Boldovano - potpuno tacno!
Nastavak - Odakle ti to da se slepo veruje lekarima? Treba da se veruje lekarima jer imaju iskustvo koje je neophodno za to sto rade. Ako se uoci nesto sto nije dobro mora da se reaguje, pocinje se tako sto Dijabeticar sam reaguje pa onda u saradnji sa svojim lekarom. Ako to ne urodi plodom u najkracem roku - menja se lekar! Inace je duznost svakog lekara da upozori Dijabeticara da mora sam da koriguje kolicinu Insulina koju sebi daje, a u zavisnosti od merenjaSUK-a! Ko to ne radi sam je kriv za eventualne posledice. I sam si to napisao u recenici koja pocinje sa " Svokodnevno prilagođavanje ishrane i doza je jedini..."!
Doktori ne prihvataju izlecenje zato sto ne postoji. Svako ko to ne zna ili tvrdi da je moguce izlecenje nema pojma sa zivotom i laze kao sto @fito to ovde radi! Ne razumem zasto uopste raspravljas sa njim?! To bih voleo da cujem od tebe!
A i tebe da pitam, jesi li ti Dijabeticar. Lekar ocigledno nisi, ili se varam?
Pitao si njega "Imaš li li takvog iskustva, pacijenta koji je uzimao insulin, a danas to ne radi" ali da ti ja odgovorim:
Nema on nikakvog iskustva osim sto troluje neprekidno ovde i uzima mesta ljudima koji imaju probleme, umesto da se okane ove teme, jer niti je Dijabeticar niti lekar - samo je nadrilekar a i to sumnjam da je!!!
Evo ja sam Dijabeticar koji vise ne uzima insulin. Da si procitao temu od pocetka to bi ti sigurno bilo uocljivo, ako nisi - a ocigledno nisi - procitaj pazljivo sve od pocetka pa ces naci postove u kojima objasnjavam koliko sam uzimao jedinica po izlasku iz bolnice i tacan datum prestanka uzimanja Insulina. Kao i kako sam to uspeo.
Pozdrav!
Ne varaš se, nisam lekar.
U pitanju je tip 1, neke 22 godine, ako se dobro sećam.
Ono što je najbitnije, moji HbA1C su od 5,8-6,6 i ja sam prilično zadovoljan. Nemam nikakvih posledica, na svim kontrolama (kad odem, a retko idem) su mi svi nalazi odlični. A lekare retko posećujem, naročito endokrinologe. više puta sam se uverio u njihovo neznanje ili nezainteresovanost. Uglavno više znam od njih po pitanju meni bitinih stvari. Od početka sam koristio humane insuline i prošao sam kroz sve "faze" od Novopena1, 2 i 3 do FlexPen-ova danas. Pratio sam tehnološki napredak u izradi aparata za merenje glikemije i iglica za uzimanje insulina. Najveći napredak je upravo u aparatima za samokontrolu glikemije. I po pitanju veličine potrebne kapi krvi i vremena očitavanja rezultata, kao i rada bez kodiranih traka (senzora). Veličina iglica je ranije bila daleko veća, danas je to sve smešno u poređenju sa ranijim vremenima.
Nikad nisam prihvatao ideju da se prema količini insulina regulišu obroci, već obrnuto. Ne bojim se da pojedem i slatko ili bilo šta od hrane. Naravno da se generalno hranim zdravo, ali kao što sam napisao, ne ograničavam se previše strogo. Kad je neki rođendan ili bilo kakva situacija kad se obilnije jede, ja jedem uz povećanu dozu insulina. Inače slabo jedemo prženo i masno.
Moje iskustvo sa makrobiotikom je veoma pozitivno. Bio sam na prilično rigoroznom režimu nešto malo manje od godinu dana i tada sam smanjio količinu insulina za 40-50%, što je na moju težinu značajno. takođe sam pristalica principa, koji podržava relativno malo lekara kod nas, a uobičajena je u SAD, recimo, da se dnevno koristi 1 jedinica insulina na 1Kg telesne mase ukupno. To znači da osoba od 80 kilograma dneno koristi oko 80 jedinica insulina (svih u toku dana zajedno).
Drugi značajan napredak u ovoj oblasti je prelazak sa humanih insulina na
Što se tiče merenja, ja merim barem 3 puta dnevno, a često to bude 4-5 puta. To košta, a naše zdravstveno pokriva samo 50 senzora mesečno. To nije ni za 2 puta svaki dan. Isto je i sa iglicaam, kojih daju samo 30 komada... a oni koji su na intenzivnoj terapiji bi trebali da koriste 4 igle (neki i 5, zavisi kako uzimaju Levemir/Insulatard) dnevno. i tu je snalaženje bitno, a treba paziti da igla ne ostane na aparatu kad je u pitanju Levemir/Insulatard jer može da iscuri.
Što se tiče tebe i tvog prestanka uzimanja insulina, drago mi je zbog toga. Ali to ne znači da si izlečen i da ti u jednom trenutku neće zatrebati insulin. Puno ljudi nakon konstatovanja tipa 2 dobije insulin i nakon nekog vremena prestane potreba za njim. To traje neko vreme, ali se uvek vrati potreba za insulinom, koji je daleko bolje rešenje od bilo kakvih lekova.
I kod tipa 1 je uobičajena pojava remisije nakon uvođenja insulina, sa tim što ona traje od nekoliko nedelja do više meseci. Ali to su sasvim dve različite bolesti, koje sa isto ispoljavaju.
Nadam se da sam ujedno i Gagi968 malo pomogao.
