proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Dimitrije Ljotić: (Ne) zaslužena ikona srpske desnice
Ko je hteo, imao je do sada gde da nauči ko je bio i šta je radio Dimitrije Ljotić. Dakle, opredeljivanje za ili protiv Ljotića nije pitanje obaveštenosti, nego moralnog stava
Zalažući se za rehabilitaciju Milana Nedića, ljubitelji lika i dela - i imanja koje će im, nadaju se, biti vraćeno - predsednika kvislinške vlade Srbije mahali su pre neki dan ispred beogradskog suda i zastavom s likom Dimitrija Ljotića. Htelo se reći da je, posle Nedića, on na redu za sudsko brisanje greha izdaje. Potomci Marisava Petrovića, dakle, ne treba da brinu, pošto on s Ljotićem ide u paketu. A ko je narečeni Marisav? Doći ćemo i do njega, polako...
- - - - - - - - - -
Nije ovo prvi put da se okolo-naokolo pa na mala vrata provlači ideja o preispitivanju nekih istorijskih ocena koje su se činile nespornim. Posle 5. oktobra tadašnji predsednik Jugoslavije se u jednom intervjuu javno založio za to da se skine fašistička hipoteka s Ljotićevog imena jer je on navodno „daleko složenija ličnost nego što je do sada predstavljano“. Potpredsednik njegove stranke u Smederevu nekako u to vreme je tražio da se centralni trg nazove po ovom saradniku okupatora tokom Drugog svetskog rata. I neki istoričari u novinskim intervjuima spremni su da predstavu o Ljotiću „oslobode naslaga komunističke propagande“... Zanimljivo je, međutim, „bratstvo po revizionizmu“ ovakvih naučnika iz bivših jugoslovenskih republika: dok hrvatska kulturna scena traži smenu svog ministra kulture jer se ispostavilo da je u duši ustaša, jedan beogradski istoričar koji se zalagao za rehabitilaciju Draže Mihailovića, i sada Nedića i Ljotića, glasno ga brani i tvrdi da je to fin čovek i dobar stručnjak. Jedni drugima trebaju.
- - - - - - - - - -
Što se nas ostalih tiče, ispostavilo se da su bili u pravu oni zloguki proroci kad su tvrdili da je sudskim oslobađanjem Draže Mihailovića otvorena Pandorina kutija, iz koje nam sad, u koloni, iskaču aveti prošlosti.
- - - - - - - - - -
Dimitrije Ljotić rođen je u Beogradu 1891. u imućnoj i staroj porodici. Njegov je predak Ðorđe zvani Ljota bio Karađorđev saborac. Deda Dimitrije službovao je kao sekretar kod kneza Aleksandra, Voždovog sina, a otac Vladimir emigrirao je pred Obrenovićima, i u inostranstvu se družio s Petrom Karađorđevićem pre nego što je postao kralj. Slučaj je udesio da Vladimir Ljotić, Dimitrijev otac, dakle otac jednog od najzagriženijih antikomunista na ovim prostorima, bude prijatelj Svetozara Markovića i prvi prevodilac „Manifesta Komunističke partije“ na srpski.
- - - - - - - - - -
Dimitrije Ljotić niže razrede gimnazije završio je u Solunu, gde mu je otac bio konzul. U ranoj mladosti bio je vrlo religiozan - zanosio se mišlju da napusti Pravni fakultet i ode u manastir. Postao je vegetarijanac i apstinent i propagirao miroljubivost. Bio je rešen da na regrutaciji pred Balkanski rat odbije da položi zakletvu i primi oružje, ali njegovo godište nije bilo mobilisano. Učestvovao je, s puškom, u Prvom svetskom ratu, prešao preko Albanije i borio se za oslobođenje zemlje.
- - - - - - - - - -
u Bakru, oženio se Hrvaticom, i konačno manuo snova o posvećivanju religiji. Po demobilizaciji 1920. vratio se u Smederevo, gde je otvorio advokatsku kancelariju. Pristupio je vladajućoj Narodnoj radikalnoj stranci, ali propao je na izborima.
http://www.newsweek.rs/srbija/70379-dimitrije-ljotic-ne-zasluzena-ikona-srpske-desnice.html?page=2
- - - - - - - - - -
ko je znao da je ljotićeva žena bila hrvatica?
žena srpskog desničara je bila hrvatica, đta nam to kaže?
i šta imate da kažete vi o ljotiću ??
Ko je hteo, imao je do sada gde da nauči ko je bio i šta je radio Dimitrije Ljotić. Dakle, opredeljivanje za ili protiv Ljotića nije pitanje obaveštenosti, nego moralnog stava
Zalažući se za rehabilitaciju Milana Nedića, ljubitelji lika i dela - i imanja koje će im, nadaju se, biti vraćeno - predsednika kvislinške vlade Srbije mahali su pre neki dan ispred beogradskog suda i zastavom s likom Dimitrija Ljotića. Htelo se reći da je, posle Nedića, on na redu za sudsko brisanje greha izdaje. Potomci Marisava Petrovića, dakle, ne treba da brinu, pošto on s Ljotićem ide u paketu. A ko je narečeni Marisav? Doći ćemo i do njega, polako...
- - - - - - - - - -
Nije ovo prvi put da se okolo-naokolo pa na mala vrata provlači ideja o preispitivanju nekih istorijskih ocena koje su se činile nespornim. Posle 5. oktobra tadašnji predsednik Jugoslavije se u jednom intervjuu javno založio za to da se skine fašistička hipoteka s Ljotićevog imena jer je on navodno „daleko složenija ličnost nego što je do sada predstavljano“. Potpredsednik njegove stranke u Smederevu nekako u to vreme je tražio da se centralni trg nazove po ovom saradniku okupatora tokom Drugog svetskog rata. I neki istoričari u novinskim intervjuima spremni su da predstavu o Ljotiću „oslobode naslaga komunističke propagande“... Zanimljivo je, međutim, „bratstvo po revizionizmu“ ovakvih naučnika iz bivših jugoslovenskih republika: dok hrvatska kulturna scena traži smenu svog ministra kulture jer se ispostavilo da je u duši ustaša, jedan beogradski istoričar koji se zalagao za rehabitilaciju Draže Mihailovića, i sada Nedića i Ljotića, glasno ga brani i tvrdi da je to fin čovek i dobar stručnjak. Jedni drugima trebaju.
- - - - - - - - - -
Što se nas ostalih tiče, ispostavilo se da su bili u pravu oni zloguki proroci kad su tvrdili da je sudskim oslobađanjem Draže Mihailovića otvorena Pandorina kutija, iz koje nam sad, u koloni, iskaču aveti prošlosti.
- - - - - - - - - -
Dimitrije Ljotić rođen je u Beogradu 1891. u imućnoj i staroj porodici. Njegov je predak Ðorđe zvani Ljota bio Karađorđev saborac. Deda Dimitrije službovao je kao sekretar kod kneza Aleksandra, Voždovog sina, a otac Vladimir emigrirao je pred Obrenovićima, i u inostranstvu se družio s Petrom Karađorđevićem pre nego što je postao kralj. Slučaj je udesio da Vladimir Ljotić, Dimitrijev otac, dakle otac jednog od najzagriženijih antikomunista na ovim prostorima, bude prijatelj Svetozara Markovića i prvi prevodilac „Manifesta Komunističke partije“ na srpski.
- - - - - - - - - -
Dimitrije Ljotić niže razrede gimnazije završio je u Solunu, gde mu je otac bio konzul. U ranoj mladosti bio je vrlo religiozan - zanosio se mišlju da napusti Pravni fakultet i ode u manastir. Postao je vegetarijanac i apstinent i propagirao miroljubivost. Bio je rešen da na regrutaciji pred Balkanski rat odbije da položi zakletvu i primi oružje, ali njegovo godište nije bilo mobilisano. Učestvovao je, s puškom, u Prvom svetskom ratu, prešao preko Albanije i borio se za oslobođenje zemlje.
- - - - - - - - - -
u Bakru, oženio se Hrvaticom, i konačno manuo snova o posvećivanju religiji. Po demobilizaciji 1920. vratio se u Smederevo, gde je otvorio advokatsku kancelariju. Pristupio je vladajućoj Narodnoj radikalnoj stranci, ali propao je na izborima.
http://www.newsweek.rs/srbija/70379-dimitrije-ljotic-ne-zasluzena-ikona-srpske-desnice.html?page=2
- - - - - - - - - -
ko je znao da je ljotićeva žena bila hrvatica?
žena srpskog desničara je bila hrvatica, đta nam to kaže?
i šta imate da kažete vi o ljotiću ??
On je zapravo u Rijeci upoznao ženu koju je zavoleo, kada se vratio iz Pariza gde je strudirao poljoprivredu... Iz stare je kuće odane Karađorđu i svim kasnijim srpskim vladarima. Nije ti to gologuzija crvena... 
