурацију док се не пронађе сваки камен неког античког храма. Ја сам вам поставио текст о капели, а ако имате неки документ који негира део текста ви поставите, али није коректно да одбијате да прихватите чињенице из текста, само због тога што вас је неки Стево, или Новак убедио да се капела не сме обнављати. Значи, оригинална капела, она коју је Његош подигао, треба се на истом месту обновити и све остале приче само служе да прикрију чињеницу да је маузолеј Александрова и Мештровићева паганска масонска грађевина, која не приличи ни овим просторима, а највећи је грех да владика тамо буде. А, као што сам рекао не подржавам многе потезе краља Александра, али подржавам што је обновио капелу, било коме да је посветио, и било да је имала оградицу или још коју разлику у односу на скромну оригиналну капелу, била је симбол.

Формице, ево још једног питања за вас, пошто видим да браните Аустријанце и објашњавате да им није била намера рушење, Због чега је гувернер Вебер наредио да се изврши ексхумација посмртних остатака, која је извршена 12. августа 1916.?

OK naćerali ste me da sve to provjeruim, moje iskustvo u ovome se zasniva na novinskim člancima.

Razumijemja to vrlo dobro, ali "rekonstruisani objekat ničim ne predtavlja stari objekta jeć jedino da je posvećen Petru II. davno sam o tome čitao pa ću se potruditi pronaći te knjige u kojima je sve lijepo objašnjeno.Alwksandrocva građevina je trebala simbolizovati ono što je predsatvljala stara crkva i još simbol dominacije Karađorđevića, naravno i nestanka Crne Gore i Crnogoraca.

Ne3 branim ja Austrijance, a zaista je eshumacija izvršena iz istih razloga koji su naveli Aleksandra da kasnije igradi građevinu na Lovćenu. Sad mi nailazi kao kropz maglu da su Austruijanci zasita mislili napraviti nekakvi spomenik, da li na Lovćenu ili neđe drugo ne sjećam se.
 
Poslednja izmena:
И многе књиге обилују непровереним подацима, а о чланцима да не причамо. Чињеница је да је још 1920. покренута акција за обнављање старе капеле, а не би сигурно нико покретао акцију, наглашавајући да је разрушена, да се све завршило на бреши. Аустријанци су расписали конкурс за подизање споменика на врху Ловћена, који би обележавао Хабрзбурговце, био највећи споменик ових простора, симбол католичког приморја и уједно служио и за телегрфске комуникације. Радови је требало да отпочну након рата, а ексхумација је извршена како би се почело са рушењем капеле. По забележеним подацима видимо да су они само отпочели рушење, али не и завршили, пошто смо ми победили. Ово што сте написали је потпуно нетачно, разлози аустријанаца за ексхумацију су у дијаметралној супротности са било чиме што је Александар одрадио. Александар је Његошеве кости вратио на Ловћен, за разлику од њих и осталих окупатора који су их селили. Они су рушили капелу и хтели да изграде споменик католичанства, а Александар је обновио капелу, само што је Краснов много квалитетније урадио, како би вечно била симбол великог песника. Нажалост комунисти су је порушили, али не заборавите, да и да је заиста посветио сину, то је било успутно, она је била посвећена Његошу, у њој су биле његове кости, његова надгробна плоча, његова слика! Изнад гроба биле су иконе светог Петра Цетињског, светог Василија Острошког, Светог Стефана Пиперског и светог Јована Владимира. Ако то сматрате затирањем црногорског идентитета, онда ви не знате шта је црногорски идентитет. Данас је на месту капеле Александров маузолеј, симбол масонске доминације и политике коју је спроводио Александар Карађорђевић!

Да утврдимо, ви се залажете да се на Ловћену обнови оригинална капела?
 
И многе књиге обилују непровереним подацима, а о чланцима да не причамо. Чињеница је да је још 1920. покренута акција за обнављање старе капеле, а не би сигурно нико покретао акцију, наглашавајући да је разрушена, да се све завршило на бреши. Аустријанци су расписали конкурс за подизање споменика на врху Ловћена, који би обележавао Хабрзбурговце, био највећи споменик ових простора, симбол католичког приморја и уједно служио и за телегрфске комуникације. Радови је требало да отпочну након рата, а ексхумација је извршена како би се почело са рушењем капеле. По забележеним подацима видимо да су они само отпочели рушење, али не и завршили, пошто смо ми победили. Ово што сте написали је потпуно нетачно, разлози аустријанаца за ексхумацију су у дијаметралној супротности са било чиме што је Александар одрадио. Александар је Његошеве кости вратио на Ловћен, за разлику од њих и осталих окупатора који су их селили. Они су рушили капелу и хтели да изграде споменик католичанства, а Александар је обновио капелу, само што је Краснов много квалитетније урадио, како би вечно била симбол великог песника. Нажалост комунисти су је порушили, али не заборавите, да и да је заиста посветио сину, то је било успутно, она је била посвећена Његошу, у њој су биле његове кости, његова надгробна плоча, његова слика! Изнад гроба биле су иконе светог Петра Цетињског, светог Василија Острошког, Светог Стефана Пиперског и светог Јована Владимира. Ако то сматрате затирањем црногорског идентитета, онда ви не знате шта је црногорски идентитет. Данас је на месту капеле Александров маузолеј, симбол масонске доминације и политике коју је спроводио Александар Карађорђевић!

Да утврдимо, ви се залажете да се на Ловћену обнови оригинална капела?

Ne bi me začudilo da su Austrijanci imali takve planove, zapravo sam sklon vjerovanju da su oni postojali. To što su u Aleksandrovoj kapeli slike svetaca ne znači ništo jer su oni proglašeni srpskim svetcima, a što je posvećena Petru II Karađorđeviću je posebni znak potčinjavanja Crnogoraca i činjenja svega da se od njih načine Srbi.
Svakako mi je vrlo jasno što je crnogorski identitet
Meni lično bi najviše odgovarala potpuna replika i obnova prvobitne crkvice bez ikakve veze sa Karađorđevićima i restitucija od 1918.
 

Back
Top