Kako 'ne treba da koristi onoliko koliko je tacno propisano'?
Mora da koristi tacno onoliko jedinica i u ono vreme kako je endkrinolog napisao u izvestaju a izabrani lekar propisao na receptu.
Ne moze sam pacijent da odredjuje koliko ce jedinica insulina uzimati, kad mu treba vise a kad manje. To iskljucivo odredjuje endokrinolog.
Izabrani lekar nema pravo da, bez njegovog izvestaja, ne starijeg od sest meseci, propise insulin. Tako da kod izabranog lekara nije pitanje hrabrosti vec ovlascenja. Ako prekoraci ta ovlascenja pa propise vecu kolicinu insulina za, na primer mesec dana, nego sto pacijentu za taj mesec sleduje prema izvestaju endorkinologa, odmah ga iz fonda opale po dzepu.
Ovo je način razmišljanja koji je kriv za smrt mnogih pacijenata, kao i za teška stanaj u boledti kod mnogih. NIje tačno da pacijent ne uzima insulin kad i koliko želi, za to posotoje tabele ugljenih hidrata, proračuni na osnovu kojih pacijent sam uzme potrebnu dozu insulina. Početne doze, propisan od strane endokrinologa su amo orijentir, a svako merenje i uzimanje hrane zahteva određenu korekciju. Osim ako ne misliš da uz svakog pacijenta sedi po jedan endokrinolog i lekar opšte prakse koji mu govore kad i koliko da uzme? Upotreba Novorapida upravo ima prednost u uzimanju po potrebi, kad i koliko čovek želi.
Moji izveštaji su najčešće stariji od godinu dana i nemam nikakvih problema, Trudim se da što ređe posećujem endokrinologa, jednom sam samo otišao kod lekara u savetovalište za dijabet (kad su radila) i posvađao se, tj. jasno pokazao koliko taj lekar nema pojma o bolesti, a još manje o lekovima i pratećem materijalu. To je sramota, jer pacijenti koji se plaše da razmišlaju u strahu od lekara i propisanih doza ne rade dobro. Polako, ali sigurno, se uništavaju.
Kod nas se veruje da se mora uzimati određena količina insulina i prema njoj se uklapati ishrana. Koliko je to sramotne, bedno i tužno. Ne, treba jesti po potrebi, sve, pa i slatko (naravno umereno), ali pre toga izračunati ugljene hidrate (ili kalorije), izmeriti trenutnu glikemiju i uzeti potrebnu dozu insulina.
Inače, nisam milsio da izabrani lekar može ili sme da prepiše veću dozu, već da pacijent zahteva od svog endokrinologa najboli insulin i potrebne (samim tim i veće) doze insulina. Postoji jedno grubo pravilo kojeg se pridržavaju lekari u razvijenijim zemljama, naročito u SAD, a to je da jednom kilogramu telesne mase odgovara jedna jedinica insulina dnevno (osoba od 80 kilograma dnevno treba da dobije 80 jedinica insulina). Od ovoga se kreće, a onda se fino još reguliše, tj. vrši raspodela na obroke i bazalni insulin. Kod nas znam samo za jednog lekara koji je dovoljno svestan i hrabar da se ovoga pridržava.
Vreme je da se prestane sa ugađanjem prokletom fondu i komisijama, i da se pacijentima da ono što im pripada. Kakvih 30 iglica mesečno za osobu koja uzima 4 puta na dan insulin? kakva nepromenjena doza insulina, kad su parametri koji utiču na glikemiju promenjivi, i to svi?
Dok god strah bude glavna emocija kod dijabetičara, imaćemo ovoliki broj bolesnika sa teškim komplikacijama.
Vidiš, to je odlična ideja ,no ipak,moraću se konsultovati sa njegovim docom, jer
